Цитруси

Цитрус Временски распон:
цветови и плодови врсте Citrus reticulata
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Rosids
Ред:	Sapindales
Породица:	Rutaceae
Потпородица:	Citroideae
Племе:	Citreae
Род:	Citrus L.
Врсте и хибриди
Предачке врсте: Citrus maxima – помело Citrus medica – цитрон Citrus reticulata – мандарина Citrus micrantha – a памеда Citrus hystrix – кафир лимета Citrus cavaleriei - Ајченг папеда Citrus japonica - кумкват Citrus limetta — слатка лимета Важни хибриди: Citrus × aurantiifolia – лимета Citrus × aurantium – горка поморанџа Citrus × latifolia – персијска лимета Citrus × limon – лимун Citrus × limonia – рангпур Citrus × paradisi – грејпфрут Citrus × sinensis – наранџа Citrus × tangerina – танџарина Такође погледајте испод за друге врсрте и хибриде.
Синоними
Eremocitrus Microcitrus and see text

Цитрус (лат. Citrus), ређе агруми, заједничко је име за род биљака (Citrus), из породице Rutaceae, које потичу из тропски и суптропских делова југоисточне Азије. Биљке из рода цитруса најчешће су велики грмови или мала стабла висине између 5 и 15 метара. Најчешће су зимзелене. Цветови су једноструки или у облику цвата. Плод је хесперидијум дужине и пречника 4-20 центиметара, а једе се свеж или прерађује у сокове, мармеладе итд.

The genus Citrus is native to South Asia, East Asia, Southeast Asia, Melanesia, and Australia. Various citrus species have been utilized and domesticated by indigenous cultures in these areas since ancient times. From there its cultivation spread into Micronesia and Polynesia by the Austronesian expansion (c. 3000–1500 BCE); and to the Middle East and the Mediterranean (c. 1200 BCE) via the incense trade route, and onwards to Europe.

Историја

Цитруси су пореклом из субтропских и тропских подручја Азије, острва југоисточне Азије, Блиске Океаније и североистока Аустралије. Припитомљавање врста цитруса укључивало је много хибридизација и интрогресија, остављајући пуно неизвесности у вези с тим када се и где припајање прво догодило. Геномска, филогенетичка и биогеографска анализа показала је да је средиште порекла рода Citrus вероватно југоисточно подножје Хималаја, у регији која се протеже од источног Асама, северног Мјанмара, до западног Јунана. Дивергенција је вероватно почела од претпостављеног претка Poncirus trifoliata. Промена климатских услова током касног миоцена (пре око 11,63 до 5,33 ) резултирала је еволуцијском радијацијом, односно изненадном појавом специјације.

Vrste proizašle iz ovog događaja uključuju limunove ( Citrus medica ) južne Azije, pomela (C. maxima), kontinentalna jugoistočna Azija, mandarine (C. reticulata), patuljaste narandže (C. japonica), mangšanijegan (C.mangshanensis), i ičang papeda (C. ichangensis) jugoistoka Kine; kafirske limete (C. hystrix) sa otoka jugoistočne Azije, te biasong i samujao (C. micrantha) sa Filipina.

Mapa izvornih rasprostranjenja glavnih divljih kultivara „citrusa“ i odabrani relevantni divlji taksoni.

Nakon toga, uslijedilo je širenje vrsta rod Citrus na Tajvan i Japan, u ranom pliocenu (prije oko 5,33 do 3,6 miliona godina), što je rezultiralo nastankom narandže tahibana ( Citrus tachibana ) i izvan Wallaceove linije u Papua Novoj Gvineji i Australiji tokom ranog pleistocena (prije 2,5 miliona do 800.000 godina), gdje su se dogodili daljnji specijacijski događaji koji su rezultirali pojavom australskih limeta.

Таксономија

Главни чланак: Таксономија цитруса

Pлодови цитруса груписани по сродственој сличности; дијаграм према подацим Cur et al. (2016)

Тродимензионална пројекција главне компонентне анализе хибрида цитруса, са лимунима (жута), помелима (плава), мандарином (црвена) и микрантом (зелена) које дефинишу оси. Очекује се да ће се хибриди наћи између родитеља: ML: мексичка лимета; A: Алемов; V: Волкамеров лимун; M: Мајеров лимун; L: уобичајени и „слатки“ лимунови; B: Бергамотова наранџа; H: Хаплоидна клементина; C: клементине; S: Горке наранџе; O: слатке наранџе; G: грејпфрути.
Слике из: Curk, et al. (2014).

Taksonomija i biosistematika roda su složene i nejasan je precizan broj prirodnih vrsta, jer su mnoge od imenovanih hibridi koji se klonski razmnožavaju sjemenom (putem apomiksije), a genetički dokazi upućuju na to da su čak i neke divlje, istinski rasplodne vrste hibridnog porijekla. Najviše kultivisana Citrus spp. izgleda da su prirodni ili vještački hibridi malog broja osnovnih predačkih vrsta, uključujući limun, pomelo, mandarinu i papedu (vidi sliku). Prirodne i kultivirani hibridi citrusa uključuju komercijalno važno voće, kao što su narandžee, grejpfruti, limuni, limete i neke mandarine.

Filogenetičke analize sugeriraju da su vrste roda Oxanthera sa Nove Kaledonije mogle biti prelazne ka rodu Citrus.

Арома

Плодови рода Цитрус имају интензиван мирис због флавоноида и лимоноида, који су заправо терпени. Садрже лимунску киселину и велике количине витамина Ц.

Галерија

• 
  Грејпфрут
• 
  Наранџа (Поморанџа)
• 
  Лимун
• 
  Мандарина
• 
  Кришке разних плодова цитруса

Литература

• De Araújo, E. Freitas; De Queiroz, L. Paganucci & Machado, M.A. (2003): What is Citrus? Organisms Diversity & Evolution, doi:10.1078/1439-6092-00058
• International Plant Genetic Resources Institute (1999): Descriptors for Citrus
• Luro, F.; Laigret, F.; Bové, J.M. & Ollitrault, P. (1995): RFLP analysis of cytoplasmic and nuclear genomes used for citrus taxonomy: San Nicolao, France
• Molina, A.B.; Roa, V.N.; Bay-Petersen, J.; Carpio, A.T. & Joven, J.E.A. (eds.) (2000): Citrus, Proceedings of a regional workshop on disease management of banana and citrus. INIBAP.
• Andrews, A.C. (1961). „Acclimatization of citrus fruits in the Mediterranean region”. Agricultural History. 35 (1): 35—46. 
• Araújo, De; Freitas, E.; de Queiroz, L. Paganucci; Machado, M.A. (2003). „What is Citrus? Taxonomic implications from a study of cp-DNA evolution in the tribe Citreae (Rutaceae subfamily Aurantioideae)”. Organisms Diversity & Evolution. 3 (1): 55—62. doi:10.1078/1439-6092-00058. 
• Duarte, A.; Fernandes, J.; Bernardes, J.; Miguel, G. 2016. Citrus as a Component of the Mediterranean Diet. Journal of Spatial and Organizational Dynamics – JSOD, IV(4): 289–304.
• Nicolosi, E.; Deng, Z.N.; Gentile, A.; La Malfa, S.; Continella, G.; Tribulato, E. (2000). „Citrus phylogeny and genetic origin of important species as investigated by molecular markers”. Theoretical and Applied Genetics. 100 (8): 1155—1166. doi:10.1007/s001220051419. 
• Calabrese, Francesco (2002): Origin and history. In: Dugo, Giovanni & Di Giacomo, Angelo (eds.) (2002): Citrus. Taylor & Francis. ISBN 0-415-28491-0
• Ellis, R.H.; Hong, T.D. & Roberts, E.H. (1985): Chapter 64. Rutaceae. In: Handbook of Seed Technology for Genebanks (Volume II: Compendium of Specific Germination Information and Test Recommendations). International Board for Plant Genetic Resources, Rome, Italy. HTML fulltext
• Frison, E.A. & Taher, M.M. (eds.) (1991): FAO/IBPGR Technical Guidelines for the Safe Movement of Citrus Germplasm. FAO, IOCV, IPGRI. PDF fulltext
• International Plant Genetic Resources Institute (IPGRI) (1999): Descriptors for Citrus (Citrus spp.). PDF fulltext
• Janick, Jules (2005): Purdue University Tropical Horticulture Lecture 32: Citrus
• Luro, F.; Laigret, F.; Bové, J.M. & Ollitrault, P. (1995): RFLP analysis of cytoplasmic and nuclear genomes used for citrus taxonomy. In: Mandarines – développements scientifiques récents, résumés oraux et posters: 12–13. CIRAD-FLHOR, San Nicolao, France. HTML abstract Архивирано 2008-05-11 на сајту Wayback Machine
• Molina, A.B.; Roa, V.N.; Bay-Petersen, J.; Carpio, A.T. & Joven, J.E.A. (eds.) (2000): Citrus, Proceedings of a regional workshop on disease management of banana and citrus through the use of disease-free planting materials held in Davao City, Philippines, 14–16 October 1998. INIBAP. PDF fulltext
• Sackman. Douglas Cazaux (2005): Orange Empire: California and the Fruits of Eden.
• University of California Division of Agricultural Sciences (UC-DAS) (1967–1989): The Citrus Industry. HTML fulltext of Vol. 1, 2, & Vol. 5, Chapter 5

Спољашње везе

• Effects of pollination on Citrus plants Pollination of Citrus by Honey Bees
• Citrus Research and Education Center of IFAS (largest citrus research center in world)
• Citrus Variety Collection by the University of California
• Citrus (Mark Rieger, Professor of Horticulture, University of Georgia)
• Fundecitrus – Fund for Citrus Plant Protection is an organization of citrus Brazilian producers and processors.
• Citrus – taxonomy fruit anatomy at GeoChemBio
• Porcher Michel H.; et al. (1995). „Multilingual Multiscript Plant Name Database (M.M.P.N.D)  – A Work in Progress”. School of Agriculture and Food Systems, Faculty of Land & Food Resources, The University of Melbourne. Australia.