Пређи на садржај

Азовско море — разлика између измена

Координате: 46° С; 37° И / 46° С; 37° И / 46; 37
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Море на југу источне Европе повезано са Црним морем}}
⚫
[[Датотека:Sea of Azov-NASA.jpg|мини|Плиће Азовско море се јасно издваја од дубљег Црног мора.]]
{{Инфокутија Море
⚫
[[Датотека:Sunset on the Sea of Azov, Merzhanovo, Russia.jpg|мини|Азовско море.]]
| име = Азовско море
| изворни_назив =
| слика = Azow Sea Sunset.JPG
| опис_слике = Sea of Azov shoreline at [[Yalta, Donetsk Oblast|Yalta]], [[Donetsk Oblast]]
| image_bathymetry = Black Sea map.png
| caption_bathymetry = Sea of Azov, upper right
| локација =
| државе = [[Russia|Русија]], [[Ukraine|Украјина]]
| републике =
| покрајине =
| области =
| регије =
| површина = {{convert|39000|km2|sqmi|abbr=on}}<ref name=k65/><ref>{{Cite web|url=http://www.blacksea-commission.org/_publ-ML-CH1.asp|title=Marine Litter Report|website=www.blacksea-commission.org|accessdate=Jul 29, 2022}}</ref>
| ширина = {{convert|180|km|mi|abbr=on}}<ref name=k65>Kostianoy, p. 65</ref>
| дужина = {{convert|360|km|mi|abbr=on}}<ref name=k65/>
| запремина = {{convert|290|km3|e6acre.ft|abbr=on}}<ref name=k65/>
| просечна_дубина =
| настанак =
| салинитет =
| максималне_температуре =
| минималне_температуре =
| обала =
| просечна_дубина = {{convert|7|m}}<ref name=k65/>
| највећа_дубина = {{convert|14|m|ft|abbr=on}}<ref name=k65/>
| басен =
| врста =
| притоке = [[Don (river)|Дон]] and [[Kuban (river)|Кубан]]
| отоке =
| острва =
| градови =
| map = Black Sea#Europe
| lat = 46
| long = 37
}}


'''Азовско море''' је најплиће море на свету, повезано [[Керчки пролаз|Керчким мореузом]] са [[Црно море|Црним морем]] на југу. На северу је окружено [[Украјина|Украјином]], а на западу, југу и истоку [[Русија|Русијом]].<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=21}}</ref>
'''Азовско море''' је најплиће море на свету, повезано [[Керчки пролаз|Керчким мореузом]] са [[Црно море|Црним морем]] на југу. На северу је окружено [[Украјина|Украјином]], а на западу, југу и истоку [[Русија|Русијом]].<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=21}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|title=Sea of Azov|url=http://www.britannica.com/place/Sea-of-Azov|encyclopedia=Encyclopædia Britannica|access-date=2015-11-26}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.worldatlas.com/aatlas/infopage/seaofazov.htm|publisher=worldatlas.com|title=Map of Sea of Azov|access-date=2015-11-26}}</ref>


⚫
[[Датотека:Sea of Azov-NASA.jpg|мини|left|250px|Плиће Азовско море се јасно издваја од дубљег Црног мора.]]
Популарно веровање је да је име мора дошло од имена [[Кумани|куманског]] кнеза по имену Азум или Асуф, који је погинуо бранећи град у овој области [[1067]]. Већина научника извод ме од града [[Азов]]а или Азака, што на [[турски језик|турском]] значи „низак“, што се односи на његов положај.
⚫
[[Датотека:Sunset on the Sea of Azov, Merzhanovo, Russia.jpg|мини|left|250px|Азовско море.]]
⚫
Популарно веровање је да је име мора дошло од имена [[Кумани|куманског]] кнеза по имену Азум или Асуф, који је погинуо бранећи град у овој области [[1067]]. Већина научника извод ме од града [[Азов]]а или Азака, што на [[турски језик|турском]] значи „низак“, што се односи на његов положај. Према још једној непотврђеној теорији име мора је дошло од значења назива првог слова (букве) старословенског језика "Аз". Слово "Аз" је прво слово у старословенској азбуци и има значење првога. Наставак "ов" по природи означава припадност, као и данас. Посматрајући континентални део насеобине словенског живља ово је било "Прво" море после кога би се ређала остала мора: Црно море, Мраморно море, Егејско море, Средоземно море итд. Азовско море по тој логици означава одредницу првог мора која је најближе копну а са копна се креће у пловидбу. Дакле по овој теорији топографски термин је словенског назива а не турског а Турци су населили Малу Азију нешто касније него што је име мора већ егзистирало.


Море је дугачко 340 -{km}- и широко 135 -{km}-.<ref name="британика 1" /> Главне реке које се уливају су [[Дон]] и [[Кубањ]]<ref name="британика 1" />, које обезбеђују да вода мора има нижи [[салинитет]], а такође уносе велике количине муља. На западу лежи 113 -{km}- дуга [[Арабатска превлака]] или Арабатски гребен<ref name="британика 1" /> и врло слани [[Сивашки залив]]. Азовско море је најплиће море на свету са просечном дубином од 13 -{m}- и највећом дубином од 15,3 -{m}-. На местима са великим наносима муља, просечна дубина је мања од 1 метра. Преовлађујућа морска струја је у смеру супротном од казаљке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поређењу са океанских 30-40 промила) у зависности од места и годишњег доба.<ref>{{cite web|url=http://www.nodc.noaa.gov/OC5/AZOV2006/HTML/s_climatology.html|title=Climatological Atlas of the Sea of Azov|publisher=National Oceanographic Data Centre|accessdate = 6. 1. 2008.}}</ref> Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзавање. Формирање морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садашњим климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до краја 1970-их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара.<ref>Sea ice survey - annual, University of Wisconsin Space Science and Engineering Centre</ref>
⚫
Према још једној непотврђеној теорији име мора је дошло од значења назива првог слова (букве) старословенског језика "Аз". Слово "Аз" је прво слово у старословенској азбуци и има значење првога. Наставак "ов" по природи означава припадност, као и данас. Посматрајући континентални део насеобине словенског живља ово је било "Прво" море после кога би се ређала остала мора: Црно море, Мраморно море, Егејско море, Средоземно море итд.
{{rut}}
Азовско море по тој логици означава одредницу првог мора која је најближе копну а са копна се креће у пловидбу.
The sea is largely affected by the inflow of the [[Don (river)|Don]], [[Kuban (river)|Kuban]], and other rivers, which bring sand, [[silt]], and shells, which in turn form numerous bays, [[liman (landform)|liman]]s, and narrow [[spit (landform)|spit]]s. Because of these deposits, the sea bottom is relatively smooth and flat with the depth gradually increasing toward the middle. Because of the river inflow, water in the sea has low [[salinity]] and a high amount of [[biomass]] (such as [[green algae]]) that affects the water colour. Abundant [[plankton]] result in unusually high fish productivity. The sea shores and spits are low; they are rich in vegetation and bird colonies. The Sea of Azov is the shallowest sea in the world, with the depth varying between {{convert|0.9|and|14|m|ft|0}}.<ref name="k65" /><ref>{{cite book |title=The New Encyclopædia Britannica |year=2005 |isbn=978-1-59339-236-9 |volume=1 |page=758 |quote=With a maximum depth of only about {{convert|46|ft|m}}, the Azov is the world's shallowest sea}}</ref><ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=aeBEAAAAMAAJ&q=Azov+%22shallowest+sea%22 |title=Academic American encyclopedia |publisher=Grolier |year=1996 |isbn=978-0-7172-2064-9 |volume=1 |page=388 |quote=The Azov is the world's shallowest sea, with depths ranging from {{convert|0.9|to|14|m|ft|abbr=on}}}}</ref><ref>{{cite journal |year=1994 |title=National Geographic |url=https://books.google.com/books?id=7dWAAAAAMAAJ&q=Azov+%22shallowest+sea%22 |journal=[[National Geographic Society]] |volume=185 |page=138}}</ref><ref>{{cite web |title=Earth from space |url=http://eol.jsc.nasa.gov/sseop/EFS/photoinfo.pl?PHOTO=STS060-85-BT |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110510094152/http://eol.jsc.nasa.gov/sseop/EFS/photoinfo.pl?PHOTO=STS060-85-BT |archive-date=2011-05-10 |publisher=NASA}}</ref> There is a constant outflow of water from the Sea of Azov to the Black Sea.
Дакле по овој теорији топографски термин је словенског назива а не турског а Турци су населили Малу Азију нешто касније него што је име мора већ егзистирало.


== Геологија и батиметрија ==
Море је дугачко 340 -{km}- и широко 135 -{km}-.<ref name="британика 1" /> Главне реке које се уливају су [[Дон]] и [[Кубањ]]<ref name="британика 1" />, које обезбеђују да вода мора има нижи [[салинитет]], а такође уносе велике количине муља. На западу лежи 113 -{km}- дуга [[Арабатска превлака]] или Арабатски гребен<ref name="британика 1" /> и врло слани [[Сивашки залив]].
[[File:AzovseaNASA2.jpg|thumb|left|250px|Satellite image of Sea of Azov. The shallow Sea of Azov is clearly distinguished from the deeper Black Sea. Numbers: 1. [[Dnieper River]], 2. [[Kakhovka Reservoir]], 3. [[Molochna River]], 4. [[Molochny Liman]], 5. [[Arabat Spit]], 6. [[Sivash]] lagoon system, 7. [[Karkinit Bay]], 8. Kalamitsky Bay, 9. [[Crimea]], 10. Fedosiysky Bay, 11. [[Strait of Kerch]], 12. [[Black Sea]], 13. Sea of Azov, 14. [[Don River (Russia)]], 15. [[Taganrog Bay]], 16. Yeysk Liman, 17. Beisug Liman]]


The [[International Hydrographic Organization]] defines the limit of the Sea of Azov in the [[Strait of Kerch|Kertch Strait]] {{sic}} as "The limit of the [[Black Sea]]", which is itself defined as "A line joining Cape Takil and Cape Panaghia (45°02'N)".<ref>{{cite web|url=https://iho.int/uploads/user/pubs/standards/s-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title=Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|access-date=28 December 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008191433/http://www.iho-ohi.net/iho_pubs/standard/S-23/S23_1953.pdf|archive-date=October 8, 2011}}</ref>
Азовско море је најплиће море на свету са просечном дубином од 13 -{m}- и највећом дубином од 15,3 -{m}-. На местима са великим наносима муља, просечна дубина је мања од 1 метра. Преовлађујућа морска струја је у смеру супротном од казаљке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поређењу са океанских 30-40 промила) у зависности од места и годишњег доба.<ref>{{cite web|url=http://www.nodc.noaa.gov/OC5/AZOV2006/HTML/s_climatology.html|title=Climatological Atlas of the Sea of Azov|publisher=National Oceanographic Data Centre|accessdate = 6. 1. 2008.}}</ref>


The sea is considered an internal sea of Russia and Ukraine, and its use is governed by an agreement between these countries ratified in 2003.<ref>[https://web.archive.org/web/20081009023750/http://2004.kremlin.ru/events/articles/2003/12/57621/58572.shtml Treaty between the Russian Federation and Ukraine on cooperation in the use of the Sea of Azov and Kerch Strait], December 24, 2003, kremlin.ru </ref>
Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзавање. Формирање морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садашњим климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до краја 1970-их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара.<ref>Sea ice survey - annual, University of Wisconsin Space Science and Engineering Centre</ref>
The sea is {{convert|360|km}} long and {{convert|180|km}} wide and has an area of {{convert|39000|km2}}; it is the smallest sea within the countries of the former Soviet Union.<ref name=kki>{{cite book |last=Kapitonov |first=V. I. Borisov and E. I. |language=ru |url=http://azov.tv/azovsea.html |publisher=KKI |year=1973 |title=Sea of Azov |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100917112747/http://azov.tv/azovsea.html |archive-date=2010-09-17 }}</ref> The main rivers flowing into it are the [[Don River, Russia|Don]] and [[Kuban River|Kuban]]; they ensure that the waters of the sea have comparatively low salinity and are almost fresh in places, and also bring in huge volumes of [[silt]] and sand. Accumulation of sand and shells results in a smooth and low coastline, as well as in numerous spits and sandbanks.<ref name=k65/><ref name=bse1>{{cite encyclopedia|url= http://bse.sci-lib.com/article003543.html|language=ru|title=Азовское море|trans-title= Sea of Azov|encyclopedia=[[Great Soviet Encyclopedia]]}}</ref>


The Sea of Azov is the shallowest sea in the world with an average depth of {{convert|7|m}} and maximum depth of {{convert|14|m}};<ref name=k65/> in the bays, where silt has built up, the average depth is about {{convert|1|m|ft|0}}. The sea bottom is also relatively flat with the depth gradually increasing from the coast to the centre.<ref name=seas>{{cite book |last=Zalogin |first=A. D. Dobrovolsky and B. S. |language=ru |title=Seas of USSR |publisher=Moscow University |year=1982}}</ref> The Sea of Azov is an internal sea with passage to the Atlantic Ocean going through the Black, [[Sea of Marmara|Marmara]], [[Aegean Sea|Aegean]] and Mediterranean seas. It is connected to the Black Sea by the Strait of Kerch, which at its narrowest has a width of {{convert|4|km}} and a maximum depth of {{convert|15|m|ft|0}}.<ref name=k65/> The narrowness of the Kerch Strait limits the water exchange with the Black Sea. As a result, the salinity of the Sea of Azov is low; in the open sea it is 10–12 [[Practical Salinity Unit|psu]], about one third of the salinity of the oceans; it is even lower (2–7 psu) in the Taganrog Bay at the northeast end of the Sea. The long-term variations of salinity are within a few psu and are mostly caused by changes in humidity and precipitation.<ref>Kostianoy, pp. 69–73</ref><ref>{{cite web|url=http://www.nodc.noaa.gov/OC5/AZOV2006/HTML/s_climatology.html|title=Climatological Atlas of the Sea of Azov|publisher=National Oceanographic Data Centre|access-date=2008-01-06}}</ref>
== Извори ==

The current vertical profile of the Sea of Azov exhibits oxygenated surface waters and [[Anoxic waters|anoxic]] bottom waters, with the anoxic waters forming in a layer {{convert|0.5|to(-)|4|m|ft}} in thickness. The occurrence of the anoxic layer is attributed to seasonal eutrophication events associated with increased sedimentary input from the Don and Kuban Rivers. This sedimentary input stimulates biotic activity in the surface layers, in which organisms photosynthesise under aerobic conditions. Once the organisms expire, the dead organic matter sinks to the bottom of the sea where bacteria and microorganisms, using all available oxygen, consume the organic matter, leading to anoxic conditions. Studies have shown that in the Sea of Azov, the exact vertical structure is dependent on wind strength and sea surface temperature, but typically a 'stagnation zone' lies between the oxic and anoxic layers.<ref>{{cite journal |last1=Debolskaya |first1=E. I. |first2=E.V. |last2=Yakusheva |first3=I.S. |last3=Kuznetsov |title=Analysis of the hydrophysical structure of the Sea of Azov in the period of the bottom anoxia development |doi=10.1016/j.jmarsys.2007.02.027 |journal=Journal of Marine Systems |volume=70 |page=300 |year=2008 |issue=3–4|bibcode=2008JMS....70..300D }}</ref>

== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book |last1 = Kosarev |first1 = Andrey G. |last2 = Kostianoy |first2 = Aleksey N. |title = The Black Sea Environment |url = https://books.google.com/books?id=IFlARv0gtMoC&pg=PA66 |publisher=Springer |year=2007 |isbn = 978-3-540-74291-3 }}
* {{cite journal|last1=Aksu |first1=Ali E. |display-authors=etal |year=2002 |title=Persistent Holocene Outflow from the Black Sea to the Eastern Mediterranean Contradicts Noah's Flood Hypothesis |journal=GSA Today |volume=12 |issue=5 |pages=4–10 |doi=10.1130/1052-5173(2002)012<0004:PHOFTB>2.0.CO;2 |doi-access=free}}
* {{cite journal | last1 = Sperling | first1 = M. | last2 = Schmiedl | first2 = G. | last3 = Hemleben | first3 = C. | last4 = Emeis | first4 = K. C. | last5 = Erlenkeuser | first5 = H. | last6 = Grootes | first6 = P. M. | year = 2003 | title = Black Sea impact on the formation of eastern Mediterranean sapropel S1? Evidence from the Marmara Sea | journal = Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology | volume = 190 | pages = 9–21 | doi=10.1016/s0031-0182(02)00596-5| bibcode = 2003PPP...190....9S}}
* {{cite journal | last1 = Gökaşan | first1 = E. | last2 = Algan | first2 = O. | last3 = Tur | first3 = H. | last4 = Meriç | first4 = E. | last5 = Türker | first5 = A. | last6 = Şimşek | first6 = M. | year = 2005 | title = Delta formation at the southern entrance of Istanbul Strait (Marmara sea, Turkey): a new interpretation based on high-resolution seismic stratigraphy | doi=10.1007/s00367-005-0215-4 | journal = Geo-Marine Letters | volume = 25 | issue = 6| pages = 370–377 | bibcode = 2005GML....25..370G | s2cid = 130792746}}
* {{cite journal | last1 = Eris | first1 = K. | last2 = Ryan | first2 = W. B. F. | last3 = Cagatay | first3 = N. | last4 = Sancar | first4 = Ü. | last5 = Lericolais | first5 = G. | last6 = Menot | first6 = G. | last7 = Bard | first7 = E. | year = 2008 | title = The timing and evolution of the post-glacial transgression across the Sea of Marmara shelf south of İstanbul | journal = Marine Geology | volume = 243 | issue = 1–4| pages=57–76 |doi=10.1016/j.margeo.2007.04.010| url = https://archimer.ifremer.fr/doc/2007/publication-3574.pdf }}
* Dimitrov, Petko.; Dimitrov, Dimitar. 2004. [https://www.researchgate.net/publication/290938137_The_Black_Sea_The_Flood_and_the_ancient_myths ''The Black Sea, the flood, and the ancient myths'']. [[Varna, Bulgaria|Varna]] (Bulgaria): Slavena.
* {{cite journal | last1 = Keith | first1 = M.L. | last2 = Anderson | first2 = G.M. | year = 1963 | title = Radiocarbon Dating: Fictitious Results with Mollusk Shells | journal = [[Science (journal)|Science]] | volume = 141 | issue = 3581| pages = 634–637 | doi = 10.1126/science.141.3581.634 | pmid=17781758| bibcode = 1963Sci...141..634K |s2cid = 24213036}}
* ''[[National Geographic News]]''. 2009-02-06. [http://news.nationalgeographic.com/news/2009/02/090206-smaller-noah-flood_2.html "Noah's Flood" Not Rooted in Reality, After All?]
* ''Nature''. 2004. [https://web.archive.org/web/20090306140215/http://www.climate.unibe.ch/~siddall/Schiermeirnature2004.pdf Noah's Flood]. 430: 718–19
* {{cite journal | last1 = Ryan | first1 = W.B.F. | last2 = Pitman III | first2 = W.C. | display-authors = etal | year = 1997 | title = An abrupt drowning of the Black Sea shelf |url=http://www.ldeo.columbia.edu/~billr/BlackSea/Ryan_et_al_MG_1997.pdf | journal = Marine Geology | volume = 138 | issue = 1–2| pages = 119–126 | doi = 10.1016/s0025-3227(97)00007-8 | access-date = 2014-12-23 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160304104301/http://www.ldeo.columbia.edu/~billr/BlackSea/Ryan_et_al_MG_1997.pdf | archive-date = 2016-03-04 | url-status = dead | citeseerx = 10.1.1.598.2866 | bibcode=1997MGeol.138..119R| s2cid = 129316719 }}
* Yanko-Hombach, Valentina. 2007. ''The Black Sea Flood Question: Changes in Coastline, Climate and Human Settlement''. [[Springer Science+Business Media|Springer]] {{ISBN|1-4020-4774-6}}
* Chepalyga, A.L. 2006. The late glacial Great Flood in the Ponto-Caspian basin. In: ''The Black Sea Flood question: changes in coastline, climate and human settlement''. [[Springer Science+Business Media|Springer]]. pp. 119–148 [https://doi.org/10.1007%2F978-1-4020-5302-3]
* {{cite journal | last1 = Giosan | first1 = Liviu | display-authors = etal | year = 2009 | title = Was the Black Sea catastrophically flooded in the early Holocene? | journal = Quaternary Science Reviews | volume = 28 | issue = 12–2| pages = 1–6 | doi = 10.1016/j.quascirev.2008.10.012 | bibcode = 2009QSRv...28....1G }}<br />This article (possibly not identical to the preceding citation) is available online with unrestricted access [http://www.whoi.edu/cms/files/Giosan_et_al-all_46963.pdf here] at the sponsoring institution's website.
* [http://www.whoi.edu/oceanus/viewArticle.do?id=58886 Noah's Not-so-big Flood]
* {{cite journal | last1 = Lericolais | first1 = G. | display-authors = etal | year = 2009 | title = High frequency sea level fluctuations recorded in the Black Sea since the LGM | doi = 10.1016/j.gloplacha.2008.03.010 | journal = Global and Planetary Change | volume = 66 | issue = 1–2| pages = 65–75 | url = https://archimer.ifremer.fr/doc/00000/6587/ | bibcode = 2009GPC....66...65L | s2cid = 140710053 }}
* [https://web.archive.org/web/20070704205123/http://www.nationalgeographic.com/blacksea/ax/frame.html "Ballard and the Black Sea"]
* {{Citation |first1=William B. |last1=Ryan |first2=Walter C. |last2=Pitman |author-link2=Walter Pitman (geologist) |title=Noah's Flood: The new scientific discoveries about the event that changed history |isbn=978-0-684-85920-0 |publisher=Simon & Schuster |year=2000 |url=https://archive.org/details/isbn_9780684859200 }}
* Dimitrov, D. 2010. ''[https://www.researchgate.net/publication/311582414_Geology_and_Non-traditional_resources_of_the_Black_Sea Geology and Non-traditional resources of the Black Sea]''. [[VDM Publishing|LAP Lambert Academic Publishing]]. {{ISBN|978-3-8383-8639-3}}. 244p.
* [http://paleogeo.org/flood_en.html The late glacial Great Flood in the Ponto-Caspian basin] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150512004349/http://paleogeo.org/flood_en.html |date=2015-05-12 }}
* {{Citation|last=Yanko-Hombach|first=Valentina|title=The Black Sea Flood Question|publisher=Springer|isbn=978-1-4020-4774-9|pages=999|editor=Allan S. Gilbert, Nicolae Panin and Pavel M. Dolukhanov|date=December 8, 2006}}
* [https://uni-sofia.academia.edu/YavorShopov/Papers/1331198/INITIATION_OF_THE_MIGRATION_OF_VEDIC_ARYANS_TO_INDIA_BY_A_CATASTROPHIC_FLOODING_OF_THE_FRESH_WATER_BLACK_SEA_BY_MEDITERRANEAN_SEA_DURING_THE_HOLOCENE._Yavor_Y._Shopov1_odor_Yalamov_Petko_Dimitrov_Dimitar_Dimitrov_and_Bono_Shkodrov Shopov Y. Y., Т. Yalamov, P. Dimitrov, D. Dimitrov and B. Shkodrov (2009b) Initiation of the Migration of Vedic Aryans to India by a Catastrophic Flooding of the Black Sea by Mediterranean Sea during the Holocene." Extended Abstracts of LIMPACS-3 International Conference of IGBP, PAGES, 5–8 March 2009, Chandigarh, India, pp.126–127.]

{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 24: Ред 92:
* [http://kirillovka.ks.ua/webcam/ Веб камера у Федотова коса на обали Азовског мора]
* [http://kirillovka.ks.ua/webcam/ Веб камера у Федотова коса на обали Азовског мора]


{{klica-geog}}


{{Светско море}}
{{Светско море}}

Верзија на датум 6. фебруар 2023. у 11:48

Азовско море
Sea of Azov shoreline at Yalta, Donetsk Oblast
Sea of Azov, upper right
Координате46° С; 37° И / 46° С; 37° И / 46; 37
46° С; 37° И / 46° С; 37° И / 46; 37
ПритокеДон and Кубан
Земље басенаРусија, Украјина
Макс. дужина360 km (220 mi)[1] km
Макс. ширина180 km (110 mi)[1] km
Површина39.000 km2 (15.000 sq mi)[1][2] km2
Прос. дубина7 m (23 ft)[1] m
Макс. дубина14 m (46 ft)[1] m
Запремина290 km3 (240×10^6 acre⋅ft)[1] km3
Азовско море на карти Црно море
Азовско море
Азовско море
Азовско море на карти Европе
Азовско море
Азовско море
Водена површина на Викимедијиној остави

Азовско море је најплиће море на свету, повезано Керчким мореузом са Црним морем на југу. На северу је окружено Украјином, а на западу, југу и истоку Русијом.[3][4][5]

Плиће Азовско море се јасно издваја од дубљег Црног мора.
Азовско море.

Популарно веровање је да је име мора дошло од имена куманског кнеза по имену Азум или Асуф, који је погинуо бранећи град у овој области 1067. Већина научника извод ме од града Азова или Азака, што на турском значи „низак“, што се односи на његов положај. Према још једној непотврђеној теорији име мора је дошло од значења назива првог слова (букве) старословенског језика "Аз". Слово "Аз" је прво слово у старословенској азбуци и има значење првога. Наставак "ов" по природи означава припадност, као и данас. Посматрајући континентални део насеобине словенског живља ово је било "Прво" море после кога би се ређала остала мора: Црно море, Мраморно море, Егејско море, Средоземно море итд. Азовско море по тој логици означава одредницу првог мора која је најближе копну а са копна се креће у пловидбу. Дакле по овој теорији топографски термин је словенског назива а не турског а Турци су населили Малу Азију нешто касније него што је име мора већ егзистирало.

Море је дугачко 340 km и широко 135 km.[3] Главне реке које се уливају су Дон и Кубањ[3], које обезбеђују да вода мора има нижи салинитет, а такође уносе велике количине муља. На западу лежи 113 km дуга Арабатска превлака или Арабатски гребен[3] и врло слани Сивашки залив. Азовско море је најплиће море на свету са просечном дубином од 13 m и највећом дубином од 15,3 m. На местима са великим наносима муља, просечна дубина је мања од 1 метра. Преовлађујућа морска струја је у смеру супротном од казаљке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поређењу са океанских 30-40 промила) у зависности од места и годишњег доба.[6] Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзавање. Формирање морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садашњим климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до краја 1970-их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара.[7]

The sea is largely affected by the inflow of the Don, Kuban, and other rivers, which bring sand, silt, and shells, which in turn form numerous bays, limans, and narrow spits. Because of these deposits, the sea bottom is relatively smooth and flat with the depth gradually increasing toward the middle. Because of the river inflow, water in the sea has low salinity and a high amount of biomass (such as green algae) that affects the water colour. Abundant plankton result in unusually high fish productivity. The sea shores and spits are low; they are rich in vegetation and bird colonies. The Sea of Azov is the shallowest sea in the world, with the depth varying between 09 and 14 m (30 and 46 ft).[1][8][9][10][11] There is a constant outflow of water from the Sea of Azov to the Black Sea.

Геологија и батиметрија

Satellite image of Sea of Azov. The shallow Sea of Azov is clearly distinguished from the deeper Black Sea. Numbers: 1. Dnieper River, 2. Kakhovka Reservoir, 3. Molochna River, 4. Molochny Liman, 5. Arabat Spit, 6. Sivash lagoon system, 7. Karkinit Bay, 8. Kalamitsky Bay, 9. Crimea, 10. Fedosiysky Bay, 11. Strait of Kerch, 12. Black Sea, 13. Sea of Azov, 14. Don River (Russia), 15. Taganrog Bay, 16. Yeysk Liman, 17. Beisug Liman

The International Hydrographic Organization defines the limit of the Sea of Azov in the Kertch Strait [sic] as "The limit of the Black Sea", which is itself defined as "A line joining Cape Takil and Cape Panaghia (45°02'N)".[12]

The sea is considered an internal sea of Russia and Ukraine, and its use is governed by an agreement between these countries ratified in 2003.[13] The sea is 360 km (220 mi) long and 180 km (110 mi) wide and has an area of 39.000 km2 (15.000 sq mi); it is the smallest sea within the countries of the former Soviet Union.[14] The main rivers flowing into it are the Don and Kuban; they ensure that the waters of the sea have comparatively low salinity and are almost fresh in places, and also bring in huge volumes of silt and sand. Accumulation of sand and shells results in a smooth and low coastline, as well as in numerous spits and sandbanks.[1][15]

The Sea of Azov is the shallowest sea in the world with an average depth of 7 m (23 ft) and maximum depth of 14 m (46 ft);[1] in the bays, where silt has built up, the average depth is about 1 m (3 ft). The sea bottom is also relatively flat with the depth gradually increasing from the coast to the centre.[16] The Sea of Azov is an internal sea with passage to the Atlantic Ocean going through the Black, Marmara, Aegean and Mediterranean seas. It is connected to the Black Sea by the Strait of Kerch, which at its narrowest has a width of 4 km (2,5 mi) and a maximum depth of 15 m (49 ft).[1] The narrowness of the Kerch Strait limits the water exchange with the Black Sea. As a result, the salinity of the Sea of Azov is low; in the open sea it is 10–12 psu, about one third of the salinity of the oceans; it is even lower (2–7 psu) in the Taganrog Bay at the northeast end of the Sea. The long-term variations of salinity are within a few psu and are mostly caused by changes in humidity and precipitation.[17][18]

The current vertical profile of the Sea of Azov exhibits oxygenated surface waters and anoxic bottom waters, with the anoxic waters forming in a layer 05 to 4 m (16—13 ft) in thickness. The occurrence of the anoxic layer is attributed to seasonal eutrophication events associated with increased sedimentary input from the Don and Kuban Rivers. This sedimentary input stimulates biotic activity in the surface layers, in which organisms photosynthesise under aerobic conditions. Once the organisms expire, the dead organic matter sinks to the bottom of the sea where bacteria and microorganisms, using all available oxygen, consume the organic matter, leading to anoxic conditions. Studies have shown that in the Sea of Azov, the exact vertical structure is dependent on wind strength and sea surface temperature, but typically a 'stagnation zone' lies between the oxic and anoxic layers.[19]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Kostianoy, p. 65
  2. ^ „Marine Litter Report”. www.blacksea-commission.org. Приступљено 29. 7. 2022. 
  3. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 21. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Sea of Azov”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2015-11-26. 
  5. ^ „Map of Sea of Azov”. worldatlas.com. Приступљено 2015-11-26. 
  6. ^ „Climatological Atlas of the Sea of Azov”. National Oceanographic Data Centre. Приступљено 6. 1. 2008. 
  7. ^ Sea ice survey - annual, University of Wisconsin Space Science and Engineering Centre
  8. ^ The New Encyclopædia Britannica. 1. 2005. стр. 758. ISBN 978-1-59339-236-9. „With a maximum depth of only about 46 ft (14 m), the Azov is the world's shallowest sea” 
  9. ^ Academic American encyclopedia. 1. Grolier. 1996. стр. 388. ISBN 978-0-7172-2064-9. „The Azov is the world's shallowest sea, with depths ranging from 09 to 14 m (30 to 46 ft)” 
  10. ^ „National Geographic”. National Geographic Society. 185: 138. 1994. 
  11. ^ „Earth from space”. NASA. Архивирано из оригинала 2011-05-10. г. 
  12. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  13. ^ Treaty between the Russian Federation and Ukraine on cooperation in the use of the Sea of Azov and Kerch Strait, December 24, 2003, kremlin.ru
  14. ^ Kapitonov, V. I. Borisov and E. I. (1973). Sea of Azov (на језику: руски). KKI. Архивирано из оригинала 2010-09-17. г. 
  15. ^ „Азовское море” [Sea of Azov]. Great Soviet Encyclopedia (на језику: руски). 
  16. ^ Zalogin, A. D. Dobrovolsky and B. S. (1982). Seas of USSR (на језику: руски). Moscow University. 
  17. ^ Kostianoy, pp. 69–73
  18. ^ „Climatological Atlas of the Sea of Azov”. National Oceanographic Data Centre. Приступљено 2008-01-06. 
  19. ^ Debolskaya, E. I.; Yakusheva, E.V.; Kuznetsov, I.S. (2008). „Analysis of the hydrophysical structure of the Sea of Azov in the period of the bottom anoxia development”. Journal of Marine Systems. 70 (3–4): 300. Bibcode:2008JMS....70..300D. doi:10.1016/j.jmarsys.2007.02.027. 

Литература

Спољашње везе

Азовско море на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Азовско_море&oldid=25571468”