Јужни океан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земљиних пет океана

Јужни океан, још познат и као Јужни поларни океан (још је познато име и Антарктички океан), је велика водена маса која се налази близу Антарктика. То је Земљин четврти највећи океан, а последњи који је дефинисан као океан од стране географа на Међународној хидрографској организацији (енгл. IHO) 2000. године. Иако је службено признат као океан тек недавно, међу морнарима се сматрао океаном већ деценијама.

Од 68 држава које су чланице МХО, њих 28 се одазвало гласању о новом океану. Њих 27 се изјаснило за нови океан, док је једино Аргентина одбила да прихвати нови океан. Само име Јужни океан је одабрано од стране осамнаест држава уз алтернативно име Антарктички океан. Половина гласова је била да се граница Јужног океана одреди на 60. степену јужне Земљине полулопте, а друга половина се изјаснила да жели границу на 35. степену јужне полулопте.

Остали извори наводе Атлантски, Тихи и Индијски океан као океане који омеђују Антарктик.

Географска обележја[уреди]

Јужни океан

Јужни океан, је океанографски речено, дефинисан као океан који припада Антарктичкој струји, која кружи око Антарктика. Мора која Јужни океан укључује су Амундзеново, Белингасуеново, Росево, Веделово и део Дрејковог пролаза. Укупна површина коју овај океан заузима је 20.327.000 km².

Карактеристична обележја[уреди]

Јужни океан је лоциран у јужној Земљиној полулопти. Највећа дубина му је на неким местима између 4.000 и 5.000 метара (иако има и већих дубина), али преовладавајуће су много плиће воде. Просечна дубина је 133 метара, што је у односу на друге океане, поприлично плитко.

Количина вода је пропорционална Сунчевим утицајима. У марту количина воде је најмања, само 2.6 милиона km² (јер је температура врло мала), док је у септембру температура највећа, па се лед топи, што за логичну последицу има повећање количине воде (и до 7.2 милиона km²).

Највећа дубина је 7.235 метара на јужном делу Јужносендвичке бразде, на координатама 60°00'Ј, 024°З.

Клима[уреди]

Ледене масе плутају површином Јужног океана

Морске температуре варирају између -2 и +10°C. Циклонске олује путују на исток и честе су због наглих промена и разлика између температура леда и отвореног океана. Ветрови који дувају око 40. јужнога степена су најјачи измерени на читавој Земљи. Зими, између 55. и 65. јужнога степена, вода се смрзава и смањује површину текуће воде. Притом је температура воде око 0 степени.

Природна богатства[уреди]

Природне опасности[уреди]

Ледени брегови и санте леда се могу наћи у овом океану у било којем делу године. Неки ледени брегови досежу и висину од неколико стотина метара, док су и оне од једног метра опасне за пловидбу бродова. Додатне тешкоће поморцима дају ветрови и огромни таласи током читаве године, а поготово у раздобљу од маја до октобра. Али, људска врста је решила овај проблем употребом ледоломаца, бродова специјализованих за пловидбу залеђеним морима.

Тренутно стање околине[уреди]

Појава велике озонске рупе изнад Антарктика је узроковала повећано ултраљубичасто зрачење. То за последицу има одламање огромних ледених пространстава од копна и отапање ледених брегова, подизање нивоа воде у светским океанима. Незаконити, непријављен риболов значајно осиромашује живи свет у Јужном океану и узрокује нестанак бројних ендемских облика живота. Пролазак великога броја бродова повећава и могућност еколошке катастрофе (нпр. излив нафте), једног од водећих узрока угрожености облика живота.

Међународни договори[уреди]

Јужни океан је предмет међународних расправа о проблему светских океана. Наведени су сви међународни договори што се тиче Јужног океана:

  • Међународна организација заштите китова забрањује лов на китове јужније од 40. јужнога степена. Јапан не поштује овај договор и повремено, након што њихови научници дају зелено свјетло, иду у лов на китове у забрањеном подручју.
  • Ограничен је лов на фоке.
  • Строго је регулисан риболов у овоме подручју.
  • Бројне државе забрањују искориштавање минералних богатстава у овом океану.

Економија[уреди]

Риболов у сезони 1998/99. између 1. јула и 30. јуна је за резултат имало излов приближно 120.000 тона морских животиња. То је за последицу имало смањење живог света у Јужном океану. Од тада се стално доносе нови закони који ограничавају излов.

Сталан је пораст туризма. Исте сезоне (1998/99) Јужни океан је посетило 11.000 туриста, за разлику од 9.500 туриста у сезони 1997/98.

Луке[уреди]

За разлику од Пацифика, у Јужном океану број лука је ограничен условима леда. Постоји мали број лука, у које је улаз омогућен само током летњих месеци, и то уз обавезну помоћ ледоломаца. Већина лука не одобрава, штавише и не дозвољава, упловљавање приватних бродова, осим у хитним случајевима.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јужни океан