Саргашко море

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саргашко море
Положај Саргашког мора у централном Атлантику
Положај Саргашког мора у централном Атлантику
Локација Централни Атлантик
Површина ~ 8.635.000 км²
Највећа дубина 6.760 м
Највећа ширина ~ 1.100 км
Највећа дужина ~ 3.200 км
Салинитет 37
Максимална температура између 23° и 27 °C
Минимална температура до 17 °C
Земље басена Застава Бермуда Бермуди

Саргашко море (енгл. Sargasso Sea; фр. Mer des Sargasses; шп. Mar de los Sargazos; рус. Саргассово море) представља акваторију у централном делу Атлантског океана која се одликује специфичним физичко-хемијским карактеристикама. Једино је море које нема обалску линију, а једина копнена површина коју повремено запљускује су Бермудска острва.

Саргашко море је добило име по једној врсти алге Sargassum (порт. sargaço) чије присуство су открили португалски морепловци приликом истраживања обала Азорских острва.[1]

Положај и физичко-хемијске карактеристике[уреди]

Акваторију Саргашког мора ограничавају морске струје, и то Голфска струјâ на западу, Канарска струја на истоку и Северноекваторијална на југу, док је на северу Северноатлантска струја. Како се мења положај струја тако се мења и положај Саргашког мора. Углавном се протеже између 70° и 40° западне географске дужине те између 20. и 35. северне паралеле. Дужина Саргашког мора је у просеку око 3.200 км, ширина око 1.100 км, а просечна површина је око 8.635.000 км².

Како је акваторија ограничена морским струјама, вода Саргашког мора је увек у стању мировања (зона морске тишине), а изнад саме акваторије налази се зона високог ваздушног притиска (антициклон) са мирним и сувим временом. Просечне температуре површинских слојева морске воде у зимском делу године кређу се од 17° до 23°С, односно од 23° до 27°С у летњем делу године. С обзиром на потпуно одсуство падавина и на велику евапорацију, површинске слојеве одликује висок салинитет, а проценат соли по литру морске воде достиже вредности од 37%. Због чистог неба (без облака) боја воде Саргашког мора је изразито светло плава, а њена провидност достиже и до 61 метар (највећи степен провидности у акваторијама Светског мора).

Просечне дубине се крећу око 6.000 метара, а најдубља тачка налази се у јужном делу мора и лежи на дубини од 6.995 метара.

Историја[уреди]

Арапски картограф и путописац Мухамед ел Идриси који је живео у XII веку писао је о извесном Ахмеду ибн Умару који је по налогу маварског владара Али ибн Јусуфа пловио ка западу до мора прекривеног морском травом.

У једном спеву с краја IV века римски писац Руф Фест Авијен описује пустоловине картагинског морепловца Химилка и његово путовање у воде далеко изван Херкулових стубова по којима су попут тепиха разастрте огромне количине чудне морске траве.[2]

Море је добило име по једној врсти алге sargassum (порт. sargaço), чије присуство су открили португалски морепловци приликом истраживања обала Азорских острва још почетком XV века.[1]

Приликом прве експедиције у Нови свет 1492. Кристифор Колумбо је током пловидбе преко ових вода прометио велике количине морских алги жућкасте боје које је назвао sargazo. Иако су алге у ствари биле браон боје, жута боја је долазила од ваздушних мехурића који су их одржавали на површини воде.[3]

Екологија[уреди]

Алга саргасум обухвата огромне површине саргашког мора.

Саргашко море је дом за врсту морских алги из рода Sargassum које у непрегледним колонијама плутају по његовој површини.

Захваљујући високој евапорацији и веома слабим струјама салинитет је изразито висок (до 37‰) што онемогућује интензивнији развој планктона који су главна храна рибљих врста. У таквим условима живи биоценоза од 8 врста смеђих алги рода Саргасум, те специфична фауна од неких 50 до 60 врста бескичмењака.[4]

У водама Саргашког мора мресте се европска и америчка јегуља које полажу јаја у алгама. Након излегања ларве напуштају ове воде и мигрирају до западних обала Европе и источних обала Северне Америке. Такође младе јединке морских корњача из рода Caretta caretta користећи токове Голфске струје мигрирају у ове воде где остају док не одрасту користећи алге саргасум као заштиту од предатора.[5]

Велики еколошки проблем у Саргашком мору представља гомилање огромних количина биолошки не разградивог чврстог отпада који наносе околне морске струје. Како је морска вода овде у стању мировања, отпад се гомила у великим количинама и стварају се такозване „морске депоније“.

Последњих година приметно је повећање концентрације разних емисија аеросоли (посебно изотопа олова) на подручју саргашке акваторије, а које су последица атмосферског загађења у Европи и САД насталог повећањем потрошње фосилних горива.[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Guido Gomez de Silva (1988). Breve Diccionario Etimologico de la Lengua Espanola. Fondo de Cultura Economica S.A. de C.V.. 
  2. ^ "Wide Sargasso Sea". Book Drum. Приступљено 16. децембра 2013.
  3. ^ "The Sargasso Sea". BBC - Homepage. BBC. Приступљено 15. децембра 2013.
  4. ^ Proleksis enciklopedija - Sargaško more.
  5. ^ "Turtles return home after UK stay". BBC News. 2008-06-30.
  6. ^ "Isotopic evidence of pollutant lead transport from North America to the subtropical North Atlantic gyre". Geochimica et Cosmochimica Acta. 1997. Приступљено 15. децембра 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Координате: 28°N 66°W / 28, -66