Бразилска висораван — разлика између измена

Координате: 22° 28′ 00″ Ј; 45° 00′ 00″ З / 22.466667° Ј; 45° З / -22.466667; -45
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Обимна географска регија која покрива већину источних, јужних и централних делова Бразила}}
{{Планина
{{Планина
| име = Бразилска висораван
| име = Бразилска висораван
Ред 13: Ред 14:
| венац =
| венац =
| група =
| група =
| тип = громадне
| тип = Громадне
| старост = [[прекамбрија]]
| старост = [[Прекамбријuм]]
| топографска_мапа = Brazil topo.jpg
| топографска_мапа = Brazil topo.jpg
| језик =
| језик =
| изговор =
| изговор =
}}
}}

'''Бразилска висораван''' ({{јез-порт|Planalto Brasileiro}}), ('''Бразилска висија''', '''Бразилски плато''' или '''Бразилске планине''') је [[висораван]] која се простире у источном и средишњем делу [[Јужна Америка|Јужне Америке]]. Захвата простор између 4° [[географска ширина|јгш]] на северу и 30° [[географска ширина|јгш]] на југу, до приатлантских низија на истоку и линије [[Маморе]]-[[Гран Чако]] на западу. Северна граница представљена је раседима десних .притока [[Амазон]]а. Укупна површина висије је око 5 милиона километара квадратних и захвата највећи део државе [[Бразил]].
'''Бразилска висораван''' ({{јез-порт|Planalto Brasileiro}}), ('''Бразилска висија''', '''Бразилски плато''' или '''Бразилске планине''') је [[висораван]] која се простире у источном и средишњем делу [[Јужна Америка|Јужне Америке]]. Захвата простор између 4° [[географска ширина|јгш]] на северу и 30° [[географска ширина|јгш]] на југу, до приатлантских низија на истоку и линије [[Маморе]]<ref>{{cite journal |url=https://www.researchgate.net/publication/312508466 |doi=10.1080/02626667.2016.1267861|title=Hydroclimatology of the Upper Madeira River basin: Spatio-temporal variability and trends |year=2017 |last1=Molina-Carpio |first1=Jorge |last2=Espinoza |first2=Jhan Carlo |last3=Vauchel |first3=Philippe |last4=Ronchail |first4=Josyane |last5=Gutierrez Caloir |first5=Beatriz |last6=Guyot |first6=Jean-Loup |last7=Noriega |first7=Luis |journal=Hydrological Sciences Journal |volume=62 |issue=6 |pages=911–927 |s2cid=133578964 }}</ref>-[[Гран Чако]]<ref name =Dinerstein>Eric Dinerstein, David Olson, et al. (2017). An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm, BioScience, Volume 67, Issue 6, June 2017, Pages 534–545; Supplemental material 2 table S1b. {{doi|10.1093/biosci/bix014}}</ref><ref>{{cite wеб |title=A postcard from the central Chaco |author=Don Nicol |access-date=2009-01-23 |url=http://www.breedleader.com.au/images/chaco%20postcard%20.pdf |quote=alluvial sandy soils have P (phosphorus) levels of up to 200–300 ppm |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090226104329/http://www.breedleader.com.au/images/chaco%20postcard%20.pdf |archive-date=2009-02-26}}</ref> на западу. Северна граница представљена је раседима десних .притока [[Амазон]]а. Укупна површина висије је око 5 милиона километара квадратних и захвата највећи део државе [[Бразил]].<ref>{{Cite web |title=Brazilian Highlands |url=https://www.britannica.com/place/Brazilian-Highlands |access-date=2022-09-05 |website=[[Encyclopedia Britannica]] |language=en}}</ref><ref>{{Cite book |last=Greenbaum |first=Harry |url=https://books.google.com/books?id=WB6FHj2egxQC&dq=brazilian+highlands&pg=PA16 |title=Brazil |date=2009 |publisher=[[Infobase Publishing]] |isbn=978-1-4381-0490-4 |language=en |pages=16–18}}</ref>


== Геологија ==
== Геологија ==

Бразилска висораван представља остатак најстаријих стена Јужне Америке, тј. ''Бразилског штита''. Основа је изграђена од прекамбријских [[стене|стена]] ([[шкриљац]], [[гнајс]], [[гранит]]), који до изражаја долазе на [[исток]]у и [[север]]у. У средишњем делу штит је прекривен [[палеозоик|палеозојским]] [[пешчар]]има и [[конгломерат]]има, док се на југу јављају [[базалт]]ни платои. Висија је највише издигнута у јужном и источном делу и благо је нагнута ка западу. Тектонским покретима [[херцинска орогенеза|херцинске]] и [[алпска орогенеза|алпске орогенезе]] плато је разломљен великим [[котлина]]ма и удолинама, а затим знатно засвођен, па је примио облик громадних планина.
Бразилска висораван представља остатак најстаријих стена Јужне Америке, тј. ''Бразилског штита''. Основа је изграђена од прекамбријских [[стене|стена]] ([[шкриљац]], [[гнајс]], [[гранит]]), који до изражаја долазе на [[исток]]у и [[север]]у. У средишњем делу штит је прекривен [[палеозоик|палеозојским]] [[пешчар]]има и [[Конгломерат (геологија)|конгломерат]]има, док се на југу јављају [[базалт]]ни платои. Висија је највише издигнута у јужном и источном делу и благо је нагнута ка западу. Тектонским покретима [[херцинска орогенеза|херцинске]]<ref>{{Cite journal |url=https://pubs.er.usgs.gov/usgspubs/b/b1871 |title=Geology of petroleum and coal deposits in the North China Basin, Eastern China |last=Lee |first=K. Y. |journal=USGS Bulletin 1871 |year=1989 |postscript=. Table 1, p. 3. |access-date=2017-09-17 |archive-date=2019-09-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190913035632/https://pubs.er.usgs.gov/publication/b1871 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite journal|last=Martínez Catalán|first=José R.|date=2012-07-01|title=The Central Iberian arc, an orocline centered in the Iberian Massif and some implications for the Variscan belt|journal=International Journal of Earth Sciences|language=en|volume=101|issue=5|pages=1299–1314|doi=10.1007/s00531-011-0715-6|bibcode=2012IJEaS.101.1299M| s2cid=195334509 |issn=1437-3262}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Crespo-Blanc|first1=Ana|last2=Orozco|first2=Miguel|date=1991-10-01|title=The boundary between the Ossa-Morena and Southportuguese Zones (Southern Iberian Massif): Major suture in the European Hercynian Chain|journal=Geologische Rundschau|language=en|volume=80|issue=3|pages=691–702|doi=10.1007/BF01803695|bibcode=1991GeoRu..80..691C|s2cid=128688878|issn=1432-1149}}</ref> и [[алпска орогенеза|алпске орогенезе]]<ref>Moores, E.M., Fairbridge, R.W. (Editors), 1998: ''Encyclopedia of European and Asian Regional Geology.'' Encyclopedia of Earth Sciences Series, London, 825 pp.</ref><ref>{{Cite book|title=Geomorfologija|last1=Petrović|first1=Dragutin|last2=Manojlović|first2=Predrag|publisher=University of Belgrade Faculty of Geography|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Belgrade|pages=60|language=sr}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Parrish|first1=Randall R.|last2=Parrish|first2=Claire M.|last3=Lasalle|first3=Stephanie|date=May 2018|title=Vein calcite dating reveals Pyrenean orogen as cause of Paleogene deformation in southern England|url=http://jgs.lyellcollection.org/lookup/doi/10.1144/jgs2017-107|journal=Journal of the Geological Society|volume=175|issue=3|pages=425–442|doi=10.1144/jgs2017-107|bibcode=2018JGSoc.175..425P|s2cid=134690307|issn=0016-7649}}</ref> плато је разломљен великим [[котлина]]ма и удолинама, а затим знатно засвођен, па је примио облик громадних планина.
== Географија ==

[[Датотека:Pico da bandeira.jpg|мини|десно|200п|Рораима (2.891 м) — највиши врх висије]]
[[Датотека:Pico da bandeira.jpg|мини|left|250п|Рораима (2.891 м) — највиши врх висије]]
Морфолошки гледано Бразилска висија није јединствена целина, већ се у њој може издвојити три области. ''Источнобразилска планинска област'' („шапада“) обухвата источне делове висије од развођа река [[Токантис]] и [[Сан Франциско|Сан Франсиско]]. Основа јој је од [[прекамбрија|прекамбријских]] стена, а за време херцинске и алпске орогенезе је засвођена и разломљена о чему сведочи низ шапада - ''Сера Герал до Гојаш'', ''Сера ду Пјауји'' и др. Издвајају се и планине [[Дијамантина]] и [[Сера Еспињасу]], просечних висина 1.000-1.500 метара. Сви токови који се сливају са шапада припадају сливу [[Атлантски океан|Атлантског океана]].
Морфолошки гледано Бразилска висија није јединствена целина, већ се у њој може издвојити три области. ''Источнобразилска планинска област'' („шапада“) обухвата источне делове висије од развођа река [[Токантис]] и [[Сан Франциско|Сан Франсиско]]. Основа јој је од [[прекамбрија|прекамбријских]] стена, а за време херцинске и алпске орогенезе је засвођена и разломљена о чему сведочи низ шапада - ''Сера Герал до Гојаш'', ''Сера ду Пјауји'' и др. Издвајају се и планине [[Дијамантина]] и [[Сера Еспињасу]], просечних висина 1.000-1.500 метара. Сви токови који се сливају са шапада припадају сливу [[Атлантски океан|Атлантског океана]].


Ред 35: Ред 38:
* [[Анди]]
* [[Анди]]
* [[Бразил]]
* [[Бразил]]

== Референце ==
{{reflist|}}


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд
* Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд
* {{cite book|title=Geology and Mineral Resource Assessment of the Venezuelan Guayana Shield, USGS Bulletin 2062|date=1993|publisher=US Government Printing Office|pages=10–15}}
* {{cite book|last1=Wray|first1=Robert|editor1-last=Migon|editor1-first=Piotr|title=The Gran Sabana: The World's Finest Quartzite Karst?, in Geomorphological Landscapes of the World|date=2010|publisher=Springer|isbn=9789048130542|pages=80–81}}
* {{cite press release |url=http://saladeimprensa.ibge.gov.br/noticias?view=noticia&id=1&busca=1&idnoticia=3109 |title=Geociências: IBGE revê as altitudes de site Pontos culminates |language=pt |trans-title=Geosciences: IBGE revises the altitude of seven high points | location=Brasília |publisher=[[Brazilian Institute of Geography and Statistics]] (IBGE) |date=2016-02-29 |access-date=2016-03-02 }}
* {{cite journal|last1= Hollowell|first= T.|first2= R.P. |last2= Reynolds|year= 2005|title= Checklist of the Terrestrial Vertebrates of the Guiana Shield|journal= Bulletin of the Biological Society of Washington|volume= 13|url= http://botany.si.edu/bdg/pdf/bswa_13_all.pdf}}
* {{cite journal| last1 = Stachowicz | first1 = Izabela| last2 = Ferrer Paris | first2 = José Rafael| last3 = Quiroga-Carmona | first3 = Marcial| last4 = Moran | first4 = Lisandro| last5 = Lozano | first5 = Cecilia| date = 2020| title = Baseline for monitoring and habitat use of medium to large non-volant mammals in Gran Sabana, Venezuela| journal = Therya| volume = 11| issue = 2| pages = 169–179| doi = 10.12933/therya-20-891| doi-access = free}}
* {{cite journal|last1= Vari|first1= R.P.|first2= C.J.|last2= Ferraris Jr.|first3= A.|last3= Radosavljevic|first4= V.A.|last4= Funk|year= 2009|title= Checklist of the freshwater fishes of the Guiana Shield|journal= Bulletin of the Biological Society of Washington|volume= 17|url= http://botany.si.edu/bdg/pdf/bswa_fish-chcklst_2009-complete.pdf}}
* {{cite journal|last1=Ferrer-Paris|first1=José R|last2=Lozano|first2=Cecilia|last3=Cardozo-Urdaneta|first3=Arlene|last4=Thomas Cabianca|first4=Arianna|title=Indicative response of ''Oxysternon festivum'' Linné (Coleoptera: Scarabaidae) to vegetation condition in the basin of the Orinoco river, Venezuela|journal=Journal of Insect Conservation|volume=20 |issue=3|pages=527–538|doi=10.1007/s10841-016-9886-6|year=2016|s2cid=17263106}}
* {{cite journal|last1=Costa|first1=Mauro|last2=Viloria|first2=Ángel L.|last3=Hubber|first3=Otto|last4=Attal|first4=Stéphane|last5=Orellana|first5=Andrés|title=Lepidoptera del Pantepui. Parte I: Endemismo y caracterización biogeográfica|journal=Entomotropica|date=2013|volume=28|issue=3|pages=193–217|url=http://www.entomotropica.org/index.php/entomotropica/article/view/414/449|access-date=25 June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160827045133/http://www.entomotropica.org/index.php/entomotropica/article/view/414/449|archive-date=27 August 2016|url-status=dead}}
* {{cite journal|last1= Funk|first1= V.|first2= T.|last2= Hollowell|first3= P.|last3= Berry|first4= C.|last4= Kelloff|first5= S.N.|last5= Alexander|year= 2007|title=Checklist of the Plants of the Guiana Shield (Venezuela: Amazonas, Bolivar, Delta Amacuro; Guyana, Surinam, French Guiana)|journal= Contributions from the United States National Herbarium|volume= 55|url= http://botany.si.edu/bdg/pdf/vol55web.pdf}}
* Hammond, David S. (ed.) (2005) ''Tropical Forests of the Guiana Shield'' CABI Publishing, Wallingford, UK, ISBN
* {{Cite web | url=http://www.ramsar.org/es/complejo-de-humedales-de-la-estrella-fluvial-in%C3%ADrida-efi | title=Colombia &#124; Ramsar}}
* {{cite journal |last1= Rull|first1= V.|last2= Vegas-Vilarrúbia|first2= T.|last3= Safont|first3= E.|date= 2016|title= The Lost World's pristinity at risk|journal= [[Diversity and Distributions]]|volume= 22|issue= 10|pages= 995–999|doi= 10.1111/ddi.12469|url= https://digital.csic.es/bitstream/10261/137349/3/Rull_Diversity_and_Distributions_22_995_postprint.pdf|hdl= 10261/137349|s2cid= 23002053|hdl-access= free}}
* {{cite web |title=The Gran Chaco |website=WWF |url=http://wwf.panda.org/what_we_do/footprint/agriculture/soy/soyreport/soy_and_deforestation/the_gran_chaco/ |access-date=2017-07-06 |quote=The Gran Chaco was one of the last frontiers in South America – but agricultural development, largely driven by soy, is gathering pace.}}
* {{cite news |title=Impenetrable olvido (..tan bajo el valor de la tierra que con dos campañas, sobra..) |language=es |publisher=AMBIENTE-ARGENTINA |url=http://ipsnoticias.net/nota.asp?idnews=87208 |access-date=2008-09-09 |url-status=dead |archive-url=https://archive.today/20120709193832/http://ipsnoticias.net/nota.asp?idnews=87208 |archive-date=2012-07-09}}
* {{cite news |title=Cada vez más Uruguayos compran campos Guaranés |language=es |publisher=Consejo de Educacion Secundaria de Uruguay |date=26 June 2008 |url=http://www.ces.edu.uy/Relaciones_Publicas/BoletinPrensa/2007-08/20070824.pdf |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090225075115/http://www.ces.edu.uy/Relaciones_Publicas/BoletinPrensa/2007-08/20070824.pdf |archive-date=25 February 2009}}
* {{cite web |title=Jatropha en el Chaco |language=es |publisher=Diario ABC Digital |url=http://www.abc.com.py/suplementos/rural/articulos.php?pid=424986 |access-date=2008-09-09}}
* {{cite web |title=Jatropha Chaco |language=es |publisher=Incorporación del cultivo Jatropha Curcas L en zonas marginales de la provincia de chaco |url=http://www.jatrophachaco.com/portal/index |access-date=2008-09-09 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081011025424/http://www.jatrophachaco.com/portal/index |archive-date=2008-10-11}}
* {{cite web |title=Aprovechamiento de recursos vegetales y animales para la produccion de biocombustibles |language=es |publisher=INTA |date=26 June 2008 |url=http://www.inta.gov.ar/iir/investiga/proyectos/pebiocombustibles.pdf |url-status=dead |archive-url=http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20100926025739/http%3A//www.inta.gov.ar/iir/investiga/proyectos/pebiocombustibles.pdf |archive-date=26 September 2010}}
* {{cite web |title=Varias iniciativas están en marcha con vistas a la producción de biodiesel |language=es |publisher=RIEDEX / Ministerio de Industria y Comercio (de Paraguay) |url=http://www.rediex.gov.py/index.php?Itemid=293&id=259&option=com_content&task=view |archive-url=https://web.archive.org/web/20090308032645/http://www.rediex.gov.py/index.php?Itemid=293&id=259&option=com_content&task=view |url-status=dead |archive-date=2009-03-08 |access-date=2008-09-09}}
* {{cite web |title=Deforestation in Paraguay: Over 1500 football pitches lost a day in the Chaco |publisher=World Land Trust |date=30 November 2009 |url=http://www.worldlandtrust.org/news/2009/11/deforestation-in-paraguay-over-1500.htm |access-date=14 January 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100823025904/http://www.worldlandtrust.org/news/2009/11/deforestation-in-paraguay-over-1500.htm |archive-date=23 August 2010 |url-status=dead}}
* {{cite web |title=Deforestation and fragmentation of Chaco dry forest in NW Argentina (1972–2007) |first=Ignacio Gasparri |last=H. Ricardo Grau |date=27 June 2008 |url=http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6T6X-4VYMP1Y-1&_user=10&_rdoc=1&_fmt=&_orig=search&_sort=d&_docanchor=&view=c&_searchStrId=1166267745&_rerunOrigin=google&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=3b7d9911ef8ae04e96e043393eac2966 |archive-url=https://archive.today/20130201195518/http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6T6X-4VYMP1Y-1&_user=10&_rdoc=1&_fmt=&_orig=search&_sort=d&_docanchor=&view=c&_searchStrId=1166267745&_rerunOrigin=google&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=3b7d9911ef8ae04e96e043393eac2966 |url-status=dead |archive-date=1 February 2013}}
* {{cite web |url=http://www.dandc.eu/en/article/logging-subtropical-dry-forest-deprives-indigenous-people-argentina-their-livelihood |title=Conquest by chainsaw |date=24 September 2013 |first=Julio César |last=Bernio |website=www.dandc.eu}}
* {{cite magazine |last=MacDonald |first=Christine |title=The Tragic Deforestation of the Chaco |magazine=Rolling Stone |date=2014-07-28 |url=https://www.rollingstone.com/culture/news/green-going-gone-the-tragic-deforestation-of-the-chaco-20140728 |access-date=2017-07-06}}
* {{Cite journal |last=Matte |first=P. |year=2001 |title=The Variscan collage and orogeny (480 ±290&nbsp;Ma) and the tectonic definition of the Armorica microplate: a review |journal=Terra Nova |volume=13 |issue=2 |pages=122–128 |doi=10.1046/j.1365-3121.2001.00327.x|bibcode=2001TeNov..13..122M |s2cid=129727506 }}
* {{Cite book |last=Ziegler |first=P.A. |author-link=Peter Ziegler |year=1990 |title=Geological Atlas of Western and Central Europe |publisher=Shell Internationale Petroleum Maatschappij BV |edition=2 |isbn=978-90-6644-125-5}}
* {{Cite journal |last1=von Raumer |first1=J. |last2=Stampfli |first2=G.M. |last3=Borel |first3=G.D. |last4=Bussy |first4=F. |year=2002 |title=The organisation of pre-Variscan basement areas at the north-Gondwanan margin |journal=International Journal of Earth Sciences |volume=91 |issue=1 |pages=35–52 |bibcode = 2002IJEaS..91...35V |doi = 10.1007/s005310100200 |s2cid=131617311 |url=http://doc.rero.ch/record/310796/files/531_2002_Article_200.pdf }}
* {{Cite journal |last1=von Raumer |first1=J. |last2=Stampfli |first2=G.M. |last3=Bussy |first3=F. |year=2003 |title=Gondwana-derived microcontinents - the constituents of the Variscan and Alpine collisional orogens |journal=Tectonophysics |volume=365 |issue=1–4 |pages=7–22 |bibcode = 2003Tectp.365....7V |doi = 10.1016/S0040-1951(03)00015-5 |citeseerx=10.1.1.430.1420 }}
* {{Cite book |last1=Stampfli |first1=GM |last2=Borel |first2=GD |year=2004 |chapter=The TRANSMED Transects in Space and Time: Constraints on the Paleotectonic Evolution of the Mediterranean Domain |editor1=Cavazza W |editor2=Roure F |editor3=Spakman W |editor4=Stampfli GM |editor5=Ziegler P |title=The TRANSMED Atlas: the Mediterranean Region from Crust to Mantle |publisher=Springer Verlag |isbn=978-3-540-22181-4}}

{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Brazilian Highlands}}
* [https://web.archive.org/web/20110103054244/http://neuroc99.sld.cu/brasil.htm Бразилски топоними]
* [https://web.archive.org/web/20110103054244/http://neuroc99.sld.cu/brasil.htm Бразилски топоними]


Верзија на датум 29. март 2023. у 03:05

Бразилска висораван
Бразилске планине
Географске карактеристике
Ндм. висина2.891 m
Координате22° 28′ 00″ Ј; 45° 00′ 00″ З / 22.466667° Ј; 45° З / -22.466667; -45
22° 28′ 00″ Ј; 45° 00′ 00″ З / 22.466667° Ј; 45° З / -22.466667; -45
Географија
Бразилска висораван на карти Бразила
Бразилска висораван
Бразилска висораван
РепубликеБразил
Геологија
Старост стенаПрекамбријuм
Врста планинеГромадне

Бразилска висораван (порт. Planalto Brasileiro), (Бразилска висија, Бразилски плато или Бразилске планине) је висораван која се простире у источном и средишњем делу Јужне Америке. Захвата простор између 4° јгш на северу и 30° јгш на југу, до приатлантских низија на истоку и линије Маморе[1]-Гран Чако[2][3] на западу. Северна граница представљена је раседима десних .притока Амазона. Укупна површина висије је око 5 милиона километара квадратних и захвата највећи део државе Бразил.[4][5]

Геологија

Бразилска висораван представља остатак најстаријих стена Јужне Америке, тј. Бразилског штита. Основа је изграђена од прекамбријских стена (шкриљац, гнајс, гранит), који до изражаја долазе на истоку и северу. У средишњем делу штит је прекривен палеозојским пешчарима и конгломератима, док се на југу јављају базалтни платои. Висија је највише издигнута у јужном и источном делу и благо је нагнута ка западу. Тектонским покретима херцинске[6][7][8] и алпске орогенезе[9][10][11] плато је разломљен великим котлинама и удолинама, а затим знатно засвођен, па је примио облик громадних планина.

Рораима (2.891 м) — највиши врх висије

Морфолошки гледано Бразилска висија није јединствена целина, већ се у њој може издвојити три области. Источнобразилска планинска област („шапада“) обухвата источне делове висије од развођа река Токантис и Сан Франсиско. Основа јој је од прекамбријских стена, а за време херцинске и алпске орогенезе је засвођена и разломљена о чему сведочи низ шапада - Сера Герал до Гојаш, Сера ду Пјауји и др. Издвајају се и планине Дијамантина и Сера Еспињасу, просечних висина 1.000-1.500 метара. Сви токови који се сливају са шапада припадају сливу Атлантског океана.

Западнобразилски степенасти пинеплен („таблејрос“) се развио на палеозојским акумулацијама, а карактеришу га столова узвишења. Рељеф је нагнут од запада ка истоку и рашчлањен је раседима река Тапажос, Шингу и Ирири, као и бројним другим мањим токовима. ово је уједно и најнижи део висоравни са висинама од 250 до 800 метара.

Јужнобразилски вулкански плато обухвата јужне делове висије око реке Паране. Планине су прекривене пешчарима и пресечене интрузијама дијабаза и базалта, док се у нижим деловима јављају и мезозојске акумулације. Простор око Рио де Жанеира је највиши део Бразилске висије. Овде се попут венца нижу планине Сера Мар (1.810 м), Агуљас Неграс (Итаија 2.821 м) и Капарао са највишим врхом висије — Бандеира 2.891 метар.

Види још

Референце

  1. ^ Molina-Carpio, Jorge; Espinoza, Jhan Carlo; Vauchel, Philippe; Ronchail, Josyane; Gutierrez Caloir, Beatriz; Guyot, Jean-Loup; Noriega, Luis (2017). „Hydroclimatology of the Upper Madeira River basin: Spatio-temporal variability and trends”. Hydrological Sciences Journal. 62 (6): 911—927. S2CID 133578964. doi:10.1080/02626667.2016.1267861. 
  2. ^ Eric Dinerstein, David Olson, et al. (2017). An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm, BioScience, Volume 67, Issue 6, June 2017, Pages 534–545; Supplemental material 2 table S1b. doi:10.1093/biosci/bix014
  3. ^ Don Nicol. „A postcard from the central Chaco” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2009-02-26. г. Приступљено 2009-01-23. „alluvial sandy soils have P (phosphorus) levels of up to 200–300 ppm” 
  4. ^ „Brazilian Highlands”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-05. 
  5. ^ Greenbaum, Harry (2009). Brazil (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 16—18. ISBN 978-1-4381-0490-4. 
  6. ^ Lee, K. Y. (1989). „Geology of petroleum and coal deposits in the North China Basin, Eastern China”. USGS Bulletin 1871. Архивирано из оригинала 2019-09-13. г. Приступљено 2017-09-17. Table 1, p. 3. 
  7. ^ Martínez Catalán, José R. (2012-07-01). „The Central Iberian arc, an orocline centered in the Iberian Massif and some implications for the Variscan belt”. International Journal of Earth Sciences (на језику: енглески). 101 (5): 1299—1314. Bibcode:2012IJEaS.101.1299M. ISSN 1437-3262. S2CID 195334509. doi:10.1007/s00531-011-0715-6. 
  8. ^ Crespo-Blanc, Ana; Orozco, Miguel (1991-10-01). „The boundary between the Ossa-Morena and Southportuguese Zones (Southern Iberian Massif): Major suture in the European Hercynian Chain”. Geologische Rundschau (на језику: енглески). 80 (3): 691—702. Bibcode:1991GeoRu..80..691C. ISSN 1432-1149. S2CID 128688878. doi:10.1007/BF01803695. 
  9. ^ Moores, E.M., Fairbridge, R.W. (Editors), 1998: Encyclopedia of European and Asian Regional Geology. Encyclopedia of Earth Sciences Series, London, 825 pp.
  10. ^ Petrović, Dragutin; Manojlović, Predrag (2003). Geomorfologija (на језику: српски). Belgrade: University of Belgrade Faculty of Geography. стр. 60. ISBN 86-82657-32-5. 
  11. ^ Parrish, Randall R.; Parrish, Claire M.; Lasalle, Stephanie (мај 2018). „Vein calcite dating reveals Pyrenean orogen as cause of Paleogene deformation in southern England”. Journal of the Geological Society. 175 (3): 425—442. Bibcode:2018JGSoc.175..425P. ISSN 0016-7649. S2CID 134690307. doi:10.1144/jgs2017-107. 

Литература

Спољашње везе

Бразилска висораван на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бразилска_висораван&oldid=25656006”