Гвајанска висораван

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гвајанска висораван
Рораима, Венецуела
Рораима, Венецуела
Надморска висина 3.014 м ()
Тип громадне
Старост прекамбрија

Гвајанска висораван (порт. Planalto das Guianas, енгл. Guiana Highlands, фр. Plateau des Guyanes, шп. Macizo Guayánico, хол. Hoogland van Guyana), (Гвајанска висија, Гвајански плато или Гвајанске планине) је висораван која се простире у северном и североисточном делу Јужне Америке. Захвата простор између 7° сгш на северу и екватора на југу, до приатлантских низија на истоку и љаноса на западу. Северна граница представљена је сливом реке Ориноко, а јужна левим притокама Амазона. Укупна површина висије је око 1,6 милиона километара квадратних и захвата највећи део државе Венецуеле, Гвајану, Суринам и Француску Гујану, као и крајње северне делове Бразила и исток Колумбије.

Геологија[уреди]

Гвајанска висораван је заравњен део Гвајанског штита, која је грађена од прекамбријских и камбријских стенагнајс, кварцит и шкриљац. У западном делу је основа прекривена слојем кредних пешчара дебљине око 2.000 метара. Даље на западу се настављају кристаласта узвишења, која су на истоку прекривена водама Атлантског океана. Висораван је јако рашчлањена раседима у којима су се формирали речни токови, тако да је она попримила обрисе громадних планина. У осталим деловима јављају се мезозојски седименти који се веома еродирани услед влажне климе ових простора.

Географија[уреди]

Топографска мапа Гвајанске висије

У рељефу Гвајанских планина издвајају се три целине. Источна област обухвата просторе источно од реке Есекибо. Седиментне акумулације су у поптуности еродиране па је прекамбријска основа огољена. Овај део је низак и веома рашчлањена на бројне планинске масиве. Највиша тачка је планина Вилхелмина висине 1.280 метара. На северу је област засутама акумулација приатлантске низије, а на југу благо прелази у басен Амазона.

Централна област је највиша и најпространија. Пружа се измешу токова река Каура на западу и Есекибо на истоку. Радијаним покретима издигнут је северни део платоа, а јужни је благо спуштен. На северу се очувала седиментна серија кредних пешчара и конгломерата, пробијена магматитима. Ова серија позната је као „рораима“, дебљине до 600 метара. Просечна висина обе области је 1.000-1.500 метара, а истичу се планине Сера Пакарима, Сера Имери и највиша од свих Рораима — 2.810 метара. На југу висоравни, на простору Бразила, уз границу са Венецуелом издиже се Сера Неблина, са врхом Неблина (3.014 м), која је уједно највиша тачка Гвајанске висије и државе Бразил. Плато је добро рашчлањен клисурама и кањонима, а у овом делу се налази и највиши водопад на свету — Анђеоски водопад на реци Чурун.

Западна област има карактеристична обележја плоче. Пружа се западно од реке Каура. Прекамбријска основа је прекривена терцијарним седиментима, са по неким узвишењем од пешчара. Крајњи западни делови засути су акумулацијама са Анда и благо се спуштају ка басену реке Ориноко. Реке су усекле дубоке долине све до кристаласте основе. Највиша тачка је Сипапо 2.080 метара.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд

Спољашње везе[уреди]