Фридрих Велер — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
| ⚫ | |||
{{bi}} |
|||
| ⚫ | |||
'''Фридрих Велер''' ({{јез-нем|Friedrich Wöhler}}; [[31. јул]] [[1800]] — [[23. септембар]] [[1882.]]) је немачки хемичар. Изоловао је и открио [[алуминијум]] [[1827.]] Открио је [[итријум]], [[берилијум]] и [[титанијум]]. Најпознатији је по успеху на синтези [[уреја|уреје]]. |
'''Фридрих Велер''' ({{јез-нем|Friedrich Wöhler}}; [[31. јул]] [[1800]] — [[23. септембар]] [[1882.]]) је немачки хемичар. Изоловао је и открио [[алуминијум]] [[1827.]] Открио је [[итријум]], [[берилијум]] и [[титанијум]]. Најпознатији је по успеху на синтези [[уреја|уреје]]. |
||
| Ред 8: | Ред 7: | ||
== Доприноси хемији == |
== Доприноси хемији == |
||
Сматра се пиониром [[органска хемија|органске хемије]] својим случајним успехом, кад је синтетизовао [[уреја|уреју]] [[1828 |
Сматра се пиониром [[органска хемија|органске хемије]] својим случајним успехом, кад је синтетизовао [[уреја|уреју]] [[1828]].<ref>{{Cite journal | title = Ueber künstliche Bildung des Harnstoffs | author = Friedrich Wöhler | journal = Annalen der Physik und Chemie | volume = 88 | issue = 2 | pages = 253–256 | year = 1828 | doi = 10.1002/andp.18280880206 | url = http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15097k/f261.chemindefer|bibcode = 1828AnP....88..253W }} -{Available in English at: [http://www.chemteam.info/Chem-History/Wohler-article.html Chem Team] |
||
}-</ref> Тај поступак се назива Велерова синтеза. До [[1828.]] веровало се да се органске супстанце могу синтетизовати само под утицајем виталних сила у телима животиња или биљки. Велер је доказао да је то погрешно веровање, јер је успео да од неорганских материјала на уметан начин синтетизује уреју. Та синтеза органских материјала попбила је теорију звану [[витализам]], по којој је била потребна трансцедентна витална (животна) сила да би се створили органски материјали и једињења.<ref>-{[http://www.bioethicsjournal.com/past/cheng.html ''The Real Death of Vitalism: Implications of the Wöhler Myth]''}-</ref><ref>-{[http://www.joachimschummer.net/papers/2003_NatureChemistry_SHPS.pdf cited by Schummer J, op cit]}-</ref> Загревајући амонијев цијанат добио је уреу. То је био добар пример [[изомерија|изомерије]]. Заједно са [[Јустус фон Либих|Јустусом фон Либихом]] објавио је [[1830.]] резултате истраживања на цијанској киселини и на уреји. |
|||
== Највећи радови, открића и истраживање == |
== Највећи радови, открића и истраживање == |
||
Један је од оних који су открили [[силицијум]] и [[берилијум]]. Синтетизовао је и кацијум карбид. Велер и Либиг су [[1834.]] објавили истраживање уља горких бадема. Доказали су у експериментима да се група атома угљеника, водоника и кисеоника може понашати као елемент, заузети место елемента и може бити замењена елементом у хемијским једињењима. |
Један је од оних који су открили [[силицијум]] и [[берилијум]].<ref>{{Cite journal| author = Deville, H. and Wohler, F. | year =1857| title= Erstmalige Erwähnung von Si3N4| journal = Liebigs Ann. Chem. | volume = 104| page = 256}}</ref> Синтетизовао је и кацијум карбид. Велер и Либиг су [[1834.]] објавили истраживање уља горких бадема. Доказали су у експериментима да се група атома угљеника, водоника и кисеоника може понашати као елемент, заузети место елемента и може бити замењена елементом у хемијским једињењима. Тиме је поставио основе докрине сложених радикала, која је имала снажан утицај на развој хемије. |
||
Након што је [[Хамфри Дејви]] открио калијум, претпостављало се да база за глину, алуминијум оксид садржи неки метал у комбинацији са кисеоником. Дејви, Ерстед и Берцелиус покушали су да издвоје тај метал, али нису успели. Велер је онда радио на томе и открио је и изоловао [[алуминијум]] [[1827.]] Изоловао је [[итријум]], [[берилијум]] и [[титанијум]]. Открио је да се може добити у кристалима. Осим тофга приметио је да постоји метеорско камење у коме се може наћи органских једињења. Заједно са Сент Клер Девилом открио је кристални облик [[бор (хемијски елемент)|бора]], а Велер и Буф су открили водоникова једињења од силицијума и оксиде истог елемента. |
Након што је [[Хамфри Дејви]] открио калијум, претпостављало се да база за глину, алуминијум оксид садржи неки метал у комбинацији са кисеоником. Дејви, Ерстед и Берцелиус покушали су да издвоје тај метал, али нису успели. Велер је онда радио на томе и открио је и изоловао [[алуминијум]] [[1827.]] Изоловао је [[итријум]], [[берилијум]] и [[титанијум]]. Открио је да се може добити у кристалима. Осим тофга приметио је да постоји метеорско камење у коме се може наћи органских једињења. Заједно са Сент Клер Девилом открио је кристални облик [[бор (хемијски елемент)|бора]], а Велер и Буф су открили водоникова једињења од силицијума и оксиде истог елемента. |
||
| Ред 18: | Ред 18: | ||
== Радови == |
== Радови == |
||
{{Commonscat|Friedrich Wöhler}} |
{{Commonscat|Friedrich Wöhler}}-{ |
||
* ''Lehrbuch der Chemie'', Dresden, 1825, 4 vols. |
* ''Lehrbuch der Chemie'', Dresden, 1825, 4 vols. |
||
* ''Grundriss der Anorganischen Chemie'', Berlin, 1830 |
* ''Grundriss der Anorganischen Chemie'', Berlin, 1830 |
||
* ''Grundriss der Organischen Chemie'', Berlin, 1840 |
* ''Grundriss der Organischen Chemie'', Berlin, 1840 |
||
* ''Praktische Übungen in der Chemischen Analyse'', Berlin, 1854 |
* ''Praktische Übungen in der Chemischen Analyse'', Berlin, 1854 |
||
}- |
|||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
==Литература== |
|||
{{refbegin}} |
|||
*{{Cite journal |
|||
| title = Review of ''The life and work of Friedrich Wohler (1800-1882)'' by Robin Keen, edited by Johannes Buttner |
|||
| author = Brigitte Hoppe |
|||
| journal = Isis |
|||
| volume = 98 |
|||
| issue = 1 |
|||
| pages = 195–196 |
|||
| year = 2007 |
|||
| url = |
|||
| doi = 10.1086/519116 }} |
|||
*{{Cite journal |
|||
| title = Friedrich Wöhler (1800–1882), on the Bicentennial of His Birth |
|||
| author = George B. Kauffman, Steven H. Chooljian |
|||
| journal = The Chemical Educator |
|||
| volume = 6 |
|||
| issue = 2 |
|||
| pages = 121–133 |
|||
| year = 2001 |
|||
| doi = 10.1007/s00897010444a}} |
|||
{{refend}} |
|||
{{DEFAULTSORT:Велер, Фридрих}} |
{{DEFAULTSORT:Велер, Фридрих}} |
||
Верзија на датум 20. децембар 2012. у 18:21
Фридрих Велер (нем. Friedrich Wöhler; 31. јул 1800 — 23. септембар 1882.) је немачки хемичар. Изоловао је и открио алуминијум 1827. Открио је итријум, берилијум и титанијум. Најпознатији је по успеху на синтези уреје.
Рани живот
Рођен је у Ешерсхајму близу Франкфурта на Мајни. Студиј медицине је завршио у Хајделбергу 1823. у лабораторији Леополда Гмелина, који му је омогућио да ради у Стокхолму код Јенса Јакоба Берцелиуса. Од 1825. до 1831. предавао је на политехничкој школи у Берлину, затим је до 1836. био на вишој политехничкој школи у Каселу. Постао је 1836. редовни професор хемије на универзитету у Гетингену, где је остао до смрти.
Доприноси хемији
Сматра се пиониром органске хемије својим случајним успехом, кад је синтетизовао уреју 1828.[1] Тај поступак се назива Велерова синтеза. До 1828. веровало се да се органске супстанце могу синтетизовати само под утицајем виталних сила у телима животиња или биљки. Велер је доказао да је то погрешно веровање, јер је успео да од неорганских материјала на уметан начин синтетизује уреју. Та синтеза органских материјала попбила је теорију звану витализам, по којој је била потребна трансцедентна витална (животна) сила да би се створили органски материјали и једињења.[2][3] Загревајући амонијев цијанат добио је уреу. То је био добар пример изомерије. Заједно са Јустусом фон Либихом објавио је 1830. резултате истраживања на цијанској киселини и на уреји.
Највећи радови, открића и истраживање
Један је од оних који су открили силицијум и берилијум.[4] Синтетизовао је и кацијум карбид. Велер и Либиг су 1834. објавили истраживање уља горких бадема. Доказали су у експериментима да се група атома угљеника, водоника и кисеоника може понашати као елемент, заузети место елемента и може бити замењена елементом у хемијским једињењима. Тиме је поставио основе докрине сложених радикала, која је имала снажан утицај на развој хемије.
Након што је Хамфри Дејви открио калијум, претпостављало се да база за глину, алуминијум оксид садржи неки метал у комбинацији са кисеоником. Дејви, Ерстед и Берцелиус покушали су да издвоје тај метал, али нису успели. Велер је онда радио на томе и открио је и изоловао алуминијум 1827. Изоловао је итријум, берилијум и титанијум. Открио је да се може добити у кристалима. Осим тофга приметио је да постоји метеорско камење у коме се може наћи органских једињења. Заједно са Сент Клер Девилом открио је кристални облик бора, а Велер и Буф су открили водоникова једињења од силицијума и оксиде истог елемента.
Велерова открића су имала огроман утицај на хемијску теорију. Сваке године од 1820 до 1881. објављивао је у најзначајним часописима. Док је боравио у Каселу открио је чисти метал никл, па је са два пријатеља основао и фабрику за припрему никла.
Радови
- Lehrbuch der Chemie, Dresden, 1825, 4 vols.
- Grundriss der Anorganischen Chemie, Berlin, 1830
- Grundriss der Organischen Chemie, Berlin, 1840
- Praktische Übungen in der Chemischen Analyse, Berlin, 1854
Референце
- ^ Friedrich Wöhler (1828). „Ueber künstliche Bildung des Harnstoffs”. Annalen der Physik und Chemie. 88 (2): 253–256. Bibcode:1828AnP....88..253W. doi:10.1002/andp.18280880206. Available in English at: Chem Team
- ^ The Real Death of Vitalism: Implications of the Wöhler Myth
- ^ cited by Schummer J, op cit
- ^ Deville, H. and Wohler, F. (1857). „Erstmalige Erwähnung von Si3N4”. Liebigs Ann. Chem. 104: 256.
Литература
- Brigitte Hoppe (2007). „Review of The life and work of Friedrich Wohler (1800-1882) by Robin Keen, edited by Johannes Buttner”. Isis. 98 (1): 195—196. doi:10.1086/519116.
- George B. Kauffman, Steven H. Chooljian (2001). „Friedrich Wöhler (1800–1882), on the Bicentennial of His Birth”. The Chemical Educator. 6 (2): 121—133. doi:10.1007/s00897010444a.