Хамфри Дејви

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хамфри Дејви

Humphrydavy.jpg
Хамфри Дејви

Општи подаци
Датум рођења 17. децембар 1778.
Место рођења Пензанс (Велика Британија)
Датум смрти 29. мај 1829.
Место смрти Женева (Швајцарска)
Рад
Поље физика

Хамфри Дејви (енгл. Sir Humphry Davy, 1st Baronet; Пензанс, 17. децембар 1778Женева, 29. мај 1829), енглески хемичар и физичар, председник британског краљевског друштва (академије наука). Заслужан је за многа открића у хемији. Један је од водећих научника Прве индустријске револуције. Изумом Дејвијеве светиљке смањио се број несрећа у рудницима. Успева да електролизом раздвоји хемијске елементе. Доказао је да је дијамант угљеник. Створио је напредну теорију о киселинама.

Сепарација соли[уреди]

Хамфри је уживао у свом статусу, а његова предавања су привлачила велики број слушалаца. Постао је познат по својим експериментима са физиолошким акцијама извесних гасова, укључујући гас за смејање (азотни оксид). Постао је и зависан о том гасу. Касније је оштетио око приликом експеримената са азотним трихлоридом.

Постао је професор института академије наука. Александро Волта је 1800. увео први пут електричну батерију. Дејви је користио батерију за сепарацију соли у поступку који се данас назива електролиза. Са много батерија у серији, могао је 1807. године да раздвоји елементарни калијум и натријум. Већ 1808. године успева да добије елементарни калцијум, стронцијум, баријум и магнезијум. Проучавао је енергију, која је потребна да се разложе те соли, што је сад поље електрохемије.

Сер Хамфри Дејви

Доказао да је дијамант угљеник[уреди]

Постао је витез 1812. године. Октобра 1813. путује у Француску, заједно са својим асистентом Мајклом Фарадејем. Добио је медаљу од Наполеона Бонапартеа за свој рад на подручју електрохемије. У Паризу је замолио Геј-Лисака да испита једну мистериозну супстанцу, коју је изоловао Бернар Куртоа. Дејви је показао да је то елемент, а та супстанца је била јод. После путује у Италију. У Фиренци је 27. марта 1814. уз помоћ Фарадеја и помоћу сунчеве светлости запалио дијамант и тиме је доказао да је састављен од чистог угљеника. У Милану се 17. јуна среће са Александром Волтом и наставља пут према Ђенови. После путује у Минхен, па се враћа у Италију преко Венеције.

Дејвијева светиљка[уреди]

По повратку у Енглеску 1815. створио је безбедну рударску светиљку, названу Дејвијева светиљка. Та светиљка се почела користити у рудницима и битно је смањила број несрећа у рудницима. Постоје докази да је Џорџ Стивенсон у исто време направио светиљку кад и Дејви.

Киселине[уреди]

Показао је да се кисеоник не може добити од материје, која се тада називала оксид соне киселине, а заправо се показало да је та материја елемент, кога је назвао хлор. Хлор је открио Карл Шел 36 година пре Дејвија, али није био публиковао своје откриће. То откриће је побило Лавоазјеову дефиницију киселина као једињења кисеоника.

Дејви је 1815. претпоставио да су киселине супстанце, које садрже заменљиви водоник, односно водоник који може бити деломично или потпуно замењен металом. Када киселине реагују са металом стварају се соли од тих киселина. Базе су супстанце, које реагују са киселином формирајући соли и воду. Те дефиниције су биле добре готово цели век. Касније су замењене новом Браунстед Ловријевом теоријом киселина и база.

Катодна заштита[уреди]

Предложио је 1824. стављање комада гвожђа на бакрену кобилицу брода, што је представљало први пример катодне заштите. Тиме је спречена корозија бакра, а онемогућено је и корисно деловање бакрених соли на морске организме, који су се јаче везали за брод.

Постао је 1818. председник британске академије наука. Здравље му је било нарушено удисањем различитих хемикалија. Умро је у Женеви. Његов асистент Мајкл Фарадеј је касније побољшао његов рад, а постао и познатији од њега. Са Фарадејем се посвађао и оптужио га за плагијат, тако да је Фарадеј обуставио своја истраживања електромагнетизма, све до Дејвијеве смрти.

Спољашње везе[уреди]