31. јул

31. јул (31.07) је 212. дан у години по грегоријанском календару (213. у преступној години) До краја године има још 153 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 31. јул

• 1498. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад.
• 1648. — У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике.
• 1658. — Велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији.
• 1789. — Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији.
• 1849. — У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848. Отац му био Србин Стеван Петровић, а Шандорово крштено име било Александар. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником XIX века и снажно утицао на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја.
• 1914. — Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник „Иманитеа“, касније листа француских комуниста.
• 1919. — У Немачкој донет Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република. Немачки цар Вилхелм II абдицирао у новембру 1918. по капитулацији Немачке у Првом светском рату.
• 1941. — Немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја.
• 1944. — Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једне од најчитанијих књига у свету.
• 1954. — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара.
• 1964. — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца.
• 1969. — Папа Павле VI стигао у Уганду, у прву папску посету Африци.
• 1971. — Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца.
• 1991. — Председници СССР и САД Михаил Сергејевич Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.
• 1993. — Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку.
• 1994. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида.
• 2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ.
• 2002. — На основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна.
• 2003. -
  • Министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље.
  • Хашки трибунал осудио босанског Србина Миломира Стакића на дуживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор.
  • Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 километара на сат.

Рођења

• 1800. — Фридрих Велер, немачки хемичар
• 1906. — Иван Софта, босанскохерцеговачки књижевник.
• 1912. — Милтон Фридман, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију 1976.
• 1914. — Луи Де Финес, француски глумац.
• 1919. — Примо Леви, италијански књижевник.
• 1935. — Бранислав Глигоријевић је српски историчар
• 1962. — Весли Снајпс, афроамерички филмски глумац.
• 1965. — Џоан Роулинг, шкотска књижевница, ауторка бестселера о дечаку Харију Потеру.
• 1973. — Абдул Азиз Ал-Катран, фудбалер Саудијске Арабије.
• 1976. — Пауло Ванчопе, фудбалер Костарике.

Смрти

• 1556. — Игнасио де Лојола, оснивач католичког језуитског реда 1534, шпански официр и свештеник.
• 1648. — Вук Мандушић, српски јунак.
• 1784. — Дени Дидро, француски филозоф и писац.
• 1849. — Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар.
• 1886. — Франц Лист, мађарски композитор, пијаниста и диригент.
• 1914. — Жан Жорес, француски политичар и историчар.
• 1944. — Антоан де Сент Егзипери, француски књижевник.
• 1967. — Вивијен Ли, енглеска глумица
• 1997. — Бао Дај, вијетнамски цар.
• 2001. — Франциско Коста Гомес, португалски председник .
• 2010. — Феликс Пашић, српски позоришни критичар и публициста.
• 2011. — Љубиша Стојановић Луис, џез-фолк певач.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар