Суицид или самоубиство — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
fixing stuff
Ред 39: Ред 39:


===Употреба супстанци===
===Употреба супстанци===
[[File:The Drunkard's Progress 1846.jpg|thumb|upright=1.35|,,Развој пијанства'', 1846. показује како алкохолизам може да доведе до самоубиства]]
[[File:The Drunkard's Progress 1846.jpg|thumb|upright=1.35|''Развој пијанства'', 1846. показује како алкохолизам може да доведе до самоубиства]]
[[Злоупотреба супстанци]] се налази на другом месту по учесталости као [[фактор ризика]] од самоубиства, после [[клиничке депресије]] и [[биполарног поремећаја]].<ref>{{cite book|last=Perrotto|first=Jerome D. Levin, Joseph Culkin, Richard S.|title=Introduction to chemical dependency counseling|year=2001|publisher=Jason Aronson|location=Northvale, N.J.|isbn=978-0-7657-0289-0|pages=150–152|url=http://books.google.com/?id=felzn3Ntd-cC&pg=RA1-PA151}}</ref> Повезана је како са хроничном злоупотребом супстанци тако и са [[Интоксикација супстанцама|акутном интоксикацијом]].<ref name=Drug2011/><ref name=Fadem2004/> Када је удружена са личном тугом, као што је [[Туга|жалост]], ризик се даље повећава.book|last=Fadem|first=Barbara|title=Behavioral science in medicine|year=2004|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia|isbn=978-0-7817-3669-5|page=217|url=http://books.google.ca/books?id=KB-g-oBfApsC&q=217}}</ref> Поред тога, злоупотреба супстанци је повезана са менталним поремећајима.<ref name=Drug2011/>
[[Злоупотреба супстанци]] се налази на другом месту по учесталости као [[фактор ризика]] од самоубиства, после [[клиничке депресије]] и [[биполарног поремећаја]].<ref>{{cite book|last=Perrotto|first=Jerome D. Levin, Joseph Culkin, Richard S.|title=Introduction to chemical dependency counseling|year=2001|publisher=Jason Aronson|location=Northvale, N.J.|isbn=978-0-7657-0289-0|pages=150–152|url=http://books.google.com/?id=felzn3Ntd-cC&pg=RA1-PA151}}</ref> Повезана је како са хроничном злоупотребом супстанци тако и са [[Интоксикација супстанцама|акутном интоксикацијом]].<ref name=Drug2011/><ref name=Fadem2004/> Када је удружена са личном тугом, као што је [[Туга|жалост]], ризик се даље повећава.<ref name=Fadem2004>{{cite book|last=Fadem|first=Barbara|title=Behavioral science in medicine|year=2004|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|location=Philadelphia|isbn=978-0-7817-3669-5|page=217|url=http://books.google.ca/books?id=KB-g-oBfApsC&q=217}}</ref> Поред тога, злоупотреба супстанци је повезана са менталним поремећајима.<ref name=Drug2011/>


<!--Sedatives (EtOH, benzodiazepines, opioids-->
<!--Sedatives (EtOH, benzodiazepines, opioids-->
Ред 49: Ред 49:


===Проблем са коцкањем===
===Проблем са коцкањем===
[[Проблем са коцкањем]] је повезан сa[[самоубилачким идејама]] и покушајима самоубиства који су чешћи него код осталог дела популације.<ref>{{навод из књиге |први=Stefano |последњи1=Pallanti |први2=Nicolò Baldini |последњи2=Rossi|први3=Eric |последњи3=Hollander |поглавље=11. Патолошко коцкање |издавач1-први=Eric|издавач1-последњи=Hollander |уредник2-први=Dan J. | уредник2-последњи=Stein |наслов=Клинички приручник за контролу импулсног поремећаја |url=http://books.google.com/books?id=u2wVP8KJJtcC&pg=PA253 |година=2006|издавач=American Psychiatric Pub |isbn=978-1-58562-136-1 |страна=253}}</ref> Између 12 и 24% патолошких коцкара покуша самоубиство.<ref име=Oliv2008/> Стопа самоубистава међу њиховим супругама је три пута већа него код осталог дела популацијед.<ref име=Oliv2008>{{навод из стручног часописа|последњи=Oliveira|први=MP|коаутори=Silveira, DX; Silva, MT|наслови=[Патолошко коцкање и његове последице на јавно здравље].|стручни часопис=Revista de saude publica|датум=2008 јун|свеска=42|издање=3|стране=542–9|pmid=18461253}}</ref> Oстали фактори који повећавају ризик код коцкарског проблема укључују менталне болести, алкохолизам и дрогирање. <ref>{{навод из стручног часописа |последњи=Hansen|први=M|коаутори=Rossow, I|наслов=[Коцкање и суицидно понашање].|стручни часопис=Tidsskrift for den Norske laegeforening : tidsskrift for praktisk medicin, ny raekke|датум=2008 јануар 17|свеска=128|издање=2|стране=174–6|pmid=18202728}}</ref>
[[Проблем са коцкањем]] је повезан сa[[самоубилачким идејама]] и покушајима самоубиства који су чешћи него код осталог дела популације.<ref>{{навод из књиге |први=Stefano |последњи1=Pallanti |први2=Nicolò Baldini |последњи2=Rossi|први3=Eric |последњи3=Hollander |поглавље=11. Патолошко коцкање |издавач1-први=Eric|издавач1-последњи=Hollander |уредник2-први=Dan J. | уредник2-последњи=Stein |наслов=Клинички приручник за контролу импулсног поремећаја |url=http://books.google.com/books?id=u2wVP8KJJtcC&pg=PA253 |година=2006|издавач=American Psychiatric Pub |isbn=978-1-58562-136-1 |страна=253}}</ref> Између 12 и 24% патолошких коцкара покуша самоубиство.<ref name=Oliv2008/> Стопа самоубистава међу њиховим супругама је три пута већа него код осталог дела популацијед.<ref name=Oliv2008>{{навод из стручног часописа|последњи=Oliveira|први=MP|коаутори=Silveira, DX; Silva, MT|наслови=[Патолошко коцкање и његове последице на јавно здравље].|стручни часопис=Revista de saude publica|датум=2008 јун|свеска=42|издање=3|стране=542–9|pmid=18461253}}</ref> Oстали фактори који повећавају ризик код коцкарског проблема укључују менталне болести, алкохолизам и дрогирање. <ref>{{навод из стручног часописа |последњи=Hansen|први=M|коаутори=Rossow, I|наслов=[Коцкање и суицидно понашање].|стручни часопис=Tidsskrift for den Norske laegeforening : tidsskrift for praktisk medicin, ny raekke|датум=2008 јануар 17|свеска=128|издање=2|стране=174–6|pmid=18202728}}</ref>


===Meдицински услови===
===Meдицински услови===
Постоји веза између проблема који се односе на суицидност и проблема везаних за физичко здравље укључујући:<ref име=Tint2010/>[[хронични бол ]],<ref>{{навод из стручног часописа|последљи=Manthorpe|први=J|коаутори=Iliffe, S|наслов=Самоубиство у позним годинама: јавно здравље и изгледи за успех практичара|стручни часопис=International journal of geriatric psychiatry|датум=2010 децембар|свеска=25|издање=12|стране=1230–8|pmid=20104515|doi=10.1002/gps.2473}}</ref> [[трауматске повреде мозга]],<ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Simpson GK, Tate RL |наслов=Превентива самоубиства после трауматске повреде мозга: импликације за општу праксу |стручни часопис=Med. J. Aust. |свеска=187|издање=4 |стране=229–32 |година=2007 |месец=август|pmid=17708726|url=http://www.mja.com.au/public/issues/187_04_200807/sim11240_fm.html}}</ref> рaк,<ref име=Ang2012>{{навод из стручног часописа|последњи=Anguiano|први=L|коаутори=Mayer, DK; Piven, ML; Rosenstein, D|наслов=Библиографски преглед суицида код пацијената оболелих од рака.|стручни часопис=Cancer nursing|датум=2012 јул–август|свеска=35|издање=4|стране=E14-26|pmid=21946906|doi=10.1097/NCC.0b013e31822fc76c}}</ref> пацијенте на [[хемодијализи]], [[HIV]], [[системски lupus erythematosus]], и друге.<ref name=Tint2010/> Дијагнозе рака приближно удвостручују ризик од самоубистава.<ref име=Ang2012/> Повећан ризик од самоубиства постоји и код депресивних болести и алкохолизма . Код људи код којих је установљено више од једне дијагнозе, ризик је био нарочито повећан. У Јапану, здравствени проблеми се налазе на првом месту разлога који доводе до самоубиства.<ref>{{навод из књиге|последњи=Yip|први=уредник Paul S.F.|наслов=Суицид у Азији: узроци и превенција|година=2008|издавач=Hong Kong University Press|location=Hong Kong|isbn=9789622099432|страна=11|стране=http://books.google.ca/books?id=HuHQbtlyM40C&pg=PA11}}</ref>
Постоји веза између проблема који се односе на суицидност и проблема везаних за физичко здравље укључујући:<ref name=Tint2010/>[[хронични бол ]],<ref>{{навод из стручног часописа|последљи=Manthorpe|први=J|коаутори=Iliffe, S|наслов=Самоубиство у позним годинама: јавно здравље и изгледи за успех практичара|стручни часопис=International journal of geriatric psychiatry|датум=2010 децембар|свеска=25|издање=12|стране=1230–8|pmid=20104515|doi=10.1002/gps.2473}}</ref> [[трауматске повреде мозга]],<ref>{{навод из стручног часописа |аутор=Simpson GK, Tate RL |наслов=Превентива самоубиства после трауматске повреде мозга: импликације за општу праксу |стручни часопис=Med. J. Aust. |свеска=187|издање=4 |стране=229–32 |година=2007 |месец=август|pmid=17708726|url=http://www.mja.com.au/public/issues/187_04_200807/sim11240_fm.html}}</ref> рaк,<ref name=Ang2012>{{навод из стручног часописа|последњи=Anguiano|први=L|коаутори=Mayer, DK; Piven, ML; Rosenstein, D|наслов=Библиографски преглед суицида код пацијената оболелих од рака.|стручни часопис=Cancer nursing|датум=2012 јул–август|свеска=35|издање=4|стране=E14-26|pmid=21946906|doi=10.1097/NCC.0b013e31822fc76c}}</ref> пацијенте на [[хемодијализи]], [[HIV]], [[системски lupus erythematosus]], и друге.<ref name=Tint2010/> Дијагнозе рака приближно удвостручују ризик од самоубистава.<ref name=Ang2012/> Повећан ризик од самоубиства постоји и код депресивних болести и алкохолизма . Код људи код којих је установљено више од једне дијагнозе, ризик је био нарочито повећан. У Јапану, здравствени проблеми се налазе на првом месту разлога који доводе до самоубиства.<ref>{{навод из књиге|последњи=Yip|први=уредник Paul S.F.|наслов=Суицид у Азији: узроци и превенција|година=2008|издавач=Hong Kong University Press|location=Hong Kong|isbn=9789622099432|страна=11|стране=http://books.google.ca/books?id=HuHQbtlyM40C&pg=PA11}}</ref>


Поремећаји сна као што су [[несаница]]<ref>{{навод из стручног часописа|lпоследњи=Ribeiro|први=JD|коаутори=Pease, JL; Gutierrez, PM; Silva, C; Bernert, RA; Rudd, MD; Joiner TE, Jr|насловe=Проблеми са спавањем надјачавају депресију и безнадежност као сигурне узроке који доводе до суицидних мисли и суицидног понашања код младих војних лица.|стручни часопис=Journal of Affective Disorders|датум=2012 фебруар|свеска=136|издање=3|стране=743–50|pmid=22032872|doi=10.1016/j.jad.2011.09.049}}</ref> и [[sleep apnea-поремећај дисања у сну]] представљају ризичне факторе који доводе до депресије и самоубиства. У неким случајевима поремећаји сна могу бити ризичан фактор независно од депресије. <ref>{{навод из стручног чаописа|последњи=Bernert|first=RA|коаутори=Joiner TE, Jr; Cukrowicz, KC; Schmidt, NB; Krakow, B|наслов=Суицидност и поремећаји сна.|стручни часопис=Sleep|датум=2005 септембар|свеска=28|издање=9|стране=1135–41|pmid=16268383}}</ref> Велики број других медицинских услова може имати симптоме који су слични симптомима поремећеног понашања, као што су: [[смањење тироидне жлезде]], [[Aлцхајмерова болест|Alzheimer's]], [[тумор на мозгу]], [[системски lupus erythematosus]], и штетни ефекти великог броја лекова (као што су [[бета блокатори]] и [[стероиди]]).<ref име=EB2011/>
Поремећаји сна као што су [[несаница]]<ref>{{навод из стручног часописа|lпоследњи=Ribeiro|први=JD|коаутори=Pease, JL; Gutierrez, PM; Silva, C; Bernert, RA; Rudd, MD; Joiner TE, Jr|насловe=Проблеми са спавањем надјачавају депресију и безнадежност као сигурне узроке који доводе до суицидних мисли и суицидног понашања код младих војних лица.|стручни часопис=Journal of Affective Disorders|датум=2012 фебруар|свеска=136|издање=3|стране=743–50|pmid=22032872|doi=10.1016/j.jad.2011.09.049}}</ref> и [[sleep apnea-поремећај дисања у сну]] представљају ризичне факторе који доводе до депресије и самоубиства. У неким случајевима поремећаји сна могу бити ризичан фактор независно од депресије. <ref>{{навод из стручног чаописа|последњи=Bernert|first=RA|коаутори=Joiner TE, Jr; Cukrowicz, KC; Schmidt, NB; Krakow, B|наслов=Суицидност и поремећаји сна.|стручни часопис=Sleep|датум=2005 септембар|свеска=28|издање=9|стране=1135–41|pmid=16268383}}</ref> Велики број других медицинских услова може имати симптоме који су слични симптомима поремећеног понашања, као што су: [[смањење тироидне жлезде]], [[Aлцхајмерова болест|Alzheimer's]], [[тумор на мозгу]], [[системски lupus erythematosus]], и штетни ефекти великог броја лекова (као што су [[бета блокатори]] и [[стероиди]]).<ref name=EB2011/>


===Физиолошка стања===
===Физиолошка стања===
Бројна физиолошка стања повећавају ризик од самоубиства, као што су: [[безнадежност]], губитак задовољства у животу, [[депресија]] и анксиозност.<ref име=Che2012/> Немоћ при решавању проблема, губитак ранијих способности и слаба контрола импулса такође играју важну улогу. <ref име=Che2012/><ref име=Joiner2005>{{навод из стручног часописа|последњи=Joiner TE|први=Jr|коаутори=Brown, JS; Wingate, LR|наслов=Психологија и неуробиологија суицидног понашања.|стручни часопис=Annual review of psychology|година=2005|свеска=56|странице=287–314|pmid=15709937|doi=10.1146/annurev.psych.56.091103.070320}}</ref> Код старијих људи важну улогу игра и осећај да су на терету другима.<ref име=Van2011>{{навод из стручног часописа|последњи=Van Orden|први=K|коаутори=Conwell, Y|наслов=Самоубиства у позним годинама.|стручни часопис=Current psychiatry reports|датум=2011 јун|свеска=13|издање=3|стране=234–41|pmid=21369952|doi=10.1007/s11920-011-0193-3|pmc=3085020}}</ref><ref име=Van2011/>
Бројна физиолошка стања повећавају ризик од самоубиства, као што су: [[безнадежност]], губитак задовољства у животу, [[депресија]] и анксиозност.<ref name=Che2012/> Немоћ при решавању проблема, губитак ранијих способности и слаба контрола импулса такође играју важну улогу. <ref name=Che2012/><ref name=Joiner2005>{{навод из стручног часописа|последњи=Joiner TE|први=Jr|коаутори=Brown, JS; Wingate, LR|наслов=Психологија и неуробиологија суицидног понашања.|стручни часопис=Annual review of psychology|година=2005|свеска=56|странице=287–314|pmid=15709937|doi=10.1146/annurev.psych.56.091103.070320}}</ref> Код старијих људи важну улогу игра и осећај да су на терету другима.<ref name=Van2011>{{навод из стручног часописа|последњи=Van Orden|први=K|коаутори=Conwell, Y|наслов=Самоубиства у позним годинама.|стручни часопис=Current psychiatry reports|датум=2011 јун|свеска=13|издање=3|стране=234–41|pmid=21369952|doi=10.1007/s11920-011-0193-3|pmc=3085020}}</ref><ref name=Van2011/>


Недавни стрес у животу услед губитка члана породице или пријатеља, губитка посла или социјална изолованост (самачки живот) повећавају ризик.<ref име=Che2012/> Они који никада нису ступали у брак такође се излажу већем ризику.<ref name=EB2011/> Ризик од самоубиства може бити умањен код религиозних људи.<ref име=Religion2009>{{навод из стручног часописа|последњи=Koenig|први=HG|наслов=Истраживања у области религије, духовности и менталног здравља: преглед.|стручни часопис =Canadian journal of psychiatry. Revue canadienne de psychiatrie|датум=2009 мај|свеска=54|издање=5|стране=283–91|pmid=19497160}}</ref> Ово се приписује негативном ставу који многе религије имају у односу на самоубиство и већој повезаности међу људима коју религија може да пружи.<ref име=Religion2009/> [[Mуслимани]] се, у односу на остале религије, имају најнижу стопу самоубистава.<ref име=Islam2006>{{навод из стручног часописа |последњи=Lester|први=D|наслов=Самоубиство и ислам.|стручни часопис=Archives of suicide research : official journal of the International Academy for Suicide Research|година=2006|свеска=10|издање=1|стране=77–97|pmid=16287698|doi=10.1080/13811110500318489}}</ref>
Недавни стрес у животу услед губитка члана породице или пријатеља, губитка посла или социјална изолованост (самачки живот) повећавају ризик.<ref name=Che2012/> Они који никада нису ступали у брак такође се излажу већем ризику.<ref name=EB2011/> Ризик од самоубиства може бити умањен код религиозних људи.<ref name=Religion2009>{{навод из стручног часописа|последњи=Koenig|први=HG|наслов=Истраживања у области религије, духовности и менталног здравља: преглед.|стручни часопис =Canadian journal of psychiatry. Revue canadienne de psychiatrie|датум=2009 мај|свеска=54|издање=5|стране=283–91|pmid=19497160}}</ref> Ово се приписује негативном ставу који многе религије имају у односу на самоубиство и већој повезаности међу људима коју религија може да пружи.<ref name=Religion2009/> [[Mуслимани]] се, у односу на остале религије, имају најнижу стопу самоубистава.<ref name=Islam2006>{{навод из стручног часописа |последњи=Lester|први=D|наслов=Самоубиство и ислам.|стручни часопис=Archives of suicide research : official journal of the International Academy for Suicide Research|година=2006|свеска=10|издање=1|стране=77–97|pmid=16287698|doi=10.1080/13811110500318489}}</ref>


Неки људи могу извршити самоубиство да би побегли од [[насиља]] или од [[предрасуда]].<ref име=Cox2012>{{навод из стручног часописа |последњи1= Cox |први1= William T. L. |последњи2= Abramson |први2= Lyn Y. |last3= Devine |први3= Patricia G. |последњи4= Hollon |први4= Steven D.|година= 2012 |наслов= Стереотипи, предрасуде и депресија: Интегрисана перспектива |стручни часопис= [[Perspectives on Psychological Science (journal)|Perspectives on Psychological Science]] |свеска= 7 |издање= 5 |стране= 427–449 |издавач= |doi= 10.1177/1745691612455204|url=http://pps.sagepub.com/content/7/5/427.abstract |accessdate=}}</ref> Историја детињства [[ сексуално злостављање ]]<ref>{{ навод из стручног часописа|последњи=Wegman|first=HL|коаутори=Stetler, C|наслов=Метааналитички преглед утицаја злостављања у детињству на здравствено стање у старијем добу.|стручни часопис=Psychosomatic Medicine|датум=2009 октобар|свеска=71|издање=8|стране=805–12|pmid=19779142|doi=10.1097/PSY.0b013e3181bb2b46}}</ref> и време проведено у [[сиротишту]] такође представљају ризичне факторе.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Oswald|први=SH|коаутори=Heil, K; Goldbeck, L|наслов=Историја злостављања и ментални здравствени проблеми деце без родитељског старања: библиографија.|стручни часопис=Journal of pediatric psychology|датум=2010 јун|свеска=35|издање=5|стране=462–72|pmid=20007747|doi=10.1093/jpepsy/jsp114}}</ref> Верује се да сексуално злостављање учествује са око 20% у свим ризицима. <ref име=Brent2008/>
Неки људи могу извршити самоубиство да би побегли од [[насиља]] или од [[предрасуда]].<<ref name=Cox2012>{{навод из стручног часописа |последњи1= Cox |први1= William T. L. |последњи2= Abramson |први2= Lyn Y. |last3= Devine |први3= Patricia G. |последњи4= Hollon |први4= Steven D.|година= 2012 |наслов= Стереотипи, предрасуде и депресија: Интегрисана перспектива |стручни часопис= [[Perspectives on Psychological Science (journal)|Perspectives on Psychological Science]] |свеска= 7 |издање= 5 |стране= 427–449 |издавач= |doi= 10.1177/1745691612455204|url=http://pps.sagepub.com/content/7/5/427.abstract |accessdate=}}</ref> Историја детињства [[ сексуално злостављање ]]<ref>{{ навод из стручног часописа|последњи=Wegman|first=HL|коаутори=Stetler, C|наслов=Метааналитички преглед утицаја злостављања у детињству на здравствено стање у старијем добу.|стручни часопис=Psychosomatic Medicine|датум=2009 октобар|свеска=71|издање=8|стране=805–12|pmid=19779142|doi=10.1097/PSY.0b013e3181bb2b46}}</ref> и време проведено у [[сиротишту]] такође представљају ризичне факторе.<ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Oswald|први=SH|коаутори=Heil, K; Goldbeck, L|наслов=Историја злостављања и ментални здравствени проблеми деце без родитељског старања: библиографија.|стручни часопис=Journal of pediatric psychology|датум=2010 јун|свеска=35|издање=5|стране=462–72|pmid=20007747|doi=10.1093/jpepsy/jsp114}}</ref> Верује се да сексуално злостављање учествује са око 20% у свим ризицима. <ref name=Brent2008/>


[[Еволутивно психолошко|evolutionary]] објашњење самоубиства је да оно може да побољша [[степен инклузивности-број деце која се могу издржавати]]. До овога може доћи када особа која изврши самоубиство то чини, јер својом смрћу оставља више средстава својој породици за преживљавање. Примедба у вези са овим је да постоје велики изгледи да смрт поред здравих адолесцената не повећава степен инклузивности. [[Прилагођавање]] веома различитом окружењу предака може да буде веома лоше у актуелном окружењу.<ref име=Joiner2005/><ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Confer|први=Jaime C.|coauthors=Easton, Judith A.; Fleischman, Diana S.; Goetz, Cari D.; Lewis, David M. G.; Perilloux, Carin; Buss, David M.|наслов=Еволутивна психологија: Контроверзе, питања, изгледи и ограничења .|стручни часопис=American Psychologist|датум=1. јануар 2010|свеска=65|издање=2|странице=110–126|doi=10.1037/a0018413|pmid=20141266}}</ref>
[[Еволутивно психолошко|evolutionary]] објашњење самоубиства је да оно може да побољша [[степен инклузивности-број деце која се могу издржавати]]. До овога може доћи када особа која изврши самоубиство то чини, јер својом смрћу оставља више средстава својој породици за преживљавање. Примедба у вези са овим је да постоје велики изгледи да смрт поред здравих адолесцената не повећава степен инклузивности. [[Прилагођавање]] веома различитом окружењу предака може да буде веома лоше у актуелном окружењу.<ref name=Joiner2005/><ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Confer|први=Jaime C.|coauthors=Easton, Judith A.; Fleischman, Diana S.; Goetz, Cari D.; Lewis, David M. G.; Perilloux, Carin; Buss, David M.|наслов=Еволутивна психологија: Контроверзе, питања, изгледи и ограничења .|стручни часопис=American Psychologist|датум=1. јануар 2010|свеска=65|издање=2|странице=110–126|doi=10.1037/a0018413|pmid=20141266}}</ref>


Сиромаштво је повезано са ризиком од самоубиства.<ref име=Stark2011>{{навод из стручног часописа|последњи=Stark|први=CR|коаутори=Riordan, V; O'Connor, R|наслов=Концептуални модел самоубиства у сеоској средини.|стручни часопис=Rural and remote health|година=2011|свеска=11|издање=2|страна=1622|pmid=21702640}}</ref>I Повећано релативно сиромаштво у поређењу са оним које окружује неку особу повећава ризик од самоубиства.<ref>{{навод из стручног часописа |последњи=Daly|први=Mary|наслов=Релативни статус и благостање: Докази из Самоубиства у САД|стручни часопис=Federal Reserve Bank of San Francisco Working Paper Series|date=Sept 2012|url=http://www.frbsf.org/publications/economics/papers/2012/wp12-16bk.pdf}}</ref> Преко 200,000 фармера у [[Индији]] извршили су [[Самоубиства фармера у Индији|suicide]] од 1997, делом, због проблема са [[дуговима]].<ref>{{навод из вести|последњи=Lerner|први=George|наслов=Aктивиста: Самоубиства фармера у Индији повезана са дугом, глобализација |url=http://articles.cnn.com/2010-01-05/world/india.farmer.suicides_1_farmer-suicides-andhra-pradesh-vandana-shiva?_s=PM:WORLD|датум приступа сајту=13. фебруар 2013|новине=CNN World|датум= 5. јануар 2010}}</ref> У Кини самоубиства на селу су чешћа него у урбаним деловима. Верује се да је то делом и због финансијских проблема у тим деловима државе. <ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Law|први=S|коаутори=Liu, P|наслов=Суицид у Кини: јединствена демографска слика и веза са депресивним поремећајем.|стручни часопис=Current psychiatry reports|датум= фебруар 2008 |свеска=10|издање=1|стране=80–6|pmid=18269899}}</ref>
Сиромаштво је повезано са ризиком од самоубиства.<ref name=Stark2011>{{навод из стручног часописа|последњи=Stark|први=CR|коаутори=Riordan, V; O'Connor, R|наслов=Концептуални модел самоубиства у сеоској средини.|стручни часопис=Rural and remote health|година=2011|свеска=11|издање=2|страна=1622|pmid=21702640}}</ref>I Повећано релативно сиромаштво у поређењу са оним које окружује неку особу повећава ризик од самоубиства.<ref>{{навод из стручног часописа |последњи=Daly|први=Mary|наслов=Релативни статус и благостање: Докази из Самоубиства у САД|стручни часопис=Federal Reserve Bank of San Francisco Working Paper Series|date=Sept 2012|url=http://www.frbsf.org/publications/economics/papers/2012/wp12-16bk.pdf}}</ref> Преко 200,000 фармера у [[Индији]] извршили су [[Самоубиства фармера у Индији|suicide]] од 1997, делом, због проблема са [[дуговима]].<ref>{{навод из вести|последњи=Lerner|први=George|наслов=Aктивиста: Самоубиства фармера у Индији повезана са дугом, глобализација |url=http://articles.cnn.com/2010-01-05/world/india.farmer.suicides_1_farmer-suicides-andhra-pradesh-vandana-shiva?_s=PM:WORLD|датум приступа сајту=13. фебруар 2013|новине=CNN World|датум= 5. јануар 2010}}</ref> У Кини самоубиства на селу су чешћа него у урбаним деловима. Верује се да је то делом и због финансијских проблема у тим деловима државе. <ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Law|први=S|коаутори=Liu, P|наслов=Суицид у Кини: јединствена демографска слика и веза са депресивним поремећајем.|стручни часопис=Current psychiatry reports|датум= фебруар 2008 |свеска=10|издање=1|стране=80–6|pmid=18269899}}</ref>


===Mедији===
===Mедији===
Медији, укључујући и интернет, у свему овоме, игрјау значајну улогу. <ref name=Hawton2012/> Начи на који они приказују самоубиство може да има негативан ефекат широких размера, при чему, упечатљивост, стално понављање које глорификује или романтизира самоубиство имају највише утицаја. <ref име=Boh2012>{{навод из стручног часописа|последњи=Bohanna|први=I|коаутори=Wang, X|наслов=Смернице за медије ради одговорног извештавања о самоубиству: преглед ефикасности.|стручни часопис=Crisis|година=2012|свеска=33|издање=4|стране=190–8|pmid=22713977|doi=10.1027/0227-5910/a000137}}</ref>Када се прикаже детаљан опис о томе како је, нарочитим средствима, извршено самоубиство, такав начин самоубиства може, међу становништвом, да буде знатно увећан. <ref name=Yip2012/>
Медији, укључујући и интернет, у свему овоме, игрјау значајну улогу. <ref name=Hawton2012/> Начи на који они приказују самоубиство може да има негативан ефекат широких размера, при чему, упечатљивост, стално понављање које глорификује или романтизира самоубиство имају највише утицаја.<ref name=Boh2012>{{навод из стручног часописа|последњи=Bohanna|први=I|коаутори=Wang, X|наслов=Смернице за медије ради одговорног извештавања о самоубиству: преглед ефикасности.|стручни часопис=Crisis|година=2012|свеска=33|издање=4|стране=190–8|pmid=22713977|doi=10.1027/0227-5910/a000137}}</ref>Када се прикаже детаљан опис о томе како је, нарочитим средствима, извршено самоубиство, такав начин самоубиства може, међу становништвом, да буде знатно увећан. <ref name=Yip2012/>


Овакав окидач за почетак самоубилачке заразе или [[копирања самоубиства]] познат је под називом [[Werther effect]], по лику из [[Гетеовог| Јохан Волфганг Гете]]'s ''[[Патње младог Вертера]]'' који је извршио самоубиство.<ref име=Sia2012/> Овај ризик је већи код адолесцената који могу да романтизирају смрт.<ref>{{навод из стручног часописа |aутор=Stack S |наслов=Самоубиство у медијима: квантитативни преглед студија које се заснивају на стварним догађајима. |стручни часопис=Suicide Life Threat Behav |свеска=35 |издање=2 |стране=121–33|година=2005 |месец=април |pmid=15843330 |doi=10.1521/suli.35.2.121.62877 }}</ref> Док вести у медијима имају значајан утицај, утицај емисија забавног садржаја није доказан.<ref>{{навод из стручног часописа|аутор=Pirkis J |наслов=Самоубиство и медији
Овакав окидач за почетак самоубилачке заразе или [[копирања самоубиства]] познат је под називом [[Werther effect]], по лику из [[Гетеовог| Јохан Волфганг Гете]]'s ''[[Патње младог Вертера]]'' који је извршио самоубиство.<ref name=Sia2012/> Овај ризик је већи код адолесцената који могу да романтизирају смрт.<ref>{{навод из стручног часописа |aутор=Stack S |наслов=Самоубиство у медијима: квантитативни преглед студија које се заснивају на стварним догађајима. |стручни часопис=Suicide Life Threat Behav |свеска=35 |издање=2 |стране=121–33|година=2005 |месец=април |pmid=15843330 |doi=10.1521/suli.35.2.121.62877 }}</ref> Док вести у медијима имају значајан утицај, утицај емисија забавног садржаја није доказан.<ref>{{навод из стручног часописа|аутор=Pirkis J |наслов=Самоубиство и медији
|часопис=Psychiatry |свеска=8 |издање=7 |стране=269–271 |датум=јул 2009 |doi=10.1016/j.mppsy.2009.04.009|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1476179309000 72X}}</ref> За разлику од Вертеровог ефекта, постоји Папагено ефекат, код којег приказ копирајућих механизама може да има заштитни ефекат. Овај термин се заснива на лику из [[Moцартове- Волфганг Амадеус Моцарт-]] oпере ''[[Чаробна фрула]]'' који, плашећи се да не изгуби вољену драгу, хоће да изврши самоубиство док му другови у томе помажу.<ref име=Sia2012>{{навод из стручног часописа|последњи=Sisask|први=M|коаутори=Värnik, A|наслов=Улога медија у превенцији самоубистава : систематски преглед.|стручни часопис=International journal of environmental research and public health|датум=2012 јануар|свеска=9|издање=1|страна=123–38|pmid=22470283|doi=10.3390/ijerph9010123|pmc=3315075}}</ref> Онда када се медији придржавају смерница о одговарајућем извештавању, ризик од самоубистава може бити смањен.<ref име=Boh2012/>Getting buy-in from industry however can be difficult especially in the long term.<ref име=Boh2012/>
|часопис=Psychiatry |свеска=8 |издање=7 |стране=269–271 |датум=јул 2009 |doi=10.1016/j.mppsy.2009.04.009|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1476179309000 72X}}</ref> За разлику од Вертеровог ефекта, постоји Папагено ефекат, код којег приказ копирајућих механизама може да има заштитни ефекат. Овај термин се заснива на лику из [[Moцартове- Волфганг Амадеус Моцарт-]] oпере ''[[Чаробна фрула]]'' који, плашећи се да не изгуби вољену драгу, хоће да изврши самоубиство док му другови у томе помажу.<ref name=Sia2012>{{навод из стручног часописа|последњи=Sisask|први=M|коаутори=Värnik, A|наслов=Улога медија у превенцији самоубистава : систематски преглед.|стручни часопис=International journal of environmental research and public health|датум=2012 јануар|свеска=9|издање=1|страна=123–38|pmid=22470283|doi=10.3390/ijerph9010123|pmc=3315075}}</ref> Онда када се медији придржавају смерница о одговарајућем извештавању, ризик од самоубистава може бити смањен.<ref name=Boh2012/>Getting buy-in from industry however can be difficult especially in the long term.<ref name=Boh2012/>


===Рационално===
===Рационално===
[[Рационално самоубиство]] јесте када човек, са разлогом, себи одузме живот, <ref име=Loue2008>{{навод из књиге|последњи=Loue|први=Sana|наслов=Енциклопедија старења и јавно здравље: са 19 табела|година=2008|издавач=Springer|location=New York, NY|isbn=978-0-387-33753-1|страна=696|url=http://books.google.ca/books?id=rTMrB0AutLwC&pg=PA696}}</ref> иако неки сматрају да самоубиство никада није логично.<ref name=Loue2008/> Чин одузимања свог живота, за добро других, познат је под називом [[aлтруистичко самоубиство]].<ref име=Moody2010>{{навод из књиге|последњи=Moody|први=Harry R.|наслов=Старење : појмови и контроверзе|година=2010|издавач=Pine Forge Press|location=Los Angeles|isbn=978-1-4129-6966-6|page=158|url=http://books.google.ca/books?id=qj8GS77QAgwC&pg=PA158|edition=6th ed.}}</ref> Један пример оваквог самоубиства је када један старији човек окончава свој живот како би осталим људима из заједнице оставио већу количину хране. <ref име=Moody2010/> У неким културама [[Eскими]] ово се сматра чином за поштовање, храбрим или мудрим чином.<ref име=Hales2012/>
[[Рационално самоубиство]] јесте када човек, са разлогом, себи одузме живот, <ref name=Loue2008>{{навод из књиге|последњи=Loue|први=Sana|наслов=Енциклопедија старења и јавно здравље: са 19 табела|година=2008|издавач=Springer|location=New York, NY|isbn=978-0-387-33753-1|страна=696|url=http://books.google.ca/books?id=rTMrB0AutLwC&pg=PA696}}</ref> иако неки сматрају да самоубиство никада није логично.<ref name=Loue2008/> Чин одузимања свог живота, за добро других, познат је под називом [[aлтруистичко самоубиство]].<ref name=Moody2010>{{навод из књиге|последњи=Moody|први=Harry R.|наслов=Старење : појмови и контроверзе|година=2010|издавач=Pine Forge Press|location=Los Angeles|isbn=978-1-4129-6966-6|page=158|url=http://books.google.ca/books?id=qj8GS77QAgwC&pg=PA158|edition=6th ed.}}</ref> Један пример оваквог самоубиства је када један старији човек окончава свој живот како би осталим људима из заједнице оставио већу количину хране. <ref name=Moody2010/> У неким културама [[Eскими]] ово се сматра чином за поштовање, храбрим или мудрим чином.<ref name=Hales2012/>


[[Самоубилачки напад]] је политичка акција у којој се нападач понаша насилнички према другима при чему је њему јасно да ће се то завршити његовом сопственом смрћу.<ref>{{навод из књиге|последњи=уредник|први=Tarek Sobh,|наслов=Иновације и напреци у компјутерској техници и инжињерингу. |година=2010|publisher=Springer Verlag|location=Dordrecht|isbn=978-90-481-3658-2|page=503|url=http://books.google.ca/books?id=B-Zf1sQZapMC&pg=PA503|едиција=Online-Ausg.}}</ref> Неки бомбаши самоубице, свесно иду у смрт у настојању да добију статус [[мученика]].<ref име=Martyr2009/>Мисије [[Kамиказа]] су извођене у циљу испуњења виших разлога односно моралних обавеза.<ref име=Hales2012>{{навод из књиге|последњи=Hales|први=уредио by Robert I. Simon, Robert E.|наслов=Амерички психијатријски приручник за процену самоубиства и понашање у таквим ситуацијама |издавач=American Psychiatric Pub.|location=Washington, DC|isbn=978-1-58562-414-0|page=714|url=http://books.google.ca/books?id=H8tigTjBCRkC&pg=PA714|едиција=2. ed.}}</ref> [[Убиство-самоубиство]] јесте чин [[убиства]] после којег , у року од недељу дана уследи самоубиство особе која је извршила убиство.<ref>{{навод из стручног часописа |последњи=Eliason|први=S|наслов=Убиство-самоубиство: преглед најновије литературе.|стручни часопис=The journal of the American Academy of Psychiatry and the Law|година=2009|свеска=37|издање=3|стране=371–6|pmid=19767502}}</ref> [[Mасовна самоубиства]] се често обављају под [[притиском колеге, односно сарадника, вршњака|социјални притисак]] при чему чланови групе дају потпуну слободу вођи. <ref>{{навод из књиге |последњи=Smith|први=William Kornblum у сарадњи са Carolyn D.|наслов=Социологија у свету који се мења |издавач=Wadsworth Cengage Learning|location=Belmont, CA|isbn=978-1-111-30157-6|стран=27|url=http://books.google.ca/books?id=DtKcG6qoY5AC&pg=PT51|едиција=9e [9. ed].}}</ref> Mасовнa самоубиства могу се дешавати и са само два учесника, што се често назива [[суицидни пакт]].<ref>{{навод из књиге |последњи=Campbell|први=Robert Jean|наслов=Кембелов психијатријски речник |година=2004|издавач=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-515221-0|страна=636|url=http://books.google.ca/books?id=Vrlsos_O13UC&pg=PA636|eдиција=8. ed.}}</ref>
[[Самоубилачки напад]] је политичка акција у којој се нападач понаша насилнички према другима при чему је њему јасно да ће се то завршити његовом сопственом смрћу.<ref>{{навод из књиге|последњи=уредник|први=Tarek Sobh,|наслов=Иновације и напреци у компјутерској техници и инжињерингу. |година=2010|publisher=Springer Verlag|location=Dordrecht|isbn=978-90-481-3658-2|page=503|url=http://books.google.ca/books?id=B-Zf1sQZapMC&pg=PA503|едиција=Online-Ausg.}}</ref> Неки бомбаши самоубице, свесно иду у смрт у настојању да добију статус [[мученика]].<ref name=Martyr2009/>Мисије [[Kамиказа]] су извођене у циљу испуњења виших разлога односно моралних обавеза.<ref name=Hales2012>{{навод из књиге|последњи=Hales|први=уредио by Robert I. Simon, Robert E.|наслов=Амерички психијатријски приручник за процену самоубиства и понашање у таквим ситуацијама |издавач=American Psychiatric Pub.|location=Washington, DC|isbn=978-1-58562-414-0|page=714|url=http://books.google.ca/books?id=H8tigTjBCRkC&pg=PA714|едиција=2. ed.}}</ref> [[Убиство-самоубиство]] јесте чин [[убиства]] после којег , у року од недељу дана уследи самоубиство особе која је извршила убиство.<ref>{{навод из стручног часописа |последњи=Eliason|први=S|наслов=Убиство-самоубиство: преглед најновије литературе.|стручни часопис=The journal of the American Academy of Psychiatry and the Law|година=2009|свеска=37|издање=3|стране=371–6|pmid=19767502}}</ref> [[Mасовна самоубиства]] се често обављају под [[притиском колеге, односно сарадника, вршњака|социјални притисак]] при чему чланови групе дају потпуну слободу вођи. <ref>{{навод из књиге |последњи=Smith|први=William Kornblum у сарадњи са Carolyn D.|наслов=Социологија у свету који се мења |издавач=Wadsworth Cengage Learning|location=Belmont, CA|isbn=978-1-111-30157-6|стран=27|url=http://books.google.ca/books?id=DtKcG6qoY5AC&pg=PT51|едиција=9e [9. ed].}}</ref> Mасовнa самоубиства могу се дешавати и са само два учесника, што се често назива [[суицидни пакт]].<ref>{{навод из књиге |последњи=Campbell|први=Robert Jean|наслов=Кембелов психијатријски речник |година=2004|издавач=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-515221-0|страна=636|url=http://books.google.ca/books?id=Vrlsos_O13UC&pg=PA636|eдиција=8. ed.}}</ref>


У олакшавајућим околностима, када би настављање живота било немогуће, неки људи користе самоубиство као средство за бекство.<ref>{{навод из књиге |последњи=Veatch|први=ed. by Robert M.|наслов=Meдицинска етика|година=1997|издавач=Jones и Bartlett|location=Sudbury, Mass. [u.a.]|isbn=978-0-86720-974-7|страна=292|url=http://books.google.ca/books?id=UCOT4sj-DwUC&pg=PA292|eдиција=2. ed.}}</ref> За неке припаднике [[Нациста у Немачкој |Нацисти]] [[концентрациони логори]] се зна да су се убијали тако што су намерно додиривали елктричну ограду.<ref>{{навод из књиге |последњи=Gutman|први=Yisrael|наслов=Aнатомија логора смрти Аушвиц |година=1998|издавач=Publ. у сарадњи са United States Holocaust Memorial Museum, Washington, D.C. by Indiana University Press|location=Bloomington|isbn=978-0-253-20884-2|страна=400|eдиција=1. pbk. ed.|коаутори=уредници, Michael Berenbaum,}}</ref>
У олакшавајућим околностима, када би настављање живота било немогуће, неки људи користе самоубиство као средство за бекство.<ref>{{навод из књиге |последњи=Veatch|први=ed. by Robert M.|наслов=Meдицинска етика|година=1997|издавач=Jones и Bartlett|location=Sudbury, Mass. [u.a.]|isbn=978-0-86720-974-7|страна=292|url=http://books.google.ca/books?id=UCOT4sj-DwUC&pg=PA292|eдиција=2. ed.}}</ref> За неке припаднике [[Нациста у Немачкој |Нацисти]] [[концентрациони логори]] се зна да су се убијали тако што су намерно додиривали елктричну ограду.<ref>{{навод из књиге |последњи=Gutman|први=Yisrael|наслов=Aнатомија логора смрти Аушвиц |година=1998|издавач=Publ. у сарадњи са United States Holocaust Memorial Museum, Washington, D.C. by Indiana University Press|location=Bloomington|isbn=978-0-253-20884-2|страна=400|eдиција=1. pbk. ed.|коаутори=уредници, Michael Berenbaum,}}</ref>
Ред 215: Ред 215:


==Напомене==
==Напомене==
{{Reflist|colwidth=30em}}
{{Reflist}}

Верзија на датум 6. фебруар 2014. у 19:55

Suicide
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10X60X84
МКБ-9-CME950
MedlinePlus001554
eMedicinearticle/288598
MeSHF01.145.126.980.875

Суицид или самоубиство (латински ,,suicidium, од ,,sui caedere - убити се) је чин намерног узроковања сопствене смрти. Самоубиство се често врши због безнадежности, чији се узрок често приписује неком менталном поремећају као што су депресија, биполарни поремећај, шизофренија, акохолизам или злоупотреба дрога.[1] Фактори стреса, као што су финансијски проблеми или проблематични међуљудски односи, често играју улогу. Мере за превенцију самоубиства укључују ограничавање приступа ватреном оружју, лечење менталних болести и злоупотребе дрога и побољшање економског развоја.

Најчешће коришћен метод самоубиства се разликује од земље до земље и делимично је повезан са доступношћу. Уобичајене местоде су: вешање, тровање пестицидима и употреба ватреног оружја. Сваке године око 800.000 до милион људи умре самоубиством, што је на десетом месту међу водећим узрочницима смрти у свету.[1][2] Стопе су веће код мушкараца него код жена, при чему су мушкарци три до четири пута више склони самоубиству него жене.[3] Процењено је да се сваке године деси 10 до 20 милиона нефаталних покушаја самоубиства.[4] Покушаји су чешћи код младих људи и код жена.

Ставови према самоубиству су под утицајем широких егзистенцијалних тема, као што су религија, част и смисао живота. Аврамске религије традиционално сматрају да је самоубиство увреда према Богу због веровања у светост живота. Током ере самураја у Јапану, сепуку је сматран средством искупљења за неуспех или обликом протеста. Сати, садa забрањен Хинду обред сахране, очекивао је да удовица жртвује саму себе на погребној ломачи њеног мужа, било добровољно или под притиском породице и друштва.[5]

Самоубиство и покушај самоубиства, који су некада били кривично кажњиви, то више нису у већини западних земаља. То је и даље кривично дело у већини исламских земаља. У 20. и 21. веку самоубиство у виду саможртвовања се користи као средство протеста, а камиказе и бомбаши самоубице као војна или терористичка тактика.[6]

Дефиниције

Самоубиство, такође познато као извршено самоубиство, представља ,,чин одузимања свог сопственог живота.[7] Покушај самоубиства или нефатално суицидно понашање је самоповређивање са жељом да се оконча сопствени живот, које не резултира смрћу.[8] Асистирано самоубиство је случај када једна особа помаже другој да доведе до своје сопствене смрти, на индиректан начин, било путем пружања савета или средстава до окончања.[9] Насупрот овоме је еутаназија где друга особа има много активнију улогу у довођењу до смрти неке особе.[9] Суицидна идеација је размишљање о окончању сопственог живота.[8]

Фактори ризика

Преципитирајуће околности за извршење самоубиства у 16 америчких држава у 2008. години [10]

Фактори који утичу на ризик од самоубиства су психијатријске болести, злоупотреба дрога, психолошка стања, културолошка, породична и друштвена ситуација, као и генетика.[11] Ментална болест и злоупотреба супстанци често коегзистирају.[12] Остали фактори ризика укључују претходне покушаје самоубиства,[13] расположивост средстава за извршење чина, породичну историју самоубиства или постојање трауматске повреде мозга.[14] На пример, пронађено је да су стопе самоубиства веће у домаћинствима која поседују неко ватрено оружје него у онима која га немају.[15] Друштвено-економски фактори, као што су незапосленост, сиромаштво, бескућништво и дискриминација, могу да покрену суицидна размишљања.[16] Око 15–40% особа оставља опроштајно писмо.[17] Показало се да је утицај генетике између 38% и 55% на суицидно понашање.[18] Ратни ветерани имају већи ризик од самоубиства делимично због већих стопа менталних болести и физичких здравствених проблема повезаних са ратом.[19]

Ментални поремећаји

Ментални поремећаји су често присутни у време самоубиства, што је према проценама у интервалу од 27%[20] до више од 90%.[13] Код оних који су били примљени у психијатријску јединицу, током целог живота постоји ризик од извршавања самоубиства од око 8.6%.[13] Половина свих људи који умиру самоубиством може да има клиничку депресију; заједно са неким видом афективног поремећаја (поремећај расположења), као што је биполарни поремећај, ризик од самоубиства се повећава 20 пута.[21] Код осталих повезаних случајева присутна је шизофренија(14%), поремећај личности (14%),[22] биполарни поремећај,[21] и посттрауматски стресни поремећај.[13] Око 5% особа код којих је присутна шизофренија умире самоубиством.[23] Поремећаји у исхрани су још једно високоризично стање.[24]

Историја претходних покушаја самоубиства је највећи предиктор могућег извршења суицида.[13] Код приближно 20% случајева самоубиства постоји претходни покушај, а од оних који покушају самоубиство 1% изврши суицид унутар годину дана,[13] а више од 5% изврши суицид после 10 година.[24] Мада се дела самоповређивања не сматрају покушајима самоубиства, постојање понашања са самоповређивањем је повезано са повећаним ризиком од суицида.[25]

У приближно 80% случајева извршеног суицида особа је посетила лекара унутар годину дана пре своје смрти,[26] међу којима је 45% оних који су то учинили унутар претходног месеца.[27] Приближно 25–40% оних који су извршили самоубиство имало је контакт са службама за ментално здравље у току претходне године.[20][26]

Употреба супстанци

Развој пијанства, 1846. показује како алкохолизам може да доведе до самоубиства

Злоупотреба супстанци се налази на другом месту по учесталости као фактор ризика од самоубиства, после клиничке депресије и биполарног поремећаја.[28] Повезана је како са хроничном злоупотребом супстанци тако и са акутном интоксикацијом.[12][29] Када је удружена са личном тугом, као што је жалост, ризик се даље повећава.[29] Поред тога, злоупотреба супстанци је повезана са менталним поремећајима.[12]

Већина људи је под дејством седативно-хипнотичких супстанци (као што су алкохол или бензодиазепини) када изврше самоубиство,[30] при чему је алкохолизам присутан у 15% до 61% случајева.[12] У земљама где су стопе употребе алкохола веће и има више барова, обично су такође веће и стопе ризика од самоубиства,[31] при чему се ова веза првенствено односи на жестока пића, а не на укупно конзумирање алкохола.[12] Око 2,2–3,4% оних који су лечени од алкохолизма у неком тренутку живота умире самоубиством.[31] Алкохоличари који покушају самоубиство су обично мушкарци, старији, који су покушали у прошлости да изврше самоубиство.[12]Између 3 и 35% случајева смрти међу онима који користе хероин последица су самоубиства (приближно 14 пута више него код оних који не користе).[32]

Злоупотреба кокаина и метамфетамина има високу корелацију са суицидом.[12][33]Код оних који користе кокаин ризик је највећи у фази апстиненцијалне кризе.[34] Код оних који су користили инхаланте такође постоји значајан ризик од око 20% покушаја суицида у неком тренутку, а има више од 65% оних који о томе размишљају.[12] Пушење цигарета је повезано са ризиком од самоубиства.[35] Мало је доказа зашто ова веза постоји; међутим, постоји хипотеза да они који имају предиспозиције према пушењу такође имају предиспозиције и према самоубиству, да пушење узрокује здравствене проблеме који накнадно доводе код људи до жеље за окончањем живота, и да пушење утиче на хемију мозга доводећи до склоности ка самоубиству.[35] Међутим, изгледа да канабис самостално не повећава ризик.[12]

Проблем са коцкањем

Проблем са коцкањем је повезан сaсамоубилачким идејама и покушајима самоубиства који су чешћи него код осталог дела популације.[36] Између 12 и 24% патолошких коцкара покуша самоубиство.[37] Стопа самоубистава међу њиховим супругама је три пута већа него код осталог дела популацијед.[37] Oстали фактори који повећавају ризик код коцкарског проблема укључују менталне болести, алкохолизам и дрогирање. [38]

Meдицински услови

Постоји веза између проблема који се односе на суицидност и проблема везаних за физичко здравље укључујући:[24]хронични бол ,[39] трауматске повреде мозга,[40] рaк,[41] пацијенте на хемодијализи, HIV, системски lupus erythematosus, и друге.[24] Дијагнозе рака приближно удвостручују ризик од самоубистава.[41] Повећан ризик од самоубиства постоји и код депресивних болести и алкохолизма . Код људи код којих је установљено више од једне дијагнозе, ризик је био нарочито повећан. У Јапану, здравствени проблеми се налазе на првом месту разлога који доводе до самоубиства.[42]

Поремећаји сна као што су несаница[43] и sleep apnea-поремећај дисања у сну представљају ризичне факторе који доводе до депресије и самоубиства. У неким случајевима поремећаји сна могу бити ризичан фактор независно од депресије. [44] Велики број других медицинских услова може имати симптоме који су слични симптомима поремећеног понашања, као што су: смањење тироидне жлезде, Alzheimer's, тумор на мозгу, системски lupus erythematosus, и штетни ефекти великог броја лекова (као што су бета блокатори и стероиди).[13]

Физиолошка стања

Бројна физиолошка стања повећавају ризик од самоубиства, као што су: безнадежност, губитак задовољства у животу, депресија и анксиозност.[21] Немоћ при решавању проблема, губитак ранијих способности и слаба контрола импулса такође играју важну улогу. [21][45] Код старијих људи важну улогу игра и осећај да су на терету другима.[46][46]

Недавни стрес у животу услед губитка члана породице или пријатеља, губитка посла или социјална изолованост (самачки живот) повећавају ризик.[21] Они који никада нису ступали у брак такође се излажу већем ризику.[13] Ризик од самоубиства може бити умањен код религиозних људи.[47] Ово се приписује негативном ставу који многе религије имају у односу на самоубиство и већој повезаности међу људима коју религија може да пружи.[47] Mуслимани се, у односу на остале религије, имају најнижу стопу самоубистава.[48]

Неки људи могу извршити самоубиство да би побегли од насиља или од предрасуда.<[49] Историја детињства сексуално злостављање [50] и време проведено у сиротишту такође представљају ризичне факторе.[51] Верује се да сексуално злостављање учествује са око 20% у свим ризицима. [18]

evolutionary објашњење самоубиства је да оно може да побољша степен инклузивности-број деце која се могу издржавати. До овога може доћи када особа која изврши самоубиство то чини, јер својом смрћу оставља више средстава својој породици за преживљавање. Примедба у вези са овим је да постоје велики изгледи да смрт поред здравих адолесцената не повећава степен инклузивности. Прилагођавање веома различитом окружењу предака може да буде веома лоше у актуелном окружењу.[45][52]

Сиромаштво је повезано са ризиком од самоубиства.[53]I Повећано релативно сиромаштво у поређењу са оним које окружује неку особу повећава ризик од самоубиства.[54] Преко 200,000 фармера у Индији извршили су suicide од 1997, делом, због проблема са дуговима.[55] У Кини самоубиства на селу су чешћа него у урбаним деловима. Верује се да је то делом и због финансијских проблема у тим деловима државе. [56]

Mедији

Медији, укључујући и интернет, у свему овоме, игрјау значајну улогу. [11] Начи на који они приказују самоубиство може да има негативан ефекат широких размера, при чему, упечатљивост, стално понављање које глорификује или романтизира самоубиство имају највише утицаја.[57]Када се прикаже детаљан опис о томе како је, нарочитим средствима, извршено самоубиство, такав начин самоубиства може, међу становништвом, да буде знатно увећан. [58]

Овакав окидач за почетак самоубилачке заразе или копирања самоубиства познат је под називом Werther effect, по лику из Јохан Волфганг Гете's Патње младог Вертера који је извршио самоубиство.[59] Овај ризик је већи код адолесцената који могу да романтизирају смрт.[60] Док вести у медијима имају значајан утицај, утицај емисија забавног садржаја није доказан.[61] За разлику од Вертеровог ефекта, постоји Папагено ефекат, код којег приказ копирајућих механизама може да има заштитни ефекат. Овај термин се заснива на лику из Moцартове- Волфганг Амадеус Моцарт- oпере Чаробна фрула који, плашећи се да не изгуби вољену драгу, хоће да изврши самоубиство док му другови у томе помажу.[59] Онда када се медији придржавају смерница о одговарајућем извештавању, ризик од самоубистава може бити смањен.[57]Getting buy-in from industry however can be difficult especially in the long term.[57]

Рационално

Рационално самоубиство јесте када човек, са разлогом, себи одузме живот, [62] иако неки сматрају да самоубиство никада није логично.[62] Чин одузимања свог живота, за добро других, познат је под називом aлтруистичко самоубиство.[63] Један пример оваквог самоубиства је када један старији човек окончава свој живот како би осталим људима из заједнице оставио већу количину хране. [63] У неким културама Eскими ово се сматра чином за поштовање, храбрим или мудрим чином.[64]

Самоубилачки напад је политичка акција у којој се нападач понаша насилнички према другима при чему је њему јасно да ће се то завршити његовом сопственом смрћу.[65] Неки бомбаши самоубице, свесно иду у смрт у настојању да добију статус мученика.[19]Мисије Kамиказа су извођене у циљу испуњења виших разлога односно моралних обавеза.[64] Убиство-самоубиство јесте чин убиства после којег , у року од недељу дана уследи самоубиство особе која је извршила убиство.[66] Mасовна самоубиства се често обављају под социјални притисак при чему чланови групе дају потпуну слободу вођи. [67] Mасовнa самоубиства могу се дешавати и са само два учесника, што се често назива суицидни пакт.[68]

У олакшавајућим околностима, када би настављање живота било немогуће, неки људи користе самоубиство као средство за бекство.[69] За неке припаднике Нацисти концентрациони логори се зна да су се убијали тако што су намерно додиривали елктричну ограду.[70]

Методе

Стопа смртних случајева методом самоубиства у Сједињеним Државама.[15]

Водећа метода самоубиства се разликује међу земљама. Водеће методе у различитим регионима укључују вешање, тровање пестицидима, и ватрено оружје.[71] Верује се да је за ове разлике заслужна доступност различитих метода.[58] Прегледом 56 земаља је откривено да је вешање најчешћа метода у већини земаља,[72] одговорна за 53% самоубистава мушкараца и 39% жена.[73]

Широм света 30% самоубистава се врши пестицидима. Коришћење те методе међутим значајно варира од 4% у Европи до више од 50% у региону Пацифика.[74] Такође је често у Латинској Америци због лаке доступности међу пољопривредним становништвом.[58] У многим земљама, предозирање наркотицима је одговорно за око 60% самоубистава међу женама и 30% међу мушкарцима.[75] Многа су непланирана и дешавају се током акутног периода амбиваленције.[58] Стопа смртности варира у односу на методу: ватреним оружјем 80-90%, утапањем 65-80%, вешањем 60-85%, аутомобилским издувним гасовима 40-60%, скоком 35-60%, сагоревањем угља 40-50%, пестицидима 6-75%, предозирањем лековима 1,5-4%.[58] Најчешће покушане методе самоубистава се разликују од најчешћих успешних метода са чак до 85% покушаја предозирања наркотицима у развијеном свету.[24]

У Сједињеним Државама 57% самоубистава укључује коришћење ватреног оружја при чему је ова метода донекле чешћа код мушкараца него код жена.[13] Следећи најчешћи разлог је вешање код мушкараца и самотровање код жена.[13] Заједно ове методе сачињавају око 40% самоубистава у САД-у.[76] У Швајцарској, где готово свако поседује ватрено оружје, највећи број самоубистава је вешањем. [77] Смрт скоком је честа у Хонг Конгу и Сингапуру са 50% односно 80%.[58] У Кини је најчешћа метода уношење пестицида.[78] У Јапану, самокасапљење познато као сепуку или харакири се још увек врши,[78] међутим, вешање је најчешћа метода.[79]

Патопсихологија

Не постоји обједињавајућа основна патопсихологија самоубиства или депресије.[13] Верује се међутим да је оно последица садејства бихејвиоралних, друштвено-еколошких и психијатријских фактора.[58]

Низак ниво неуротрофног можданог фактора (BDNF) је директно повезан са самоубиством [80] и индиректно повезан кроз улогу у депресији, посттрауматском стресном поремећају, шизофренији и обсесивно–компулсивном поремећају.[81] Студије некропсије су откриле нижи ниво BDNF-а у хипокампусу и префронталном кортексу, код оних са психијатријским стањем и без њега.[82] Верује се да је серотонин, мождани неуротрансмитер, смањен код оних који су извршили самоубиство. То је делимично засновано на доказима повишеног нивоа 5-HT2A рецептора нађених након смрти.[83] Други докази укључују ниске нивое производа разградње серотонина, 5-хидрокси индол сирћетне киселине, у церебралноспиналној течности.[84] Директне доказе је међутим тешко прикупити.[83] Верује се да епигенетика, проучавање промена у генетском изразу одговора на факторе средине који не мењају основну ДНК, такође игра улогу у одређивању ризика од самоубиства.[85]

Превенција

Као иницијатива за превенцију самоубиства, овај знак промовише посебан телефон који је на располагању на мосту Голден Гејт повезан са СОС телефоном.

Превенција самоубиства је термин који се користи за колективне напоре на смањивању учесталости самоубиства превентивним мерама. Смањен приступ одређеним методама, као што су ватрено оружје или токсини смањује ризик.[58][86] Друге мере укључују смањен приступ угљу као и препреке на мостовима и платформама метроа.[58] Лечење зависности од наркотика и алкохола, депресије и оних који су покушали самоубиство у прошлости такође може бити делотворно.[86] Неки су предложили смањивање приступа алкохолу као превентивну стратегију (попут смањивања броја барова).[12] Иако су СОС телефони чести, има мало доказа који поткрепљују или негирају њихову делотворност.[87][88] Код младих одраслих људи који су недавно помишљали на самоубиство, изгледа да когнитивно-бихејвиорална терапија побољшава резултате.[89] Економски развој кроз могућност смањења сиромаштва може бити у стању да смањи стопу самоубиства.[53] Напори да се повећа друштвена повезаност нарочито код старијих мушкараца могу бити делотворни.[90]

Скрининг

Постоји мало података о учинку скрининга опште популације на крајњу стопу самоубиства.[91] Будући да постоји висока стопа људи који се тестирају позитивно овим средством а који нису под ризиком од самоубиства постоји забринутост да ће скрининг значајно повећати коришћење ресурса за бригу о менталном здрављу.[92] Процена оних са високим ризиком се међутим препоручује.[13] Изгледа да постављање питања о суицидности не повећава ризик.[13]

Ментална болест

Код оних са менталним здравственим проблемима бројне терапије могу да смање ризик од самоубиства. Они који су активно суицидни могу бити примљени на психијатријско лечење, било добровољно или принудно.[13] Обично се уклања имовина која се може искористити да се неко повреди.[24] Неки клиничари траже да њихови пацијенти потпишу уговор о превенцији самоубиства при чему су сагласни да се не повреде ако буду отпуштени.[13] Докази не подржавају да је ова пракса имала значајног ефекта.[13] Ако је особа са ниским ризиком, може се организовати ванболничко ментално лечење.[24] Није утврђено да је краткорочна хоспитализација делотворнија од неге у заједници како би се побољшали резултата код оних са граничним поремећајем личности који су хронично суицидни.[93][94]

Постоје оквирни докази да психотерапија, нарочито дијалектичка бихејвиорална терапија, смањује суицидност код адолесцената [95] као и код оних са граничним поремећајем личности.[96] Докази међутим не откривају смањен број извршних самоубистава.[95]

Постоји полемика око користи у односу на штету од антидепресива.[11] Код младих особа изгледа да новији антидепресиви као што су SSRI повећавају ризик од суицидности од 25 на 1000 до 40 на 1000.[97] Код старијих особа међутим могу да смање ризик.[13] Изгледа да је литијум делотворан у смањивању ризика код оних са биполарним поремећајем и униполарном депресијом на готово исти ниво као код опште популације.[98][99]


Епидемиологија

Смртни случајеви услед самоповређивања на 100.000 становника 2004.[100] Шаблон:Multicol
  unknown
  <3
  3–6
  6–9
  9–12
  12–15
  15–18
Шаблон:Multicol-break
  18–21
  21–24
  24–27
  27–30
  30–33
  >33
Шаблон:Multicol-end

Приближно 0,5% до 1,4% људи оконча свој живот самоубиством.[2][13]У светским размерама, 2008/2009. самоубиство се налазило на десетом месту међу најчешћим узроцима смрти[1] са око 800.000 до милион људи који годишње умру на овај начин, што представља стопу смртности од 11,6 на 100.000 људи годишње.[2] Од шездесетих година 20. века до 2012. стопе самоубиства су се повећале за 60%,[86] при чему је тај пораст првенствено забележен у земљама у развоју.[1] На свако извршено самоубиство долази између 10 и 40 покушаја самоубиства.[13]

Стопе самоубиства се знатно разликују међу земљама и током времена.[2] У процентима од укупног броја смртних случајева 2008. оне су износиле: у Африци 0,5%, у Југоисточној Азији 1,9%, у Америци 1,2% и у Европи 1,4%.[2] Стопе на 100.000 износиле су: у Аустралији 8,6, Канади 11,1, Кини 12,7, Индији 23,2, Уједињеном Краљевству 7,6, Сједињеним Америчким Државама 11,4.[101] Са око 36.000 случајева годишње, ово је био десети најчешћи узрок смрти у САД 2009. године.[102] Поред тога, око 650.000 људи у тој земљи буде годишње примљено на ургентна одељења због покушаја самоубиства.[13] Литванија, Јапан и Мађарска имају највише стопе.[2] Земље са највећим апсолутним бројем самоубистава јесу Кина и Индија и на њих отпада преко половине укупног броја.[2] Самоубиство је у Кини пети најчешћи узрок смрти.[103]

Пол

Suicide rate per 100,000 males (left) and female (right) (data from 1978–2008).

Шаблон:Multicol

  no data
  < 1
  1–5
  5–5.8

Шаблон:Multicol-break

  5.8–8.5
  8.5–12
  12–19
  19–22.5

Шаблон:Multicol-break

  22.5–26
  26–29.5
  29.5–33
  33–36.5

Шаблон:Multicol-break

  >36.5
Шаблон:Multicol-end

У западном свету, мушкарци умиру услед самоубиства три до четири пута чешће од жена, мада жене четири пута чешће покушавају самоубиство.[2][13] То се објашњава чињеницом да мушкарци користе смртоносније начине да окончају свој живот.[104] Ова разлика је још израженија у старосној групи преко 65 година у којој мушкарци десет пута чешће од жена извршавају самоубиство.[104] Кина има једну од највиших стопа самоубиства код жена у свету и једина је земља у којој је она виша него код мушкараца (однос 0,9).[2][103] У источном Медитерану стопе самоубиства су скоро једнаке међу мушкарцима и женама.[2] Највиша стопа самоубиства код жена забележена је у Јужној Кореји и износи 22 на 100.000, при чему Југоисточна Азија и Западни Пацифик имају генерално високе стопе.[2]

Старост

У многим земљама стопа самоубиства је највиша међу средовечним[105] или старијим становништвом.[58] Међутим, апсолутно највећи број самоубистава бележи се у старосној групи од 15 до 29 година због бројности ове старосне групе.[2] У САД је тај број највећи међу мушкарцима беле расе старијим од 80 година, мада млађи људи чешће покушавају самоубиство.[13] То је други најчешћи узрок смрти код адолесцената[11] и младих мушкараца, одмах после смрти услед несрећа.[105] Код младих мушкараца у земљама у развоју то је узрок скоро 30% смртних случајева.[105] У земљама у развоју стопе су сличне, али представљају мали удео у укупном броју смртних случајева због смрти услед других врста повреда.[105] У Југоисточној Азији, за разлику од других подручја у свету, смрт услед самоубиства је чешћа код младих жена него код старих жена.[2]

Историјат

Децебалово самоубиство, са Трајановог стуба

У античкој Атини, човек који изврши самоубиство без одобрења државе био је лишен почасти редовне сахране. Такав човек био би сахрањен сам, изван града, без надгробног споменика или ознаке.[106] УСтарој Грчкој и Риму самоубиство се сматрало за прихватљив поступак у случају војног пораза.[107] У Старом Риму, мада је самоубиство првобитно било дозвољено, касније је, због својих економских трошкова, проглашено за злочин против државе.[108] Кривични декрет француског краља Луја XIV из 1670. био је далеко оштрији у кажњавању овог чина: тело мртвог човека вукли би улицама са лицем надоле, а затим би га обесили или бацили на ђубриште. Поред тога, сва имовина тог човека била би заплењена.[109][110] Кроз историју хришћанске цркве људи који су покушали самоубиство били су изопштени, a они који су извршили самоубиство сахрањивани су изван освећених гробаља.[111] У Великој Британији крајем 19. века сматрало се да је покушај самоубиства једнак покушају убиства и могао је бити кажњен вешањем.[111] У Европи 19. века промењен је став о самоубиству тако да се више није сматрало да га изазива грех него да је последица лудила.[110]

Друштвени и културни аспекти

Законодавство

Танто нож спремљен за сепуку.

У већини западних земаља самоубиство се више не сматра кривичним делом,[112] што је иначе био случај у већини западноевропских земаља од средњег века барем до деветнаестог века.[113] У многим исламским земљама сматра се за кривично дело.[48]

У Аустралији самоубиство није кривично дело.[114]Међутим, саветовање, подстицање или помоћ другоме у покушају да изврши самоубиство или саучесништво у томе сматра се кривичним делом, а закон изричито дозвољава свакоме да употреби „сву објективно неопходну силу“ да другога спречи у извршавању самоубиства.[115] Северна територија Аустралије кратко је (од 1996. до 1997) имала законски дозвољено самоубиство уз лекарску помоћ.[116]

Ниједна европска држава у овом тренутку не сматра самоубиство или покушај самоубиства за кривично дело.[111] Енглеска и Велс су легализовале самоубиство Законом о самоубиству из 1961. а Република Ирска 1993.[111] Реч „починити“ коришћена је да се укаже на његову незаконитост, али многе организације су престале да то чине због негативне конотације.[117][118]

У Индији је самоубиство незаконито и преживели чланови породице могу трпети законске последице.[119] У Немачкој је активна еутаназија незаконита и свако ко присуствује самоубиству може бити кривично гоњен зато што није пружио помоћ у ванредној ситуацији.[120] Швајцарска је недавно предузела мере за легализацију самоубиства уз помоћ другог лица за хроничне душевне болеснике. Високи суд у Лозани је својом одлуком из 2006. године одобрио неименованом лицу са дугогодишњим психичким тешкоћама право да оконча сопствени живот.[121]

У САД самоубиство није незаконито, али они који га покушају могу подлегати одређеним казнама.[111] Самоубиство уз помоћ лекара је законски дозвољено у државама Орегон [122] и Вашингтон.[123]

Верска схватања

Удовица – припадница хиндуизма спаљује се заједно са телом свог мужа, око 1820.

У већини облика хришћанства самоубиство се сматра за грех, углавном на основу писања утицајних хришћанских мислилаца средњег века, као што су св. Августин и св. Тома Аквински; али, на пример, самоубиство није сматрано за грех на основу византијског хришћанског Јустинијановог кодекса.[124][125] У католичкој доктрини, аргумент се заснива на заповести „Не убиј“ (који Исус спроводи на основу новог споразума у Јеванђељу по Матеју, глава 19:18), као и на идеји да је живот дар од Бога који се не сме са презиром одбацити, и да је самоубиство противно „природном поретку“ и стога ремети Божји план за човечанство.[126]

Међутим, сматра се да душевно обољење или велики страх од патње умањује одговорност онога ко изврши самоубиство.[127] Супротни аргументи укључују следеће: да се шеста заповест тачније преводи као „не изврши убиство“, што не мора нужно да се односи на самог себе; да је Бог људима дао слободну вољу; да одузимање сопственог живота не нарушава Божје законе ништа више него лечење болести; и да Библија бележи више случајева самоубистава Божјих следбеника без икакве строге осуде.[128]

Јудаизам пре свега инсистира на значају потребе да се цени овај живот, па је у том смислу самоубиство исто што и порицање божје доброте на свету. Упркос томе, под екстремним околностима када се чинило да није било другог избора него или бити убијен или принуђен издати своју веру, Јевреји су извршавали појединачна или групна самоубиства (за примере види Масада, Први прогон Јевреја у Француској, и замак Јорк), а као ужасан подсетник постоји чак и молитва у јеврејској литургији за ситуацију „када је нож под грлом“, за оне који умиру „да би благословили име Божје“ (види мучеништво). Јеврејске власти су на таква дела различито гледале – док су их једни сматрали за примере херојског мучеништва, други су тврдили да је погрешно одузети сопствени живот у очекивању мучеништва.[129]

Ислам не дозвољава самоубиство.[48] Хиндуизaм на самоубиство по правилу гледа са неодобравањем и оно се сматра једнаким грехом као убиство другога у савременом хиндуистичком друштву. У хиндуистичким светим списима тврди се да ће онај ко изврши самоубиство постати део света духова и лутати земљом све до времена када би иначе умро да није извршио самоубиство.[130] Међутим, хиндуизам прихвата да човек има право да оконча свој живот путем ненасилне праксе изгладњивања до смрти, која се назива прајопавеса.[131] Али прајопавеса је строго ограничена на људе који више немају никаквих жеља ни амбиција, нити преосталих обавеза у овом животу.[131] Ђаинизам има сличну праксу која се назива сантара. Сати, или саможртвовање удовица преовлађивало је у хиндуистичком друштву током средњег века.

Филозофија

Излаз, или Самоубилачке мисли: Џорџ Гри, 2007.

Филозофија самоубиства покреће више питања, на пример шта чини самоубиство, може ли самоубиство бити рационалан избор, као и питање моралне допустивости самоубиства.[132] Филозофски аргументи у погледу тога може ли самоубиство бити морално прихватљиво крећу се од снажног противљења (самоубиство се сматра неетичким и неморалним) до схватања о самоубиству као неповредивом праву свакога (чак и младе и здраве особе) ко верује да је рационално и свесно дошао до одлуке да оконча сопствени живот.

Међу противницима самоубиства налазе се хришћански филозофи као што су Августин из Хипоа и Тома Аквински,[132] Имануел Кант[133] и, можда, Џон Стјуарт Мил – Милова усредсређеност на значај слободе и аутономије значила је да је он одбијао опредељења која би човека спречавала да доноси будуће самосталне одлуке.[134] Други посматрају самоубиство као легитимно питање личног избора. Присталице овог става сматрају да никога не треба присиљавати да пати против своје воље, нарочито у условима као што су неизлечива болест, душевна болест и старост где не постоји могућност побољшања. Они одбијају веровање да је самоубиство увек ирационално, тврдећи уместо тога да оно може бити ваљан крајњи излаз за оне који трпе велики бол или трауму.[135] Строжим ставом би се могло тврдити да људима треба дозволити да самостално одлуче да умру без обзира да ли пате. Међу значајним присталицама ове школе мисли налазе се шкотски емпиричар Дејвид Хјум[132] и амерички биоетичар Џејкоб Епел.[121][136]

Залагање за самоубиство

На овој слици Александра-Габријела Декампа, палета, пиштољ и порука на поду указују да се трагични догађај управо догодио; уметник је управо одузео сопствени живот.[137]

Залагање за самоубиство присутно је у многим културама и супкултурама. Јапанска војска током Другог светског рата подстицала је и величала нападе камиказа, који су били самоубилачки напади војних пилота Јапанског царства против савезничких поморских бродова у завршним фазама борби на Пацифику током Другог светског рата. Јапанско друштво је у целини описивано као друштво које је „толерантно“ према самоубиству[138] (види Самоубиство у Јапану).

Претраге интернета за информације о самоубиству дају као резултат интернет странице које 10-30% времена подстичу или олакшавају покушаје самоубиства. Постоји бојазан да такве странице могу оне који су томе склони дефинитивно натерати на тај корак. Неки људи на мрежи склапају споразуме о самоубиству, било са постојећим пријатељима или са људима које су недавно срели у причаоницама или на огласним таблама. Интернет, међутим, може такође и помоћи у спречавању самоубистава обезбеђивањем друштвених група усамљеним људима.[139]

Места за извршење самоубиства

Нека места су постала позната по високој стопи покушаја самоубистава.[140] Међу њима се налази мост Голден гејт у Сан Франциску, шума Аокигахара,[141] у Јапану, рт Бичи хед,[140] у Енглеској и вијадукт у улици Блур[142] у Торонту.

Од отварања Голден гејта 1937. до 2010. године забележено је преко 1.300 самоубистава скоком са тог моста.[143] На многим местима где су самоубиства уобичајена постављене су препреке које то спречавају.[144] То је случај са Светлећим велом у Торонту[142] и препрекама на Ајфеловој кули у Паризу и Емпајер стејт билдингу у Њујорку.[144] Од 2011. ради се на изградњи препреке за мост Голден гејт.[145] Чини се да су оне у принципу веома ефикасне.[145]

Остале врсте

Пошто је за самоубиство потребан свестан покушај умирања, неки сматрају да се не може говорити о томе да се оно јавља код других животињских врста осим човека.[107] Самоубилачко понашање примећено је код салмонеле која настоји да савлада конкурентске бактерије активирањем реакције имуног система против њих.[146] Самоубилачка одбрана од стране радника такође је уочена код бразилских мрава Forelius pusillus када мала група мрава напушта безбедност гнезда након што сваке вечери запечати улаз споља.[147]

Зелена грашкова ваш, када је угрози бубамара, може да активира сопствено експлодирање, чиме се распрсне и заштити своју сабраћу, а некада чак и убије бубамару.[148] Неке врсте термитa имају војнике који експлодирају, покривајући непријатеље лепљивом слузи.[149][150]

Постоје непотврђени извештаји о псима, коњима и делфинима који су извршили самоубиство, мада са мало веродостојних доказа.[151] Научна истраживања самоубиства код животиња су ретка.[152]

Познати случајеви

Пример групног самоубиства јесте култно самоубиство у "Џонстауну", када је 918 чланова Храма народа, америчке секте коју је предводио Џим Џонс, окончало живот испијањем напитка Flavor Aid са укусом грожђа у који је био додат цијанид.[153][154][155] Преко 10.000 јапанских цивила извршило је самоубиство последњих дана Битке за Саипан 1944. године, када су неки скочили са „Литице самоубица“ и „Литице банзаи“.[156]

Штрајк глађу у Ирској 1981., под вођством Бобија Сендса, довео је до смрти 10 учесника. Мртвозорник је као узрок смрти навео „самоиницијативно изгладњивање“ уместо самоубиство, што је на уверењима о смрти измењено у „изгладњивање“ након протеста породица умрлих штрајкача.[157] Током Другог светског рата утврђено је да је Ервин Ромел знао за заверу од 20. јула да се убије Хитлер и запрећено му је јавним суђењем, смртном казном и одмаздом над његовом породицом уколико сам себи не одузме живот.[158]

Напомене

  1. ^ а б в г Hawton K, van Heeringen K (2009). „Suicide”. Lancet. 373 (9672): 1372—81. PMID 19376453. doi:10.1016/S0140-6736(09)60372-X.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Värnik, P (2012 Mar). „Suicide in the world.”. International journal of environmental research and public health. 9 (3): 760—71. PMC 3367275Слободан приступ. PMID 22690161. doi:10.3390/ijerph9030760.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Meier, Marshall B. Clinard, Robert F. (2008). Sociology of deviant behavior (14th ed. изд.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. стр. 169. ISBN 978-0-495-81167-1. 
  4. ^ Bertolote JM, Fleischmann A (2002). „Suicide and psychiatric diagnosis: a worldwide perspective”. World Psychiatry. 1 (3): 181—5. PMC 1489848Слободан приступ. PMID 16946849.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  5. ^ „Indian woman commits sati suicide”. Bbc.co.uk. 2002-08-07. Приступљено 2010-08-26. 
  6. ^ Aggarwal, N (2009). „Rethinking suicide bombing.”. Crisis. 30 (2): 94—7. PMID 19525169. doi:10.1027/0227-5910.30.2.94. 
  7. ^ Stedman's medical dictionary (28th ed. изд.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. 2006. ISBN 978-0-7817-3390-8. 
  8. ^ а б Krug, Etienne (2002). World Report on Violence and Health (Vol. 1). Genève: World Health Organization. стр. 185. ISBN 978-92-4-154561-7. 
  9. ^ а б Gullota, edited by Thomas P. (2002). The encyclopedia of primary prevention and health promotion. New York: Kluwer Academic/Plenum. стр. 1112. ISBN 978-0-306-47296-1.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  10. ^ Karch, DL (2011 Aug 26). „Surveillance for violent deaths—National Violent Death Reporting System, 16 states, 2008.”. Morbidity and mortality weekly report. Surveillance summaries (Washington, D.C. : 2002). 60 (10): 1—49. PMID 21866088.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ а б в г Hawton, K (2012 Jun 23). „Self-harm and suicide in adolescents.”. Lancet. 379 (9834): 2373—82. PMID 22726518. doi:10.1016/S0140-6736(12)60322-5.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и Vijayakumar, L (2011 May). „Substance use and suicide.”. Current opinion in psychiatry. 24 (3): 197—202. PMID 21430536. doi:10.1097/YCO.0b013e3283459242.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Chang, B (2011 Sep). „The depressed patient and suicidal patient in the emergency department: evidence-based management and treatment strategies.”. Emergency medicine practice. 13 (9): 1—23; quiz 23—4. PMID 22164363.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ Simpson, G (2007 Dec). „Suicidality in people surviving a traumatic brain injury: prevalence, risk factors and implications for clinical management.”. Brain injury : [BI]. 21 (13–14): 1335—51. PMID 18066936. doi:10.1080/02699050701785542.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ а б Miller, M (2012 Apr). „Suicide mortality in the United States: the importance of attending to method in understanding population-level disparities in the burden of suicide.”. Annual review of public health. 33: 393—408. PMID 22224886. doi:10.1146/annurev-publhealth-031811-124636.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  16. ^ Qin P, Agerbo E, Mortensen PB (2003). „Suicide risk in relation to socioeconomic, demographic, psychiatric, and familial factors: a national register-based study of all suicides in Denmark, 1981–1997”. Am J Psychiatry. 160 (4): 765—72. PMID 12668367. doi:10.1176/appi.ajp.160.4.765.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  17. ^ Gilliland, Richard K. James, Burl E. Crisis intervention strategies (7th ed. изд.). Belmont, CA: Brooks/Cole. стр. 215. ISBN 978-1-111-18677-7. 
  18. ^ а б Brent, DA (2008 Jun). „Familial transmission of suicidal behavior.”. The Psychiatric clinics of North America. 31 (2): 157—77. PMC 2440417Слободан приступ. PMID 18439442. doi:10.1016/j.psc.2008.02.001.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. ^ а б Rozanov, V (2012 Jul). „Suicide among war veterans.”. International journal of environmental research and public health. 9 (7): 2504—19. PMC 3407917Слободан приступ. PMID 22851956. doi:10.3390/ijerph9072504.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  20. ^ а б University of Manchester Centre for Mental Health and Risk. „The National Confidential Inquiry into Suicide and Homicide by People with Mental Illness” (PDF). Приступљено 25. 7. 2012. 
  21. ^ а б в г д Chehil, Stan Kutcher, Sonia (2012). Suicide Risk Management A Manual for Health Professionals. (2nd ed. изд.). Chicester: John Wiley & Sons. стр. 30—33. ISBN 978-1-119-95311-1. 
  22. ^ Bertolote, JM (2004). „Psychiatric diagnoses and suicide: revisiting the evidence.”. Crisis. 25 (4): 147—55. PMID 15580849.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  23. ^ van Os J, Kapur S. Schizophrenia. Lancet. 2009;374(9690):635–45. doi:10.1016/S0140-6736(09)60995-8. PMID 19700006.
  24. ^ а б в г д ђ е Tintinalli, Judith E. (2010). Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide (Emergency Medicine (Tintinalli)). New York: McGraw-Hill Companies. стр. 1940—1946. ISBN 0-07-148480-9. 
  25. ^ Whitlock J, Knox KL (2007). „The relationship between self-injurious behavior and suicide in a young adult population”. Arch Pediatr Adolesc Med. 161 (7): 634—40. PMID 17606825. doi:10.1001/archpedi.161.7.634.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  26. ^ а б Pirkis, J (1998 Dec). „Suicide and recency of health care contacts. A systematic review.”. The British journal of psychiatry : the journal of mental science. 173: 462—74. PMID 9926074.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  27. ^ Luoma, JB (2002 Jun). „Contact with mental health and primary care providers before suicide: a review of the evidence.”. The American Journal of Psychiatry. 159 (6): 909—16. PMID 12042175.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  28. ^ Perrotto, Jerome D. Levin, Joseph Culkin, Richard S. (2001). Introduction to chemical dependency counseling. Northvale, N.J.: Jason Aronson. стр. 150—152. ISBN 978-0-7657-0289-0. 
  29. ^ а б Fadem, Barbara (2004). Behavioral science in medicine. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 217. ISBN 978-0-7817-3669-5. 
  30. ^ Youssef NA, Rich CL (2008). „Does acute treatment with sedatives/hypnotics for anxiety in depressed patients affect suicide risk? A literature review”. Ann Clin Psychiatry. 20 (3): 157—69. PMID 18633742. doi:10.1080/10401230802177698. 
  31. ^ а б Sher, L (2006 Jan). „Alcohol consumption and suicide.”. QJM : monthly journal of the Association of Physicians. 99 (1): 57—61. PMID 16287907. doi:10.1093/qjmed/hci146.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  32. ^ Darke S, Ross J (2002). „Suicide among heroin users: rates, risk factors and methods”. Addiction. 97 (11): 1383—94. PMID 12410779. doi:10.1046/j.1360-0443.2002.00214.x.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  33. ^ Darke, S (2008 May). „Major physical and psychological harms of methamphetamine use.”. Drug and alcohol review. 27 (3): 253—62. PMID 18368606. doi:10.1080/09595230801923702.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  34. ^ Jr, Frank J. Ayd, (2000). Lexicon of psychiatry, neurology, and the neurosciences (2nd ed. изд.). Philadelphia [u.a.]: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 256. ISBN 978-0-7817-2468-5. 
  35. ^ а б Hughes, JR (2008 Dec 1). „Smoking and suicide: a brief overview.”. Drug and alcohol dependence. 98 (3): 169—78. PMID 18676099. doi:10.1016/j.drugalcdep.2008.06.003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  36. ^ „Клинички приручник за контролу импулсног поремећаја”. American Psychiatric Pub. 2006. ISBN 978-1-58562-136-1.  Непознати параметар |уредник2-последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страна= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први3= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи3= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |издавач1-последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |издавач1-први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |уредник2-први= игнорисан (помоћ); |поглавље= игнорисан (помоћ)
  37. ^ а б . бр. 3 (3 изд.). 2008 јун. PMID 18461253.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |наслови= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  38. ^ „[Коцкање и суицидно понашање].”. бр. 2 (2 изд.). 2008 јануар 17. PMID 18202728.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  39. ^ „Самоубиство у позним годинама: јавно здравље и изгледи за успех практичара”. бр. 12 (12 изд.). 2010 децембар. PMID 20104515. doi:10.1002/gps.2473.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последљи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  40. ^ Simpson GK, Tate RL (2007). „Превентива самоубиства после трауматске повреде мозга: импликације за општу праксу”. бр. 4 (4 изд.). PMID 17708726.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  41. ^ а б „Библиографски преглед суицида код пацијената оболелих од рака.”. бр. 4 (4 изд.). 2012 јул—август. PMID 21946906. doi:10.1097/NCC.0b013e31822fc76c.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  42. ^ „Суицид у Азији: узроци и превенција”. Hong Kong: Hong Kong University Press. 2008. ISBN 9789622099432.  Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страна= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  43. ^ . бр. 3 (3 изд.). 2012 фебруар. PMID 22032872. doi:10.1016/j.jad.2011.09.049.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |насловe= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |lпоследњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  44. ^ Шаблон:Навод из стручног чаописа
  45. ^ а б „Психологија и неуробиологија суицидног понашања.”. 2005. стр. 287—314. PMID 15709937. doi:10.1146/annurev.psych.56.091103.070320.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  46. ^ а б „Самоубиства у позним годинама.”. бр. 3 (3 изд.). 2011 јун. PMC 3085020Слободан приступ. PMID 21369952. doi:10.1007/s11920-011-0193-3.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  47. ^ а б „Истраживања у области религије, духовности и менталног здравља: преглед.”. бр. 5 (5 изд.). 2009 мај. PMID 19497160.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  48. ^ а б в „Самоубиство и ислам.”. бр. 1 (1 изд.). 2006. PMID 16287698. doi:10.1080/13811110500318489.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  49. ^ „Стереотипи, предрасуде и депресија: Интегрисана перспектива”. бр. 5 (5 изд.). 2012. doi:10.1177/1745691612455204.  Непознати параметар |последњи4= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први4= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први3= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први2= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први1= игнорисан (помоћ)
  50. ^ „Метааналитички преглед утицаја злостављања у детињству на здравствено стање у старијем добу.”. бр. 8 (8 изд.). 2009 октобар. PMID 19779142. doi:10.1097/PSY.0b013e3181bb2b46.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  51. ^ „Историја злостављања и ментални здравствени проблеми деце без родитељског старања: библиографија.”. бр. 5 (5 изд.). 2010 јун. PMID 20007747. doi:10.1093/jpepsy/jsp114.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  52. ^ „Еволутивна психологија: Контроверзе, питања, изгледи и ограничења .”. бр. 2 (2 изд.). 1. јануар 2010. стр. 110—126. PMID 20141266. doi:10.1037/a0018413.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  53. ^ а б „Концептуални модел самоубиства у сеоској средини.”. бр. 2 (2 изд.). 2011. PMID 21702640.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страна= игнорисан (помоћ)
  54. ^ „Релативни статус и благостање: Докази из Самоубиства у САД” (PDF). Sept 2012.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  55. ^ Шаблон:Навод из вести
  56. ^ „Суицид у Кини: јединствена демографска слика и веза са депресивним поремећајем.”. бр. 1 (1 изд.). фебруар 2008. PMID 18269899.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ)
  57. ^ а б в „Смернице за медије ради одговорног извештавања о самоубиству: преглед ефикасности.”. бр. 4 (4 изд.). 2012. PMID 22713977. doi:10.1027/0227-5910/a000137.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  58. ^ а б в г д ђ е ж з и Yip, PS (2012 Jun 23). „Means restriction for suicide prevention.”. Lancet. 379 (9834): 2393—9. PMID 22726520. doi:10.1016/S0140-6736(12)60521-2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  59. ^ а б „Улога медија у превенцији самоубистава : систематски преглед.”. бр. 1 (1 изд.). 2012 јануар. PMC 3315075Слободан приступ. PMID 22470283. doi:10.3390/ijerph9010123.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страна= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  60. ^ „Самоубиство у медијима: квантитативни преглед студија које се заснивају на стварним догађајима.”. бр. 2 (2 изд.). 2005. PMID 15843330. doi:10.1521/suli.35.2.121.62877.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |aутор= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  61. ^ Pirkis J (јул 2009). 72X „Самоубиство и медији” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Psychiatry. бр. 7 (7 изд.). doi:10.1016/j.mppsy.2009.04.009.  Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  62. ^ а б „Енциклопедија старења и јавно здравље: са 19 табела”. New York, NY: Springer. 2008. ISBN 978-0-387-33753-1.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страна= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  63. ^ а б „Старење : појмови и контроверзе” (6th ed. изд.). Los Angeles: Pine Forge Press. 2010. стр. 158. ISBN 978-1-4129-6966-6.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  64. ^ а б „Амерички психијатријски приручник за процену самоубиства и понашање у таквим ситуацијама”. Washington, DC: American Psychiatric Pub. стр. 714. ISBN 978-1-58562-414-0.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  65. ^ „Иновације и напреци у компјутерској техници и инжињерингу.”. Dordrecht: Springer Verlag. 2010. стр. 503. ISBN 978-90-481-3658-2.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  66. ^ „Убиство-самоубиство: преглед најновије литературе.”. бр. 3 (3 изд.). 2009. PMID 19767502.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  67. ^ „Социологија у свету који се мења”. Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. ISBN 978-1-111-30157-6.  Непознати параметар |стран= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  68. ^ „Кембелов психијатријски речник”. Oxford: Oxford University Press. 2004. ISBN 978-0-19-515221-0.  Непознати параметар |eдиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страна= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  69. ^ „Meдицинска етика”. Sudbury, Mass. [u.a.]: Jones и Bartlett. 1997. ISBN 978-0-86720-974-7.  Непознати параметар |eдиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страна= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  70. ^ „Aнатомија логора смрти Аушвиц”. Bloomington: Publ. у сарадњи са United States Holocaust Memorial Museum, Washington, D.C. by Indiana University Press. 1998. ISBN 978-0-253-20884-2.  Непознати параметар |eдиција= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страна= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  71. ^ Ajdacic-Gross V; Weiss MG; Ring M; et al. (2008). „Methods of suicide: international suicide patterns derived from the WHO mortality database”. Bull. World Health Organ. 86 (9): 726—32. PMC 2649482Слободан приступ. PMID 18797649. doi:10.2471/BLT.07.043489.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |author-separator= игнорисан (помоћ)
  72. ^ Ajdacic-Gross, Vladeta, et al.Шаблон:PDFlink. Bulletin of the World Health Organization 86 (9): 726–732. September 2008. Accessed 2 August 2011.Archived 2 August 2011. Seehtml version. The data can be seen here [1]
  73. ^ O'Connor, Rory C.; Platt, Stephen; Gordon, Jacki, ур. (1. 6. 2011). International Handbook of Suicide Prevention: Research, Policy and Practice. John Wiley and Sons. стр. 34. ISBN 978-1-119-99856-3. 
  74. ^ Gunnell D, Eddleston M, Phillips MR, Konradsen F (2007). „The global distribution of fatal pesticide self-poisoning: systematic review”. BMC Public Health. 7: 357. PMC 2262093Слободан приступ. PMID 18154668. doi:10.1186/1471-2458-7-357. 
  75. ^ Geddes, John. Psychiatry (4th ed. изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 62. ISBN 978-0-19-923396-0.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  76. ^ „U.S. Suicide Statistics (2005)”. Приступљено 2008-03-24. 
  77. ^ Eshun, edited by Sussie (2009). Culture and mental health sociocultural influences, theory, and practice. Chichester, U.K.: Wiley-Blackwell. стр. 301. ISBN 9781444305814.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  78. ^ а б Krug, Etienne (2002). World Report on Violence and Health, Volume 1. Genève: World Health Organization. стр. 196. ISBN 9789241545617.  Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ)
  79. ^ (editor), Diego de Leo (2001). Suicide and euthanasia in older adults : a transcultural journey. Toronto: Hogrefe & Huber. стр. 121. ISBN 9780889372511. 
  80. ^ Pjevac, M (2012 Oct). „Neurobiology of suicidal behaviour.”. Psychiatria Danubina. 24 Suppl 3: S336—41. PMID 23114813.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  81. ^ Sher, L (2011). „The role of brain-derived neurotrophic factor in the pathophysiology of adolescent suicidal behavior.”. International journal of adolescent medicine and health. 23 (3): 181—5. PMID 22191181. 
  82. ^ Sher, L (2011 May). „Brain-derived neurotrophic factor and suicidal behavior.”. QJM : monthly journal of the Association of Physicians. 104 (5): 455—8. PMID 21051476. doi:10.1093/qjmed/hcq207.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  83. ^ а б Dwivedi, Yogesh (2012). The neurobiological basis of suicide. Boca Raton, FL: Taylor & Francis/CRC Press. стр. 166. ISBN 978-1-4398-3881-5. 
  84. ^ Stein, edited by George (2007). Seminars in general adult psychiatry (2. ed. изд.). London: Gaskell. стр. 145. ISBN 978-1-904671-44-2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  85. ^ Autry, AE (2009 Nov 1). „Epigenetics in suicide and depression.”. Biological Psychiatry. 66 (9): 812—3. PMC 2770810Слободан приступ. PMID 19833253. doi:10.1016/j.biopsych.2009.08.033.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  86. ^ а б в „Suicide prevention”. WHO Sites: Mental Health. World Health Organization. Aug 31,2012. Приступљено 2013-01-13.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  87. ^ Sakinofsky, I (2007 Jun). „The current evidence base for the clinical care of suicidal patients: strengths and weaknesses”. Canadian Journal of Psychiatry. 52 (6 Suppl 1): 7S—20S. PMID 17824349.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  88. ^ „Suicide”. The United States Surgeon General. Приступљено 4. 9. 2011. 
  89. ^ Robinson, J (2011 Jan). „Preventing suicide in young people: systematic review.”. The Australian and New Zealand journal of psychiatry. 45 (1): 3—26. PMID 21174502. doi:10.3109/00048674.2010.511147.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  90. ^ Fässberg, MM (2012 Mar). „A systematic review of social factors and suicidal behavior in older adulthood.”. International journal of environmental research and public health. 9 (3): 722—45. PMC 3367273Слободан приступ. PMID 22690159. doi:10.3390/ijerph9030722.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  91. ^ Williams, SB (2009 Apr). „Screening for child and adolescent depression in primary care settings: a systematic evidence review for the US Preventive Services Task Force.”. Pediatrics. 123 (4): e716—35. PMID 19336361. doi:10.1542/peds.2008-2415.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  92. ^ Horowitz, LM (2009 Oct). „Suicide screening in schools, primary care and emergency departments.”. Current Opinion in Pediatrics. 21 (5): 620—7. PMC 2879582Слободан приступ. PMID 19617829. doi:10.1097/MOP.0b013e3283307a89.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  93. ^ Paris, J (јун 2004). „Is hospitalization useful for suicidal patients with borderline personality disorder?”. Journal of personality disorders. 18 (3): 240—7. PMID 15237044. doi:10.1521/pedi.18.3.240.35443. 
  94. ^ Goodman, M (2012 Feb). „Suicidal risk and management in borderline personality disorder.”. Current psychiatry reports. 14 (1): 79—85. PMID 22113831. doi:10.1007/s11920-011-0249-4.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  95. ^ а б Canadian Agency for Drugs and Technologies in Health, (CADTH) (2010). „Dialectical behaviour therapy in adolescents for suicide prevention: systematic review of clinical-effectiveness.”. CADTH technology overviews. 1 (1): e0104. PMC 3411135Слободан приступ. PMID 22977392. 
  96. ^ Stoffers, JM (2012 Aug 15). „Psychological therapies for people with borderline personality disorder.”. Cochrane database of systematic reviews (Online). 8: CD005652. PMID 22895952. doi:10.1002/14651858.CD005652.pub2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  97. ^ Hetrick, SE (2012 Nov 14). „Newer generation antidepressants for depressive disorders in children and adolescents.”. Cochrane database of systematic reviews (Online). 11: CD004851. PMID 23152227. doi:10.1002/14651858.CD004851.pub3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  98. ^ Baldessarini, RJ (2003). „Lithium treatment and suicide risk in major affective disorders: update and new findings.”. The Journal of clinical psychiatry. 64 Suppl 5: 44—52. PMID 12720484.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  99. ^ Cipriani, A (2005 Oct). „Lithium in the prevention of suicidal behavior and all-cause mortality in patients with mood disorders: a systematic review of randomized trials.”. The American Journal of Psychiatry. 162 (10): 1805—19. PMID 16199826. doi:10.1176/appi.ajp.162.10.1805.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  100. ^ „WHO Disease and injury country estimates”. World Health Organization. 2009. 
  101. ^ „Deaths estimates for 2008 by cause for WHO Member States”. World Health Organization. Приступљено 10. 2. 2013. 
  102. ^ Haney, EM (2012 Mar). „Suicide Risk Factors and Risk Assessment Tools: A Systematic Review”. PMID 22574340.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  103. ^ а б Weiyuan, C (2009 Dec). „Women and suicide in rural China.”. Bulletin of the World Health Organization. 87 (12): 888—9. PMC 2789367Слободан приступ. PMID 20454475. doi:10.2471/BLT.09.011209.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  104. ^ а б Sue, David Sue, Derald Wing Sue, Diane Sue, Stanley. Understanding abnormal behavior (Tenth ed., [student ed.] изд.). Belmont, CA: Wadsworth/Cengage Learning. стр. 255. ISBN 978-1-111-83459-3. 
  105. ^ а б в г Pitman, A (2012 Jun 23). „Suicide in young men.”. Lancet. 379 (9834): 2383—92. PMID 22726519. doi:10.1016/S0140-6736(12)60731-4.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  106. ^ Szasz, Thomas (1999). Fatal freedom : the ethics and politics of suicide. Westport, Conn.: Praeger. стр. 11. ISBN 978-0-275-96646-1. 
  107. ^ а б Maris, Ronald (2000). Comprehensive textbook of suicidology. New York [u.a.]: Guilford Press. стр. 97—103. ISBN 978-1-57230-541-0. 
  108. ^ Dickinson, Michael R. Leming, George E. Understanding dying, death, and bereavement (7th ed. изд.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. стр. 290. ISBN 978-0-495-81018-6. 
  109. ^ Durkheim's Suicide : a century of research and debate (1. publ. изд.). London [u.a.]: Routledge. 2000. стр. 69. ISBN 978-0-415-20582-5.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  110. ^ а б Maris, Ronald (2000). Comprehensive textbook of suicidology. New York [u.a.]: Guilford Press. стр. 540. ISBN 978-1-57230-541-0. 
  111. ^ а б в г д McLaughlin, Columba (2007). Suicide-related behaviour understanding, caring and therapeutic responses. Chichester, England: John Wiley & Sons. стр. 24. ISBN 978-0-470-51241-8. 
  112. ^ White, Tony (2010). Working with suicidal individuals : a guide to providing understanding, assessment and support. London: Jessica Kingsley Publishers. стр. 12. ISBN 978-1-84905-115-6. 
  113. ^ Paperno, Irina (1997). Suicide as a cultural institution in Dostoevsky's Russia. Ithaca: Cornell university press. стр. 60. ISBN 978-0-8014-8425-4. 
  114. ^ al.], David Lanham ... [et (2006). Criminal laws in Australia. Annandale, N.S.W.: The Federation Press. стр. 229. ISBN 978-1-86287-558-6. 
  115. ^ Duffy, Michael Costa, Mark (1991). Labor, prosperity and the nineties : beyond the bonsai economy (2nd ed. изд.). Sydney: Federation Press. стр. 315. ISBN 978-1-86287-060-4. 
  116. ^ Quill, Constance E. Putnam ; foreword by Timothy E. (2002). Hospice or hemlock? : searching for heroic compassion. Westport, Conn.: Praeger. стр. 143. ISBN 978-0-89789-921-5. 
  117. ^ Holt, Gerry."When suicide was illegal". BBC News. 3 August 2011. Accessed 11 August 2011.
  118. ^ „Guardian & Observer style guide”. Guardian website. The Guardian. Приступљено 29. 11. 2011. 
  119. ^ Srivastava, editors, Nitish Dogra, Sangeet. Climate change and disease dynamics in India. New Delhi: The Energy and Resources Institute. стр. 256. ISBN 978-81-7993-412-8. 
  120. ^ "German politician Roger Kusch helped elderly woman to die"Times Online July 2, 2008
  121. ^ а б Appel, JM (2007). „A Suicide Right for the Mentally Ill? A Swiss Case Opens a New Debate”. Hastings Center Report. 37 (3): 21—23. PMID 17649899. doi:10.1353/hcr.2007.0035.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  122. ^ „Chapter 127.800–995 The Oregon Death with Dignity Act”. Oregon State Legislature. 
  123. ^ „Chapter 70.245 RCW, The Washington death with dignity act”. Washington State Legislature. 
  124. ^ Dr. Ronald Roth, D.Acu. „Suicide & Euthanasia – a Biblical Perspective”. Acu-cell.com. Приступљено 2009-05-06. 
  125. ^ „Norman N. Holland, Literary Suicides: A Question of Style”. Clas.ufl.edu. Приступљено 2009-05-06. 
  126. ^ „Catechism of the Catholic Church – PART 3 SECTION 2 CHAPTER 2 ARTICLE 5”. Scborromeo.org. 1941-06-01. Приступљено 2009-05-06. 
  127. ^ „Catechism of the Catholic Church – PART 3 SECTION 2 CHAPTER 2 ARTICLE 5”. Scborromeo.org. 1941-06-01. Приступљено 2009-05-06. 
  128. ^ „The Bible and Suicide”. Religioustolerance.org. Приступљено 2009-05-06. 
  129. ^ „Euthanasia and Judaism: Jewish Views of Euthanasia and Suicide”. ReligionFacts.com. Приступљено 2008-09-16. 
  130. ^ Hindu Website. Hinduism and suicide
  131. ^ а б „Hinduism –Euthanasia and Suicide”. BBC. 2009-08-25. 
  132. ^ а б в „Suicide (Stanford Encyclopedia of Philosophy)”. Plato.stanford.edu. Приступљено 2009-05-06. 
  133. ^ Kant, Immanuel. (1785) Kant: The Metaphysics of Morals, M. Gregor (trans.), Cambridge: Cambridge University Press, 1996. ISBN 978-0-521-56673-5. p177.
  134. ^ Safranek John P (1998). „Autonomy and Assisted Suicide: The Execution of Freedom”. The Hastings Center Report. 28 (4): 33. 
  135. ^ Raymond Whiting: A natural right to die: twenty-three centuries of debate, pp. 13–17; Praeger (2001) ISBN 0-313-31474-8
  136. ^ Wesley J. Smith, Death on Demand: The assisted-suicide movement sheds its fig leaf, The Weekly Standard, June 5, 2007
  137. ^ „The Suicide”. The Walters Art Museum. 
  138. ^ Ozawa-de Silva, C (2008 Dec). „Too lonely to die alone: internet suicide pacts and existential suffering in Japan.”. Culture, medicine and psychiatry. 32 (4): 516—51. PMID 18800195. doi:10.1007/s11013-008-9108-0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  139. ^ Durkee, T (2011 Oct). „Internet pathways in suicidality: a review of the evidence.”. International journal of environmental research and public health. 8 (10): 3938—52. PMC 3210590Слободан приступ. PMID 22073021. doi:10.3390/ijerph8103938.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  140. ^ а б Robinson, edited by David Picard, Mike. Emotion in motion : tourism, affect and transformation. Farnham, Surrey: Ashgate. стр. 176. ISBN 978-1-4094-2133-7. 
  141. ^ Robinson, ed. by Peter (2010). Research themes for tourism. Oxfordshire [etc.]: CABI. стр. 172. ISBN 978-1-84593-684-6.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  142. ^ а б Dennis, Richard (2008). Cities in modernity : representations and productions of metropolitan space, 1840 – 1930 (Repr. изд.). Cambridge [u.a.]: Cambridge Univ. Press. стр. 20. ISBN 978-0-521-46841-1. 
  143. ^ McDougall, Tim (2010). Helping children and young people who self-harm : an introduction to self-harming and suicidal behaviours for health professionals. Abingdon, Oxon: Routledge. стр. 23. ISBN 978-0-415-49913-2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  144. ^ а б Bateson, John (2008). Building hope : leadership in the nonprofit world. Westport, Conn.: Praeger. стр. 180. ISBN 978-0-313-34851-8. 
  145. ^ а б Miller, David (2011). Child and Adolescent Suicidal Behavior: School-Based Prevention, Assessment, and Intervention. стр. 46. ISBN 978-1-60623-997-1. 
  146. ^ Chang, Kenneth (25. 8. 2008). „In Salmonella Attack, Taking One for the Team”. New York Times. 
  147. ^ Tofilski,Adam; Couvillon, MJ;Evison, SEF; Helantera, H; Robinson, EJH; Ratnieks, FLW (2008). „Preemptive Defensive Self-Sacrifice by Ant Workers” (PDF). The American Naturalist. 172 (5): E239—E243. PMID 18928332. doi:10.1086/591688. 
  148. ^ Larry O'Hanlon (10. 3. 2010). „Animal Suicide Sheds Light on Human Behavior”. Discovery News. 
  149. ^ <Please add first missing authors to populate metadata.>. „Life In The Undergrowth”. BBC. 
  150. ^ Bordereau, C; Robert, A.; Van Tuyen, V.; Peppuy, A. (August, 1997). „Suicidal defensive behaviour by frontal gland dehiscence in Globitermes sulphureus Haviland soldiers (Isoptera)”. Insectes Sociaux. Birkhäuser Basel. 44 (3): 289. doi:10.1007/s000400050049.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  151. ^ Nobel, Justin (Mar. 19, 2010). „Do Animals Commit Suicide? A Scientific Debate”. Time.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  152. ^ Stoff, David; Mann, J. John (1997). „Suicide Research”. Annals of the New York Academy of Sciences. Annals of the New York Academy of Sciences. 836 (Neurobiology of Suicide, The : From the Bench to the Clinic): 1—11. Bibcode:1997NYASA.836....1S. doi:10.1111/j.1749-6632.1997.tb52352.x. 
  153. ^ Hall 1987, p.282
  154. ^ "Jonestown Audiotape Primary Project." Alternative Considerations of Jonestown and Peoples Temple. San Diego State University.. 2011-01-24 http://www.webcitation.org/5vybbZjSY.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  155. ^ "1978:Leaves 900 Dead". Retrieved 9 November 2011.
  156. ^ John Toland, The Rising Sun: The Decline and Fall of the Japanese Empire 1936–1945, Random House, 1970, p. 519
  157. ^ Suicide and Self-Starvation, Terence M. O'Keeffe, Philosophy, Vol. 59, No. 229 (Jul., 1984), pp. 349–363
  158. ^ Watson, Bruce (2007). Exit Rommel: The Tunisian Campaign, 1942–43. Stackpole Books. стр. 170. ISBN 978-0-8117-3381-6.