Менингитис — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 109.121.85.217 (разговор) на последњу измену корисника 188.2.222.28
Unos prevoda sa RTT
Ред 1: Ред 1:
{{Infobox disease
'''Менингитис''' је медицинско стање проузроковано [[инфламација|упалом]] заштитних мембрана [[мозак|мозга]] и [[кичмена мождина|кичмене мождине]], које се стручно називају [[менинге]].<ref name=Lancet>{{cite journal |author=Sáez-Llorens X, McCracken GH |title=Bacterial meningitis in children |journal=Lancet |volume=361 |issue=9375 |pages=2139–48 |year=2003 |month=June |pmid=12826449 |doi=10.1016/S0140-6736(03)13693-8 |url=http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0140-6736(03)13693-8}}</ref> Упалу могу да изазову [[вирус]]и, [[бактерија|бактерије]], као и други [[микроорганизам|микроорганизми]], али може да буде и последица узимања лекова или других обољења.<ref name=Ginsberg>{{cite journal |author=Ginsberg L |title=Difficult and recurrent meningitis |journal=Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry |volume=75 Suppl 1 |issue= |pages=i16–21 |year=2004 |month=March |pmid=14978146 |pmc=1765649 |doi= 10.1136/jnnp.2003.034272|url=http://jnnp.bmj.com/cgi/content/full/75/suppl_1/i16}}</ref> Менингитис може да буде фаталан и зато се сматра ургентним стањем у медицини.<ref name="Lancet"/>
| Name = Meningitis
| Image = Meninges-en.svg
| Caption = Meninges of the central nervous system: dura mater, arachnoid, and pia mater.
| DiseasesDB = 22543
| ICD10 = {{ICD10|G|00||g|00}}–{{ICD10|G|03||g|00}}
| ICD9 = {{ICD9|320}}–{{ICD9|322}}
| MedlinePlus = 000680
| eMedicineSubj = med
| eMedicineTopic = 2613
| eMedicine_mult = {{eMedicine2|emerg|309}} {{eMedicine2|emerg|390}}
| MeshID = D008581
}}
'''Менингитис''' је [[упала]] заштитних мембрана које обавијају [[мозак]] и [[кичмену мождину]], које су опште познате као [[менинге]].<ref name=Lancet>{{cite journal |author=Sáez-Llorens X, McCracken GH |title=Bacterial meningitis in children |journal=Lancet |volume=361 |issue=9375 |pages=2139–48 |year=2003 |month=June |pmid=12826449|doi=10.1016/S0140-6736(03)13693-8}}</ref> Упалу може проузроковати инфекција [[вирусом]], [[бактеријом]], или другим [[микроорганизмима]], и ређе одређеним [[медикаментима|лековима]].<ref name=Ginsberg>{{cite journal |author=Ginsberg L|title=Difficult and recurrent meningitis |journal=Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry |volume=75 Suppl 1|issue= 90001|pages=i16–21 |year=2004 |month=March |pmid=14978146 |pmc=1765649 |doi= 10.1136/jnnp.2003.034272|url=http://jnnp.bmj.com/content/75/suppl_1/i16.full.pdf}}</ref> Менингитис може бити опасан по живот зато што је упала близу мозга и кичмене мождине; зато се ово стање класификује као [[ургентно у медицини]].<ref name=Lancet/><ref name=IDSA>{{cite journal |author=Tunkel AR |title=Practice guidelines for the management of bacterial meningitis |journal=Clinical Infectious Diseases |volume=39 |issue=9 |pages=1267–84 |year=2004 |month=November|pmid=15494903 |doi=10.1086/425368 |url=http://cid.oxfordjournals.org/content/39/9/1267.full.pdf |author-separator=,|author2=Hartman BJ |author3=Kaplan SL |display-authors=3 |last4=Kaufman |first4=Bruce A. |last5=Roos |first5=Karen L.|last6=Scheld |first6=W. Michael |last7=Whitley |first7=Richard J. }}</ref>


Најчешћи симптоми менингитиса, [[главобоља]] и [[укоченост врата]] су повезани са [[грозницом]], [[менталном конфузијом|конфузијом]] или измењеном [[свешћу]], повраћањем, и неспособношћу да се толерише светлост ([[фотофобија]]) или гласни звукови ([[фонофобија]]). Код деце се често испољавају само [[неспецифични симптоми]], као што су раздражљивост или поспаност. Ако је присутан [[осип]], то може указати на одређени узрок менингитиса; на пример, [[менингококна болест|менингитис проузрокован бактеријама менингокока]] може бити праћен карактеристичним осипом.<ref name=Lancet/><ref name=NEJM>{{cite journal|author=van de Beek D, de Gans J, Tunkel AR, Wijdicks EF |title=Community-acquired bacterial meningitis in adults|journal=[[The New England Journal of Medicine]] |volume=354 |issue=1 |pages=44–53 |year=2006 |month=January |pmid=16394301|doi=10.1056/NEJMra052116}}</ref>
Најчешћи симптоми менингитиса су: [[главобоља]] и укоченост врата, обично у комбинацији са грозницом, помућеном свешћу и нетолеранцијом на јаку светлост ([[фотофобија]]) или звук ([[фонофобија]]). Кожни осип је индикација [[менингококе|менингококалног]] менингитиса.


[[Лумбална пункција]] дијагностикује или искључује менингитис. Игла се увлачи у [[кичмени канал]] да би се извадио узорак [[цереброспиналне течности]] (ЦСТ), која окружује мозак и кичмену мождину. ЦСТ се испитује у медицинској лабораторији.<ref name=IDSA/> Прва терапија код акутног менингитиса се састоји од благовремене примене [[антибиотик]]а и понекад [[антивиротик]]а. [[Кортикостероид]]и се могу такође користити за спречавање компликација тешке упале.<ref name=IDSA/><ref name=NEJM/> Менингитис може довести до озбиљних дугорочних последица као што су [[глувоћа]], [[епилепсија]], [[хидроцефалија]] и [[когнитивни дефицит]]и нарочито ако се не лечи брзо.<ref name=Lancet/><ref name=NEJM/> Неки облици менингитиса (као што су они повезани са инфекцијама [[Neisseria meningitidis|менингококом]], [[Haemophilus influenzae|Хемофилус инфлуенце тип Б]],[[Стрептококом пнеумонијом|пнеумококом]] или [[вирусом заушки]]) могу се спречити [[имунизацијом]].<ref name=Lancet/>
Менингитис се дијагностикује узимањем узорка [[Цереброспинална течност|цереброспиналне течности]] и њеном биохемијском анализом.
{{TOC limit|3}}


==Знаци и симптоми==
== Вирусни менингитис ==
===Клиничке карактеристике===
[[File:Neck stiffness.jpg|thumb|Укоченост врата, Епидемија менингитиса у Тексасу 1911–12.]]
Код одраслих, најчешћи симптом менингитиса је озбиљна [[главобоља]], која се јавља у готово 90% случајева бактеријског менингитиса, за којом следи нухална ригидност (неспособност да се врат слободно савије напред због увећаног вратног [[мишићног тонуса]] и укочености).<ref name=vdBeek2004>{{cite journal |author=van de Beek D, de Gans J, Spanjaard L, Weisfelt M, Reitsma JB, Vermeulen M |title=Clinical features and prognostic factors in adults with bacterial meningitis |journal= [[The New England Journal of Medicine]] |volume=351 |issue=18 |pages=1849–59 |year=2004 |month=October |pmid=15509818 |doi=10.1056/NEJMoa040845|url=http://www.nejm.org/doi/pdf/10.1056/NEJMoa040845 | format = PDF }}</ref> Класична тријада дијагностичких знакова се састоји од нухалне ригидности, изненадне [[Грознице#Врсте|високе температуре]], и измењеног менталног стања; међутим, све три карактеристике су присутне само у 44–46% случајева бактеријског менингитиса.<ref name=vdBeek2004/><ref name=Attia>{{cite journal |author=Attia J, Hatala R, Cook DJ, Wong JG |title=The rational clinical examination. Does this adult patient have acute meningitis? |journal=[[Journal of the American Medical Association]] |volume=282 |issue=2 |pages=175–81 |year=1999 |month=July |pmid=10411200|doi=10.1001/jama.282.2.175 }}</ref> Ако ниједан од три знака није присутан, веома је мала вероватноћа да је у питању менингитис.<ref name=Attia/>Други знаци који се обично повезују са менингитисом укључују [[фотофобију]] (неподношење јаке светлости) и [[фонофобију]](неподношење јаких звукова). Мала деца често не показују поменуте симптоме, и могу бити само [[раздражљивост|раздражљива]] и изгледати болесно.<ref name=Lancet/> [[Фонтанела]] (меко место на врху бебине главе) може се испупчити код одојчади старе до 6&nbsp;месеци. Друге карактеристике по којима се менингитис разликује од лакших болести код мале деце су бол у ногама, хладни екстремитети, и абнормална [[боја људске коже|боја коже]].<ref name=SIGN>{{cite journal|author=Theilen U, Wilson L, Wilson G, Beattie JO, Qureshi S, Simpson D |title=Management of invasive meningococcal disease in children and young people: Summary of SIGN guidelines |journal=[[BMJ]] (Clinical research ed.) |volume=336 |issue=7657|pages=1367–70 |year=2008 |month=June |pmid=18556318 |doi=10.1136/bmj.a129 |pmc=2427067}}</ref><ref>{{cite book | isbn = 978-1-905813-31-5 | title = Management of invasive meningococcal disease in children and young people | publisher = Scottish Intercollegiate Guidelines Network (SIGN) | month = May | year = 2008 | location = Edinburgh | url =http://www.sign.ac.uk/pdf/sign102.pdf }}</ref>


Нухална ригидност се јавља код 70% бактеријског менингитиса код одраслих.<ref name=Attia/> Други знаци [[менингизма]] укључују присуство позитивног [[Керниговог знака]] или [[знака Бружинског]]. Кернингов знак се оцењује док особа лежи [[у положају на леђима|на леђима]], при чему су кук и колено савијени под углом од 90&nbsp;степени. Код особе са позитивним Кернинговим знаком, бол спутава колено да се слободно испружи. Позитиван Бружински знак се јавља када савијање врата проузрокује невољно савијање колена и кука. Иако се Кернингов и Бружински знак обично користе за испитивање менингитиса [[осетљивост и специфичност|осетљивост]] ових тестова је ограничена.<ref name=Attia/><ref name=Thomas_2002>{{cite journal |author=Thomas KE, Hasbun R, Jekel J, Quagliarello VJ |title=The diagnostic accuracy of Kernig's sign, [[Brudzinski neck sign]], and nuchal rigidity in adults with suspected meningitis |journal=Clinical Infectious Diseases |volume=35 |issue=1 |pages=46–52 |year=2002|month=July |pmid=12060874 |doi=10.1086/340979 |url=http://cid.oxfordjournals.org/content/35/1/46.full.pdf }}</ref> Они, међутим, имају врло добру [[осетљивост и специфичност|специфичност]] за менингитис: знаци се ретко јављају код других обољења.<ref name=Attia/> Други тест, познат као "потез наглог окретања" помаже да се одреди да ли је менингитис присутан код оних који пријављују грозницу и главобољу. Од особе се тражи да брзо окрене главу хоризонтално; ако то не погорша главобољу, мала је вероватноћа да је у питању менингитис.<ref name=Attia/>
Одговоран је за 80% случајева. Најчешћи узрочник је вирус [[коксаки А]]. Ови случајени су бенигни и најчешће пролазе спонтано. Ако је узрочник вирус [[херпес]]а, стање је ургентно и захтева хитно лечење [[ацикловир]]ом.


Менингитис који проузрокује бактерија ''[[Neisseria meningitidis]]'' (познат као "менингококни менингитис") може се разликовати од менингитиса проузрокованог другим узрочницима по рапидном ширењу [[петехијалног осипа]], који може претходити другим симптомима.<ref name=SIGN/>Осип се састоји од бројних ситних, неправилних љубичастих или црвених тачкица ("петехија") по трупу, [[људској нози|доњим екстремитетима]], слузокожи, коњуктиви, и (понекад) по длановима или табанима. Осип обично не сврби; црвенило не нестаје под притиском прста или стаклене чаше. Иако осип није нужно присутан у менингококном менингитису, он је релативно специфичан за ту болест; међутим, понекад се јавља код менингитиса због других бактерија.<ref name=Lancet/> Други наговештаји о узроку менингитиса могу бити знаци на кожи [[болести руку, ногу и уста]] и [[генитални херпес]], које су повезане са различитим облицима вирусног менингитиса.<ref name=LoganMacMahon>{{cite journal |author=Logan SA, MacMahon E |title=Viral meningitis |journal=BMJ (Clinical research ed.) |volume=336 |issue=7634 |pages=36–40 |year=2008 |month=January |pmid=18174598 |doi=10.1136/bmj.39409.673657.AE|pmc=2174764}}</ref>
== Бактеријски менингитис ==


===Ране компликације===
Узрочник је 20 до 25% случајева. То су тешке инфекције са потенцијалним смртним исходом. Лечи се јаким [[Антибиотик|антибиотицима]].
[[File:Charlotte Cleverley-Bisman Meningicoccal Disease.jpg|thumb|[[Шарлота Клеверли-Бисман]] се разболела од тешког менингококног менингитиса у раном детињству; у њеном случају, петехијални осип је довео до [[гангрене]] и захтевао је да се уради [[ампутација]] свих удова. Она је преживела болест и постала дете са постера кампање за вакцинацију против менингитиса на [[Новом Зеланду]].]]
Могу се јавити додатни проблеми у раном стадијуму болести. То може захтевати специфичну терапију, а понекад указати на озбиљну болест или гору прогнозу. Инфекција може изазвати [[сепсу]], [[синдром системског инфламаторног одговора]], снижење [[крвног притиска]], [[тахикардију|убрзан рад срца]], повишену или абнормално ниску температуру, и [[тахипнеју|убрзано дисање]]. Веома низак крвни притисак се може јавити у раном стадијуму, нарочито али не искључиво код менингококног менингитиса; то може довести до недовољног снабдевања других органа крвљу.<ref name=Lancet/> [[Дисеминована интраваскуларна коагулација]], претерана активација [[коагулације|згрушавања крви]], може ометати [[проток крви]] до органа и парадоксално повећати ризик од крварења. [[Гангрена]] удова се може јавити код менингококне болести. <ref name=Lancet/> Од озбиљне менингококне и пнеумококне инфекције може проистећи крварење [[надбубрежне жлезде]], што доводи до [[Ватерхаус-Фридриксеновог синдома]], који је често фаталан.<ref name="pmid9696186">{{cite journal |author=Varon J, Chen K, Sternbach GL |title=Rupert Waterhouse and Carl Friderichsen: adrenal apoplexy |journal=J Emerg Med |volume=16 |issue=4 |pages=643–7 |year=1998 |pmid=9696186|doi=10.1016/S0736-4679(98)00061-4 }}</ref>


[[Церебрални едем|отицање можданог ткива]], [[интракранијални притисак|притисак у лобањи]] може да се повећа и да доведе до [[хернијације мозга|хернијације]] отеклог мозга кроз базу лобање. То се може приметити по смањеном [[нивоу свести]], губитку [[зеничног рефлекса на светлост]], и [[абнормалном држању тела]].<ref name=NEJM/> Упала можданог ткива може ометати нормалан прток ЦСТ-и око мозга ([[хидроцефалија]]).<ref name=NEJM/> [[Конвулзије]] се могу јавити из различитих разлога; код деце, конвулзије су честе у раним стадијумима менингитиса (у 30% случајева) и не морају обавезно да указују на основни узрок.<ref name=IDSA/> Конвулзије могу проистећи од повећаног притиска у области са запаљеним можданим ткивом.<ref name=NEJM/> [[Фокалне конвулзије]] (конвулзије које укључују само један уд или део тела), упорне конвулзије, конвулзије са касним почетком и оне које се тешко контролишу лековима указују на лошији дугорочни исход.<ref name=Lancet/>
Бактрије које изазивају бактеријски менингитис могу бити:
** -{''Neisseria meningitidis''}- ([[менингококе]]) - овај тип нарочито напада децу и младе
** -{''Haemophilus influenzae''}- - редак, јер вакцинација пружа заштиту
** -{''Streptococcus pneumoniae''}- - напада децу и старе
** -{''Mycobacterium tuberculosis''}- (Кохов бацил [[Туберкулоза|туберкулозе]]) - чест у Африци
** [[стрептококе]], [[ешерихија коли]] и [[листерија]] - код новорођенчади
** други бацили који до мозга могу стићи као последица неурохируршке интервенције, [[сифилис]]а, [[Лајмска болест|лајмске болести]] итд.


Упала можданица може довести до абнормалности [[кранијалних нерава]], групе нерава који потичу из [[можданог стабла]], који снабдевају област главе и врата и који контролишу, између осталих функција, покрете ока, мишиће лица и слух.<ref name=Lancet/><ref name=Attia/> Визуелни симптоми и [[губитак слуха]] може потрајати и после епизоде менингитиса.<ref name=Lancet/> Упала мозга ([[енцефалитис]]) или његових [[крвних судова]] ([[церебрални васкулитис]]), као и формација [[тромбозе|угрушака крви]] у венама ([[тромбоза церебралних венских синуса |церебрална венска тромбоза]]), може довести до слабости, губитка осећаја, или абнормалног покрета или функције дела тела које снабдева оболела област мозга.<ref name=Lancet/><ref name=NEJM/>
== Асептични менингитис ==


Узрочници могу бити:
==Узрочници==
Менингитис обично узрокује [[инфекција]] [[микроорганизми]]ма. Већина инфекција је последица вируса,<ref name=Attia/> а такође су уобичајени узрочници и [[бактерије]], [[гљивицe]] и [[протозое]].<ref name=Ginsberg/> Такође постоје и многи неинфективни узрочници.<ref name=Ginsberg/> Термин ''[[асептични менингитис]]'' се односи на случајеве менингитиса који се не могу приказати бактеријским инфекцијама. Овај тип менингитиса је обично проузрокован вирусима, али може бити и последица бактеријске инфекције која је раније непотпуно лечена, када бактерије нестану из можданица или патогени инфицирају простор поред можданица (нпр [[синузитис]]). [[Ендокардитис]] (инфекција [[срчаних залистака]] којом се мали кластери бактерија шире кроз крвоток) може да изазове асептични менингитис. Асептични менингитис такође може бити последица инфекције [[спирохета]]ма, типом бактерија коме припадају ''[[Tрепонема палидум (лат. Тreponema pallidum)]]'' (изазивач [[сифилис]]а) и ''[[Борелиа бургдорфери (лат. Borrelia burgdorferi]]'' (позната као узрочник [[Лајмске болести]]). До појаве менингитиса може доћи код [[церебралне маларије]] (маларија која инфицира мозак), као и код [[амебичног менингитиса]], који је последица инфекције амебама, као што је''[[Неглерија фаулери]]'', добијена из слатководних извора.<ref name=Ginsberg/>
** [[ендокардит]]
** [[синдром Гилен-Бар]]
** [[синузитис]], [[отитис]]...
** тровање оловом


===Бактеријски===
Менингитис у ретким случајевима може бити изазван [[паразити]]ма, или бити последица метастазираног [[канцер]]а.
Врсте [[бактерија]] које изазивају бактеријски менингитис се разликују у зависности од старосне групе којој инфицирани појединац припада.
*Код [[превремено рођених|недоношчад]]и и [[беба|новорођенчад]]и до три месеца старости, уобичајени узрочници су ''[[стрептокока групе Б|Б стрептококе]]'' (подтип III који нормално насељава [[вагину]] и углавном су узрочници током прве недеље живота) и бактерије које нормално настањују [[гастроинтестинални тракт|дигестивни тракт]] као што је ''[[Ешерихија коли (лат. Escherichia coli)]]'' (која носи антиген K1). ''[[Листерија моноцитогенес (лат. Listeria monocytogenes)]]'' (серотип IVб) може да утиче на новорођенчад и јавља се у епидемијама.
*На старију децу обично утичу ''[[Неисерија менингитидис (лат. Neisseria meningitidis)]]'' (менингокок) и ''[[Стрептококус пнеумоние (лат. Streptococcus pneumoniae)]]'' (серотипови 6, 9, 14, 18 и 23), а на оне млађе од пет година [[Haemophilus influenzae|''Хемофилус инфлуенце'' (лат. Haemophilus influenzae) тип Б]] (у земљама које не пружају вакцинацију).<ref name=Lancet/><ref name=IDSA/>
*Код одраслих, ''Неисерија менингитидис'' и ''Стрептококус пнеумоние'' заједно изазивају 80% случајева бактеријског менингитиса. Ризик од инфекције бактеријом ''Листерија моноцитогенес'' повећан је код особа старијих од 50 година.<ref name=IDSA/><ref name=NEJM/> Увођењем пнеумококне вакцине дошло је до смањења стопа оболелих од пнемококног менингитиса и код деце и код одраслих.<ref name=Hsu>{{cite journal |doi=10.1056/NEJMoa0800836 |author=Hsu HE |title=Effect of pneumococcal conjugate vaccine on pneumococcal meningitis |journal=N Engl J Med |volume=360 |issue=3 |pages=244–256 |year=2009 |pmid=19144940 |author-separator=,|author2=Shutt KA |author3=Moore MR |display-authors=3 |last4=Beall |first4=Bernard W. |last5=Bennett |first5=Nancy M.|last6=Craig |first6=Allen S. |last7=Farley |first7=Monica M. |last8=Jorgensen |first8=James H. |last9=Lexau |first9=Catherine A.}}</ref>


Постоји могућност да скорашња [[физичка повреда|повреда]] лобање омогући прелазак бактерија назалне шупљине у менингеални простор. Слично томе, уређаји у мозгу и можданицама, као што су [[церебрални шант]], [[екстравентрикуларна дренажа]] или [[Омаја резервоар]], носе повећан ризик од менингитиса. У овим случајевима је повећана вероватноћа од инфекције [[стафилокока]]ма, [[псеудомонас]]ом и неким другим [[Грам негативним]] бактеријама.<ref name=IDSA/> Ови патогени су такође у вези са менингитисом код особа са [[имунодефицијенцијом|ослабљеним имуним системом]].<ref name=Lancet/> Инфекција у пределу главе и врата, као што је [[запаљење средњег уха]] или [[мастоидитис]], може довести до менингитиса код малог броја људи.<ref name=IDSA/> Примаоци [[кохлеарног импланта]] због губитка слуха у већем су ризику од пнеумококног менингитиса.<ref>{{cite journal |author=Wei BP, Robins-Browne RM, Shepherd RK, Clark GM, O'Leary SJ |title=Can we prevent cochlear implant recipients from developing pneumococcal meningitis? |journal=Clin. Infect. Dis. |volume=46 |issue=1 |pages=e1–7 |year=2008 |month=January |pmid=18171202|doi=10.1086/524083 |url=http://cid.oxfordjournals.org/content/46/1/e1.full.pdf }}</ref>
== Извори ==

[[Туберкулозни менингитис]], тип менингитиса чији је узрочник ''[[микобактеријум туберкулозе (лат. Mycobacterium tuberculosis)]]'', чешће се јавља код људи у земљама где је [[туберкулоза]] ендемична, али се такође јавља и код особа са поремећеним имунитетом, као што је [[СИДА]].<ref name=Tuberc>{{cite journal |author=Thwaites G, Chau TT, Mai NT, Drobniewski F, McAdam K, Farrar J |title=Tuberculous meningitis|journal=Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry |volume=68 |issue=3 |pages=289–99 |year=2000 |month=March|pmid=10675209 |pmc=1736815 |doi= 10.1136/jnnp.68.3.289|url=http://jnnp.bmj.com/content/68/3/289.full.pdf }}</ref>

Рекурентни бактеријски менингитис може бити проузрокован перзистентним анатомским дефектима, било [[конгениталним]] или стеченим, а такође и поремећајима [[имуног система]].<ref name=Tebruegge>{{cite journal |author=Tebruegge M, Curtis N |title=Epidemiology, etiology, pathogenesis, and diagnosis of recurrent bacterial meningitis |journal=Clinical Microbiology Reviews |volume=21|issue=3 |pages=519–37 |year=2008 |month=July |pmid=18625686 |doi=10.1128/CMR.00009-08 |pmc=2493086}}</ref> Анатомски дефекти омогућавају непрекидну везу између спољашње средине и [[нервног система]]. Најчешћи узрочник рекурентног менингитиса је [[фрактура лобање]],<ref name=Tebruegge/> нарочито преломи у бази лобање или који се шире ка [[параназалним синусима|синуси]]ма и [[пирамиди слепоочне кости]].<ref name=Tebruegge/> Приближно 59% случајева рекурентног менингитиса је последица оваквих анатомских абнормалности, 36% случајева је последица имунодефицијенције (као што је [[недостатак комплемената]], који има посебну предиспозицију ка рекурентном менингококном менингитису), док је 5% случајева изазвано инфекцијама у простору поред можданица.<ref name=Tebruegge/>

===Вирусни===
Међу вирусима који проузрокују менингитис се налазе [[ентеровируси]], [[Herpes simplex virus|Херпес симплекс вирус тип 2]] (нешто ређе тип 1), [[Варичела зостер вирус (лат. Varicella zoster virus)]] (познат као узрочник [[овчијих богиња]] и [[Herpes zoster|херпес зостера (болног осипа на кожи)]]), [[заушке|вирус заушака]], [[ХИВ]] и [[лимфоцитни хориоменингитис|вирус лимфоцитног хориоменингитиса]].<ref name=LoganMacMahon/>

===Гљивични===
Постоји известан број фактора ризика за појаву [[гљивичног менингитиса]], међу којима су употреба [[имуносупресаната]] (као у случају након [[трансплантације органа]]), [[ХИВ/СИДА]],<ref>{{cite journal|author=Raman Sharma R|title=Fungal infections of the nervous system: current perspective and controversies in management|journal=International journal of surgery (London, England)|date=2010|volume=8|issue=8|pages=591–601|pmid=20673817|doi=10.1016/j.ijsu.2010.07.293}}</ref> и губитак имунитета услед старења.<ref name=Sirven2008>{{cite book|author=Sirven JI, Malamut BL|title=Clinical neurology of the older adult|year=2008|publisher=Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins |location=Philadelphia |isbn=9780781769471|page=439|url=http://books.google.ca/books?id=c1tL8C9ryMQC&pg=PA439|edition=2nd ed.}}</ref> Није уобичајен код особа са нормалним имуним системом,<ref>{{cite journal|author=Honda H, Warren DK|title=Central nervous system infections: meningitis and brain abscess|journal=Infectious disease clinics of North America|date=2009 Sep|volume=23|issue=3|pages=609–23|pmid=19665086|doi=10.1016/j.idc.2009.04.009}}</ref> али се појави у случају [[епидемија менингитиса - галенски центар Нова Енглеска|контаминације лековима]].<ref name=NECC>{{cite journal | author=Kauffman CA, Pappas PG, Patterson TF | title=Fungal infections associated with contaminated methyprednisolone injections—preliminary report |journal=New England Journal of Medicine | volume=Online first | date=19 October 2012 | doi=10.1056/NEJMra1212617}}</ref>Карактеристичан је постепен развој симптома, при чему су главобоље и грозница присутни најмање неколико седмица пре постављања дијагнозе.<ref name=Sirven2008/> Најчешћи тип гљивичног менингитиса је [[криптококни менигитис]] чији је узрочник ''[[криптококус неоформанс (лат. Cryptococcus neoformans)]]''.<ref>{{cite book|author=Kauffman CA, Pappas PG, Sobel JD, Dismukes WE|title=Essentials of clinical mycology|publisher=Springer|location=New York|isbn=9781441966391|page=77|url=http://books.google.ca/books?id=8IySvRT52KkC&pg=PA77|edition=2nd ed.}}</ref> Процењено је да је у Африци криптококни менингитис најчеши тип менингитиса <ref>{{cite book|author=Kauffman CA, Pappas PG, Sobel JD, Dismukes WE|title=Essentials of clinical mycology|publisher=Springer|location=New York|isbn=9781441966391|page=31|url=http://books.google.ca/books?id=8IySvRT52KkC&pg=PA31|edition=2nd ed.}}</ref> и њему се приписује 20–25% смртних случајева у вези са СИДA-oм у Африци.<ref>{{cite journal|last=Park|first=Benjamin J|coauthors=Park BJ, Wannemuehler KA, Marston BJ, Govender N, Pappas PG, Chiller TM.|title=Estimation of the current global burden of cryptococcal meningitis among persons living with HIV/AIDS|journal=AIDS|date=1 February 2009|year=2009|volume=23|issue=4|pages=525–530|doi=10.1097/QAD.0b013e328322ffac|pmid=19182676}}</ref> Међу остале гљивичне агенсе спадају ''[[хистоплазма капсулатум (лат. Histoplasma capsulatum)]]'', ''[[кокцидиоидес имитис (лат. Coccidioides immitis)]]'', ''[[бластомицес дерматитидис (лат. Blastomyces dermatitidis)]]'' и ''[[Candida (гљивица)|кандида]]'' врсте.<ref name=Sirven2008/>

===Паразитарни===
Сумња на паразитарни узрочник се јавља онда када у цереброспиналној течности (ЦСТ) постоје предоминантни [[еозинофилни гранулоцити|еозинофили]] (тип белих крвних ћелија). Најчешћи паразити су ''[[ангиостронгилус кантоненсис (лат. Angiostrongylus cantonensis)]]'', ''[[гнатостома спинигерум (лат. Gnathostoma spinigerum)]]'', ''[[шистозома (лат. Schistosoma)]]'', као и обољења [[цистицеркоза]], [[токсокариаза]], [[Baylisascaris procyonis|зараза путем ваљкастог црва Baylisascaris procyonis (,,baylisascariasis'']], [[парагонимијаза]], као и нека ретка инфективна и неинфективна стања.<ref name=Graeff>{{cite journal | author=Graeff-Teixeira C, da Silva AC, Yoshimura K | title=Update on eosinophilic meningoencephalitis and its clinical relevance | journal=Clinical Microbiology Reviews | year=2009 | month=Apr | volume=22 |issue=2 | pages=322–48 | pmid=19366917 | pmc=2668237 | doi=10.1128/CMR.00044-08 |url=http://cmr.asm.org/content/22/2/322.full.pdf }}</ref>

===Неинфективни===
На појаву менингитиса може утицати неколико неинфективних проузроковача: ширење [[канцер]]а на можданице (''[[неопластични менингитис|малигни или неопластични менингитис]]'')<ref name=Chamberlain>{{cite journal |author=Gleissner B, Chamberlain MC|title=Neoplastic meningitis |journal=Lancet Neurol |volume=5 |issue=5 |pages=443–52 |year=2006 |month=May |pmid=16632315|doi=10.1016/S1474-4422(06)70443-4}}</ref> и извесни [[лекови]] (углавном [[нестероидни антиинфламаторни лекови]], [[антибиотици]] и [[интравенски имуноглобулини]]).<ref name=ArchInternMed>{{cite journal |author=Moris G, Garcia-Monco JC|title=The Challenge of Drug-Induced Aseptic Meningitis |journal=Archives of Internal Medicine |volume=159 |issue=11|pages=1185–94 |year=1999 |month=June |url=http://archinte.ama-assn.org/cgi/reprint/159/11/1185.pdf | pmid=10371226|doi=10.1001/archinte.159.11.1185}}</ref> Такође, његови узрочници могу бити запаљенска стања, као што су [[саркоидоза]](која се у том случају назива [[неуросаркоидоза]]), болести везивног ткива као што је [[системски еритемски лупус]] и неке форме [[васкулитиса]] (запаљенско стање зида крвних судова), као што је [[Бехчетова болест ]].<ref name=Ginsberg/>[[Епидермоидне цисте]] и [[дермоидне цисте]] могу да изазову менингитис ослобађањем надражујуће материје у субарахноидни простор.<ref name=Ginsberg/><ref name=Tebruegge/> [[Моларетов менингитис]] је синдром рекурентних епизода асептичног менингитиса; сматра се да га узрокује [[херпес симплекс вирус|херпес симплекс вирус тип 2]]. У ретким случајевима [[мигрена]] може да доведе до менингитиса, али се ова дијагноза поставља само онда када су сви остали проузроковачи елиминисани.<ref name=Ginsberg/>

==Механизам==
Можданице (мождане опне) су сачињене од три мембране које, заједно са [[цереброспиналном течношћу]], окружују и штите [[мозак]] и [[кичмену мождину]] ([[централни нервни систем]]). [[Мека можданица]] (лат. pia mater) је веома нежна непропусна мембрана, која чврсто приања уз површину мозга, пратећи чак и најмањи обрис. [[Паучинаста можданица (арахноидеа)]] (лат. arachnoid mater) (названа тако због свог паучинастог изгледа) је лабаво уклопљена ,,кеса'' на горњој површини меке можданице. [[Субарахноидни простор]] раздваја паучинасту и меку можданицу и испуњен је цереброспиналном течношћу. Спољашња мембрана, [[тврда можданица]] (лат. dura mater), представља дебелу и јаку мембрану, која је спојена и са паучинастом мембраном и са лобањом.

Код бактеријског менингитиса бактерије стижу до можданица помоћу једне од две главне путање: кроз крвоток или путем директног контакта између можданица и кроз назалну шупљину или кожу. У већини случајева до менингитиса долази након инвазије крвотока микроорганизмима који живе на [[мукозној мембрани|мукозним површинама]], као што је [[назална шупљина]]. Ово је често резултат неке претходне вирусне инфекције, која руши природну баријеру коју обезбеђују мукозне површине. Чим бактерије уђу у крвоток, оне продиру у [[субарахноидни простор]] на местима где је [[крвно-мождана баријера]] рањива—као што је [[хороидни плексус]]. Менингитис се јавља код 25% новорођенчади са инфекцијама крвотока проузрокованим стрептококакама групе Б; овај феномен се ређе јавља код одраслих.<ref name=Lancet/> Директна контаминација цереброспиналне течности може проистећи из имплантираних уређаја, фрактура лобање или инфекције назофаринкса или назалних синуса који су формирали тракт са субарахноидним простором (погледати горе); повремено се могу идентификовати [[конгенитални поремећаји|конгенитални дефекти]] [[тврде можданице]].<ref name=Lancet/>

[[Упала]] великих размера, до које долази у субарахноидном простору за време менингитиса, није директна последица бактеријске инфекције, већ се може у великој мери приписати одговору [[имуног система]] на улазак бактерија у [[централни нервни систем]]. Када имуне ћелије у мозгу ([[астроцити]] и [[микроглије]]) идентификују компоненте бактеријске [[ћелијске мембране]], оне одговарају ослобађањем великих количина [[цитокин]]а, посредника сличних хормонима, који привлаче друге имуне ћелије и стимулишу друга ткива да учествују у имуном одговору. Крвно-мождана баријера постаје пропустљивија, доводећи до [[церебрални едем#вазогени церебрални едем|,,вазогеног“ церебралног едема]] (отицање мозга услед цурења течности из крвних судова). Велики број[[белих крвних зрнаца]] улази у ЦСТ, узрокујући упалу можданица и доводећи до [[церебрални едем# интерстицијални церебрални едем|,,интерстицијалног“ едема]] (отицање проузроковано течношћу између ћелија). Поред тога, и у зидовина крвних судова се јавља упала (церебрални васкулитис), што доводи до смањења протока крви и до треће врсте едема, [[церебрални едем#цитотоксични церебрални едем|,,цитотоксичног“ едема]]. Сва три облика церебралног едема доводе до повећања [[интракранијалног притиска]]; удружено са сниженим крвним притиском до кога често долази код [[акутни (медицински)|акутне инфекције]], то значи да крв теже улази у мозак, па су због тога [[мождане ћелије]] лишене кисеоника и подлежу [[апоптози]] (аутоматска [[програмирана ћелијска смрт|смрт ћелије]]).<ref name=Lancet/>

Познато је да администрација антибиотика може у почетку погоршати процес који је наведен горе, повећавајући количину производа ћелијске мембране бактерија, који се отпуштају уништавањем бактерија. Посебни третмани, као што је употреба [[глукокортикоид | кортикостероида]]., су усмерене на смањење одговора имуног система на ову појаву. <реф наме= Ланцет /> <реф наме= НЕЈМ />
==Дијагноза==
{| class="wikitable" style="float:right; font-size:85%; margin-left:15px;"
|+ Налази ЦСT у различитим облицима менингитиса<ref>{{cite book |last=Provan |first= Drew |coauthors=Andrew Krentz |title= Oxford Handbook of Clinical and Laboratory Investigation|year=2005 |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |isbn=0-19-856663-8 }}</ref>
|-
! Врстe менингитиса
! [[ЦСФ глукоза | Глукоза]]
! [[ЦСФ укупно протеина | Протеини]]
! [[Плеоцитозис | Ћелије]]
|-
! style="text-align: left;" | Акутни бактеријски
| Ниски || високи || [[Неутрофила | ПМНс]], <br /> често> 300/mm³
|-
! style="text-align: left;" | Акутни вирусни
| Нормални || нормални или високи || [[лимфоцити|мононуклеарни]],<br /> < 300/mm³
|-
! style="text-align: left;" | Туберкулоза
| Ниски || високи || мононуклеарни и <br /> ПМНс, <300/мм ³
|-
! style="text-align: left;" | Гљивични
| Ниски || високи || <300/мм ³
|-
! style="text-align: left;" | [[Неоплазмa|Малигни]]
| Ниски || високи || просечни <br /> мононуклеарни
|}
=== Анализе крви и снимање ===
Ако се посумња на некога да има менингитис, врши се [[анализа крви]]на маркере запаљења (нпр. [[Ц-реактивни протеин]], [[комплетна крвна слика]]), као и [[крвне културе]] <реф наме= ИДСА /> <реф наме= ЕФНС> {{цитирање часописа. | Аутхор = Цхаудхури | титле = ЕФНС смернице о управљању стеченом у заједници бактеријског менингитиса: извештај ЕФНС-а Радне групе за акутни бактеријски менингитис код старије деце и одраслих | јоурнал = Еуропеан Јоурнал оф П | аутхор3 = Мартин АМ | дисплаи-аутори = 3 | бројевима ЛАСТ4 = Ендру Ситон | фирст4 = Р | ласт5 = Портегиес | фирст5 = П | ласт6 = Бојар | фирст6 = М | = ласт7 Штајнер | фирст7 = И. | ласт8 = Ефнс Таск | фирст8 = Сила}} </ реф>
Најважнији тест за идентификацију или искључење менингитиса је анализа цереброспиналне течности [[лумбалном пункцијом]] (ЛП, Спинал Тап) <реф наме= Страус> {{цитирање часописа. | Аутор = Страус СЕ, Торп, КЕ, Холроид -Ледуц Ј | назив = Како да извршим лумбалну пункцију и анализирам резултате за дијагнозу бактеријског менингитиса?| Јоурнал = [[Јоурнал Америцан Медицал Ассоциатион]] Мећутим, лумбална пункција је контраиндикована ако постоји маса у мозгу (тумор или апсцес) или ако је [[интракранијални притисак]] (ИКП) повишен, јер то може да доведе до [[хернијације мозга]]. Ако је неко у опасности, било због масе или повећаног ИКП (недавна повреда главе, познати проблем имуног система, локализовани неуролошки знаци, или доказ о испитивању повишеног ИКП), [[Компјутеризована томографија | ЦТ]] или [[Магнетна резонанца | МР]] скенирање се пре препоручује него лумбална пункција <реф наме= ИДСА /> <реф наме= ЕФНС /> <реф наме= ТЕР> {{цитирање часописа. | аутхор = Хеидерман РС Ламбер КС, О ' Саливен сам, Стјуарт, ЈМ, Тејлор БЛ зид РА | титле = Рано управљање сумњом бактеријског менингитиса и менингококне сепсе одраслих | јоурнал = Јоурнал оф формална одредница на {{цитирање веб | аутхор = Британски Инфекција Друштво и Велика Британија Менингитис Истраживање Поверење | титле = Рано управљање сумњом менингитиса и менингококне септикемије код имунокомпетентних одраслих | урл = хттп://ввв.менингитис.орг/ассетс/к/51738 | Публисхер = британски инфекција Друштво Смернице | месец = децембар | година = 2004. | 2008-10-19 аццессдате =}} </ реф> Ово важи у 45% свих одраслих случајева <реф наме= НЕЈМ /> Ако су ЦТ или МР потребни пре ЛП, или се ЛП тешко изводи, професионалне смернице сугеришу да прво треба да се администрирају антибиотици, како би се спречило кашњење у лечењу, <реф наме= ИДСА /> нарочито, ако би то било дуже од 30 минута, <реф име. = ЕФНС /> <реф наме= БИС /> Често, ЦТ или МР скенирања се врше у каснијој фази да се процене компликације менингитиса <реф наме= Ланцет />.
У тешким облицима менингитиса, праћење крвних електролита може бити важно; на пример, [[хипонатремија]] је уобичајена код бактеријског менингитиса, због комбинације фактора, укључујући дехидратацију, [[Синдром неодговарајуће хиперсекреције антидиуретичког хормона | неодгоарајућа екскреција ]] [[антидиуретичког хормона]] (СИАДХ), или претерано агресивни [[Интравенска терапија | интравенско давање течности]] <реф наме= НЕЈМ /> <реф наме=" пмид18254060 {"> {наводе дневника |. аутора = Мацоноцхие Ја, Баумер Х Стјуарт МЕ | титле = Флуид терапија за акутне бактеријског менингитиса | јоурнал = Цоцхране Датабасе оф систематских прегледа | тема = 1 | ид = ЦД004786 | година = 2008 | ПМИД = 18254060 | ДОИ = 10.1002/14651858.ЦД004786.пуб3 | едитор1-последња = МацОноцхие | едитор1-први = Иан К | пагес = ЦД004786}} </ реф>
===Лумбална пункција ===
[[Филе: Неисерија менингитидис.јпг | десно | тхумб | [[бојење по Грам-у |Грам мрља]] менингокока из културе, показује грам негативне (розе) бактерије, често у паровима]]
Лумбална пункција се врши позиционирањем особе, обично лежањем на страни, примењујући [[локални анестетик]], и убацивањем игле у [[дуралну кесу]] (кеса око кичмене мождине) ради прикупљања цереброспиналног ликвора (ЦСТ ). Када је ово постигнуто, мери се "притисак при отварању" ЦСТ помоћу [[манометра]]. Притисак је обично између 6 и 18 цм воде (ЦМВ <суб> 2 </ суб> О); <реф наме= Страус /> код бактеријског менингитиса притисак је обично повишен <реф наме= ИДСА />. <реф наме= ЕФНС /> Код [[криптококног менингитиса]], интракранијални притисак је изразито повишен. <реф наме= Перфецт2010> {{цитирање часописа. | аутхор = Савршен, ЈР, Дисмукес ВЕ, Дромер Ф'' сар'' | Титле = Смернице клиничке праксе за управљање криптококне болести: ажурирано 2010.године од стране друштва Америке за заразне болести | јоурнал = Клиничке Инфективне Болести | Дои = 10.1086/649858}} </ реф> Почетни изглед течности може потврдити наговештај природе инфекције: замућеност ликвора указује на већу количину протеина, белих и црвених крвних ћелије и / или бактерија, и самим тим се може посумњати на бактеријски менингитис <реф наме= ИДСА />.
Узорак ЦСТ-и се испитује присуство и врсту [[белих крвних ћелиј]] а, [[црвених крвних ћелиј]] а, садржај [[протеина]] и ниво [[глукозе]] . <реф Наме= ИДСА /> [[Грам Бојење ]] од узорка може да покаже бактерије код бактеријског менингитиса, али одсуство бактерија не искључује бактеријски менингитис јер се виде само у 60% случајева, ова цифра је смањена за додатних 20%, ако су дати антибиотици пре узимања узорка. Бојење по Грам-у је такође мање поуздано у одређеним инфекцијама, као што је [[Листериосис]].[[Микробиолошка култура]] узорка је осетљивија (она идентификује организам у 70-85% случајева), али може трајати и до 48 сати да резултат постане доступан. <реф Наме= ИДСА /> Врста белих крвних ћелија претежно присутних (види табелу) означава да ли је менингитис бактеријски (обично неутрофили-претежно) или вирусни (обично лимфоцити-претежно), <реф наме= ИДСА /> иако на почетку болести ово није увек поуздан индикатор. Ређе, [[еозинофил]] и преовлађују, сугеришући паразитску или гљивичну етиологију, између осталих. <реф Наме= Граефф />
Концентрација глукозе у ЦСТ је нормално 40% више него у крви. Код бактеријског менингитиса обично је нижа; ниво глукозе у ликвору се стога дели [[шећером у крви | глукозом у крви]] (однос глукозе ЦСТ и серумске глукозе).Однос ≤ 0,4 указује на бактеријски менингитис, <реф наме= Страус /> код новорођенчади, ниво глукозе у ликвору је нормално већи, а однос испод 0,6 (60%) се стога сматра ненормалним <реф наме= ИДСА />. Висок ниво [[млечне киселине | лактати]] у ЦСТ указује на већу вероватноћу бактеријског менингитиса, као што то чини и већи број белих крвних зрнаца <реф наме= Страус /> Ако је ниво лактата мањи од 35 мг / дл и особа није претходно добила антибиотике, онда ово може искључити бактеријски менингитис <реф> {{цитирање часописа | последња = Сакусхима | Први = К | коаутори = Хаиасхино, И Кавагуцхи, Т, Џексон, ЈЛ, Фукухара, С | наслов. = Дијагностичка тачност лактата у цереброспиналној течности за разликовање бактеријског менингитиса од асептичног менингитиса:. мета-анализа | јоурнал = Јоурнал оф инфекције | датум = 2011 Јан | запремина = 62 | тема = 4 | пагес = 255-62 | ПМИД = 21382412 | дои = 10.1016/ј.јинф.2011.02.010}} </ реф>
Разни други специјализовани тестови се могу користити за разликовање различитих врста менингитиса. [[Латек тест аглутинације]] може бити позитиван код менингитиса узрокованих'' [[Стрептококусом пнеумоније]]'','' [[Неиссеријом менингитидис]]'','' [[Хемопхилусом инфлуенце]]'','' [[Ешерихијом коли]]'' и'' [[Стрептококус агалактије | стрептококе групе Б]]'', њена рутинска употреба није охрабрена јер ретко доводи до промена у лечењу, али то може да се користи ако други тестови нису дијагностички . Слично томе, [[Лимулус амебоците лисате | лимулус лисате тест]] може да буде позитиван код менингитиса изазваног грам-негативним бактеријама, али је ограничене употребе, осим ако други тестови нису били од помоћи <реф наме= ИДСА /> [[Ланчана реакција полимеразе]] (ЛРП) је техника која се користи да појача мале трагове ДНК бактерија у циљу откривања присуства бактеријске или вирусне ДНК у цереброспиналној течности; то је веома осетљив и специфичан тест, јер је потребан само у траговима ДНК инфективног агента. Она може идентификовати бактерије код бактеријског менингитиса и може помоћи у разликовању различитих узрока вирусног менингитиса ([[ентеровирус]], [[херпес симплекс вирус | херпес симплек вирус 2]] и [[заушке]] у онима који нису вакцинисани за ово) <реф наме= ЛоганМацМахон. /> [[Серологија]] (идентификација антитела на вирусе) може бити корисна код вирусног менингитиса <реф наме= ЛоганМацМахон /> Ако се сумња на туберкулозни менингитис, узорак се обрађује на [[Зиехл-Неелсен мрљу]], која има ниску осетљивост, и туберкулозна култура, чије процесуирање траје дуго времена; ПЦР се све више користи <реф наме= Туберц /> Дијагноза криптококног менингитиса се може урадити по ниској цени помоћу мрље ЦСТ [[Индија мастилом]] ; међутим, много је осетљивије тестирање на криптококни антиген у крви или ликвору, <реф наме= БМБ нарочито код особа са АИДС-ом> {{цитирање часописа. | аутхор = Бичанић Т Харисон ТС | титле = криптококен менингитиса | јоурнал = Бритисх Медицал Билтен | Обим = 72 | проблем = наме = Слоан2008> {{цитирање часописа | аутор = Слоун Д Дламини С Павле Н Дедицоат М | титле = Лечење акутног криптококен менингитиса у ХИВ инфицираних одраслих, са нагласком на материјалне могућности ограничене | јоурнал = Цоцхране Датабасе оф Систематско Рецензије | запремина = | тема = 4 | ид = ЦД005647 | година = 2008 | ПМИД = 18843697 | ДОИ = 10.1002/14651858.ЦД005647.пуб2 | едитор1-последња = Слоан | едитор1-први = Дерек | пагес = ЦД005647}} </ реф>
Дијагностички и терапијски проблем је "делимично лечени менингитис", где се јављају симптоми менингитиса након примања антибиотика (као што су претпостављени [[синузитис]]).{/Када се то деси, налази ЦСТмогу да личе на вирусни менингитис, али антибиотска терапија мора да буде настављена све док не постоји дефинитиван доказ позитивног вирусног узрока (нпр. позитиван ентеровирус ПЦР)<ref name=LoganMacMahon/>
===Постмортем ===
[[Филе: Менингитис Хистопатологија.јпг | тхумб | патохистологија бактеријског менингитиса: обдукциони случај особе са пнеумококним менингитисом показује упалне инфилтрате [[пије матер]] који се састоје од неутрофилних гранулоцита (уметак, веће увећање).]] Менингитис може да се дијагностикује након смрти. Налази [[пост мортем]] су обично широка упала [[пије матер]] и [[паучинасте опне | облика паукове мреже]] менинга. [[Неутрофилни гранулоцит]] и имају тенденцију да мигрирају у цереброспиналну течност и базу мозга, заједно са [[кранијалним нервим]] а и [[кичменом мождином]], који могу бити окружени [[гнојем]] – као што могу менингеални судови <реф наме=" ОТМ1 "> {{цитирање књига | титле = Оксфорд Уџбеник Медицински Волуме 3 | аутор = Варрелл, ДА Фаррар ЈЈ Цроок ДВМ | поглавље = 24.14.1 бактеријског менингитиса | година = 2003 | публисхер = Окфорд Университи Пресс | исбн = 0-19-852787-Кс | пагес = 1115-29 | едитион = Четврта}} </ реф>
==Превенција==
За неке узрочнике менингитиса, заштита на дуже стазе се може обезбедити кроз [[вакцинацију]], или краткорочно [[антибиотицима]] . Неке бихејвиоралне мере такође могу бити ефикасне.

=== Понашање ===
Бактеријски и вирусни менингитис су заразни, међутим, ни један ни други нису тако заразни као [[oбична прехлада]] или [[грип]].<ref name="CDCtransmission">{{cite web |url= http://www.cdc.gov/meningitis/about/transmission.html |title=CDC – Meningitis: Transmission |publisher=[[Centers for Disease Control and Prevention]] (CDC) | date = August 6, 2009 |accessdate=18 June 2011}}</ref> Оба се могу пренети преко капљица из респираторне секреције током блиског контакта као што су љубљење, кијање или кашљање на некога, али се не могу пренети само удисањем ваздуха у просторији у којој се налази особа оболела од менингитиса. <ref ="CDCtransmission"/> Вирусни менингитис jе углавном изазван [[eнтеровирусима]], и најчешће се преноси фекалном контаминацијом.<ref="CDCtransmission"/> Ризик од инфекције може бити смањен променом понашања које је довело до преноса заразе.

=== Вакцинција ===
Још од седамдесетих година прошлог века, многе земље су, у своје програме вакцинисања деце, увеле [[Hib вакцину|имунизација против ''Haemophilus influenzae'' тип B]]. Oвим је практично елиминисан овај патоген као узрок менингитиса код мале деце у тим земљама. Међутим, у земљама у којима је највише изражен проблем обољевања од заразних болести, вакцина је још увек прескупа. <ref име =SegalPollard>{{навод из стручног часописа |aутор=Segal S, Pollard AJ |наслов=Вакцине против бактеријског менингитиса|стручни часопис=British Medical Bulletin |свеска=72 |издање= 1|странице=65–81 |година=2004 |pmid=15802609 |doi=10.1093/bmb/ldh041|url=http://bmb.oxfordjournals.org/content/72/1/65.full.pdf }}</ref><ref име=Peltola>{{навод из стручног часописа |aутор=Peltola H|наслов=Светска распрострањеност заразне болести Haemophilus influenzae типа b на почетку 21. века: глобална анализа проблема везаних за заразне болести после 25 година коришћења полисахаридне вакцине и 10 година после појаве конјугованих вакцина |стручни часопис=Clinical Microbiology Reviews |свеска=13 |издање=2 |странице=302–17 |година=2000 |месец=април |pmid=10756001 |pmc=100154|doi=10.1128/CMR.13.2.302-317.2000|url=http://cmr.asm.org/content/13/2/302.full.pdf }}</ref> Слично томе, имунизација против заушака довела је до наглог смањења случајева обољевања од заушака као узрочника менингитиса, који се, пре појаве вакцине, јављао у 15% случајева од укупног броја оболелих од заушака. rvidi име=LoganMacMahon/>

[[Meнингококне вакцине|Meningococcus vaccines]]постоје као средство имунизације против група A, C, W135 i Y.<ref име= Harrison >{{навод из стручног часописа|aутор=Harrison LH |наслов=Изгледи за успешност превенције код примене вакцине у случају менингококалне инфекције |стручни часопис=Clinical Microbiology Reviews|свеска=19 |издање=1 |странице=142–64 |година=2006 |месец=jaнуар |pmid=16418528 |pmc=1360272 |doi=10.1128/CMR.19.1.142-164.2006|url=http://cmr.asm.org/content/19/1/142.full.pdf }}</ref> У земљама у којима је уведена вакцина за превенцију менингококне групе C, случајеви болести изазване овим патогеном су драстично смањени .<ref име=SegalPollard/> Сада постоји квадривалентна вакцина, која комбинује све четири вакцине. Имунизација вакцином ACW135Y против четири врсте патогена сада представља неопходан услов за учествовање у [[Hajj]].<ref име=WilderSmith/> Развој вакцине против групе B менингокока показао се много тежим пошто њени површински протеини (који би се, у нормалним околностима, користили за прављење вакцине) слабо реагују [[Immunogenicity|реакција имуног система]], са нормалним људским протеинима .<ref=SegalPollard/><ref=Harrison/> Ипак, неке земље ([[Нови Зеланд]], [[Kуба]], [[Норвешка]] и [[Чиле]]) су развиле вакцине против локалних врста групе B менингокока; неке су показале добре резултате и користе се у програмима локалне имунизације.<ref=Harrison/>. У Африци, све до недавно, приступ превенцији и контроли менингококне епидемије заснивао се на раном откривању болести и реактивној масовној вакцинацији ризичне популације бивалентном A/C oдносно тровалентном A/C/W135 вакцином, <ref>{{навод из стручног часописа |aутор=WHO|наслов=Oткривање менингококалног менингитиса у развијеним афричким земљама |стручни часопис =Weekly Epidemiological Record |свеска=75 |издање=38 |странице=306–9 |година=2000|месец=септембар |pmid=11045076 |format=PDF |url=http://www.who.int/docstore/wer/pdf/2000/wer7538.pdf}}</ref>мада се примена [[MenAfriVac]] (вакцине против менингококне групе A) показала ефикасном код младих људи и описана је као модел партнерског развоја продукта у ограниченим материјалним условима. <ref>{{навод из стручног часописа |последњи=Bishai|први=DM|кoaутори=Champion, C; Steele, ME; Thompson, L|наслов=Партнерско усавршавање производа узима све више маха:лекције из усавршавања вакцине против менингитиса за Африку.|стручни часопис=Health affairs (Project Hope)|датум=2011 јун|свеска=30|издање=6|странице=1058–64|pmid=21653957|doi=10.1377/hlthaff.2011.0295}}</ref><ref>{{навод из стручног часописа|последњи=Marc LaForce|први=F|коаутори=Ravenscroft, N; Djingarey, M; Viviani, S|наслов=Заразни менингитис изазван групом А Neisseria бактеријским менингитисом у афричкој менингитиснох зони: стални проблеми са добрим изгледима на скорашње успешно решавање.|стручни часопис=Vaccine|датум=2009 јун 24|свеска= 27 Suppl 2|странице=B13-9|pmid=19477559|doi=10.1016/j.vaccine.2009.04.062}}</ref>

Рутинска вакцинација против''Streptococcus pneumoniae'' [[пнеумококном комбинованом вакцином]] (PCV), која успешно делује на седам познатих серотипова (варијација) овог патогена, значајно смањује учесталост пнеумококног менингитиса.<ref име=SegalPollard/><ref име=Weisfelt>{{навод из стручног часописа |aутор=Weisfelt M, de Gans J, van der Poll T, van de Beek D|наслов=Пнеумококални менингитис код одраслих:нови приступи лечењу и превенцији | стручни часопис =Lancet Neurol |свеска=5 |издање=4|странице=332–42 |година=2006 |месец=aприл |pmid=16545750 |doi=10.1016/S1474-4422(06)70409-4}}</ref> [[пнеумококна полисахаридна вакцина]], која покрива 23 подврсте, примењује се само на одређене групе (на пример, на оне који су имали [[спленектомију]], уклањање слезине хируршким путем); она не пружа значајан имунитет код свих прималаца, нпр код мале деце, ref име=Weisfelt/> Kaда је у питању вакцинисање деце [[Bacillus Calmette-Guérin]]-oм, показало се да је ова вакцина допринела значајном смањењу стопе обољевања од туберколозног менингитиса, али њена успешност код одраслих особа натерала је истраживаче да потраже бољу вакцину. <ref име=SegalPollard/>.

===Aнтибиотици===
Kраткорочна антибиотска профилакса јесте још један метод превенције, нарочито када је у питању менингококни менингитис. У случајевима менингококног менингитиса, профилактичко лечење блиских контаката антибиотицима (као што су [[рифамицин]], [[ципрофлоксацин]] или [[цефтриаксон]]) може смањити ризик од настанка болести, али не штити од будуће инфекције.<ref име=EFNS/><ref име=Zal2011>{{навод из стручног часописа |последњи=Zalmanovici Trestioreanu|prvi=A|коаутори=Fraser, A; Gafter-Gvili, A; Paul, M; Leibovici, L|наслов=Антибиотици за превентиву менингококалних инфекција |стручни часопис=Cochrane database of systematic reviews (Online)|датум=2011 avg 10|издање=8|странице=CD004785|pmid=21833949|doi=10.1002/14651858.CD004785.pub4}}</ref> Забележена је отпорност на рифампицин после употребе, што је навело неке истраживаче да препоруче могућност коришћења других агенаса. <ref име=Zal2011/> Иако се антибиотици често користе у покушају да се предупреди менингитис код оних са [[фрактуром базе лобање]] ипак не постоје поуздани докази којима би се одредило да ли су они корисни или штетни.<ref име=CochSk2011>{{навод из стручног часописа |последњи=Ratilal|први=BO|коутори=Costa, J; Sampaio, C; Pappamikail, L|наслов=Aнтибиотичка профилакса за превентиву менингитиса код пацијената са базичним фрактурама лобање.|стручни часопис =Cochrane database of systematic reviews (Online)|датум=2011 aвг 10|издање=8|странице=CD004884|pmid=21833952|doi=10.1002/14651858.CD004884.pub3}}</ref> Oво се може примењивати код пацијената са или без цурења ЦСТ (течност из кичмене мождине-ликвор, прим.прев).<ref име=CochSk2011/>

==Лечење==
Mенингитис може да угрози живот и, ако се не лечи, има високу стопу смртности; <ref име=IDSA/> oдлагање лечења само може да погорша ситуацију.<ref име=NEJM/>Зато, лечење антибиотицима широког спектра не треба одлагати иако се тестови потврде још увек спроводе. <ref име=BIS/> A ако се на примарном медицинском прегледу посумња на менингококни менингитис, препорука је да се даје [[бензилпеницилин]] пре транспортовања у болницу.<ref име=SIGN/> [[Интравенска течност |Интравенски]]треба користити течност ако постоје, [[хипотензија]] (низак крвни притисак) или [[шок (излив крви)|шок]]. <ref име=BIS/> Будући да менингитис може да проузрокује озбиљне компликације, препоручује се да се обављају редовне лекарске контроле како би се ове компликације правовремено идентификовале <ref име=BIS/> као и хоспитализација [[интензивна нега]] пацијента ако се процени да је она неопходна. <ref име=NEJM/>

===Бактеријски менингитис===
====Aнтибиотици====
[[File:Ceftriaxone structure.png|thumb|у oпадајућем или у растућем низу|Структурална формула цефтриаксона, једног од антибиотика из треће генерације који се препоручује за почетно лечење менингитиса.]]

Лечење [[Eмпиријским антибиотицима]],без постављања тачне дијагнозе, треба почети одмах, још пре него што буду познати резултати лумбалне пункције. Избор почетног лечења у многоме зависи од врсте бактерија које узрокују менингитис на датом месту и међу датом популацијом. На пример, у [[ Уједињеном Краљевству| Уједињено Краљевство]] [[eмпиријско лечење]] се састоји из примене [[цефалоспорина]] треће генерације, као што су [[цефотаксим]] или [[цефтриаксон]].<ref име=EFNS/><ref име=BIS/> У САД-у, где је пронађено да постоји све већа отпорност на цефалоспорине код стрептокока, у почетном лечењу се препоручује и примена [[ванкомицина]] <ref име=IDSA/><ref име=NEJM/><ref име=EFNS/> Mеђутим, примена [[хлорамфеникола]], било самог, било у комбинацији са [[aмпицилином]], показала се такође успешном. <ref>{{ навод из стручног часописа |последње=Prasad|прво=K|koauthori=Kumar, A; Gupta, PK; Singhal, T|наслов=Tрећа генерација цефалоспорина као алтернатива конвенционалним антибиотицима у лечењу акутног бактеријског менингитиса. |стручни шасописl=Cochrane database of systematic reviews (Online)|датум=2007 Oкт 17|издање=4|странице=CD001832|pmid=17943757|doi=10.1002/14651858.CD001832.pub3}}</ref>

Eмпиријска терапија се може изабрати у зависности од година старости пацијента, било да је инфекцији претходила [[повреда главе]], било да је пацијент имао недавну [[интервенцију на неурохирургији]] или, било да постоји церебрални бајпас (дрен) или не. <ref име=IDSA/> Koд младе деце и код одраслих, старијих од 50 година, као и код оних код којих је ослабио имунитет, препоручује се [[aмпицилин]] ''[[Listeria monocytogenes]]''.<ref име=IDSA/><ref име=EFNS/> Kaда постану доступни резултати бактеријске анализе, и када је познат широк спектaр типа бактеријског узрочника, биће могуће да се, до тада коришћени антибиотици, промене и да се користе они на које је патоген осетљив. <ref ime=IDSA/> Резултати ЦСТ [[микробиолошке културе|културе]] се углавном спорије добијају: потребно је да прође од 24 до 48 сати од момента засејавања. Када се резултати коначно добију, емпиријска терапија се може заменити специфичном антибиотском терапијом која има за циљ да уништи узрочнике болести који су осетљиви на дати антибиотик.<ref име=IDSA/> Да би један антибиотик био ефикасан у лечењу менингитиса, он не сме само да буде активан против патогенских бактерија, већ и да, у одговарајућој количини, допре до мождане опне; неки антибиотици немају довољно снажну моћ продирања и зато се мало користе у лечењу менингитиса. Већина антибиотика који се примењују у лечању менингитиса нису у [[клиничким испитивањима]]били директно тестирани на људима оболелим од менингитиса. Уместо тога, користе се резултати лабораторијских испитивања на [[кунићима]] .<ref име=IDSA/> Tуберкулозни менингитис захтева продужено лечење антибиотицима. Док се туберкулоза на плућима углавном лечи 6 месеци, пацијенти оболели од туберкулозног менингитиса се лече годину дана или дуже.<ref име=Tuberc/>

====Стероиди====
[[Додатно]] лечење [[кортикостероидима]] (oбично [[дексаметазоном]]) показало је неке добре стране, као што је смањење броја случајева код којих је дошло до [[ губитка слуха]],<ref>{{навод из стручног часописа |aутор=van de Beek D|наслов= Додатно лечење дексаметазоном код бактеријског менингитиса: мета-анализа појединачних података пацијента |стручни часопис=Lancet Neurol|свеска=9 |издање=3 |стране=254–63 |година=2010 |месец=март|pmid=20138011 |pmc=2835871 |doi=10.1016/S1474-4422(10)70023-5|autor-separator=, |display-aутори=3}}</ref>и бољи краткорочни неуролошки резултати<ref име=CochDex2010>{{навод из стручног часописа|aутор=Brouwer MC, McIntyre P, de Gans J, Prasad K, van de Beek D |наслов=Koртикостероиди за акутни бактеријски менингитис |стручни часопис=Cochrane Database of Systematic Reviews |свеска= |izdanje=9|id=CD004405 |година=2010 |pmid=20824838|doi=10.1002/14651858.CD004405.pub3 |editor1-последње=Van De Beek |editor1-прво=Diederik|странице=CD004405 }}</ref> код адолесцената и одраслих из развијених земаља са ниском стопом HIV позитивних.<ref име=Assiri2009>{{навод из часописа |aутор=Assiri AM, Alasmari FA, Zimmerman VA, Baddour LM, Erwin PJ, Tleyjeh IM |наслов=Примена кортикостероида и изгледи излечења адолесцената и одраслих оболелих од бактеријског менингитиса:мета-анализа |стручни часопис=Mayo Clin. Proc. |свеска=84|издање=5 |странице=403–9 |година=2009 |месец=мај |pmid=19411436|doi=10.4065/84.5.403 |pmc=2676122}}</ref> Нека истраживања су показала да се смањио број смртних случајева. <ref име=Assiri2009/> док друга истраживања то нису показала.<ref име=CochDex2010/> Стероиди су се показали корисним код туберкулозног менингитиса, барем код оних који су HIV негативни. <ref>{{навод из стручног часописа|последње=Prasad|прво=K|коаутори=Singh, MB|наслов=Koртикостероиди у лечењу туберкулозног менингитиса.|стручни часопис=Cochrane database of systematic reviews (Online)|датум=2008 јан 23|издање=1|странице=CD002244|pmid=18254003|doi=10.1002/14651858.CD002244.pub3}}</ref>

Зато, стручњаци препоручују да се са применом дексаметазона или неког другог кортикостероида почне непосредно пре давања прве дозе антибиотика и да се настави још 4&nbsp;дана.<ref име=EFNS/><ref име=BIS/> Иако овакво лечење највише погодује болесницима са пнеумококним менингитисом, неки стручњаци препоручују да се настави са применом дексаметазона иако се установи неки други тип менингитиса .<ref име=IDSA/><ref име=EFNS/> Oвом применом се највероватније сузбија прекомерна упала. <ref име=deGans2002>{{навод из стручног часописа |aутор=de Gans J, van de Beek D |наслов=Дексаметазон код одраслих који болују од бактеријског менингитиса |стручни часопис=[[The New England Journal of Medicine]] |свеска=347|издање=20 |странице=1549–56 |година=2002|месец=новембар |pmid=12432041 |doi=10.1056/NEJMoa021334|url=http://www.nejm.org/doi/pdf/10.1056/NEJMoa021334 | format = PDF}}</ref>

Помоћни корикостероиди имају другачију улогу код деце него код одраслих. Иако се показало да су кортикостероиди корисни једнако код одраслих као и код деце из земаља са високим стандардом, њихово коришћење код деце из земаља са [[сиромаштвом|ниским стандардом]] није поткрепљено доказима; разлог за ову противуречност није јасан.<ref name=CochDex2010/> Чак и у земљама са високим стандардом, корисност кортикостероида се може видети када се дају пре прве дозе антибиотика, а највећа је у случајевима ''H. influenzae'' менингитиса,<ref name=IDSA/><ref name="pmid9302246">{{cite journal|author=McIntyre PB |title=Dexamethasone as adjunctive therapy in bacterial meningitis. A meta-analysis of randomized clinical trials since 1988 |journal=[[Journal of the American Medical Association]] |volume=278 |issue=11 |pages=925–31 |year=1997|month=September |pmid=9302246 |doi=10.1001/jama.1997.03550110063038 |author-separator=, |author2=Berkey CS |author3=King SM|display-authors=3 |last4=Schaad |first4=U. B. |last5=Kilpi |first5=T. |last6=Kanra |first6=G. Y. |last7=Perez |first7=C. M. O.}}</ref> чија је учесталост драстично опала од увођења [[ХИБ вакцине]]. Дакле, кортикостероиди се препоручују у лечењу менингитиса у педијатрији ако је узрочник ''H. influenzae'', и само, ако се дају пре прве дозе антибиотика; друга употреба је спорна.<ref name=IDSA/>

===Вирусни менингитис===
[[Вирусни менингитис]] обично захтева само помоћну терапију; већина вируса који су одговорни за проузроковање менингитиса не одговарају на специфичну терапију. Ток вирусног менингитиса је много доброћуднији од тока бактеријског менингитиса. [[Херпес симплекс вирус]] и [[варичела зостер вирус]] могу реаговати на лечење антивирусним лековима као што је [[ацикловир]], али ниједна клиничка студија није конкретно одговорила да ли је ово лечење делотворно.<ref name=LoganMacMahon/> Благи случајеви менингитиса се могу лечити код куће конзервативним мерама као што су: течност, мировање и аналгетици.<ref>{{cite web|url=http://www.ninds.nih.gov/disorders/encephalitis_meningitis/detail_encephalitis_meningitis.htm |title=Meningitis and Encephalitis Fact Sheet |publisher=National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS) |date=2007-12-11|accessdate=2009-04-27}}</ref>

===Гљивични менингитис===
Гљивични менингитис, као што је криптококни менингитис, лечи се дугим терапијама [[антифунгалним лековима|антимикотицима]], као што су [[амфотерицин Б]] и [[флуцитозин]].<ref name=BMB/><ref>{{cite journal |author=Gottfredsson M, Perfect JR|title=Fungal meningitis |journal=Seminars in Neurology |volume=20 |issue=3 |pages=307–22 |year=2000 |pmid=11051295| doi = 10.1055/s-2000-9394}}</ref> Повећани интракранијални притисак је чест код гљивичног менингитиса, и препоручује се честа (идеално свакодневна) лумбална пунктура да би се ублажио притисак,<ref name=BMB/> или алтернативно лумбални дрен.<ref name=Perfect2010/>

==Прогноза==
[[File:Meningitis world map - DALY - WHO2004.svg|thumb|[[Године живота кориговане у односу на неспособност]] за менингитис на 100,000&nbsp;становника 2004 године.<ref>{{cite web|url=http://www.who.int/entity/healthinfo/statistics/bodgbddeathdalyestimates.xls |title=Mortality and Burden of Disease Estimates for WHO Member States in 2002|format=xls |publisher=World Health Organization (WHO)|year=2002 |accessdate=}}</ref>
{{Multicol}}
{{legend|#b3b3b3|no data}}
{{legend|#ffff65|<10}}
{{legend|#fff200|10-25}}
{{legend|#ffdc00|25-50}}
{{legend|#ffc600|50-75}}
{{legend|#ffb000|75-100}}
{{legend|#ff9a00|100-200}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ff8400|200-300}}
{{legend|#ff6e00|300-400}}
{{legend|#ff5800|400-500}}
{{legend|#ff4200|500-750}}
{{legend|#ff2c00|750–1000}}
{{legend|#cb0000|>1000}}
{{Multicol-end}}]]
Ако се не лечи, бактеријски менингитис је готово увек фаталан. За разлику од тога, вирусни менингитис има тенденцију да се реши спонтано и ретко је фаталан. Уз лечење, [[стопа смртности|смртност]] (ризик од смрти) од бактеријског менингитиса зависи од старости особе и основног узрочника. Од новорођенчади, 20–30% може умрети од епизоде бактеријског менингитиса. Тај ризик је много нижи код старије деце, чија је смртност око 2%, али повећава се поново до око 19–37% код одраслих.<ref name=Lancet/><ref name=NEJM/>Ризик од смрти се предвиђа на основу различитих чинилаца осим старости, као што су патоген и време које је потребно да се патоген уклони из цереброспиналне течности,<ref name=Lancet/> озбиљност генерализоване болести, смањени ниво свести или абнормално низак број белих крвних зрнаца у ЦСФ-у.<ref name=NEJM/> Менингитис који проузрокује ''H.&nbsp;influenzae'' и менингокок има бољу прогнозу од случајева које проузрокује група Б стрептокока, колиформи и ''S. pneumonia''.<ref name=Lancet/> Код одраслих, такође, оболелих од менингококног менингитиса нижа је смртност (3–7%) него код пнеумококне болести.<ref name=NEJM/>

Код деце постоје неколико потенцијалних инвалидитета који могу проистећи од оштећења нервног система, укључујући [[сензорнонеурални губитак слуха]], [[епилепсија]], [[сметње у учењу|учење]] и проблеми у понашању, као и смањена интелигенција.<ref name=Lancet/> То се јавља код око 15% преживелих.<ref name=Lancet/> Губитак слуха се у некој мери може повратити.<ref name="pmid9068303">{{cite journal |author=Richardson MP, Reid A, Tarlow MJ, Rudd PT |title=Hearing loss during bacterial meningitis |journal=Archives of Disease in Childhood |volume=76 |issue=2 |pages=134–38 |year=1997|month=February |pmid=9068303 |pmc=1717058 |doi= 10.1136/adc.76.2.134|url=http://adc.bmj.com/content/76/2/134.full.pdf }}</ref>Код одраслих,у 66% свих случајева, не долази до инвалидитета. Главни проблеми су [[глувоћа]] (код 14%) и [[развојни инвалидитет|когнитивно оштећење]] (код 10%).<ref name=NEJM/>

==Епидемиологија==
[[File:Meningitis-Epedemics-World-Map.png|right|thumb|Демографија [[менингокока|менингококног]] менингитиса.{{legend|#FF0000|meningitis belt}}{{legend|#E08040|epidemic zones}}{{legend|#C0C0C0|sporadic cases only}}]]
Иако је менингитис [[болест која се мора пријавити]] у многим земљама, тачна стопа [[учесталост (епидемиологија)|учесталости]] није позната.<ref name=LoganMacMahon/> Бактеријски менингитис се јавља код око 3 на 100.000 људи годишње у [[западном свету|западним земљама]]. Студије на нивоу популације су показале да је вирусни менингитис чешћи,по 10,9 на 100.000, и да се јавља чешће лети. У Бразилу, стопа бактеријског менингитиса је виша, по 45,8 на 100,000 годишње.<ref name=Attia/> [[Подсахарску Африку]] муче велике епидемије менингококног менингитиса већ више од века,<ref>{{cite journal|author=Lapeyssonnie L |title=Cerebrospinal meningitis in Africa |journal=Bulletin of the World Health Organization |volume=28|issue= |pages=SUPPL:1–114 |year=1963 |pmid=14259333 |pmc=2554630}}</ref> због чега је названа " појасом менингитиса". Епидемије се обично јављају током суве сезоне (од децембра до јуна), и талас епидемије може да траје две до три године, са престанком током кишних сезона.<ref>{{cite journal |author=Greenwood B |title=Manson Lecture. Meningococcal meningitis in Africa |journal=Trans. R. Soc. Trop. Med. Hyg. |volume=93 |issue=4 |pages=341–53 |year=1999 |pmid=10674069|doi=10.1016/S0035-9203(99)90106-2}}</ref> Среће се стопа напада од 100–800 случајева на 100,000 у овој области,<ref name=WHO1998>{{cite book | author=World Health Organization | title=Control of epidemic meningococcal disease, practical guidelines, 2nd edition, WHO/EMC/BA/98 | year=1998 | volume=3 | pages=1–83 | format=PDF |url=http://www.who.int/csr/resources/publications/meningitis/whoemcbac983.pdf}} <!--No ISBN--></ref> у којој се пружа лоша [[здравствена нега|медицинска нега]]. Ове случајеве претежно проузрокује менингокок.<ref name=Attia/> Највећа епидемија икада забележена у историји која је захватила цео регион је била 1996–1997, проузрокујући преко 250.000 случајева и 25.000 смрти.<ref>{{cite journal |author=WHO|title=Detecting meningococcal meningitis epidemics in highly-endemic African countries |journal=Weekly Epidemiological Record |volume=78 |issue=33 |pages=294–6 |year=2003 | format=PDF |url=http://www.who.int/wer/2003/en/wer7833.pdf |pmid=14509123}}</ref>

Менингококна болест се јавља у епидемијама у областима где много људи живе заједно по први пут, као што су војне бараке током мобилизације, факултетска насеља<ref name=Lancet/> и годишње [[Хаџ]] ходочашће.<ref name=WilderSmith>{{cite journal|author=Wilder-Smith A |title=Meningococcal vaccine in travelers |journal=Current Opinion in Infectious Diseases |volume=20|issue=5 |pages=454–60 |year=2007 |month=October |pmid=17762777 |doi=10.1097/QCO.0b013e3282a64700}}</ref> Иако се образац епидемијских циклуса у Aфрици добро не разуме, неколико чинилаца су повезани са развојем епидемије у појасу менингитиса. Они укључују: медицинске услове (имунолошка осетљивост становништва), демографске услове (путовање и велико расељавање становништва), социо-економске услове (пренасељеност и лоши услови за живот), климатске услове (суша и пешчане олује), и истовремене инфекције (акутне респираторне инфекције).<ref name=WHO1998/>

Постоје значајне разлике у локалној расподели узрочника бактеријског менингитиса. На пример, док групе Б и Ц ''N. meningitides'' проузрокују највише епизода болести у Европи, група А се налази у Азији и наставља да преовлађује у Африци, где проузрокује највише главних епидемија у појасу менингитиса, што чини око 80% до 85% документованих случајева менингококног менингитиса.<ref name=WHO1998/>

==Историја==
Неки сматрају да је [[Хипократ]] имао увид у постојање менингитиса,<ref name=Attia/> и изгледа да је менингизам био познат преренесансним лекарима као што је [[Авицена]].<ref name=Walker>{{cite book |author=Arthur Earl Walker, Edward R. Laws, George B. Udvarhelyi |title=The Genesis of Neuroscience |url=http://books.google.com/?id=UaSaRzw8gYEC&pg=PP1 |year=1998|publisher=Thieme|isbn=1-879284-62-6 |pages=219–21 |chapter=Infections and inflammatory involvement of the CNS}}</ref> Опис туберкулозног менингитиса, тада званог "[[водена болест]] у мозгу", се често приписује единбуршком лекару [[Роберту Вајту|Сер Роберту Вајту]] у постхумном извештају који је објављен 1768. године, иако веза са туберкулозом и њеним патогеном није створена до наредног века.<ref name=Walker/><ref>{{cite book | author=Whytt R | title=Observations on the Dropsy in the Brain | year=1768 | location=Edinburgh | publisher=J. Balfour}}</ref>

Изгледа да је епидемијски менингитис релативно нова појава.<ref name=Greenwood>{{cite journal |author=Greenwood B|title=100 years of epidemic meningitis in West Africa – has anything changed? |journal=Tropical Medicine & International health: TM & IH |volume=11 |issue=6 |pages=773–80 |year=2006 |month=June |pmid=16771997 |doi=10.1111/j.1365-3156.2006.01639.x|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1365-3156.2006.01639.x/pdf | format = PDF }}</ref> Први забележена епидемија јавила у [[Женеви]] 1805. године.<ref name=Greenwood/><ref>{{cite journal | author=Vieusseux G | year=1806 |title=Mémoire sur le Maladie qui a regne à Génève au printemps de 1805 | journal=Journal de Médecine, de Chirurgie et de Pharmacologie (Bruxelles) | volume=11 | pages=50–53 | language = French }}</ref> Неколико других епидемија у Европи и Сједињеним Државама су описане ускоро након тога, а први извештај о епидемији у Африци је објављен 1840. Године. Афричке епидемије су постале много чешће у 20.&nbsp;веку, почевши од велике епидемије која је харала [[Нигеријом]] и [[Ганом]] 1905–1908.<ref name=Greenwood/>

Први извештај о бактеријској инфекцији која је у основи била менингитис дао је аустријски бактериолог [[Антон Вајхселбаум]], који је 1887. описао ''менингокок''.<ref>{{cite journal | author=Weichselbaum A | title=Ueber die Aetiologie der akuten Meningitis cerebro-spinalis | journal=Fortschrift der Medizin | year=1887 | volume=5 | pages=573–583 | language = German}}</ref> Смртност од менингитиса је била врло висока (преко 90%) у раним извештајима. Године 1906. произведен је [[антисерум]] у коњима; то је даље развио амерички научник [[Симон Флекснер]] чиме је знатно смањена смртност од менингококне болести.<ref>{{cite journal | author=Flexner S | title=The results of the serum treatment in thirteen hundred cases of epidemic meningitis | journal=J Exp Med | year=1913 | volume=17 | issue=5 | pages=553–76 | pmid=19867668 |url=http://jem.rupress.org/content/17/5/553.full.pdf | pmc=2125091 | doi=10.1084/jem.17.5.553}}</ref><ref name=Swartz>{{cite journal |author=Swartz MN |title=Bacterial meningitis—a view of the past 90 years |journal=[[The New England Journal of Medicine]] |volume=351 |issue=18 |pages=1826–28 |year=2004 |month=October |pmid=15509815 |doi=10.1056/NEJMp048246}}</ref> Године 1944. пријављено је да је [[пеницилин]] ефикасан код менингитиса.<ref>{{cite journal | author=Rosenberg DH, Arling PA |title=Penicillin in the treatment of meningitis | journal=[[Journal of the American Medical Association]] | year=1944 |volume=125 | pages=1011–17 | doi=10.1001/jama.1944.02850330009002 | issue=15}} reproduced in {{cite journal |author=Rosenberg DH, Arling PA |title=Penicillin in the treatment of meningitis |journal=[[Journal of the American Medical Association]]|volume=251 |issue=14 |pages=1870–6 |year=1984 |month=April |pmid=6366279 |doi=10.1001/jama.251.14.1870}}</ref> Увођење вакцине против ''[[Haemophilus-а]]'' крајем 20. века дошло је до значајног пада у случајевима менингитиса везаних за овај патоген, <ref name=Peltola/> а 2002. године се појавио доказ да лечење стероидима може да побољша прогнозу бактеријског менингитиса.<ref name=deGans2002/><ref name="CochDex2010" /><ref name=Swartz/>

==Референце==
{{reflist|2}}
{{reflist|2}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Meningitis}}
{{Commonscat|Meningitis}}
* {{dmoz|Health/Conditions_and_Diseases/Neurological_Disorders/Meningitis}}
* [http://www.cdc.gov/meningitis/index.html Менингитис] Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ)


{{Медицинско упозорење}}


[[Категорија:Поремећаји централног нервног система]]
[[Категорија:Поремећаји централног нервног система]]

Верзија на датум 16. фебруар 2014. у 08:57

Meningitis
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностнеурологија, инфектологија
МКБ-10G00–G03
МКБ-9-CM320–322
DiseasesDB22543
MedlinePlus000680
eMedicinemed/2613 emerg/309 emerg/390
Patient UK[https://patient.info/doctor/meningitis-pro meningitis-pro Менингитис]
MeSHD008581

Менингитис је упала заштитних мембрана које обавијају мозак и кичмену мождину, које су опште познате као менинге.[1] Упалу може проузроковати инфекција вирусом, бактеријом, или другим микроорганизмима, и ређе одређеним лековима.[2] Менингитис може бити опасан по живот зато што је упала близу мозга и кичмене мождине; зато се ово стање класификује као ургентно у медицини.[1][3]

Најчешћи симптоми менингитиса, главобоља и укоченост врата су повезани са грозницом, конфузијом или измењеном свешћу, повраћањем, и неспособношћу да се толерише светлост (фотофобија) или гласни звукови (фонофобија). Код деце се често испољавају само неспецифични симптоми, као што су раздражљивост или поспаност. Ако је присутан осип, то може указати на одређени узрок менингитиса; на пример, менингитис проузрокован бактеријама менингокока може бити праћен карактеристичним осипом.[1][4]

Лумбална пункција дијагностикује или искључује менингитис. Игла се увлачи у кичмени канал да би се извадио узорак цереброспиналне течности (ЦСТ), која окружује мозак и кичмену мождину. ЦСТ се испитује у медицинској лабораторији.[3] Прва терапија код акутног менингитиса се састоји од благовремене примене антибиотика и понекад антивиротика. Кортикостероиди се могу такође користити за спречавање компликација тешке упале.[3][4] Менингитис може довести до озбиљних дугорочних последица као што су глувоћа, епилепсија, хидроцефалија и когнитивни дефицити нарочито ако се не лечи брзо.[1][4] Неки облици менингитиса (као што су они повезани са инфекцијама менингококом, Хемофилус инфлуенце тип Б,пнеумококом или вирусом заушки) могу се спречити имунизацијом.[1]

Знаци и симптоми

Клиничке карактеристике

Укоченост врата, Епидемија менингитиса у Тексасу 1911–12.

Код одраслих, најчешћи симптом менингитиса је озбиљна главобоља, која се јавља у готово 90% случајева бактеријског менингитиса, за којом следи нухална ригидност (неспособност да се врат слободно савије напред због увећаног вратног мишићног тонуса и укочености).[5] Класична тријада дијагностичких знакова се састоји од нухалне ригидности, изненадне високе температуре, и измењеног менталног стања; међутим, све три карактеристике су присутне само у 44–46% случајева бактеријског менингитиса.[5][6] Ако ниједан од три знака није присутан, веома је мала вероватноћа да је у питању менингитис.[6]Други знаци који се обично повезују са менингитисом укључују фотофобију (неподношење јаке светлости) и фонофобију(неподношење јаких звукова). Мала деца често не показују поменуте симптоме, и могу бити само раздражљива и изгледати болесно.[1] Фонтанела (меко место на врху бебине главе) може се испупчити код одојчади старе до 6 месеци. Друге карактеристике по којима се менингитис разликује од лакших болести код мале деце су бол у ногама, хладни екстремитети, и абнормална боја коже.[7][8]

Нухална ригидност се јавља код 70% бактеријског менингитиса код одраслих.[6] Други знаци менингизма укључују присуство позитивног Керниговог знака или знака Бружинског. Кернингов знак се оцењује док особа лежи на леђима, при чему су кук и колено савијени под углом од 90 степени. Код особе са позитивним Кернинговим знаком, бол спутава колено да се слободно испружи. Позитиван Бружински знак се јавља када савијање врата проузрокује невољно савијање колена и кука. Иако се Кернингов и Бружински знак обично користе за испитивање менингитиса осетљивост ових тестова је ограничена.[6][9] Они, међутим, имају врло добру специфичност за менингитис: знаци се ретко јављају код других обољења.[6] Други тест, познат као "потез наглог окретања" помаже да се одреди да ли је менингитис присутан код оних који пријављују грозницу и главобољу. Од особе се тражи да брзо окрене главу хоризонтално; ако то не погорша главобољу, мала је вероватноћа да је у питању менингитис.[6]

Менингитис који проузрокује бактерија Neisseria meningitidis (познат као "менингококни менингитис") може се разликовати од менингитиса проузрокованог другим узрочницима по рапидном ширењу петехијалног осипа, који може претходити другим симптомима.[7]Осип се састоји од бројних ситних, неправилних љубичастих или црвених тачкица ("петехија") по трупу, доњим екстремитетима, слузокожи, коњуктиви, и (понекад) по длановима или табанима. Осип обично не сврби; црвенило не нестаје под притиском прста или стаклене чаше. Иако осип није нужно присутан у менингококном менингитису, он је релативно специфичан за ту болест; међутим, понекад се јавља код менингитиса због других бактерија.[1] Други наговештаји о узроку менингитиса могу бити знаци на кожи болести руку, ногу и уста и генитални херпес, које су повезане са различитим облицима вирусног менингитиса.[10]

Ране компликације

Шарлота Клеверли-Бисман се разболела од тешког менингококног менингитиса у раном детињству; у њеном случају, петехијални осип је довео до гангрене и захтевао је да се уради ампутација свих удова. Она је преживела болест и постала дете са постера кампање за вакцинацију против менингитиса на Новом Зеланду.

Могу се јавити додатни проблеми у раном стадијуму болести. То може захтевати специфичну терапију, а понекад указати на озбиљну болест или гору прогнозу. Инфекција може изазвати сепсу, синдром системског инфламаторног одговора, снижење крвног притиска, убрзан рад срца, повишену или абнормално ниску температуру, и убрзано дисање. Веома низак крвни притисак се може јавити у раном стадијуму, нарочито али не искључиво код менингококног менингитиса; то може довести до недовољног снабдевања других органа крвљу.[1] Дисеминована интраваскуларна коагулација, претерана активација згрушавања крви, може ометати проток крви до органа и парадоксално повећати ризик од крварења. Гангрена удова се може јавити код менингококне болести. [1] Од озбиљне менингококне и пнеумококне инфекције може проистећи крварење надбубрежне жлезде, што доводи до Ватерхаус-Фридриксеновог синдома, који је често фаталан.[11]

отицање можданог ткива, притисак у лобањи може да се повећа и да доведе до хернијације отеклог мозга кроз базу лобање. То се може приметити по смањеном нивоу свести, губитку зеничног рефлекса на светлост, и абнормалном држању тела.[4] Упала можданог ткива може ометати нормалан прток ЦСТ-и око мозга (хидроцефалија).[4] Конвулзије се могу јавити из различитих разлога; код деце, конвулзије су честе у раним стадијумима менингитиса (у 30% случајева) и не морају обавезно да указују на основни узрок.[3] Конвулзије могу проистећи од повећаног притиска у области са запаљеним можданим ткивом.[4] Фокалне конвулзије (конвулзије које укључују само један уд или део тела), упорне конвулзије, конвулзије са касним почетком и оне које се тешко контролишу лековима указују на лошији дугорочни исход.[1]

Упала можданица може довести до абнормалности кранијалних нерава, групе нерава који потичу из можданог стабла, који снабдевају област главе и врата и који контролишу, између осталих функција, покрете ока, мишиће лица и слух.[1][6] Визуелни симптоми и губитак слуха може потрајати и после епизоде менингитиса.[1] Упала мозга (енцефалитис) или његових крвних судова (церебрални васкулитис), као и формација угрушака крви у венама (церебрална венска тромбоза), може довести до слабости, губитка осећаја, или абнормалног покрета или функције дела тела које снабдева оболела област мозга.[1][4]

Узрочници

Менингитис обично узрокује инфекција микроорганизмима. Већина инфекција је последица вируса,[6] а такође су уобичајени узрочници и бактерије, гљивицe и протозое.[2] Такође постоје и многи неинфективни узрочници.[2] Термин асептични менингитис се односи на случајеве менингитиса који се не могу приказати бактеријским инфекцијама. Овај тип менингитиса је обично проузрокован вирусима, али може бити и последица бактеријске инфекције која је раније непотпуно лечена, када бактерије нестану из можданица или патогени инфицирају простор поред можданица (нпр синузитис). Ендокардитис (инфекција срчаних залистака којом се мали кластери бактерија шире кроз крвоток) може да изазове асептични менингитис. Асептични менингитис такође може бити последица инфекције спирохетама, типом бактерија коме припадају Tрепонема палидум (лат. Тreponema pallidum) (изазивач сифилиса) и Борелиа бургдорфери (лат. Borrelia burgdorferi (позната као узрочник Лајмске болести). До појаве менингитиса може доћи код церебралне маларије (маларија која инфицира мозак), као и код амебичног менингитиса, који је последица инфекције амебама, као што јеНеглерија фаулери, добијена из слатководних извора.[2]

Бактеријски

Врсте бактерија које изазивају бактеријски менингитис се разликују у зависности од старосне групе којој инфицирани појединац припада.

Постоји могућност да скорашња повреда лобање омогући прелазак бактерија назалне шупљине у менингеални простор. Слично томе, уређаји у мозгу и можданицама, као што су церебрални шант, екстравентрикуларна дренажа или Омаја резервоар, носе повећан ризик од менингитиса. У овим случајевима је повећана вероватноћа од инфекције стафилококама, псеудомонасом и неким другим Грам негативним бактеријама.[3] Ови патогени су такође у вези са менингитисом код особа са ослабљеним имуним системом.[1] Инфекција у пределу главе и врата, као што је запаљење средњег уха или мастоидитис, може довести до менингитиса код малог броја људи.[3] Примаоци кохлеарног импланта због губитка слуха у већем су ризику од пнеумококног менингитиса.[13]

Туберкулозни менингитис, тип менингитиса чији је узрочник микобактеријум туберкулозе (лат. Mycobacterium tuberculosis), чешће се јавља код људи у земљама где је туберкулоза ендемична, али се такође јавља и код особа са поремећеним имунитетом, као што је СИДА.[14]

Рекурентни бактеријски менингитис може бити проузрокован перзистентним анатомским дефектима, било конгениталним или стеченим, а такође и поремећајима имуног система.[15] Анатомски дефекти омогућавају непрекидну везу између спољашње средине и нервног система. Најчешћи узрочник рекурентног менингитиса је фрактура лобање,[15] нарочито преломи у бази лобање или који се шире ка синусима и пирамиди слепоочне кости.[15] Приближно 59% случајева рекурентног менингитиса је последица оваквих анатомских абнормалности, 36% случајева је последица имунодефицијенције (као што је недостатак комплемената, који има посебну предиспозицију ка рекурентном менингококном менингитису), док је 5% случајева изазвано инфекцијама у простору поред можданица.[15]

Вирусни

Међу вирусима који проузрокују менингитис се налазе ентеровируси, Херпес симплекс вирус тип 2 (нешто ређе тип 1), Варичела зостер вирус (лат. Varicella zoster virus) (познат као узрочник овчијих богиња и херпес зостера (болног осипа на кожи)), вирус заушака, ХИВ и вирус лимфоцитног хориоменингитиса.[10]

Гљивични

Постоји известан број фактора ризика за појаву гљивичног менингитиса, међу којима су употреба имуносупресаната (као у случају након трансплантације органа), ХИВ/СИДА,[16] и губитак имунитета услед старења.[17] Није уобичајен код особа са нормалним имуним системом,[18] али се појави у случају контаминације лековима.[19]Карактеристичан је постепен развој симптома, при чему су главобоље и грозница присутни најмање неколико седмица пре постављања дијагнозе.[17] Најчешћи тип гљивичног менингитиса је криптококни менигитис чији је узрочник криптококус неоформанс (лат. Cryptococcus neoformans).[20] Процењено је да је у Африци криптококни менингитис најчеши тип менингитиса [21] и њему се приписује 20–25% смртних случајева у вези са СИДA-oм у Африци.[22] Међу остале гљивичне агенсе спадају хистоплазма капсулатум (лат. Histoplasma capsulatum), кокцидиоидес имитис (лат. Coccidioides immitis), бластомицес дерматитидис (лат. Blastomyces dermatitidis) и кандида врсте.[17]

Паразитарни

Сумња на паразитарни узрочник се јавља онда када у цереброспиналној течности (ЦСТ) постоје предоминантни еозинофили (тип белих крвних ћелија). Најчешћи паразити су ангиостронгилус кантоненсис (лат. Angiostrongylus cantonensis), гнатостома спинигерум (лат. Gnathostoma spinigerum), шистозома (лат. Schistosoma), као и обољења цистицеркоза, токсокариаза, зараза путем ваљкастог црва Baylisascaris procyonis (,,baylisascariasis, парагонимијаза, као и нека ретка инфективна и неинфективна стања.[23]

Неинфективни

На појаву менингитиса може утицати неколико неинфективних проузроковача: ширење канцера на можданице (малигни или неопластични менингитис)[24] и извесни лекови (углавном нестероидни антиинфламаторни лекови, антибиотици и интравенски имуноглобулини).[25] Такође, његови узрочници могу бити запаљенска стања, као што су саркоидоза(која се у том случају назива неуросаркоидоза), болести везивног ткива као што је системски еритемски лупус и неке форме васкулитиса (запаљенско стање зида крвних судова), као што је Бехчетова болест .[2]Епидермоидне цисте и дермоидне цисте могу да изазову менингитис ослобађањем надражујуће материје у субарахноидни простор.[2][15] Моларетов менингитис је синдром рекурентних епизода асептичног менингитиса; сматра се да га узрокује херпес симплекс вирус тип 2. У ретким случајевима мигрена може да доведе до менингитиса, али се ова дијагноза поставља само онда када су сви остали проузроковачи елиминисани.[2]

Механизам

Можданице (мождане опне) су сачињене од три мембране које, заједно са цереброспиналном течношћу, окружују и штите мозак и кичмену мождину (централни нервни систем). Мека можданица (лат. pia mater) је веома нежна непропусна мембрана, која чврсто приања уз површину мозга, пратећи чак и најмањи обрис. Паучинаста можданица (арахноидеа) (лат. arachnoid mater) (названа тако због свог паучинастог изгледа) је лабаво уклопљена ,,кеса на горњој површини меке можданице. Субарахноидни простор раздваја паучинасту и меку можданицу и испуњен је цереброспиналном течношћу. Спољашња мембрана, тврда можданица (лат. dura mater), представља дебелу и јаку мембрану, која је спојена и са паучинастом мембраном и са лобањом.

Код бактеријског менингитиса бактерије стижу до можданица помоћу једне од две главне путање: кроз крвоток или путем директног контакта између можданица и кроз назалну шупљину или кожу. У већини случајева до менингитиса долази након инвазије крвотока микроорганизмима који живе на мукозним површинама, као што је назална шупљина. Ово је често резултат неке претходне вирусне инфекције, која руши природну баријеру коју обезбеђују мукозне површине. Чим бактерије уђу у крвоток, оне продиру у субарахноидни простор на местима где је крвно-мождана баријера рањива—као што је хороидни плексус. Менингитис се јавља код 25% новорођенчади са инфекцијама крвотока проузрокованим стрептококакама групе Б; овај феномен се ређе јавља код одраслих.[1] Директна контаминација цереброспиналне течности може проистећи из имплантираних уређаја, фрактура лобање или инфекције назофаринкса или назалних синуса који су формирали тракт са субарахноидним простором (погледати горе); повремено се могу идентификовати конгенитални дефекти тврде можданице.[1]

Упала великих размера, до које долази у субарахноидном простору за време менингитиса, није директна последица бактеријске инфекције, већ се може у великој мери приписати одговору имуног система на улазак бактерија у централни нервни систем. Када имуне ћелије у мозгу (астроцити и микроглије) идентификују компоненте бактеријске ћелијске мембране, оне одговарају ослобађањем великих количина цитокина, посредника сличних хормонима, који привлаче друге имуне ћелије и стимулишу друга ткива да учествују у имуном одговору. Крвно-мождана баријера постаје пропустљивија, доводећи до ,,вазогеног“ церебралног едема (отицање мозга услед цурења течности из крвних судова). Велики бројбелих крвних зрнаца улази у ЦСТ, узрокујући упалу можданица и доводећи до ,,интерстицијалног“ едема (отицање проузроковано течношћу између ћелија). Поред тога, и у зидовина крвних судова се јавља упала (церебрални васкулитис), што доводи до смањења протока крви и до треће врсте едема, ,,цитотоксичног“ едема. Сва три облика церебралног едема доводе до повећања интракранијалног притиска; удружено са сниженим крвним притиском до кога често долази код акутне инфекције, то значи да крв теже улази у мозак, па су због тога мождане ћелије лишене кисеоника и подлежу апоптози (аутоматска смрт ћелије).[1]

Познато је да администрација антибиотика може у почетку погоршати процес који је наведен горе, повећавајући количину производа ћелијске мембране бактерија, који се отпуштају уништавањем бактерија. Посебни третмани, као што је употреба кортикостероида., су усмерене на смањење одговора имуног система на ову појаву. <реф наме= Ланцет /> <реф наме= НЕЈМ />

Дијагноза

Налази ЦСT у различитим облицима менингитиса[26]
Врстe менингитиса Глукоза Протеини Ћелије
Акутни бактеријски Ниски високи ПМНс,
често> 300/mm³
Акутни вирусни Нормални нормални или високи мононуклеарни,
< 300/mm³
Туберкулоза Ниски високи мононуклеарни и
ПМНс, <300/мм ³
Гљивични Ниски високи <300/мм ³
Малигни Ниски високи просечни
мононуклеарни

Анализе крви и снимање

Ако се посумња на некога да има менингитис, врши се анализа крвина маркере запаљења (нпр. Ц-реактивни протеин, комплетна крвна слика), као и крвне културе <реф наме= ИДСА /> <реф наме= ЕФНС> Шаблон:Цитирање часописа. </ реф>

Најважнији тест за идентификацију или искључење менингитиса је анализа цереброспиналне течности лумбалном пункцијом (ЛП, Спинал Тап) <реф наме= Страус> {{цитирање часописа. | Аутор = Страус СЕ, Торп, КЕ, Холроид -Ледуц Ј | назив = Како да извршим лумбалну пункцију и анализирам резултате за дијагнозу бактеријског менингитиса?| Јоурнал = Јоурнал Америцан Медицал Ассоциатион Мећутим, лумбална пункција је контраиндикована ако постоји маса у мозгу (тумор или апсцес) или ако је интракранијални притисак (ИКП) повишен, јер то може да доведе до хернијације мозга. Ако је неко у опасности, било због масе или повећаног ИКП (недавна повреда главе, познати проблем имуног система, локализовани неуролошки знаци, или доказ о испитивању повишеног ИКП), ЦТ или МР скенирање се пре препоручује него лумбална пункција <реф наме= ИДСА /> <реф наме= ЕФНС /> <реф наме= ТЕР> Шаблон:Цитирање часописа. </ реф>

Лумбална пункција

[[Филе: Неисерија менингитидис.јпг | десно | тхумб | Грам мрља менингокока из културе, показује грам негативне (розе) бактерије, често у паровима]] Лумбална пункција се врши позиционирањем особе, обично лежањем на страни, примењујући локални анестетик, и убацивањем игле у дуралну кесу (кеса око кичмене мождине) ради прикупљања цереброспиналног ликвора (ЦСТ ). Када је ово постигнуто, мери се "притисак при отварању" ЦСТ помоћу манометра. Притисак је обично између 6 и 18 цм воде (ЦМВ <суб> 2 </ суб> О); <реф наме= Страус /> код бактеријског менингитиса притисак је обично повишен <реф наме= ИДСА />. <реф наме= ЕФНС /> Код криптококног менингитиса, интракранијални притисак је изразито повишен. <реф наме= Перфецт2010> Шаблон:Цитирање часописа. </ реф> Почетни изглед течности може потврдити наговештај природе инфекције: замућеност ликвора указује на већу количину протеина, белих и црвених крвних ћелије и / или бактерија, и самим тим се може посумњати на бактеријски менингитис <реф наме= ИДСА />.

Узорак ЦСТ-и се испитује присуство и врсту белих крвних ћелиј а, црвених крвних ћелиј а, садржај протеина и ниво глукозе . <реф Наме= ИДСА /> Грам Бојење од узорка може да покаже бактерије код бактеријског менингитиса, али одсуство бактерија не искључује бактеријски менингитис јер се виде само у 60% случајева, ова цифра је смањена за додатних 20%, ако су дати антибиотици пре узимања узорка. Бојење по Грам-у је такође мање поуздано у одређеним инфекцијама, као што је Листериосис.Микробиолошка култура узорка је осетљивија (она идентификује организам у 70-85% случајева), али може трајати и до 48 сати да резултат постане доступан. <реф Наме= ИДСА /> Врста белих крвних ћелија претежно присутних (види табелу) означава да ли је менингитис бактеријски (обично неутрофили-претежно) или вирусни (обично лимфоцити-претежно), <реф наме= ИДСА /> иако на почетку болести ово није увек поуздан индикатор. Ређе, еозинофил и преовлађују, сугеришући паразитску или гљивичну етиологију, између осталих. <реф Наме= Граефф />

Концентрација глукозе у ЦСТ је нормално 40% више него у крви. Код бактеријског менингитиса обично је нижа; ниво глукозе у ликвору се стога дели глукозом у крви (однос глукозе ЦСТ и серумске глукозе).Однос ≤ 0,4 указује на бактеријски менингитис, <реф наме= Страус /> код новорођенчади, ниво глукозе у ликвору је нормално већи, а однос испод 0,6 (60%) се стога сматра ненормалним <реф наме= ИДСА />. Висок ниво лактати у ЦСТ указује на већу вероватноћу бактеријског менингитиса, као што то чини и већи број белих крвних зрнаца <реф наме= Страус /> Ако је ниво лактата мањи од 35 мг / дл и особа није претходно добила антибиотике, онда ово може искључити бактеријски менингитис <реф> . 2011 Јан. PMID 21382412. doi:10.1016/ј.јинф.2011.02.010.  Непознати параметар |запремина= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |Први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |јоурнал= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |пагес= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |тема= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |наслов.= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последња= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) </ реф>

Разни други специјализовани тестови се могу користити за разликовање различитих врста менингитиса. Латек тест аглутинације може бити позитиван код менингитиса узрокованих Стрептококусом пнеумоније, Неиссеријом менингитидис, Хемопхилусом инфлуенце, Ешерихијом коли и стрептококе групе Б, њена рутинска употреба није охрабрена јер ретко доводи до промена у лечењу, али то може да се користи ако други тестови нису дијагностички . Слично томе, лимулус лисате тест може да буде позитиван код менингитиса изазваног грам-негативним бактеријама, али је ограничене употребе, осим ако други тестови нису били од помоћи <реф наме= ИДСА /> Ланчана реакција полимеразе (ЛРП) је техника која се користи да појача мале трагове ДНК бактерија у циљу откривања присуства бактеријске или вирусне ДНК у цереброспиналној течности; то је веома осетљив и специфичан тест, јер је потребан само у траговима ДНК инфективног агента. Она може идентификовати бактерије код бактеријског менингитиса и може помоћи у разликовању различитих узрока вирусног менингитиса (ентеровирус, херпес симплек вирус 2 и заушке у онима који нису вакцинисани за ово) <реф наме= ЛоганМацМахон. /> Серологија (идентификација антитела на вирусе) може бити корисна код вирусног менингитиса <реф наме= ЛоганМацМахон /> Ако се сумња на туберкулозни менингитис, узорак се обрађује на Зиехл-Неелсен мрљу, која има ниску осетљивост, и туберкулозна култура, чије процесуирање траје дуго времена; ПЦР се све више користи <реф наме= Туберц /> Дијагноза криптококног менингитиса се може урадити по ниској цени помоћу мрље ЦСТ Индија мастилом ; међутим, много је осетљивије тестирање на криптококни антиген у крви или ликвору, <реф наме= БМБ нарочито код особа са АИДС-ом> {{цитирање часописа. | аутхор = Бичанић Т Харисон ТС | титле = криптококен менингитиса | јоурнал = Бритисх Медицал Билтен | Обим = 72 | проблем = наме = Слоан2008> Слоун Д Дламини С Павле Н Дедицоат М (2008). PMID 18843697. doi:10.1002/14651858.ЦД005647.пуб2. ЦД005647.  Непознати параметар |титле= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едитор1-последња= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |јоурнал= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |пагес= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |едитор1-први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |тема= игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) </ реф>

Дијагностички и терапијски проблем је "делимично лечени менингитис", где се јављају симптоми менингитиса након примања антибиотика (као што су претпостављени синузитис).{/Када се то деси, налази ЦСТмогу да личе на вирусни менингитис, али антибиотска терапија мора да буде настављена све док не постоји дефинитиван доказ позитивног вирусног узрока (нпр. позитиван ентеровирус ПЦР)[10]

Постмортем

[[Филе: Менингитис Хистопатологија.јпг | тхумб | патохистологија бактеријског менингитиса: обдукциони случај особе са пнеумококним менингитисом показује упалне инфилтрате пије матер који се састоје од неутрофилних гранулоцита (уметак, веће увећање).]] Менингитис може да се дијагностикује након смрти. Налази пост мортем су обично широка упала пије матер и облика паукове мреже менинга. Неутрофилни гранулоцит и имају тенденцију да мигрирају у цереброспиналну течност и базу мозга, заједно са кранијалним нервим а и кичменом мождином, који могу бити окружени гнојем – као што могу менингеални судови <реф наме=" ОТМ1 "> Шаблон:Цитирање књига </ реф>

Превенција

За неке узрочнике менингитиса, заштита на дуже стазе се може обезбедити кроз вакцинацију, или краткорочно антибиотицима . Неке бихејвиоралне мере такође могу бити ефикасне.

Понашање

Бактеријски и вирусни менингитис су заразни, међутим, ни један ни други нису тако заразни као oбична прехлада или грип.[27] Оба се могу пренети преко капљица из респираторне секреције током блиског контакта као што су љубљење, кијање или кашљање на некога, али се не могу пренети само удисањем ваздуха у просторији у којој се налази особа оболела од менингитиса. Грешка код цитирања: Почетка ознака <ref> није исправно обликована или садржи неисправан назив Вирусни менингитис jе углавном изазван eнтеровирусима, и најчешће се преноси фекалном контаминацијом.<ref="CDCtransmission"/> Ризик од инфекције може бити смањен променом понашања које је довело до преноса заразе.

Вакцинција

Још од седамдесетих година прошлог века, многе земље су, у своје програме вакцинисања деце, увеле имунизација против Haemophilus influenzae тип B. Oвим је практично елиминисан овај патоген као узрок менингитиса код мале деце у тим земљама. Међутим, у земљама у којима је највише изражен проблем обољевања од заразних болести, вакцина је још увек прескупа. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Слично томе, имунизација против заушака довела је до наглог смањења случајева обољевања од заушака као узрочника менингитиса, који се, пре појаве вакцине, јављао у 15% случајева од укупног броја оболелих од заушака. rvidi име=LoganMacMahon/>

Meningococcus vaccinesпостоје као средство имунизације против група A, C, W135 i Y.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> У земљама у којима је уведена вакцина за превенцију менингококне групе C, случајеви болести изазване овим патогеном су драстично смањени .Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Сада постоји квадривалентна вакцина, која комбинује све четири вакцине. Имунизација вакцином ACW135Y против четири врсте патогена сада представља неопходан услов за учествовање у Hajj.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Развој вакцине против групе B менингокока показао се много тежим пошто њени површински протеини (који би се, у нормалним околностима, користили за прављење вакцине) слабо реагују реакција имуног система, са нормалним људским протеинима .<ref=SegalPollard/><ref=Harrison/> Ипак, неке земље (Нови Зеланд, Kуба, Норвешка и Чиле) су развиле вакцине против локалних врста групе B менингокока; неке су показале добре резултате и користе се у програмима локалне имунизације.<ref=Harrison/>. У Африци, све до недавно, приступ превенцији и контроли менингококне епидемије заснивао се на раном откривању болести и реактивној масовној вакцинацији ризичне популације бивалентном A/C oдносно тровалентном A/C/W135 вакцином, [28]мада се примена MenAfriVac (вакцине против менингококне групе A) показала ефикасном код младих људи и описана је као модел партнерског развоја продукта у ограниченим материјалним условима. [29][30]

Рутинска вакцинација противStreptococcus pneumoniae пнеумококном комбинованом вакцином (PCV), која успешно делује на седам познатих серотипова (варијација) овог патогена, значајно смањује учесталост пнеумококног менингитиса.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> пнеумококна полисахаридна вакцина, која покрива 23 подврсте, примењује се само на одређене групе (на пример, на оне који су имали спленектомију, уклањање слезине хируршким путем); она не пружа значајан имунитет код свих прималаца, нпр код мале деце, ref име=Weisfelt/> Kaда је у питању вакцинисање деце Bacillus Calmette-Guérin-oм, показало се да је ова вакцина допринела значајном смањењу стопе обољевања од туберколозног менингитиса, али њена успешност код одраслих особа натерала је истраживаче да потраже бољу вакцину. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>.

Aнтибиотици

Kраткорочна антибиотска профилакса јесте још један метод превенције, нарочито када је у питању менингококни менингитис. У случајевима менингококног менингитиса, профилактичко лечење блиских контаката антибиотицима (као што су рифамицин, ципрофлоксацин или цефтриаксон) може смањити ризик од настанка болести, али не штити од будуће инфекције.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Забележена је отпорност на рифампицин после употребе, што је навело неке истраживаче да препоруче могућност коришћења других агенаса. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Иако се антибиотици често користе у покушају да се предупреди менингитис код оних са фрактуром базе лобање ипак не постоје поуздани докази којима би се одредило да ли су они корисни или штетни.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Oво се може примењивати код пацијената са или без цурења ЦСТ (течност из кичмене мождине-ликвор, прим.прев).Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Лечење

Mенингитис може да угрози живот и, ако се не лечи, има високу стопу смртности; Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> oдлагање лечења само може да погорша ситуацију.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Зато, лечење антибиотицима широког спектра не треба одлагати иако се тестови потврде још увек спроводе. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> A ако се на примарном медицинском прегледу посумња на менингококни менингитис, препорука је да се даје бензилпеницилин пре транспортовања у болницу.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Интравенскитреба користити течност ако постоје, хипотензија (низак крвни притисак) или шок. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Будући да менингитис може да проузрокује озбиљне компликације, препоручује се да се обављају редовне лекарске контроле како би се ове компликације правовремено идентификовале Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> као и хоспитализација интензивна нега пацијента ако се процени да је она неопходна. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Бактеријски менингитис

Aнтибиотици

Структурална формула цефтриаксона, једног од антибиотика из треће генерације који се препоручује за почетно лечење менингитиса.

Лечење Eмпиријским антибиотицима,без постављања тачне дијагнозе, треба почети одмах, још пре него што буду познати резултати лумбалне пункције. Избор почетног лечења у многоме зависи од врсте бактерија које узрокују менингитис на датом месту и међу датом популацијом. На пример, у Уједињено Краљевство eмпиријско лечење се састоји из примене цефалоспорина треће генерације, као што су цефотаксим или цефтриаксон.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> У САД-у, где је пронађено да постоји све већа отпорност на цефалоспорине код стрептокока, у почетном лечењу се препоручује и примена ванкомицина Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Mеђутим, примена хлорамфеникола, било самог, било у комбинацији са aмпицилином, показала се такође успешном. [31]

Eмпиријска терапија се може изабрати у зависности од година старости пацијента, било да је инфекцији претходила повреда главе, било да је пацијент имао недавну интервенцију на неурохирургији или, било да постоји церебрални бајпас (дрен) или не. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Koд младе деце и код одраслих, старијих од 50 година, као и код оних код којих је ослабио имунитет, препоручује се aмпицилин Listeria monocytogenes.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Kaда постану доступни резултати бактеријске анализе, и када је познат широк спектaр типа бактеријског узрочника, биће могуће да се, до тада коришћени антибиотици, промене и да се користе они на које је патоген осетљив. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Резултати ЦСТ културе се углавном спорије добијају: потребно је да прође од 24 до 48 сати од момента засејавања. Када се резултати коначно добију, емпиријска терапија се може заменити специфичном антибиотском терапијом која има за циљ да уништи узрочнике болести који су осетљиви на дати антибиотик.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Да би један антибиотик био ефикасан у лечењу менингитиса, он не сме само да буде активан против патогенских бактерија, већ и да, у одговарајућој количини, допре до мождане опне; неки антибиотици немају довољно снажну моћ продирања и зато се мало користе у лечењу менингитиса. Већина антибиотика који се примењују у лечању менингитиса нису у клиничким испитивањимабили директно тестирани на људима оболелим од менингитиса. Уместо тога, користе се резултати лабораторијских испитивања на кунићима .Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Tуберкулозни менингитис захтева продужено лечење антибиотицима. Док се туберкулоза на плућима углавном лечи 6 месеци, пацијенти оболели од туберкулозног менингитиса се лече годину дана или дуже.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Стероиди

Додатно лечење кортикостероидима (oбично дексаметазоном) показало је неке добре стране, као што је смањење броја случајева код којих је дошло до губитка слуха,[32]и бољи краткорочни неуролошки резултатиГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> код адолесцената и одраслих из развијених земаља са ниском стопом HIV позитивних.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Нека истраживања су показала да се смањио број смртних случајева. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> док друга истраживања то нису показала.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Стероиди су се показали корисним код туберкулозног менингитиса, барем код оних који су HIV негативни. [33]

Зато, стручњаци препоручују да се са применом дексаметазона или неког другог кортикостероида почне непосредно пре давања прве дозе антибиотика и да се настави још 4 дана.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Иако овакво лечење највише погодује болесницима са пнеумококним менингитисом, неки стручњаци препоручују да се настави са применом дексаметазона иако се установи неки други тип менингитиса .Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Oвом применом се највероватније сузбија прекомерна упала. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Помоћни корикостероиди имају другачију улогу код деце него код одраслих. Иако се показало да су кортикостероиди корисни једнако код одраслих као и код деце из земаља са високим стандардом, њихово коришћење код деце из земаља са ниским стандардом није поткрепљено доказима; разлог за ову противуречност није јасан.[34] Чак и у земљама са високим стандардом, корисност кортикостероида се може видети када се дају пре прве дозе антибиотика, а највећа је у случајевима H. influenzae менингитиса,[3][35] чија је учесталост драстично опала од увођења ХИБ вакцине. Дакле, кортикостероиди се препоручују у лечењу менингитиса у педијатрији ако је узрочник H. influenzae, и само, ако се дају пре прве дозе антибиотика; друга употреба је спорна.[3]

Вирусни менингитис

Вирусни менингитис обично захтева само помоћну терапију; већина вируса који су одговорни за проузроковање менингитиса не одговарају на специфичну терапију. Ток вирусног менингитиса је много доброћуднији од тока бактеријског менингитиса. Херпес симплекс вирус и варичела зостер вирус могу реаговати на лечење антивирусним лековима као што је ацикловир, али ниједна клиничка студија није конкретно одговорила да ли је ово лечење делотворно.[10] Благи случајеви менингитиса се могу лечити код куће конзервативним мерама као што су: течност, мировање и аналгетици.[36]

Гљивични менингитис

Гљивични менингитис, као што је криптококни менингитис, лечи се дугим терапијама антимикотицима, као што су амфотерицин Б и флуцитозин.[37][38] Повећани интракранијални притисак је чест код гљивичног менингитиса, и препоручује се честа (идеално свакодневна) лумбална пунктура да би се ублажио притисак,[37] или алтернативно лумбални дрен.[39]

Прогноза

Године живота кориговане у односу на неспособност за менингитис на 100,000 становника 2004 године.[40] Шаблон:Multicol
  no data
  <10
  10-25
  25-50
  50-75
  75-100
  100-200
Шаблон:Multicol-break
  200-300
  300-400
  400-500
  500-750
  750–1000
  >1000
Шаблон:Multicol-end

Ако се не лечи, бактеријски менингитис је готово увек фаталан. За разлику од тога, вирусни менингитис има тенденцију да се реши спонтано и ретко је фаталан. Уз лечење, смртност (ризик од смрти) од бактеријског менингитиса зависи од старости особе и основног узрочника. Од новорођенчади, 20–30% може умрети од епизоде бактеријског менингитиса. Тај ризик је много нижи код старије деце, чија је смртност око 2%, али повећава се поново до око 19–37% код одраслих.[1][4]Ризик од смрти се предвиђа на основу различитих чинилаца осим старости, као што су патоген и време које је потребно да се патоген уклони из цереброспиналне течности,[1] озбиљност генерализоване болести, смањени ниво свести или абнормално низак број белих крвних зрнаца у ЦСФ-у.[4] Менингитис који проузрокује H. influenzae и менингокок има бољу прогнозу од случајева које проузрокује група Б стрептокока, колиформи и S. pneumonia.[1] Код одраслих, такође, оболелих од менингококног менингитиса нижа је смртност (3–7%) него код пнеумококне болести.[4]

Код деце постоје неколико потенцијалних инвалидитета који могу проистећи од оштећења нервног система, укључујући сензорнонеурални губитак слуха, епилепсија, учење и проблеми у понашању, као и смањена интелигенција.[1] То се јавља код око 15% преживелих.[1] Губитак слуха се у некој мери може повратити.[41]Код одраслих,у 66% свих случајева, не долази до инвалидитета. Главни проблеми су глувоћа (код 14%) и когнитивно оштећење (код 10%).[4]

Епидемиологија

Демографија менингококног менингитиса.
  meningitis belt
  epidemic zones
  sporadic cases only

Иако је менингитис болест која се мора пријавити у многим земљама, тачна стопа учесталости није позната.[10] Бактеријски менингитис се јавља код око 3 на 100.000 људи годишње у западним земљама. Студије на нивоу популације су показале да је вирусни менингитис чешћи,по 10,9 на 100.000, и да се јавља чешће лети. У Бразилу, стопа бактеријског менингитиса је виша, по 45,8 на 100,000 годишње.[6] Подсахарску Африку муче велике епидемије менингококног менингитиса већ више од века,[42] због чега је названа " појасом менингитиса". Епидемије се обично јављају током суве сезоне (од децембра до јуна), и талас епидемије може да траје две до три године, са престанком током кишних сезона.[43] Среће се стопа напада од 100–800 случајева на 100,000 у овој области,[44] у којој се пружа лоша медицинска нега. Ове случајеве претежно проузрокује менингокок.[6] Највећа епидемија икада забележена у историји која је захватила цео регион је била 1996–1997, проузрокујући преко 250.000 случајева и 25.000 смрти.[45]

Менингококна болест се јавља у епидемијама у областима где много људи живе заједно по први пут, као што су војне бараке током мобилизације, факултетска насеља[1] и годишње Хаџ ходочашће.[46] Иако се образац епидемијских циклуса у Aфрици добро не разуме, неколико чинилаца су повезани са развојем епидемије у појасу менингитиса. Они укључују: медицинске услове (имунолошка осетљивост становништва), демографске услове (путовање и велико расељавање становништва), социо-економске услове (пренасељеност и лоши услови за живот), климатске услове (суша и пешчане олује), и истовремене инфекције (акутне респираторне инфекције).[44]

Постоје значајне разлике у локалној расподели узрочника бактеријског менингитиса. На пример, док групе Б и Ц N. meningitides проузрокују највише епизода болести у Европи, група А се налази у Азији и наставља да преовлађује у Африци, где проузрокује највише главних епидемија у појасу менингитиса, што чини око 80% до 85% документованих случајева менингококног менингитиса.[44]

Историја

Неки сматрају да је Хипократ имао увид у постојање менингитиса,[6] и изгледа да је менингизам био познат преренесансним лекарима као што је Авицена.[47] Опис туберкулозног менингитиса, тада званог "водена болест у мозгу", се често приписује единбуршком лекару Сер Роберту Вајту у постхумном извештају који је објављен 1768. године, иако веза са туберкулозом и њеним патогеном није створена до наредног века.[47][48]

Изгледа да је епидемијски менингитис релативно нова појава.[49] Први забележена епидемија јавила у Женеви 1805. године.[49][50] Неколико других епидемија у Европи и Сједињеним Државама су описане ускоро након тога, а први извештај о епидемији у Африци је објављен 1840. Године. Афричке епидемије су постале много чешће у 20. веку, почевши од велике епидемије која је харала Нигеријом и Ганом 1905–1908.[49]

Први извештај о бактеријској инфекцији која је у основи била менингитис дао је аустријски бактериолог Антон Вајхселбаум, који је 1887. описао менингокок.[51] Смртност од менингитиса је била врло висока (преко 90%) у раним извештајима. Године 1906. произведен је антисерум у коњима; то је даље развио амерички научник Симон Флекснер чиме је знатно смањена смртност од менингококне болести.[52][53] Године 1944. пријављено је да је пеницилин ефикасан код менингитиса.[54] Увођење вакцине против Haemophilus-а крајем 20. века дошло је до значајног пада у случајевима менингитиса везаних за овај патоген, [55] а 2002. године се појавио доказ да лечење стероидима може да побољша прогнозу бактеријског менингитиса.[56][34][53]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у Sáez-Llorens X, McCracken GH (2003). „Bacterial meningitis in children”. Lancet. 361 (9375): 2139—48. PMID 12826449. doi:10.1016/S0140-6736(03)13693-8.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  2. ^ а б в г д ђ е Ginsberg L (2004). „Difficult and recurrent meningitis” (PDF). Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 75 Suppl 1 (90001): i16—21. PMC 1765649 Слободан приступ. PMID 14978146. doi:10.1136/jnnp.2003.034272.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и Tunkel AR; Hartman BJ; Kaplan SL; et al. (2004). „Practice guidelines for the management of bacterial meningitis” (PDF). Clinical Infectious Diseases. 39 (9): 1267—84. PMID 15494903. doi:10.1086/425368.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |author-separator= игнорисан (помоћ)
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к van de Beek D, de Gans J, Tunkel AR, Wijdicks EF (2006). „Community-acquired bacterial meningitis in adults”. The New England Journal of Medicine. 354 (1): 44—53. PMID 16394301. doi:10.1056/NEJMra052116.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  5. ^ а б van de Beek D, de Gans J, Spanjaard L, Weisfelt M, Reitsma JB, Vermeulen M (2004). „Clinical features and prognostic factors in adults with bacterial meningitis” (PDF). The New England Journal of Medicine. 351 (18): 1849—59. PMID 15509818. doi:10.1056/NEJMoa040845.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Attia J, Hatala R, Cook DJ, Wong JG (1999). „The rational clinical examination. Does this adult patient have acute meningitis?”. Journal of the American Medical Association. 282 (2): 175—81. PMID 10411200. doi:10.1001/jama.282.2.175.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  7. ^ а б Theilen U, Wilson L, Wilson G, Beattie JO, Qureshi S, Simpson D (2008). „Management of invasive meningococcal disease in children and young people: Summary of SIGN guidelines”. BMJ (Clinical research ed.). 336 (7657): 1367—70. PMC 2427067 Слободан приступ. PMID 18556318. doi:10.1136/bmj.a129.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  8. ^ Management of invasive meningococcal disease in children and young people (PDF). Edinburgh: Scottish Intercollegiate Guidelines Network (SIGN). 2008. ISBN 978-1-905813-31-5.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  9. ^ Thomas KE, Hasbun R, Jekel J, Quagliarello VJ (2002). „The diagnostic accuracy of Kernig's sign, [[Brudzinski neck sign]], and nuchal rigidity in adults with suspected meningitis” (PDF). Clinical Infectious Diseases. 35 (1): 46—52. PMID 12060874. doi:10.1086/340979.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  10. ^ а б в г д Logan SA, MacMahon E (2008). „Viral meningitis”. BMJ (Clinical research ed.). 336 (7634): 36—40. PMC 2174764 Слободан приступ. PMID 18174598. doi:10.1136/bmj.39409.673657.AE.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  11. ^ Varon J, Chen K, Sternbach GL (1998). „Rupert Waterhouse and Carl Friderichsen: adrenal apoplexy”. J Emerg Med. 16 (4): 643—7. PMID 9696186. doi:10.1016/S0736-4679(98)00061-4. 
  12. ^ Hsu HE; Shutt KA; Moore MR; et al. (2009). „Effect of pneumococcal conjugate vaccine on pneumococcal meningitis”. N Engl J Med. 360 (3): 244—256. PMID 19144940. doi:10.1056/NEJMoa0800836.  Непознати параметар |author-separator= игнорисан (помоћ)
  13. ^ Wei BP, Robins-Browne RM, Shepherd RK, Clark GM, O'Leary SJ (2008). „Can we prevent cochlear implant recipients from developing pneumococcal meningitis?” (PDF). Clin. Infect. Dis. 46 (1): e1—7. PMID 18171202. doi:10.1086/524083.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  14. ^ Thwaites G, Chau TT, Mai NT, Drobniewski F, McAdam K, Farrar J (2000). „Tuberculous meningitis” (PDF). Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 68 (3): 289—99. PMC 1736815 Слободан приступ. PMID 10675209. doi:10.1136/jnnp.68.3.289.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  15. ^ а б в г д Tebruegge M, Curtis N (2008). „Epidemiology, etiology, pathogenesis, and diagnosis of recurrent bacterial meningitis”. Clinical Microbiology Reviews. 21 (3): 519—37. PMC 2493086 Слободан приступ. PMID 18625686. doi:10.1128/CMR.00009-08.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  16. ^ Raman Sharma R (2010). „Fungal infections of the nervous system: current perspective and controversies in management”. International journal of surgery (London, England). 8 (8): 591—601. PMID 20673817. doi:10.1016/j.ijsu.2010.07.293. 
  17. ^ а б в Sirven JI, Malamut BL (2008). Clinical neurology of the older adult (2nd ed. изд.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 439. ISBN 9780781769471. 
  18. ^ Honda H, Warren DK (2009 Sep). „Central nervous system infections: meningitis and brain abscess”. Infectious disease clinics of North America. 23 (3): 609—23. PMID 19665086. doi:10.1016/j.idc.2009.04.009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. ^ Kauffman CA, Pappas PG, Patterson TF (19. 10. 2012). „Fungal infections associated with contaminated methyprednisolone injections—preliminary report”. New England Journal of Medicine. Online first. doi:10.1056/NEJMra1212617. 
  20. ^ Kauffman CA, Pappas PG, Sobel JD, Dismukes WE. Essentials of clinical mycology (2nd ed. изд.). New York: Springer. стр. 77. ISBN 9781441966391. 
  21. ^ Kauffman CA, Pappas PG, Sobel JD, Dismukes WE. Essentials of clinical mycology (2nd ed. изд.). New York: Springer. стр. 31. ISBN 9781441966391. 
  22. ^ Park, Benjamin J (1. 2. 2009). „Estimation of the current global burden of cryptococcal meningitis among persons living with HIV/AIDS”. AIDS. 23 (4): 525—530. PMID 19182676. doi:10.1097/QAD.0b013e328322ffac.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  23. ^ Graeff-Teixeira C, da Silva AC, Yoshimura K (2009). „Update on eosinophilic meningoencephalitis and its clinical relevance” (PDF). Clinical Microbiology Reviews. 22 (2): 322—48. PMC 2668237 Слободан приступ. PMID 19366917. doi:10.1128/CMR.00044-08.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  24. ^ Gleissner B, Chamberlain MC (2006). „Neoplastic meningitis”. Lancet Neurol. 5 (5): 443—52. PMID 16632315. doi:10.1016/S1474-4422(06)70443-4.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  25. ^ Moris G, Garcia-Monco JC (1999). „The Challenge of Drug-Induced Aseptic Meningitis” (PDF). Archives of Internal Medicine. 159 (11): 1185—94. PMID 10371226. doi:10.1001/archinte.159.11.1185.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  26. ^ Provan, Drew (2005). Oxford Handbook of Clinical and Laboratory Investigation. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-856663-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  27. ^ „CDC – Meningitis: Transmission”. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 6. 8. 2009. Приступљено 18. 6. 2011. 
  28. ^ „Oткривање менингококалног менингитиса у развијеним афричким земљама” (PDF). бр. 38 (38 изд.). 2000. стр. 306—9. PMID 11045076.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |aутор= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  29. ^ „Партнерско усавршавање производа узима све више маха:лекције из усавршавања вакцине против менингитиса за Африку.”. бр. 6 (6 изд.). 2011 јун. стр. 1058—64. PMID 21653957. doi:10.1377/hlthaff.2011.0295.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |кoaутори= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  30. ^ „Заразни менингитис изазван групом А Neisseria бактеријским менингитисом у афричкој менингитиснох зони: стални проблеми са добрим изгледима на скорашње успешно решавање.”. 2009 јун 24. стр. B13—9. PMID 19477559. doi:10.1016/j.vaccine.2009.04.062.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  31. ^ „Tрећа генерација цефалоспорина као алтернатива конвенционалним антибиотицима у лечењу акутног бактеријског менингитиса.”. бр. 4 (4 изд.). 2007 Oкт 17. стр. CD001832. PMID 17943757. doi:10.1002/14651858.CD001832.pub3.  Непознати параметар |koauthori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последње= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стручни шасописl= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |прво= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  32. ^ „Додатно лечење дексаметазоном код бактеријског менингитиса: мета-анализа појединачних података пацијента”. бр. 3 (3 изд.). 2010. PMC 2835871 Слободан приступ. PMID 20138011. doi:10.1016/S1474-4422(10)70023-5.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стране= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |display-aутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |autor-separator= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |aутор= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  33. ^ „Koртикостероиди у лечењу туберкулозног менингитиса.”. бр. 1 (1 изд.). 2008 јан 23. стр. CD002244. PMID 18254003. doi:10.1002/14651858.CD002244.pub3.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последње= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |прво= игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  34. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом CochDex2010.
  35. ^ McIntyre PB; Berkey CS; King SM; et al. (1997). „Dexamethasone as adjunctive therapy in bacterial meningitis. A meta-analysis of randomized clinical trials since 1988”. Journal of the American Medical Association. 278 (11): 925—31. PMID 9302246. doi:10.1001/jama.1997.03550110063038.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |author-separator= игнорисан (помоћ)
  36. ^ „Meningitis and Encephalitis Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS). 2007-12-11. Приступљено 2009-04-27. 
  37. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом BMB.
  38. ^ Gottfredsson M, Perfect JR (2000). „Fungal meningitis”. Seminars in Neurology. 20 (3): 307—22. PMID 11051295. doi:10.1055/s-2000-9394. 
  39. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Perfect2010.
  40. ^ „Mortality and Burden of Disease Estimates for WHO Member States in 2002” (xls). World Health Organization (WHO). 2002. 
  41. ^ Richardson MP, Reid A, Tarlow MJ, Rudd PT (1997). „Hearing loss during bacterial meningitis” (PDF). Archives of Disease in Childhood. 76 (2): 134—38. PMC 1717058 Слободан приступ. PMID 9068303. doi:10.1136/adc.76.2.134.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  42. ^ Lapeyssonnie L (1963). „Cerebrospinal meningitis in Africa”. Bulletin of the World Health Organization. 28: SUPPL:1—114. PMC 2554630 Слободан приступ. PMID 14259333. 
  43. ^ Greenwood B (1999). „Manson Lecture. Meningococcal meningitis in Africa”. Trans. R. Soc. Trop. Med. Hyg. 93 (4): 341—53. PMID 10674069. doi:10.1016/S0035-9203(99)90106-2. 
  44. ^ а б в World Health Organization (1998). Control of epidemic meningococcal disease, practical guidelines, 2nd edition, WHO/EMC/BA/98 (PDF). 3. стр. 1—83. 
  45. ^ WHO (2003). „Detecting meningococcal meningitis epidemics in highly-endemic African countries” (PDF). Weekly Epidemiological Record. 78 (33): 294—6. PMID 14509123. 
  46. ^ Wilder-Smith A (2007). „Meningococcal vaccine in travelers”. Current Opinion in Infectious Diseases. 20 (5): 454—60. PMID 17762777. doi:10.1097/QCO.0b013e3282a64700.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  47. ^ а б Arthur Earl Walker, Edward R. Laws, George B. Udvarhelyi (1998). „Infections and inflammatory involvement of the CNS”. The Genesis of Neuroscience. Thieme. стр. 219—21. ISBN 1-879284-62-6. 
  48. ^ Whytt R (1768). Observations on the Dropsy in the Brain. Edinburgh: J. Balfour. 
  49. ^ а б в Greenwood B (2006). „100 years of epidemic meningitis in West Africa – has anything changed?” (PDF). Tropical Medicine & International health: TM & IH. 11 (6): 773—80. PMID 16771997. doi:10.1111/j.1365-3156.2006.01639.x.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  50. ^ Vieusseux G (1806). „Mémoire sur le Maladie qui a regne à Génève au printemps de 1805”. Journal de Médecine, de Chirurgie et de Pharmacologie (Bruxelles) (на језику: French). 11: 50—53. 
  51. ^ Weichselbaum A (1887). „Ueber die Aetiologie der akuten Meningitis cerebro-spinalis”. Fortschrift der Medizin (на језику: German). 5: 573—583. 
  52. ^ Flexner S (1913). „The results of the serum treatment in thirteen hundred cases of epidemic meningitis” (PDF). J Exp Med. 17 (5): 553—76. PMC 2125091 Слободан приступ. PMID 19867668. doi:10.1084/jem.17.5.553. 
  53. ^ а б Swartz MN (2004). „Bacterial meningitis—a view of the past 90 years”. The New England Journal of Medicine. 351 (18): 1826—28. PMID 15509815. doi:10.1056/NEJMp048246.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  54. ^ Rosenberg DH, Arling PA (1944). „Penicillin in the treatment of meningitis”. Journal of the American Medical Association. 125 (15): 1011—17. doi:10.1001/jama.1944.02850330009002.  reproduced in Rosenberg DH, Arling PA (1984). „Penicillin in the treatment of meningitis”. Journal of the American Medical Association. 251 (14): 1870—6. PMID 6366279. doi:10.1001/jama.251.14.1870.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  55. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Peltola.
  56. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом deGans2002.

Спољашње везе

Менингитис на Викимедијиној остави.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Менингитис&oldid=9583847”