Шеф државе

Из Википедија

Шеф државе, такође и државни поглавар, највиши је представник државе у земљи и према иностранству. Према међународом праву, шеф државе је највише тело спољног заступања државе, које по уставном поретку односне државе и према међународном праву представља и заступа своју државу у међународним односима, те у име своје државе даје изјаве и опуномућује друга тела за заступање.

Шеф државе може бити:

индивидуално тијело (дакле, једна особа обавља дужност шефа државе)

колективно или заједничко тело (састављено од више особа), односно друга тијела која врше функцију колективног предсједништва

председништво (президијум),
Савезно веће (као што је Савезно веће у Швајцарској).

Шеф државе може бити изабран на изборима непосредно (нпр. у Француској) или посредно (нпр. предсједник САД) од бирача, може бити изабран у парламенту (нпр. у Немачкој или Италији) или од стране неког друго тијела или интересне групе, а у монархијама функција шефа државе је најчешће наследна (али може бити и изборна). Готово свака држава има своје специфичности у избору свог шефа државе. Незаконит начин доласка на мјесто шефа државе назива се још и државни удар (иако државним ударом не мора доћи до смијене на челу државе).

Међународно право тражи да свака држава, као субјект међународног права, мора имати субјект спољног заступања, тј. да оно стварно постоји односно да је оно познато, било да је то појединачно или заједничко тело које обавља ту функцију, с тиме да се највише тело спољњег заступања државе не мора поклапати с врховним тијелом уставног поретка у држави.

Функције шефа државе разликују се обзиром на политички облик уређења одређене земље:

Предсједнички облик, који је карактеристичан за САД и државе Латинске Америке. У таквом облику шеф државе је уједно и шеф владе те се налази на челу извршне власти. Овлашћења шефа државе у том су облику велике.
Полупредсједнички облик, који се развио у Француској у којем извршну власт дели заједно с владом.
Парламентарни облик - који је карактеристичан за европске републике а у којем су власт шефа државе битно смањена, а функција му је готово репрезентативна.
Једнопартијски облик, карактеристичан за комунистичке земље у којем је шеф држав најчешће колективно тело (президијум), на челу којег се налази председник (који је онда де фацто шеф државе).

Функције које се најчешће повезане са шефом државе, а које ће он обављати зависи пре свега од политичког облика државе, односно од њеног уставног уређења:

представљање државе у земљи и иностранству
шеф извршне власти (у предсједничком облику)
давање мандата на састављање владе те именовање других високих званичника у земљи
санкционисање закона
именовање дипоматских представника своје земље (предаја пуномоћја) те примање пуномоћја страних дипломатски представника акредитованих у земљи
склапање међународних уговора
вођење спољне политике
врховни заповедник војске