Сан Марино
Координате: 43°56'06 СГ Ш 12°26'56 ИГД
| крилатица: Libertas (лат. Слобода) |
|
| Химна Inno Nazionale |
|
| Главни град | Сан Марино |
| Службени језик | италијански |
| Влада | Република |
| - Капетани регенти | Габријеле Гати Матео Фјорини |
| Независност: | 3. септембар 301. |
| Површина | |
| - Укупно | 61,2 km² (219.) |
| - Вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| - 2010. | 31.716 (209.) |
| - Густина | 501/km² |
| Валута | Евро (€) (100 центи) |
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
| Интернет домен | .sm |
| Позивни број | +378 ¹ |
| ¹ +0549 из Италије | |
Сан Марино (итал. San Marino) је држава у Европи, на источном ободу Апенина. У потпуности је окружен територијом Италије.
Садржај |
[уреди] Историја
| За више информација погледајте чланак Историја Сан Марина |
Сан Марино је једна од најстаријих држава на свету. Основана је 301. године, али је била у саставу тадашњег Римског царства. Њен устав званично је написан 8. октобра 1600. Мајушну нацију прво је признала Наполеонова Француска 1797. а касније 1815. на конгресу у Бечу признале су је и остале европске државе. Иако суверена, она је потпуно зависна од Италије којом је окружена у целости од 19. века.
Ђузепе Гарибалди је ујединио Италију 1860. а своје склониште од непријатеља направио је у Сан Марину. Тамо је добио новчану помоћ и намирнице које су му биле потребне да доврши своју кампању. Гарибалди је гарантовао да ће Сан Марино увек бити независна суверена држава.
[уреди] Географија
| За више информација погледајте чланак Географија Сан Марина |
Сан Марино се граничи са два италијанска региона, на североистоку са Емилијом Ромањом и регионом Марке на југозападу. Има површину од 60,57 квадратних километара. Удаљеност између најсеверније и најјужније границе Сан Марина износи 12 километра. Највиши врх је Монте Титано чија висина је 739 метара.
Клима је медитеранског типа, али је блажа него у приморју због надморске висине. Лети температура варира од 20° до 30°, а зими од -2° до 10°. Просечне падавине износе 550 mm годишње.
[уреди] Економија
Сан Марино нема природних ресурса, тако да се његова територија пре свега користи за пољопривреду. Узгајају се житарице, вино, маслине и воће. Од животиња узгајају се говеда и свиње. Све до шездесетих година прошлог века становници Сан Марина су живели пре свега од пољопривреде. Од тада почињу да се развијају и друге делатности као што су занаство, трговина и пре свега туризам. Сан Марино пре свега извози вино, лан, занатске производе и маркице. Продаја маркица представља 10% бруто домаћег производа. Други велики извор профита је туризам, који директно или индиректно чини 60% државне зараде. Становници Сан Марина не плаћају никакав или врло мали порез. Просечна годишња зарада износи 10300 долара. 52% активног становништва ради у сектору услуга, 41% у секундарном сектору и 7% у пољопривреди. Од јануара 2002. званични новац Сан Марина је евро, а пре тога то је била италијанска лира.
[уреди] Становништво
Становништво Сан Марина је по попису из 2002. године бројало 28.753 становника. Од тога су 83,1% особе рођене у Сан Марину, а 12% су италијани. Више од 13.000 држављанина Сан Марина живе у иностранству. Због мале површине густина насељености је велика и износи 475 становника по км². 92,3% становништва су католици, а 3% се изјашњава као атеисти.
[уреди] Управна подела
Погледати: Управна подела Сан Марина
Сан Марино је подељен у девет кастела (општина):
- Сан Марино,
- Серавале,
- Борго Мађоре,
- Домањано,
- Фијорентино,
- Аквавива,
- Фаетано,
- Ћезанова и
- Монтеђардино.
[уреди] Спорт
Сан Марино је познат по трци Формуле један. Трка се не вози на територији Сан Марина већ 100 km северозападно одатле у Имоли. до тога је дошло 1980. када је велика награда италије из Монце пребачена у Имолу. Услед протеста одлука је следеће године поништена, а како Италија није могла да има две трке, трка у Имоли се од 1981. вози као велика награда Сан Марина.
Иако Сан Марино има малу популацију има сопствени фудбалски шампионат и фудбалски савез основан 1931. Првенство се састоји из петнаест екипа које су у почетку подељене у две групе од по седам и осам екипа, а затим по три првопласиране иду даље и боре се за првака по куп формату.
[уреди] Спољашње везе
- Министарство спољних послова Сан Марина
- Народни музеј Сан Марина
- Званична туристичка презентација Сан Марина
- Скупштина Сан Марина
- Универзитет Сан Марина