Пређи на садржај

Драган Барлов

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Барлов
Лични подаци
Датум рођења(1957-01-30)30. јануар 1957.(67 год.)
Место рођењаКрагујевац, ФНР Југославија
ДржављанствоСрбија
ЗанимањеШахиста
Каријера
ТитулаВелемајстор
Фиде рејтинг2372 (јун 2024)
Највећи рејтинг2555 (јул 1987)
Рангирање2292 (јун 2024)

Драган Барлов (Крагујевац, 30. јануар 1957) је српски шаховски велемајстор и писац стручних текстова и књига са шаховском тематиком.

Шаховска каријера[уреди | уреди извор]

Драган Барлов је почео да игра шах у крагујевачком шаховском клубу Раднички. 1982. је добио титулу ФИДЕ међународног мајстора, а титулу велемајстора стекао је 1986. Победио је на Зонском турниру кандидата за првака света 1985. у Атини и играо на два међузонска турнира за Првенство света.[1]

Освојио је титулу првака Југославије у шаху 1986. године и освојио је сребрну медаљу на Европском екипном првенству у шаху 1989. године.

На Првенство Југославије у шаху освојио је и две бронзане медаље (1982, 1989). 1987. у Загребу учествовао је на Светском шаховском међузонском турниру где је заузео 15. место.[2]

Барлов је освојио многе међународне шаховске турнире, укључујући освајање или дељење првог места у Халсбергу (1975), Цириху (1983), Нирнбергу (1990), Каорлеу (1991), Поју (2002), Лас Палмасу (1993 - Б турнир, 2008).

Барлов је играо за Југославију на следећим шаховским олимпијадама:[3]

  • 1986. у Дубаију играо је на првој резервној табли (4 победе, 2 ремија, 3 пораза)
  • 1990. у Новом Саду играо је на првој резервној табли (2 победе, 3 ремија, 2 пораза)

Барлов је играо за Југославију на Европском екипном првенству у шаху: [4]

  • 1989. на шестој табли на 9. Европском екипном првенству у шаху у Хаифи (4 победе, 2 ремија, 1 пораз) и освојио екипно сребрну медаљу

Барлов је играо за Југославију на следећим шаховским Балканијадама:[5]

  • 1982. у Пловдиву играо је на петој табли (4 победе, 1 реми, 0 пораза) и освојио екипно сребрну и појединачну златну медаљу
  • 1988. у Каштел Старом играо је на четвртој табли (0 победа, 5 ремија, 1 пораз) и освојио екипно сребро и појединачно бронзану медаљу

Такмичио се у више од 100 међународних отворених и затворених турнира. Наступао за неколико немачких клубова, а у Шпанији постао директор и тренер Канарске шаховске федерације.[1]

Аутор књига[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]