Бора Ивков
| Бора Ивков | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Борислав Ивков |
| Датум рођења | 12. новембар 1933. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 14. фебруар 2022. (88 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Борислав Ивков (Београд, 12. новембар 1933 — Београд, 14. фебруар 2022)[1] био је српски шаховски велемајстор. Био је победник првог светског шампионата за јуниоре у Бирмингему, Енглеска, 1951. године. У својој богатој ризници победа има 10 тимских олимпијских медаља (6 сребрних и 4 бронзане) и 5 медаља са европских и светских првенстава. Првак Југославије био је три пута, победник великих међународних турнира, на скоро свим континентима. Доноси прву златну медаљу за Србију из Давоса, Швајцарска са европског првенства за сениоре (2006). Ожењен је са бившом мис Аргентине. Заједно са Светозаром Глигорићем добија шаховски Оскар за шаховске успехе и активан рад. Више од 15 година је био други играч Југославије после Светозара Глигорића.
Светски јуниорски шампион[уреди | уреди извор]
У шеснаестој години добија титулу мајстора (1949) пошто је заузео 4.-7. место на првенству Југославије у Загребу са скором од 11/19 (победник је био Светозар Глигорић). На свом међународном дебију на Бледу 1950. заузима 5.-6. место скором од 7 ½ / 14 (победник је био Мигуел Најдорф). На овом турниру победио је такве играче какви су били Херман Пилник, Милан Видмар и Васја Пирц. После ових импресивних резултата постаје члан националног тима.
Ивком побеђује на првом светком првенству за јуниоре 1951. у Бирмингему, Енглеска. Турнир је био организован за играче млађе од 20 година. На подсећање на освајање ове титуле, Ивков је рекао:
„Не сећам се да ли ми је својевремено Ботвиник или Петросјан рекао како је од свега најважније бити првак света, јер касније остајеш само - бивши првак света. Титула је тренутна, али оно 'бивши' остаје заувек. И као да су предвидели да ће то бити мој најзначајнији лични успех у каријери.“[2]
Шаховски успон[уреди | уреди извор]
Заузимањем 4-5. места у Београду 1954. (11 ½ / 19) добија титулу интернационалног мајстора.
Улази у шаховску елиту победом на турниру у Буенос Ајресу 1955. (13/17) и у Мар дел Плати исте године (11 ½ / 15). После југословенског шампионата у Новом Саду и поделом трећег места, међународног турнира у Загребу где је делио друго место, Ивков добија титулу велемајстора (1955).
Шест пута игра за тим Европе[уреди | уреди извор]
- Беч 1957: табла 3, 3.5/6 (+2 =3 -1), тимско сребро;
- Хамбург 1965: табла 1, 5/10 (+2 =6 -2), тимско сребро;
- Капфенберг 1970: табла 2, 4/7 (+2 =4 -1);
- Бат 1973: табла 2, 4.5/7 (+2 =5 -0), злато за најбољу таблу, тимско сребро;
- Москва 1977: табла 6, 4/7 (+1 =6 -0), тимска бронза;
- Скара 1980: табла 3, 3.5/6 (+1 =5 -0).
Успеси на шампионату Југославије и међународним турнирима[уреди | уреди извор]
Прву победу на националном првенству у шаху остварује у Сарајеву 1958. затим у Зеници 1963. и 1972. године.
Неки од многобројних турнирских успеха[уреди | уреди извор]
| Место | Година | Освојено место |
|---|---|---|
| Мар дел Плата | 1955. | 1. |
| Буенос Ајрес | 1955. | 1. |
| Загреб | 1955. | 2.-3. |
| Сантијаго де Чиле | 1959. | 1.-2. |
| Бевервијк | 1961. | 1.-2. |
| Београд | 1964. | 2.-3. |
| Хавана | 1965. | 2.-4. |
| Загреб | 1965. | 1.-2. |
| Сарајево | 1967. | 1.-2. |
| Малага | 1968. | 1.-2. |
| Малага | 1969. | 1.-2. |
| Београд | 1969. | 1.-4. |
| Бевервијк | 1971. | 2.-5. |
| Стокхолм | 1971. | 1. |
Шаховске олимпијаде[уреди | уреди извор]
За тим Југославије наступао је на дванаест шаховских олимпијада и имао импресиван учинак од 10 тимских и 5 појединачних медаља.
Укупни учинак кроз статистику[уреди | уреди извор]
| Године | Σ поена | Σ партија | + | = | - | % | Освојене медаље на олимпијади тимске | појединачне | ||
| 1956-1974, 1978-1980 | 120 | 171 | 82 | 76 | 13 | 70.2 | 0 - 1 - 1 | 0 - 0 - 0 |
Статистика по годинама[уреди | уреди извор]
| Место | Година | Табла | Σ поена | Σ партија | + | = | - | % | тимско место |
појединачно | ||
| Ла Валета | 1980. | 2 | 5½ | 8 | 3 | 5 | 0 | 68.8 | 3. | |||
| Буенос Ајрес | 1978. | 4 | 3 | 7 | 1 | 4 | 2 | 42.9 | 15. | |||
| Ница | 1974. | 3 | 12 | 17 | 8 | 8 | 1 | 70.6 | 2. | 2. | ||
| Скопље | 1972. | 2 | 12 | 18 | 6 | 12 | 0 | 66.7 | 3. | |||
| Зиген | 1970. | 2 | 10 | 13 | 7 | 6 | 0 | 76.9 | 3. | 1. | ||
| Лугано | 1968. | 2 | 9 | 14 | 5 | 8 | 1 | 64.3 | 2. | |||
| Хавана | 1966. | 2 | 10 | 15 | 8 | 4 | 3 | 66.7 | 4. | |||
| Тел Авив | 1964. | 2 | 11½ | 16 | 8 | 7 | 1 | 71.9 | 2. | |||
| Варна | 1962. | 4 | 13½ | 16 | 11 | 5 | 0 | 84.4 | 2. | 1. | ||
| Лајпциг | 1960. | 3 | 12 | 16 | 9 | 6 | 1 | 75.0 | 3. | 3. | ||
| Минхен | 1958. | 3 | 9½ | 15 | 7 | 5 | 3 | 63.3 | 2. | |||
| Москва | 1956. | 3 | 12 | 16 | 9 | 6 | 1 | 75.0 | 2. | 2. |
Учешће на европским тимским шампионатима[уреди | уреди извор]
1° европски тимски шаховски шампионат
|
3° европски тимски шаховски шампионат
|
4° европски тимски шаховски шампионат
|
5° европски тимски шаховски шампионат
|
6° европски тимски шаховски шампионат
|
7° европски тимски шаховски шампионат
|
Студентски светски шампионат кроз статистику[уреди | уреди извор]
| Година | Табла | Σ поена | Σ партија | + | = | - | % | тимско место |
појединачно | ||
| 1956. | 2 | 5 | 9 | 2 | 6 | 1 | 55,6 | 3. |
Мечеви кандидата за првака света у шаху[уреди | уреди извор]
Ивков се квалификује 1964. године међузонском турниту у Амстердаму са скором од 15/23 али у првој рунди мечева кандидата у Загребу губи од Бента Ларсена са 5 ½ : 2 ½. Четири пута је играо међузонске турнире али без већих успеха:
- 1967. Sousse: 11/21, од 12.-13. места;
- 1970. Палма де Мајорка: 10½/23, 14. место;
- 1973. Петрополис: 9/17, од 9.-10. места;
- 1979. Рио де Жанеиро: 10/18, 5. место.
На десетој табли играо је у мечу СССР – остатак света у Београду 1970. али губи меч са 3 : 1 од Паула Кереса.
Успеси у позним годинама[уреди | уреди извор]
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |              | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Борислав Ивков и данас са успехом игра на првенствима сениора. Постао је првак Европе за сениоре на шампионату одржаном у Швајцарској, у Давосу 2006. године, једном од најатрактивнијих светских туристичких центара. Учествовао је 121 шахиста из 20 земаља. Ивков је постигао изузетан резултат, фишеровски, како шахисти кажу, 8 поена из 9 партија и оставио другопласиране за цео поен. Није имао ни један реми. На турниру је учествовало 10 велемајстора, 9 интернационалних мајстора и 18 ФИДЕ мајстора.[3]
На турнирима игра периодично. На веома јаком турниру у Отави, Канада, 2007. године где је учествовало 23 велемајстора побеђује тачно 41 годину после његове прве победе на истом турниру.
Имао је позитиван биланс против пет светских првака: Василија Смислова, Михаила Таља, Тиграна Петросјана, Роберта Фишера и Анатолија Карпова. Од врхунских шахиста само су Михаил Ботвиник и Паул Керес били бољи.
Стил игре је био класичан са 1. d4 и 1. e4 као бели, а као црни на 1. е4 одговарао је са Сицилијанском одбраном или Француском одбраном. Имао је и доприноса у теорији шаховских отварања.
Ивкова варијанта Сицилијанске одбране 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd 4.Sd4 Sf6 5.Sc3 a6 (Најдорф) 6.Lg5 Sbd7 7.Lc4 Da5 8.Dd2 e6 9.0-0-0 b5 10.Lb3 Lb7 10.The1
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Preminuo šahista Bora Ivkov
- ^ Интервју Слободана Јаковљевића са Ивковом[мртва веза]
- ^ „Танјуг 16. 08. 2006.”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2007. г. Приступљено 31. 10. 2007.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
