Аероотитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Баротраума ува
Приказ органа ува
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностОРЛ
МКБ-10Т70.0
МКБ-9-CM993.0

Аероотитис је поремећај рада бубне опне и других органа и ткива средњег ува, узрокован дисфункцијом Еустахиеве тубе у току промене притиска ваздуха унутар и изван средњег ува.[1]

Еустахијева туба је мали канал који спаја средње уво са задњим зидом горњег спрата ждрела и носа (лат. nasopharynx). Његова сврха је да омогући изједначење притиска ваздуха у средњем уву са притиском ван њега.[2]

Због дисфункција Еустахијеве тубе, које настају када се њен канал не отвара током гутања или зевања, јавља се разлика између притиска ваздуха унутар и изван средњег ува, што изазива нелагодност у уву, болове и друге, најчешће, привремене проблеме.[3]

Називи[уреди | уреди извор]

Аероотитис — barotitis — лат. otitis med.barothraumatica — баротраума средњег ува.[3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Учесталос ароотитиса је око 10% код одраслих особа, а 20% у деце. У студији објављеној 2004, Stangerup SE., наводи да је 14% од 188 путника 24. новембра 2001. у току лета авионима компаније SAS и Kastrup et Heathrow, задобило аероотитис.[1]

Трогодишња студија спроведена код 111 болесника који су лечени 2.394 пута рутинском хипербаричном оксигенотерапијом у барокомори показала је да је укупна стопа баротраума ува и синуса 3,05 случајева на 100 сеанси. Већина симптома догодила се током почетна три третмана уз минималано повећање притиска. Баротараума синуса у овом истраживању регистрована је у 5% а баротраума ува у 95% случаја. Основна болест због које су лечени болесници ХБОТ није била од утицаја на појаву аеросинузитиса и аероотитиса. [2]

Патофизилогија[уреди | уреди извор]

Анатомија људског уха

Своју вентилацију у коју спада и регулација барометарског притисака, средње уво обавља правилно, само ако је обезбеђена нормална проходност Еустахиеве тубе. Поремећаји у вентилацији средњег ува, код већине случајева су најчешће без последица, и стање се нормализује за неколико дана уз примену деконгестива и антибиотика. Међутим, могућа су и оштећења, као што су; губитак слуха, зујање у ушима (лат - tinnitus), вртоглавица, који могу бити привремени или трајни.[4]

Функцију Е.тубе могу пореметити различити фактори међу којима су најучесталији;[3]

  • Акутна инфекција горњих дисајних путева,(која због појаве отока у ждрелу затвара ждрелни отвор тубе, али и оток целе тубе),
  • Искривљена носна преграда (лат Deviatio septi nassi) значајно отежава вентилацију због стварања вртложних струја ваздуха у току дисања.
  • Полипоза носа, (полипозни израштаји стварању препреку у носу и ждрелу и ремете нормалну вентилацију Е.тубе)
  • Запаљење синуса, са обилном секрецијом (подржава појаву запаљења ждрелног дела Е.тубе која је праћена њеним отоком и сужењем лумена)
  • Аномалије у положају доње вилице (скраћују тетиву мишића затезача меког непца и отежавају отварање тубе у току гутања)

Негативна баротраума ува[уреди | уреди извор]

Са порастом притиска у атмосфери, ваздух у средњем уву се сабија, што у случају препреке у Е.туби доводи до утискивања бубне опне према унутрашњости. Овај поремећај карактерише:[3]

  • увлачење бубне опне и сабијање ланца слушних кошчица,
  • хиперемија ако се повећа или дуже траје, појава излива тећности која испуњава шупљину средњег ува,
  • тачкаста крварења,
  • одлепљење слузокоже од кости,
  • хематотимпанон ако је повећање притиска веће од 40kPa (300 mmHg) или
  • пуцање бубне опне (перфорација).
Са порастом притиска у атмосфери, ваздух у средњем уву се сабија, што у случају препреке у Е.туби доводи до утискивања бубне опне према унутрашњости (слика десно)

Позитивна баротраума ува[уреди | уреди извор]

Са снижењем притиска у атмосфери ваздух у средњем уву се шири и на 15 mmHg насилно отвара ждрелно ушће Е.тубе и доводи до изласка вишка ваздуха и изјадначење притиска. Уколико постоји поремећај (препрека) у Е.туби регулација проветравања је онемогућена, што увећава притисак на 50, 100, 200 mmHg па и више, да би се отворио ждрелни део тубе. Овај притисак врши снажано нагњечење слузокоже средњег ува и потискује бубну опну према споља. Овај поремећај карактерише;

  • испупчна бубна опна,
  • растезање ланца слушних кошчица,
  • анемија (малокрвност) слузокоже (тежи облик),
  • нагњећење и раздеротина слузокоже,
  • хематотимпанон,
  • пуцање (перфорација) бубне опне,
  • пролазна или трајна наглувост.

Експлозивна и акустичка баротраума ува[уреди | уреди извор]

Најтежи облик аероотитиса, (са значајним оштећењима бубне опне и унутрашњег ува), изазива експлозивна или бласт баротраума, која настаје због декомпресије изазване дејством јаког ваздушног таласа у току експлозије. Појава нагле разлика у притиску између унутрашњости организма и спољне површине тела узрокује повреде унутрашњих органа испуњених ваздухом, као што су плућа, гастроинтестинални тракт и уво.[5]

Предиспозиција[уреди | уреди извор]

Предиспонирајући фактори ризика за настанак аероотитиса су; фактори који потичу из средине и фактори који настају због различитих стања и поремећаја у организму.

Фактори средина[уреди | уреди извор]

Поремећаји у организму[уреди | уреди извор]

  • Алергија или хроничне инфекције горњих дисајних путева,
  • Упале уха или синусна
  • Сужење Еустахијеве тубе,
  • Присутност тумора уз опструкцију латnasopharynx-a
  • Деца са великим аденоидним вегатацијама
  • Старост: деца (њихова еустахијева туба је ужа.)

Аероотитис код појединих активности[уреди | уреди извор]

Аероотитис ува, једна је од компликација која може настати током спортског роњења
Летења евионом због отказа систеама за вентилацију може изазвати аероотитис
Боравак у барокомори може изазвати аероотитис

Роњење[уреди | уреди извор]

Код подводних рониоца појава аертоотитиса који они популарно зову „гњечење средњег ува“, релативно је честа појава. Рониоци морају сталним проветравањем, преко Е.Тубе да обезбеде да се притисак у средњем уву изједначи са повећаним притиском који се јавља код зарањања. Међутим, ако ронилац има пробелема или не може да изједначи притисак, а он постане значајно већи у средњем уву се јавља крварење. У тежим случајевима ово води до расцепа бубне опне, а кроз тако створени отвор може да уђе хладна вода и да изазове вртоглавицу и дезоријентацију. Код тежих оштећења може доћи и до баротрауме унутрашњег ува која води настанку перилимфатичних фистула и декомпресионе болести, у којој гасни мехурићи могу оштетити лабиринт.

Летење[уреди | уреди извор]

Притисак ваздуха у току лета, у кабинама ваздухоплова, одржава се на нивоу који обезбеђује потребан комфор пилотима и путницима авиона. Комфорни притисак ваздуха у кабини ваздухоплова се током лета одржава компресорима и еквивалентан је атмосферском притисаку на надморској висини од 1.500 до 2.000 метара изнад мора. Обзиром на чињеницу да постоји разлика у притиску ваздуха на нивоу мора и на надморској висини, у току успона или слетања авиона могу се јавити болови у ушима, синусима, зубима.

Боравак у барокомори[уреди | уреди извор]

Аероотитис је једна од најчешћих баротраума у току боравка у барокомори. Најчешће се јавља код дугих протокола на већим атмосферским притисцима (рекомпресиона терапије ронилаца, лечење гасне гангрене и сличних стања) или због;[6]

  • Неправилно обављене дијагностике (види контраиндикације за примену ХБОТ)
  • Неадекватна припрема болесника (нису превентивно стављене капи у нос,није отстрањена ушна маст, болесник није упознат са начином изједначавања притиска у Е.туби итд)
  • Непридржавање протокола прописаног за компресију/декомпресију барокоморе
  • Нагла декомпресија (превентивна или хаваријска)
  • Отказ опреме због квара и недостатка гаса.
Када говоримо о стандардном протоколу ХБОТ, (а то је у целом свету прихваћени радни притисак 1.5 – 2.5 бара,у једнодневним третманима од 60 до 90 минута), при чему се кисеоник примењује све време терапије, уз правилно изабрану брзину компресије/декомпресије и коректно изврешен преглед (уз строго поштовање прописаних контранидикација), појава аероотитиса је јако ретка.

Клиничка слика и дијагноза[уреди | уреди извор]

Клиничку слику овог поремећаја, који се може јавити на једном уву или обостарно, карактерише следећа симптоматологија;

  • Осећај пуноће или (енг - „clogging“) у уву
  • Нелагодност или бол у уву
  • Наглувост
  • Осећај звоњења у уву (зујање у ушима)
  • Вртоглавица

Болесник се не може ослободити ових симптома, гутањем зевањем или за жвакањем и ако се блокада Е.тубе настави дуже време може доћи до инфекције и појаве класичне упале средњег ува (лат- Otitis med.acuta)

  • Отоскопски се види испупчена или увучена бубна опна (која код јачег притиска сличи акутној упали средњег ува)и дефект бубне опне у виду линеарне или неправилне, једноструке или вишеструке пукотине, са раскиданима и крвљу подливеним ивицама.
  • При тежим повредама може се видети квављење из спољнејег ушног канала.
  • Најозбиљнија компликација нелечене трауматске перфорације бубне опне је холестаеатом услед урастања плочастог епитела у средње уво, а код јачих оштећења могућа је реверзибилна али ређе и трајна наглувост.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Диференцијална дијагноза има за циљ да размотри алтернативна стања која могу изазвати исте симптоме. У зависности од актуелних симптома, ова стања могу укључивати:[7]

  • декомпресијску болест унутрашњег уха,
  • калоричну стимулацију,
  • вестибуларни неуронитис,

Ако постоји сензорнеурални губитак слуха или вртоглавица након излагања великој промени амбијенталног притиска или промене гаса за дисање, треба размотрити могућност истовремене баротрауме и декомпресијске болести унутрашњег уха, јер симптоми могу бити веома слични, и леч се рекомпресијом и хипербаричним кисеоником.[7]

Терапија[уреди | уреди извор]

Код већине људи аероотитис са лако може кориговати наким од метода.[8]

Када се симптоми поремаћаја не нормализују потребно је лечењем постићи изједначење притиска у средњем уву, успостављањем нормалне функције Е.Тубе, спречити симптоме упале средњег ува, а болеснику олакшати тегобе.[9]

У лечењу се примењују ови лекови и методе;

  • Лекови за смањење отока носне слузокоже,
  • Антихистаминици,
  • Аналгетици и антипиретици,
  • Валсалва маневар,који се изводи на следећи начин: прстима затворите ноздрве, затворити уста и умереном силом дувајте ваздух према носу као када Вам је запушен нос (маневар поновити више пута)
  • Према потреби спровести хируршки третман који се састоји у хируршком резу на бубној опни у циљу изједначавања притиска ваздуха и дренаже накупљеног секрета у средњем уву,

Конзервативно и хируршко лечења је потребно и код компликација аероотитиса: неконтролисаног расцепа бубне опне изазван разликом притиска (обично се јавља код експлозивне декомпресије и бласт повреде).[10]

Компликације[уреди | уреди извор]

Компликације повезане са баротраумом уха могу се сажети као:[11][8]

  • серозни излив,
  • серозносукрвичави излив,
  • отворено крврење у средњем уху,
  • перфорација бубне опне и декомпресијске болести унутрашњег уха.

Компликације се могу бити удружене са пролазним и/или хроничним губитком слуха, вртоглавицом и нестабилношћу хода. Пријављени су и лезије спољашњед слушног канал, инфекције средњег уха, хронични бол, као и пролазна парализација фацијалног нерва.[8][12][11][13]

Превенција[уреди | уреди извор]

Пре извођења активности које могу довести то аероотитиса обавезан је оториноларинголошки преглед

У току роњења[уреди | уреди извор]

Већина ронилачких клубова рониоцима саветују бројне мере превенције аероотитиса. Цитирамо неке од мера које су наведене у Упутству за медицинско обезбеђење подводних активности;[14]

Медицинска контрола над свим видовима подводних активности има изванредан знацај за сигурност роњења. Контрола треба да обухвати: наставу, обученост и оспособљеност уцесника у роњењу, планирање и припрему за роњење, ронилачку опрему, ронилацки медиј за дисање, уређаје за рекомпресију, процес роњења и исправност вођења ронилацке документације.

У току боравак у барокомори[уреди | уреди извор]

Пре излагања ХБО обавезно треба обавити оториноларинолошки преглед, савесно и коректно

Превентивне мере које треба спровести код особа које се лече или бораве у барокоморама су;

  • Пре излагања ХБО обавезно обавити оториноларинолошки преглед, савесно и коректно,
  • У случају појаве ушне масти у спољнем ушном ходнику исти треба темељно испрати
  • Пацијенте у актутној фази болести уха, носа и синуса не излагати ХБОТ
  • Пре уласка у комору превентивно ставити капи у нос а по потреби дати и антихистаминик
  • Обучити пацијента за изједначавање притиска у средњем уву,
  • Компресију и декомпресију код хроничних болесника или при најави од стране пацијента појаве притиска у ушима и болова у пределу синуса, максимално успорити, уз повремене застанке ако је потребно до стабилизације стања.
  • По завршеној ХБОТ пацијент мора најмање 20 min бити под контролом лекара

У току летења[уреди | уреди извор]

Већина авио-компаније путницима пре летења авионом саветују бројне мере превенције аероотитиса.[15]

Цитат из брошуре једне од авио-компанија;

  • Пре лета консултујте се са својим лекарем, уколико сте имали тегобе при ранијим летовима или сте боловали од ове болести.
  • Одложите путовање авионом ако је хладно, или имате инфекцију синусна или је присутна алергија параназалних шупљина.
  • Пацијенти у добром здравственом стању превентивно могу узети једну таблету или лек за смањивање конгестије носа (носни спреј) око сат времена пре полетања или слетања.
  • Избјегавајте спавање током, слетања.
  • Сишите или жваћите жвакаћу гуму или тврде бомбоне, непосредно пред полетање и током слетања.
  • Када осетите тегобу у ушима, немојте користити силу. Исправна техника укључује само стварање притиска уз помоћ мишића образа и грла,(Валсалва маневар).

Прогноза[уреди | уреди извор]

Благи симптоми могу нестати у року од 1 до 2 недеље.[16] Сви симптоми треба да буду решени пре поновног роњења, летења и лелења у барокомори, укључујући зарастање било које перфорације бубне опне, како би изједначавање притиска у уву било могуће,[16] без абнормалних звукова, а слух нормалан.[17]

Види још[уреди | уреди извор]


Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Stangerup SE, Klokker M, Vesterhauge S, Jayaraj S, ReaP, Harcourt J, Point Prevalence of Barotitis and Its Prevention and Treatment with Nasal Balloon Inflation: A Prospective, Controlled Study. Otol Neurotol 25:89-94,2004.
  2. ^ а б Фитзпатрицк, D. Т.; Францк, Б. А.; Масон, К. Т.; Сханнон, С. Г. (1999). „Риск фацторс фор сyмптоматиц отиц анд синус баротраума ин а мултиплаце хyпербариц цхамбер”. Ундерсеа & Хyпербариц Медицине : Јоурнал оф тхе Ундерсеа анд Хyпербариц Медицал Социетy, Инц. 26 (4): 243—7. ПМИД 10642071. 
  3. ^ а б в г Баротраума, Преузето 11. 5. 2009. (језик: енглески)
  4. ^ Фернау, Јамес L.; Хирсцх, Баррy Е.; Деркаy, Цраиг; Рамасастрy, Саи; Сцхаефер, Сусан Е. (1992). „Хyпербариц оxyген тхерапy: Еффецт он миддле еар анд еустацхиан тубе фунцтион”. Тхе Ларyнгосцопе. 102 (1): 48—52. ИССН 0023-852X. дои:10.1288/00005537-199201000-00009. 
  5. ^ Басон, Р.; Yацавоне, D. W. (1992). „Лосс оф цабин прессуризатион ин У.С. Навал аирцрафт: 1969-90”. Авиатион, Спаце, анд Енвиронментал Медицине. 63 (5): 341—5. ПМИД 1599378. 
  6. ^ Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
  7. ^ а б ONeill, Owen J.; Brett, Kaighley; Frank, Anthony J. (2023), Middle Ear Barotrauma, StatPearls Publishing, PMID 29763026, Приступљено 2023-04-23 
  8. ^ а б в Rozycki, S. W.; Brown, M. J.; Camacho, M. (2018-09-30). „Inner ear barotrauma in divers: an evidence-based tool for evaluation and treatment”. Diving Hyperb Med. 48 (3): 186—193. PMC 6205852 Слободан приступ. PMID 30199891. doi:10.28920/dhm48.3.186-193. 
  9. ^ Blanshard, J. D.; Maw, A. R.; Bawden, R. (јун 1993). „Conservative treatment of otitis media with effusion by autoinflation of the middle ear”. Clin Otolaryngol Allied Sci. 18 (3): 188—92. PMID 8365006. doi:10.1111/j.1365-2273.1993.tb00827.x. 
  10. ^ Mirza, S.; Richardson, H. (2005). „Otic barotrauma from air travel”. Journal of Laryngology and Otology. 119 (5): 366—370. PMID 15949100. S2CID 45256115. doi:10.1258/0022215053945723. 
  11. ^ а б Grossman, A.; Ulanovski, D.; Barenboim, E.; Azaria, B.; Goldstein, L. (децембар 2004). „Facial nerve palsy aboard a commercial aircraft”. Aviat Space Environ Med. 75 (12): 1075—6. PMID 15619863. 
  12. ^ Lechner, M.; Sutton, L.; Fishman, J. M.; Kaylie, D. M.; Moon, R. E.; Masterson, L.; Klingmann, C.; Birchall, M. A.; Lund, V. J.; Rubin, J. S. (2018-03-01). „Otorhinolaryngology and Diving-Part 1: Otorhinolaryngological Hazards Related to Compressed Gas Scuba Diving: A Review”. JAMA Otolaryngol Head Neck Surg. 144 (3): 252—258. PMID 29450472. S2CID 3926799. doi:10.1001/jamaoto.2017.2617. .
  13. ^ Hyams AF, Toynton SC, Jaramillo M, Stone LR, Bryson PJ (септембар 2004). „Facial baroparesis secondary to middle-ear over-pressure: a rare complication of scuba diving”. J Laryngol Otol. 118 (9): 721—3. PMID 15509373. doi:10.1258/0022215042244813. 
  14. ^ Principi medicinskog obezbeđenja podvodnih aktivnosti Архивирано на сајту Wayback Machine (2. септембар 2021) Преузето:6. 4. 2020.
  15. ^ Уши и надморска висина, на сајту америчке академије за оторилоларингологију Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2009) Преузето: 9 мај 2009. (језик: енглески)
  16. ^ а б Нофз, Лyндон; Порретт, Јемма; Yии, Натхан; Де Алwис, Надине. "Дивинг релатед отологицал ињуриес". www1.рацгп.орг.ау. Репринтед фром АЈГП вол 49, но 8, Аугуст 2020 Тхе Роyал Аустралиан Цоллеге оф Генерал Працтитионерс 2020.
  17. ^ „Превентион оф Миддле Еар Баротраума”. 2017-01-16. Архивирано из оригинала 16. 01. 2017. г. Приступљено 2023-09-14. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Аероотитис на Викимедијиној остави


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerootitis&oldid=27445125”