Антагонист ангиотензин II рецептора
Антагонисти ангиотензин II рецептора (блокатори ангиотенсин рецептора, АРБ, антагонисти АТ1-рецептора, сартани) група су лекова који модулишу ренин-ангиотенсин-алдостеронски систем. Они се првенствено употребљавају у тратману хипертензије (високог крвног притиска), дијабетичке нефропатије (оштећења бубрега услед дијабетеса) и конгестивног затајења срца.
Медицинска примена[уреди | уреди извор]
Блокатори ангиотенсин II рецептора се користе за третман хипертензије код пацијената који су нетолерантни за терапију АЦЕ инхибиторима. Они не инхибирају разлагање брадикинина или других кинина, и стога ретко узрокују персистентни суви кашаљ и/или ангиоедем. Они налазе примену у третману затајења срца код пацијената који не толеришу терапију АЦЕ инхибиторима, посебно кандесартан. За урбесартан и лосартан постоје клинички подаци који индицирају да су корисни у третману хипертензивних пацијената са типом II дијабетеса, и да могу да успоре прогресију дијабетичке нефропатије. Кандесартан се експериментално користи као превентивни треатман мигрене.[1][2] За лисиноприл је утврђено да је мање ефективан од кандесартана у спречавању мигрене.[3]
Блокатори ангиотенсин II рецептора имају различиту потентност у погледу контроле крвног притиска, са статистички различитим дејствима при максималним дозама.[4]
Неки од ових лекова делују као супстанце којима се повећава екскреција уринске киселине урином.[5][6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Тронвик Е, Стовнер Љ, Хелде Г, Санд Т, Бовим Г (2003). „Пропхyлацтиц треатмент оф миграине wитх ан ангиотенсин II рецептор блоцкер: а рандомизед цонтроллед триал”. ЈАМА. 1 (289 Пт 1): 65—9. ПМИД 12503978. дои:10.1001/јама.289.1.65.
- ^ Цернес Р, Масхави M, Зимлицхман Р (2011). „Дифферентиал цлиницал профиле оф цандесартан цомпаред то отхер ангиотенсин рецептор блоцкерс”. Васц Хеалтх Риск Манаг. 7: 749—59. ПМЦ 3253768
. ПМИД 22241949. дои:10.2147/ВХРМ.С22591.
- ^ Галес БЈ, Баилеy ЕК, Реед АН, Галес МА (2010). „Ангиотенсин-цонвертинг ензyме инхибиторс анд ангиотенсин рецептор блоцкерс фор тхе превентион оф миграинес”. Анн Пхармацотхер. 44 (2): 360—6. ПМИД 20086184. дои:10.1345/апх.1М312.
- ^ Касслер-Тауб К, Литтлејохн Т, Еллиотт W, Руддy Т, Адлер Е (1998). „Цомпаративе еффицацy оф тwо ангиотенсин II рецептор антагонистс, ирбесартан анд лосартан ин милд-то-модерате хyпертенсион. Ирбесартан/Лосартан Студy Инвестигаторс”. Ам Ј Хyпертенс. 11 (4 Пт 1): 445—53. ПМИД 9607383. дои:10.1016/С0895-7061(97)00491-3.
- ^ Данг А, Зханг Y, Лиу Г, Цхен Г, Сонг W, Wанг Б (2006). „Еффецтс оф лосартан анд ирбесартан он серум уриц ацид ин хyпертенсиве патиентс wитх хyперурицаемиа ин Цхинесе популатион”. Ј Хум Хyпертенс. 20 (1): 45—50. ПМИД 16281062. дои:10.1038/сј.јхх.1001941.
- ^ Даскалопоулоу СС, Тзоварас V, Микхаилидис ДП, Елисаф M (2005). „Еффецт он серум уриц ацид левелс оф другс пресцрибед фор индицатионс отхер тхан треатинг хyперурицаемиа”. Цурр. Пхарм. Дес. 11 (32): 4161—75. ПМИД 16375738. дои:10.2174/138161205774913309. Архивирано из оригинала 24. 05. 2009. г. Приступљено 07. 10. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ангиотенсин+II+Тyпе+1+Рецептор+Блоцкерс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)