Антидијароици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Антидијароици су лекови који се користе у симптоматској терапији дијареје. То су већином лекови који модификују мотилитет гастроинтестиналног тракта и утичу на секрецију и реапсорпцију воде и електролита. Ефекат њихове примене подразумева смањење учесталости водених и неформираних столица.

Адсорбенси[уреди]

Адосрбенси испољавају неспецифично деловање на гастроинтестинални тракт. Они везују евентуално присутне бактерије, њихове токсине, разградне продукте, дигестивне сокове па и већину истовремено перорално примењених лекова. Углавном се користе мешавине каолина и пектина, магнезијум-алуминијум-силикат, поликарбофил и метилцелулоза. Холестирамин и холестипол могу бити корисни код дијареја изазаваних вишком нересорбованих жучних соли. Адсорбенси су нетоксични и не ресорбују се из гастроинтестиналног тракта па је њихова примена већином безбедна. Њихова ефикасност у сузбијању дијареје, међутим, није утврђена у контролисаним клиничким студијама.[1][2]

Антимотилитетни лекови[уреди]

Лекови који смањују мотилитет гастроинтестиналног тракта продужавају време транзита цревног садржаја и фаворизују већи степен реапсорпције воде и електролита из лумена црева. Агонисти опиоидних рецептора делују на овај начин. Међутим, морфин, кодеин и слични опиоиди, поред дејства на опиоидне рецепторе у зиду црева остварују и централне ефекте, услед чега поседују значајан потенцијал злоупотребе а њихова примена удружена је са ризиком од развитка психичке и физичке зависности. Лоперамид, као синтетски аналог опиоида, у терапијским дозама испољава минималне ефекте на нивоу ЦНС-а па представља антимотилитетни лек избора.[3] Дифеноксилат, такође синтетски аналог опиоида, има сличан фармакодинамски профил али са израженијим централним ефектима од лоперамида, услед чињенице да, за разлику од њега, у значајнијој мери пролази крв-мождану баријеру. Због тога се у препаратима најчешће комбинује са малим (субтерапијским) дозама атропина како би се редуковао ризик од злоупотребе. Током дуготрајне употребе, ипак, дифеноксилат може изазвати зависност сличну морфинској.[3] Кодеин се такође може користити у краткотрајној терапији дијареје. Кодеин и лоперамид, поред ефекта на редукцију пропулзивних покрета црева, остварају и антисекреторни ефекат.[1]

Антимускариници, као атропин, редукују мотилитет црева али истовремено остварују бројне нежељене ефекте на више других система органа. Услед тога, не користе се у терапији дијареје.

Нежељени ефекти антимотилитетних лекова обухватају: констимпацију, абдоминалне грчеве, вртоглавицу, поспаност, уртикарију, ретко паралитички илеус.[1][4]

Примена антимотилитетних лекова не препоручује се код деце. Такође, код тешких облика гастроентеритиса и суспектне дезинтерије, примена антимотилитетних лекова се не саветује због повећаног ризика од развитка озбиљних компликација као што је токсични мегаколон.[3]

Антисекреторни лекови[уреди]

Бизмут субсалицилат испољава више ефеката: антисекреторни, антиинфламаторни и антибактеријски. За благи антибактеријски ефекат одговоран је превасходно бизмут, док салицилат може испољавати антисекреторни и антиинфламаторни ефекат.[3] Најчешће се користи у симптоматској терапији и профилакси „путничке дијареје“. Може бити ефикасан и у терапији секреторне дијареје инфективне етиологије.[2] У терапијским дозама, бизмут субсалицилат јесте релативно безбедан за употребу. Током примене може се јавити црна пребојеност столице као и пролазна тамна пребојеност усана и језика. Лек може смањити биорасположивост тетрациклина и интераговати са другим препаратима који садрже салицилате.

Октреоид је синтетски октапептидни аналог соматостатина. Инхибира ослобађање серотонина и других биолошки активних пептида, услед чега испољава директан антисекреторни ефекат на нивоу дигестивног тракта. Примењује се парентерално и користи искључиво у озбиљним индикацијама: симптоматска терапија карциноидних тумора, хемотерапијом-индуковане дијареје а са ограниченим успехом се користи и код дијареје повезане са сидом.[2] Нежељени ефекти обухватају низ гастроинтестиналних нежељених ефеката, постпрандијалну хипергликемију као и појаву холелитијазе након дуготрајне терапије.[4]

Биолошки препарати[уреди]

Примена пробиотика може бити корисна у профилакси и терапији дијареје повезане са употребом антибиотика. Закључци неколико мета-анализа указали су на позитивне ефекте употребе пробиотика али и на неопходност додатних контролисаних клиничких студија ради потврде ефикасности.[5][6][7]

Ефикасност примене пробиотика у терапије акутне дијареје инфективне етиологије мање је извесна а повољни ефекти су чешће изражени код одојчади и деце, мада се запажају и код одраслих.[6][8][9]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Flower RJ. Pharmacology. 6th ed. Edinburgh: Churchill Livingstone; 2007.
  2. ^ а б в Spruill WJ, Wade WE. Diarrhea, Constimpation, and Irritable Bowel Syndrome. In: DiPiro JT et al., editors. Pharmacotherapy: A Pathophysiologic Approach. 7th ed. New York: The McGraw-Hill Companies; 2008.
  3. ^ а б в г Rutter P. Constimpation and diarrhoea. In: Walker R, Whittlesea C, editors. Clinical Pharmacy and Therapeutics. 4th ed. Edinburgh: Churchill Livingstone; 2007.
  4. ^ а б British Medical Association, Royal Pharmaceutical Society of Great Britain. British National Formulary 56. London: BMJ Group and RPS Publishing; September 2008.
  5. ^ Cremonini F, Di Caro S, Nista EC, Bartolozzi F, Capelli G, Gasparrini G et al. Meta-analysis: the effect of probiotic administration on antibiotic-associated diarrhoea. Aliment. Pharmacol. Ther. 2002; 16(8):1461–67.
  6. ^ а б Sazawal S, Hiremath G, Dhingra U, Malik P, Deb S, Black RE. Efficacy of probiotics in prevention of acute diarrhoea: a meta-analysis of masked, randomised, placebo-controlled trials. Lancet Infect. Dis. 2006; 6(6):374–82.
  7. ^ Szajewska H, Ruszczyński M, Radzikowski A. Probiotics in the prevention of antibiotic-associated diarrhea in children: A meta-analysis of randomized controlled trials. J. Pediatr. 2006; 149(3):367-72.
  8. ^ Szajewska H, Mrukowicz JZ. Probiotics in the Treatment and Prevention of Acute Infectious Diarrhea in Infants and Children: A Systematic Review of Published Randomized, Double-Blind, Placebo-Controlled Trials. J. Pediatr. Gastroenterol. Nutr. 2001; 33:S17-S25.
  9. ^ Van Niel CW, Feudtner C, Garrison MM, Christakis DA. Lactobacillus Therapy for Acute Infectious Diarrhea in Children: A Meta-analysis. Pediatrics 2002; 109(4):678-84.