Антипруритик
Антипруритици (лекови против свраба) лекови за инхибицију свраба (Латин: pruritus), који је често последица опекотина од сунца, алергијске реакције, екзема, псоријазе, овчијих богиња, гљивичне инфекције, убода инсеката као што су комарци, буве, и гњиде, и контактног дерматитиса и уртикарија узрокованих биљкама попут отровног бршљена или коприве.
Топикални антипруритици у облику кремова и спрејева су често доступни на слободно. Орални лекови против свраба такође постоје и већином су дуступни на рецепат. Активни ингредијенти обично припадају следећим класама:
- Антихистамини, као што је дифенхидрамин (Benadryl)
- Кортикостероиди, као што је хидрокортизонска топичка крема
- Локални анестетици, као што је бензокаинска топичка крема (Ланакаин)
- Контраиританти, као што је минтино уље, ментол, или камфор[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Херцоговá Ј (2005). „Топицал анти-итцх тхерапy”. Дерматологиц тхерапy. 18 (4): 341—3. ПМИД 16297007. дои:10.1111/ј.1529-8019.2005.00033.x.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Frontiers in pruritus research: scratching the brain for more effective itch therapy J. Clin. Invest. 116:1174-1185 (2006). DOI 10.1172/JCI28553