Бромфенак
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
2-[2-амино-3-(4-бромобензоил)фенил]сирћетна киселина | |
| Клинички подаци | |
| Продајно име | Duract, Xibrom |
| Drugs.com | Монографија |
| Начин примене | Офталмички |
| Идентификатори | |
| CAS број | 91714-94-2  |
| ATC код | None |
| PubChem | CID 60726 |
| DrugBank | DB00963 |
| ChemSpider | 54730 |
| ChEBI | CHEBI:240107 |
| ChEMBL | CHEMBL1077 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C15H12BrNO3 |
| Моларна маса | 334,165 |
| |
| |
Бромфенак је нестероидни антиинфламаторни лек (НСАИД)[1] који се продаје у САД као офталмолошки раствор (брендови проленса и бромдеј,[2] ранија формулација је бренд Ксибром, који је сада укинут) од стране ИСТА Пхармацеутицалс за краткорочне, локалне примене. Проленса и бромдеј су формулације бромфенака једном дневно, док је Ксибром био одобрен за примену два пута дневно. У Европској унији, бренд је јелокс. Бромфенак је намењен за лечење упале ока и бола након операције катаракте.[3]
Особине[уреди | уреди извор]
Бромфенак је органско једињење, које садржи 15 атома угљеника и има молекулску масу од 334,165 Da.[4][5]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 4 |
| Broj donora vodonika | 2 |
| Broj rotacionih veza | 4 |
| Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 2,9 |
| Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) | -4,7 |
| Поларна површина[8] (PSA, Å2) | 80,4 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Rovere G, Nadal-Nicolás FM, Sobrado-Calvo P, García-Bernal D, Villegas-Pérez MP, Vidal-Sanz M, Agudo-Barriuso M (новембар 2016). „Topical Treatment With Bromfenac Reduces Retinal Gliosis and Inflammation After Optic Nerve Crush”. Investigative Ophthalmology & Visual Science. 57 (14): 6098—6106. PMID 27832276. doi:10.1167/iovs.16-20425
.
- ^ „Bromfenac Sodium Monograph for Professionals”. Drugs.com. 21. 4. 2020. Приступљено 23. 11. 2020.
- ^ Haberfeld H, ур. (2015). Austria-Codex (на језику: German). Vienna: Österreichischer Apothekerverlag.
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
