CXCL7

С Википедије, слободне енциклопедије
Про-тромбоцит базични протеин (хемокин (C-X-C мотив) лиганд 7)
ПДБ приказ базиран на 1ф9п​.
Доступне структуре
1ф9п​, 1нап​, 1твx
Идентификатори
Симболи ППБП; ПБП; Б-ТГ1; Бета-ТГ; ЦТАП-III; ЦТАП3; ЦТАПИИИ; ЦXЦЛ7; ЛА-ПФ4; ЛДГФ; МДГФ; НАП-2; СЦYБ7; ТЦ1; ТЦ2; ТГБ; ТГБ1; ТХБГБ; ТХБГБ1
Вањски ИД ОМИМ121010 МГИ1888712 ХомолоГене48122 ГенеЦардс: ППБП Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5473 57349
Енсембл ЕНСГ00000163736 ЕНСМУСГ00000029372
УниПрот П02775 н/а
РефСеq (мРНА) НМ_002704 НМ_023785
РефСеq (протеин) НП_002695 НП_076274
Локација (УЦСЦ) Цхр 4:
75.07 - 75.07 Мб
Цхр 5:
91.84 - 91.85 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

CXCL7, хемокин (C-X-C мотив) лиганд 7, је људски ген[1] који кодира истоимени протеин. CXCL7 је мали цитокин из CXC хемокин фамилије. Он је изоформа бета-тромбоглобулина или протромбоцит базични протеин (PPBP).[2][3]

CXCL7 протеин се ослобађа у великим количинама из тромбоцита након њихове активације.[4] Он стимулише разне процесе укључујући митогенезу, синтезу екстрацелуларног матрикса, метаболизам глукозе и синтезу плазминоген активатора.[5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ентрез Гене: ППБП про-плателет басиц протеин (цхемокине (C-X-C мотиф) лиганд 7)”. 
  2. ^ Христов M; Зернецке А; Бидзхеков К; et al. (2007). „Importance of CXC chemokine receptor 2 in the homing of human peripheral blood endothelial progenitor cells to sites of arterial injury”. Circ. Res. 100 (4): 590—7. PMID 17272812. doi:10.1161/01.RES.0000259043.42571.68. 
  3. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  4. ^ Majumdar S, Gonder D, Koutsis B, Poncz M (1991). „Characterization of the human beta-thromboglobulin gene. Comparison with the gene for platelet factor 4”. J Biol Chem. 266 (9): 5785—9. PMID 1826003. 
  5. ^ Castor C, Miller J, Walz D (1983). „Structural and biological characteristics of connective tissue activating peptide (CTAP-III), a major human platelet-derived growth factor”. Proc Natl Acad Sci USA. 80 (3): 765—9. PMC 393460Слободан приступ. PMID 6572368. doi:10.1073/pnas.80.3.765. 
  6. ^ Castor C, Furlong A, Carter-Su C (1985). „Connective tissue activation: stimulation of glucose transport by connective tissue activating peptide III”. Biochemistry. 24 (7): 1762—7. PMID 4005226. doi:10.1021/bi00328a029. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]