Marilyn Manson (музичка група)

С Википедије, слободне енциклопедије

Марилyн Мансон
Марилyн Мансон на наступу 2017. године
Музички рад
Активни период1989—данас
Оснивање1989. (Форт Лодердејл)
Жанр
Издавачке куће
Чланови
Садашњи члановиМерилин Менсон
Пол Вајли
Хуан Алдерете
Брендон Перцборн
Остало
Повезани чланциНине Инцх Наилс

Марилyн Мансон је музичка група из Лос Анђелеса у Калифорнији (САД). У звуку групе, често називаном шок рок, видљиви су утицаји хеви метала, индастријала и глам рока. Музику и имиџ групе тешко је сврстати у неки од жанрова, пошто је сваки албум специфичног изгледа и звука. Група је основана 1989. године у Форт Лодердејлу на Флориди као Мерилин Менсон и Језива деца. Врло брзо група је својим јединственим, театралним наступима у јавности те исто таквим концертима успела сакупити малобројно, али верно локално култ следбеништво које се у периоду од неколико година проширило на велик број обожавалаца широм света.

Група данас представља једну од најконтроверзнијих појава на модерној музичкој сцени. Највише заслуга за тако нешто има Мерилин Менсон, главни певач групе (правим именом Брајан Ворнер), познат по својим честим конфликтима са представницима цркве и политике. Псеудоним сваког члана групе комбинација је имена познате женске поп звезде и презимена неког масовног или серијског убице. Чланови групе нападно се шминкају и облаче у необичне костиме и познати су по шокантном понашању и на позорници и у јавности. Текстови песама групе често су оштро критиковани због антирелигијског садржаја и неприкривених алузија на секс, дрогу и насиље. Њихова музика се често етикетира као увредљива и непристојна а у неколико наврата њихови су концерти отказивани и забрањивани.

Временом су протести и негативне критике почели јењавати али је, очекивано, почела опадати и популарност групе. Ипак, многобројни одани обожаваоци помогли су групи да одржи свој висок углед на музичкој сцени: чак три албума групе достигла су платинасте тираже, четири су постала златна а три албума доспела су на топ-листу најбољих десет албума од којих су два била на првом месту.

Историја[уреди | уреди извор]

Споокy Кидс и ране године (1989—1992)[уреди | уреди извор]

Мерилин Менсон и Језива деца. Редом: Гиџет Гин, Дејзи Берковиц, Мерилин Менсон, Сара Ли Лукас и M. V. Гејси

Године 1989. Брајан Ворнер био је студент на колеџу у потпуности посвећен стицању дипломе из журналистике а занат је пекао пишући музичке текстове за магазин "25-та паралела" из Јужне Флориде. На тај начин се упознао са групама и музичарима са којима ће касније његова група често бити поређена, а у које спадају група Мај лајф вид д трил кил калт те Трент Резнор из групе Најн инч нејлс. Потом упознаје гитаристу Скота Путескија и предлаже му да заједно оформе музичку групу. Ворнер, Путески и басиста Брајан Тутуник под именом Мерилин Менсон анд тхе Споокy Кидс праве свој први демо снимак 1990. године узимајући псеудониме (редом) Мерилин Менсон, Дејзи Берковиц и Оливија Њутн Банди. Ускоро им се придружује Стивен Бир, са псеудонимом Мадона Вејн Гејси. Бандија замењује Гиџет Гин (правим именом Бред Стјуарт). Године 1991. групи се прикључује бубњар Фред Страјтхорст, под псеудонимом Сара Ли Лукас.

Псеудоними које су изабрали требало је да одражавају базични концепт деловања групе: дихотомију добро-зло и међусобно преплитање те две категорије. "Мерилин Монро има мрачну страну", објаснио је Менсон у својој аутобиографији, "баш као што Чарлс Менсон има добру и интелигентну страну". I слике Мерилин Монро и слике Чарлса Менсона, баш као и слике других познатих али и озлоглашених личности, често су се појављивале у раним промотивним материјалима групе.

Ранији постери групе Мерилин Менсон и Језиве деце. Све цртеже и скице урадио је сам Менсон.

Популарност Језиве деце брзо је расла у локалним оквирима и то првенствено захваљујући ди-џеју Скоту Дејвиду који је на WYНX-ФМ радију често пуштао демо снимке групе, али и атрактивном визуелном концепту групе који је укључивао маштовиту кореографију те обилато коришћење шок техника. Није било неуобичајено видети на позорници "на крстове разапете наге жене, дете у кавезу или крваве делове животињског тела"; Менсон, Берковиц и Гин наступали су у женској одјећи или у бизарним костимима; пошто нису могли ангажовати професионалног пиротехничара, често су успевали да запале реквизите на позорници. У својим наступима комбиновали су елементе гротеске са иконографијом поп културе 70-тих и 80-тих година двадесетог века - нарочито са ликовима из дечјих цртаних филмова који су се често, понекад само мало измењени, појављивали на лецима и постерима групе, а музичке теме и звучни инсерти из тих филмова често су се појављивали као семплови у композицијама групе. Група наставља са објављивањем касета, скраћује своје име на Мерилин Менсон да би лета 1993. године привукли пажњу Трента Резнора који је већ тада водио сопствену издавачку кућу, Нотинг Рекордс.

Нотинг Рекордс и први албуми (1993—1996)[уреди | уреди извор]

Резнор је тада понудио Менсону и његовој групи потписивање уговора и прилику да буду предгрупа групи Најн инч нејлс на њиховој предстојећој турнеји. Мерилин Менсон прихваћа обе понуде и у јулу 1993. почињу снимање свог првог "правог" албума насловљеног као Портаит оф ан Америцан Фамилy (Портет Америчке Породице). У сарадњи са продуцентом Ролијем Мозиманом група је у Мајамију почела снимати албум на којем су се налазили и нови материјали али и песме из репертоара Језиве деце. Прва верзија албума завршена је крајем јесени 1993. године и названа је Тхе Мансон Фамилy Албум (Менсонов Породични Албум) Али, већина је сматрала да је албум лош. Продуцент Роли Мозиман никако није успео да на овом албуму постигне сировост и тврдоћу звука као, на пример, на албуму групе Свонси (који је такође продуцирао). Трент Резнор а и сви чланови групе сматрали су да је албум лош и беживотан и да се на њега није успела пренети атмосфера Менсонових енергичних интерпретација. "Сматрао сам да је албум грозан", објашњавао је једном приликом Менсон "па сам сугерисао Тренту да га преслуша, и он је такође мислио да је без везе". Некако у то време почињу и проблеми са басистом Гиџетом Гином који више није могао да контролише своју склоност ка хероину.

У октобру 1993. Резнор почиње потпуно преуређивање албума наговоривши групу да пређе у лосанђелески студио. У овом није учествовао Гиџет Гин који је нешто раније био хоспитализован због предозирања. Послије седам недеља миксовања, ремиксовања и поновног снимања, албум, сада назван Портраит оф ан Америцан Фамилy, био је спреман за објављивање. I док се први сингл, Гет Yоур Гунн ("Посегни за пиштољем", иако је овдје енглеска ријеч за "пиштољ", написана са два 'н', асоцирајући на презиме Др. Гана и на његово убиство, по којем је ова пјесма и била инспирисана), вртео на радио-станицама, Гин је примио обавештење да његове услуге више нису потребне; заменио га је Твиги Рамирез (псеудоним Џордија Вајта) који је пре тога свирао у дет метал групи из Мајамија Амбуг-а-лард.

У децембру 1993, на почетку четрнаестонедељне турнеје са групом Најн инч нејлс, Рамирез дебитује као басиста. Управо на тој турнеји Менсон упознаје оснивача сатанистичке цркве, Антона Лавија који га убрзо почаствује титулом "свештеника", која у сатанистичкој цркви означава особу која има утицаја у цркви, али не посвећује свој живот ширењу вере.

Омот ЕП-а, Мирише попут деце (Смеллс Лике Цхилдрен)

У марту 1995. група је започела своју прву турнеју по САД која је у ствари била двомесечна промоција првог албума. Као предгрупа наступали су Монстер вуду машин; након ове турнеје бубњар Сара Ли Лукас напушта групу. Током турнеје све су више расле тензије између између Лукаса и Менсона а на завршном концерту Менсон се одлучио на шокантан потез: током извођења композиције "Лунцхбоx" (Кутија за Ужину), Менсон полива Лукасове бубњеве бутаном и пали их - док Лукас у другом плану још увек покушава да свира на њима. Одмах после тог концерта Лукас је напустио групу. Две недеље по његовом одласку групи се придружује Џинџер Фиш као Лукасова замена. Група је у то време поново била на турнеји, али овога пута са групама Данзиг и Корн. Након завршетка турнеје, у лето 1995, група се сели у Њу Орлеанс (где је било ново седиште Нотинга) и започиње рад на трећем синглу са албума, композицији "Дрогерашки шешир" (Допе Хат). Сингл је пропраћен спотом у којем Менсон глуми лик Вилија Вонке у шок-рок екранизацији књиге за децу Чарли и фабрика чоколаде Роалда Дала а сингл "Дрогерашки шешир" постаје једночасовни ЕП Мирише попут децт (Смеллс Лике Цхилдрен). ЕП се састојао од петнаест нумера које су укључивале обраде песама других аутора, ремиксе, бизарне звучне експерименте, те обраду песме "Слатки снови" групе Јуритмикс која постаје први прави хит групе Мерилин Менсон: видеоспот песме интензивно се емитовао на МТВ-ју (за разлику од спота за песму "Дрогерашки шешир" који је МТВ неколико месеци раније почео да пушта само у касним вечерњим сатима) а мејнстрим музичка штампа по први пут почиње да примећује групу. Потом следи петомесечна турнеја (од септембра до фебруара) на којој се представљају нове песме као што су "Неодговорна химна мржње" (Ирреспонсибле Хате Антхем), "Минута ћутње" (Минуте оф Децаy) и "Мирише на дјецу". Почетком 1996. године група улази у Нотинг студио у Њу Орлеансу да би започела снимање новог албума или, како је Менсон изјавио, "музичког ритуала осмишљеног да изазове апокалипсу".

Антихрист суперстар (Антицхрист Суперстар), други албум групе, објављен је 8. октобра 1996. Снимљен је Нотинг студију у Њу Орлеансу а продуцент је био Трент Резнор; снимање албума било је дуго и мукотрпно, при чему су чланови групе експериментисали са неспавањем и употребом дрога зарад стварања депресивне и насилне атмосфере на албуму. Усред снимања албума, гитариста Дејзи Берковиц, један од оснивача групе, одлази а на соло гитари га замењује Твиги Рамирез који свира на већини песама на албуму и постаје стални гитариста на турнеји која је уследила.

На аудицији пролази Тимоти Линтон из чикашке групе Лајф, Секс анд Дет (ЛСД) који, у складу са шестогодишњом традицијом именовања чланова, даје себи име Зим Зам - име које потиче из кабале, главне тематске инспирације албума.

"Прелијепи људи" (Тхе Беаутифул Пеопле), први сингл са албума, брзо је напредовао на топ листи алтернативног рока стварајући повољан терен за излазак албума који доспева на треће место на листи најпродаванијих албума. Ускоро следи једноипогодишња промотивна турнеја названа Мртав за свијет турнеја (Деад То Тхе Wорлд), најдужа и најобимнија дотад, која је укључивала дебије групе у Великој Британији, континенталној Европи и Јужној Америци. Група постаје све популарнија у САД, али нису сви имали позитивно мишљење о групи.

Протести, Мецханицал Анималс, Колумбајн, и Холлy Wоод (1997—2001)[уреди | уреди извор]

Како је турнеја одмицала, група је постала мета конгресних окупљања, а којиа су предвођена од стране сенатора Џозефа Либермена, и чији је циљ био да констатују присуство, ако га и има, насилних текстова у музици, и утицај који ти текстови имају над младим слушаоцима. Либермен ће касније прозвати Мерилин Менсона за "...можда најболеснију групу икада, а која је промовисана од стране озбиљније издавачке куће". Као додатак томе, скоро свако извођење на турнеји је било праћено демонстрацијама религиозних удружења, који су молили Менсонове фанове да не иду да гледају музичара који је једном рекао: "Мислим да ће сваки пут када људи чују овај нови албум Бог ће бити уништен у њиховим главама...".

Десетог новембра, док се све ово одигравало, група је издала уживо/ремикс ЕП са називом Ремикс и понављање (Ремиx анд Репент), који је садржавао нове верзије три сингла Антихрист суперстара, "Прелијепих људи", "Подвезе" (Тоурниqует), и "Човјека кога се ви плашите" (Ман Тхат Yоу Феар), а које су праћене пјесмама снимљених уживо током америчког дјела Мртав за свијет турнеје. Двије пјесме узете са Антихрист суперстара су дате музици за филмове: "Јабука Содоме" (Аппле оф Содом) је дата за Дејвид Линчов Изгубљени друм, и "Пушење за твоју одлуку" (Тхе Суцк Фор Yоур Солутион) за Хауард Стернове Приватне дјелове. При завршетку године, Менсон је најавио издавање своје прве књиге, аутобиографије Дуг и тежак пут из пакла; књига је издата у фебруару 1998-е, заједно са документарцем свјетске турнеје, који је насловљен Мртав за свијет. Издавање албума који је требало да прати Антихрист суперстар, по ријечима чланова групе, је био неизбјежан, и био је пропраћен гласинама да ће Били Корган и Даст Брадерз имати удјела у, још увјек ненасловљеном албуму.

Петнаестог децембра 1998-е, Мерилин Менон је издао Механичке животиње (Мецханицал Анималс), албум који је примио много инспирација од Дејвид Боувиа. Интерскопова промоција албума је била масивна, а укључивала је огромни билборд пјевача Менсона у виду андрогинозног ванземаљца изнад Тајм Сквера, и узастопно појављивање групе на МТВ-у и осталим програмима да промовишу нови албум и сингл "Представу дроге" (Тхе Допе Схоw); праћен успјехом Антихрист Суперстара и овим маркетингом штампе, албум је завршио на првом мјесту листе 200 најпродаванијих албума. Група је представила себе у новом свјетлу за овај албум; склањајући у страну празноћу претходног албума, Мерилин Менсон је сада био глам-рок група, позајмљујући своје визуелно представљање највише од Боувиа, Рокси музике и њених "продуката". У ово вријеме, група се за стално преселила у Лос Анђелес, и Зим Зам је био замијењен глам гитаристом, Џоном Лоуверијом, који се прикључио групи као Џон 5. После кратке промотивне турнеје, група је започела Рок је мртав (Роцк Ис Деад) свјетску турнеју са Холом и Монстер Магнетом као подршком. Турнеја ће бити проблематична: првог марта 1999-е, три групе су имале своју прву представу у Спокејну, Вашингтону; до четрнаестог марта, Хол је напустио турнеју (због, како су изјавили, проблема са публиком, коју су већином чинили Менсонови обожаваоци и због "мањка својих фанова") и Менсон је сломио свој кук, правећи одлагања неколиких представа. Џек оф Џил и Нешвил пуси су били замољени да употпуне слободна отварајућа мјеста на турнеји.

Мање од три седмице, од наставка турнеје, два ученика у Средњој школи Колумбајн у Литлтону, у Колораду, убили су тринаест људи и потом извршили самоубиства; медија их је описала као фанове "насилне" музике и видео игара. 28. априла, из поштовања према жртвама, Мерилин Менсон је отказао преостале дане Рок је мртав турнеје, и неће се поново појавити у Денверу све до Озфеста 2001-е.

Остатак 1999-е и већина 2000-е је био период релативног мира за Мерилин Менсона. Група је провела годину дана тихо пишући и снимајући у студију у Долини Смрти, са само једним синглом, "Очаравајућом панорамом завршних времена" (Астонисхинг Панорама Оф Тхе Ендтимес) - који је узет са Антихрист суперстара - а који се појавио отприлике у то вријеме. Четрнаестог новембра 2000-е, Свето дрво (У сјенци Долине Смрти) (Холy Wоод (Ин Тхе Схадоw Оф Тхе Валлеy Оф Деатх)) је било издато. Враћајући се мрачном, више морбидном звуку Антихрист суперстара, већина садржаја албума је написана као одговор на масакр у Колумбајну. Поред критичких одобравања, Свето дрво се није продавало тако добро као његов претходник, Механичке животиње, али је био албум којег су његови фанови најбоље прихватили. Описан од стране групе као почетак триптиха, који се наставља преко Механичких животиња, и са Антихрист суперстаром као завршетком; његова главна тема је била искориштавање везе смрти и славе у америчкој култури, а текстови албума и његови умјетнички радови су имали много асоцијација са Џон Ф. Кенедијом и Ли Харви Освалдом, Џон Леноном и Марк Дејвид Чапманом, па чак и са Абрахам Линколном и Џон Вајлкс Бутом. Оружје, бог и влада (Гунс, Год анд Говернмент) свјетска турнеја је проширила тему америчке фасцинације ка насиљу, са логоом турнеје - пушком и паром пиштоља организованих да формирају хришћански крст (на тај начин представљајући насиље и гријех које религија и власт остварују путем снаге и моћи).

Шеснаестог маја, 2001-е, на Мерилин Менсон интернет страници било је најављено да ће Менсон цитирати Библију на свом наступајућем концерту, не би ли "изједначио" своје "насилне" текстове са Библијом, како бисмо "проучили путеве предивних хришћанских прича о болести, убиству, прељуби, самоубиству и жртвовању дјеце. Сад, то се мени чини као забава". Двадесет првог јуна, 2001-е, Менсон је заиста читао из Библије у Денверу, Колораду, читајући одређене редове као што су из Треће књиге Мојсијеве, 20:9 ("Ко опсује оца својега или матер своју, засигурно ће бити погубљен") и из Псалама 137:9 ("Благо ономе који узме и разбије дјецу твоје о камен") као доказ да текстови групе, нису ништа више насилни од саме Библије.

Голден Аге и "опроштајни" албум (2002—2005)[уреди | уреди извор]

Са "триптихом" од претходна три албума сада завршеним, Мерилин Менсон је био слободан да започне нови пројекат. Налазећи инспирацију у декадентној Свинг ери из 1930-их, група је снимила Голден Аге оф Гротесqуе (Златно доба гротеске) 2002. и албум је издат тринаестог маја 2003. Враћајући се текстуалној "дубини", симболичном звуку и скривеном значењу (које је присутно и у Холy Wоод), нови албум је био окарактеризован повремено конкретним текстом, а у проширеној метафори, Менсон пореди своју често критиковану музику са њемачким "ентартете Кунстом" из '30-их година прошлог вијека, који је био протјеран од стране Нацистичког режима. Нови члан групе, Тим Сколд, који је замјенио Твигија Рамиреза, додао је нову димензију звуку; понијевши са собом из КМФДМ-а карактеристично коришћење тешких индастријалних бубњева и такозвани "ултра хеви бит". Албум је доспио на прво мјесто у листи најпродаванијих албума, продајући преко 180.000 копија у Америци током прве седмице издавања.

Још једна свјетска турнеја је услиједила, Гротесqуе Бурлесqуе (Гротескна бурлеска), која је проширила тему Вејмар републике из албума, додајући елементе Њемачког кабареа извођењима групе. Заједничка умјетничка сарадња између Менсона и Готфрид Хелнвина се појавила у наступима и облачењу групе, и чланови су почели да се појављују на сцени, а и ван ње, у дизајнираним одјелима уз присуство модних звијезда.

Лест Wе Форгет: Тхе Бест оф Марилyн Мансон (Да не бисмо заборавили: Најбоље од Мерилин Менсона) је издато двадесет осмог септембра 2004. За албум је речено да ће бити пјевачев "опроштајни"; ипак, он је инсистирао да то неће бити Мерилин Менсонов последњи албум. Био је промовисан Агаинст Алл Годс (Против свих богова) турнејом. После издавања сингла "Персонал Јесус" (Приватни Исус), група је направила многобројне промоционалне наступе; на једном од њих, на додјељивању Комет награда у Њемачкој, бубњар Џинџер Фиш, пао је са дизача за бубњеве, правећи фрактуру лобање и лакта. Бивши бубњар Најн Инч Нејлса, Крис Врена, га је замјенио; током свог опорављања од незгоде, Фиш је снимао и свирао са новом групом, Мартир Плотом, прије него што се вратио Мерилин Менсону. Џон 5 је такође био замјењен; Марк Чаузи од Фајта је преузео главну гитару на Агаинст Алл Годс турнеји. Лест Wе Форгет је достигао златни тираж у 2005.

Било је мишљења да је Менсонов "опроштајни албум" био коментар који је наговјештавао да чланови групе више неће бити стални, и да ће музичари који снимају албуме и свирају уживо, у будућности, ротирати, као и што је случај са Најн Инч Нејлсом и са КМФДМ-ом. Ова теорија ће можда бити потврђена са издавањем Менсоновог шестог албума, који ће бити снимљен од стране Менсона, Гејсија и Сколда, заједно са "асортиманом других музичара".

Раст Селебритеријана: Нова ера (2006—)[уреди | уреди извор]

Започињући у јануару 2006, и настављајући се у периоду од неколико мјесеци, Мерилин Менсонова официјелна интернет страница је доживљавала честе промјене, додаване су јој нове Менсонове слике и музика, и правила су се индискретна упућивања ка Селебритеријан Корпорацији, умјетничком покрету предвођеном од стране Менсона. Рекламна роба се такође поново појавила у то вријеме садржавајући логое као што је "дупли крст" (варијација Лорејновог крста), и одређене слогане - могуће нове текстове пјесама - као што су "продаћемо своју сјенку онима које стоје у њој" и "не тражи смрт, тражи уништење".

Иако још није потврђено од стране Интерскоп Рекордса, Менсон је изјавио да ће нови албум групе бити на располагању до почетка 2007. Пјевач је такође рекао да ће компилација нове музике и претходно неиздатих пјесама услиједити као музика за Менсонов предстојећи хорор филм, Фантазмагорија: Визије Луис Карола (Пханатсмагориа: Тхе Висионс оф Леwис Царролл). У септембру 2006, Роулинг Стоун је потврдио да је Мерилин Менсон завршио "око половине цјелокупног албума", а која садржи пјесму са називом "Побуњеници без аплауза". Група је такође допринијела музици за филм Ноћна мора прије Божића 3Д, урадивши обраду пјесме "Ово је Ноћ вјештица" (Тхис Ис Халлоwеен). У октобру, на премијери Ноћне море прије Божића 3Д у Ел Капитан Театру, Менсон је најавио привремени датум издавања новог албума: "у вријеме Дана заљубљених" 2007.

Група се појавила на Вечерашњој емисији са Џеј Леноом тридесет првог октобра 2006; изводећи "Ово је Ноћ вјештица" са Менсоном као водећим вокалом, Сколдом на гитари, Гејсијем на клавијатури и синтисајзеру, и повратним чланом Џинџер Фишом на бубњевима.

Тридесет првог октобра 2006, је било отварање Менсонове галерије у Лос Анђелесу, у Калифорнији, коју је Менсон прозвао "Селебритеријан Корпорација, Галерија фине умјетности". Током вечери Менсон је рекао Роулинг Стоуну: "процес отварања галерије се завршио инспиришући ме да направим нови албум... само нас још двије пјесме дијеле од завршетка албума којег нисмо ни имали до прије два мјесеца. Понекад то звучи и претенциозно, али мени је лакше да за себе кажем да сам умјетник - ако одлучим да направим музику или ако одлучим да направим филм, то свакако дјелује. Само желим да очувам ниво интегритета."

Група је такође изјавила жеље да изда ремастеризовану, и вјероватно продужену верзију Антихрист суперстара, иако су "представници Нотинг Рекордса индицирали да нису способни да нађу, или су изгубили оригиналне снимке" Портрета америчке породице, Мирише на дјецу, и Антихрист суперстара.

I сам Менсон је, у неколико прилика, изјавио жељу за поновним издавањем видео документараца Мртав за свијет и Бог је у телевизији (који је састављен од спотова из Механичких животиња и неприказаних снимака са Рок је мртав турнеје) на ДВД-у.

Музички узори и стил[уреди | уреди извор]

У свету музике група је постала позната по свом необичном позоришном имиџу те специфичном музичком изразу; у звуку групе уочавају се елементи визуелистичке поезије, глам рока и нарочито кабареа. Видљиво је да је певач и оснивач групе Брајан Ворнер (знан и као Мерилин Менсон, рођен 5. јануар 1969[1]) као младић био љубитељ група Блек Сабат и Кис али су и остали чланови допринели јединственом звуку групе. У музици групе уочљива је тежња ка сједињавању типичног тешкометалног гитарског звука и гласног бубњарског ритма са звуком електричних музичких инструмената индастријал метала али и настојања да се алтернативни метал "надогради" неуобичајеним техникама снимања и музичког експеримента.

Након што се сусрео са музиком групе Биг Блек, Менсон је хтео да формира рок групу која би користила ритам машину што је у оно време био прилично радикалан потез с обзиром да се ритам машина до тада користила само у денс и реп музици. Менсон је своју намеру реализовао кроз своје ране музичке радове у групи и та експериментална музика снажног ритма наликовала је радовима Стива Албинија и његове групе Биг Блек; касније, музика групе значајно еволуира додавањем бубњева, другачијим стилом компоновања и употребом модерних техника снимања звука, а све то је било највидљивије у звуку и имиџу концертних наступа. Гитариста Дејзи Берковиц и басиста Гиџет Гин у групу су дошли из панкерског миљеа па су текстови и музика групе често подсећали на радове Џима Керола и његове групе (Керолова песма "Пеопле Wхо Диед" (Људи који су умрли) била је једна од првих обрада које је направила група Мерилин Менсон), а концерти групе су често подсећали на концерте Њујорк долса. У дискографској кући Нотинг Рекордс (са којом је група имала уговор) такву ће музику поредити са музиком групе Џејн'с адикшон, међутим, након одређеног времена у музици групе почели су се осећати утицаји других група из те издавачке куће као што су Најн инч нејлс и Прик.

Евидентно је такође да је Мансон био под утицајем шок рок стила извођача као што је Алис Купер; у новије време преовлађује утицај глам рокера као што је Дејвид Боуи, чију је склоност да се камелеонским метаморфозама уклапа у нове музичке жанрове музичка критика често приписивали управо Мерилину Менсону. Хард рок корени Џона 5 највидљивији су на концертним наступима групе; Тим Сколд је био гитариста, басиста и певач групе КМФДМ пре него што је дошао у групу Мерилин Менсон и у музику групе унео елементе "ултра-хеви бит" музике из бившег бенда.

Композиција и писање песама[уреди | уреди извор]

Текстове свих песама написао је Менсон лично и у њима вештом игром речи испољава своје мизантропско расположење комбиновано са нападима на католичку цркву. Често се служи двосмисленим вербалним досеткама; на пример, песма са албума "Холy Wоод" (Свето дрво), која је посвећена трагедији у средњој школи у Колумбајну, има назив "Циљ(а)на публика" (Таргет Аудиенце); на том албуму честе су алузије на убиства и атентате, као у песми "Фалл оф Адам" (Адамов пад) у којој се фразом "Абрахам Линколн Таун Карс" алудира и на Абрахама Линколна и његов трагичан крај и на марку лимузине у којој је убијен Кенеди. Менсон често користи неологизме које изговара у брзом ритму; у песми "Мецханицал Анималс" (Механичке животиње) са истоименог албума налазимо следеће стихове: "Били смо неурофобични и савршени / дана када смо изгубили душе... ти си била моја механичка млада / моја фенобарби-лутка / мани-краљица депресије / са лицем мртве звијезде". Пажљивим проучавањем Менсонових текстова може се уочити и утицај Фридриха Ничеа као у песми "Фигхт Сонг" (Борбена песма) са албума Холy Wоод а у песми "Цоунт То Сиx Анд Дие" (Изброј до шест и умри) помиње се ничеански концепт "вечног враћања истог". У једном од бројева музичког часописа Керанг (који је уредио као гост) Менсон напомиње да је албум "Антицхрист суперстар" инспирисан ничеанизмом и посвећен управо Фридриху Ничеу.

За разлику од текстова, музику углавном компонују чланови групе, а тренутно су најистакнутију Тим Сколд (бас гитара, електрична гитара и програмирање) и Мадона Вејн Гејси на клавијатурама, синтисајзеру и електричним бубњевима. Дејзи Берковиц и Твиги Рамирез били су главни композитори све до напуштања групе.

Група је позната и по обрадама песама других уметника; њихове најпознатије обраде су мрачна панк-метал верзија "Сwеет Дреамс" (Слатких снова) групе Јуритмикс те звуком синтесајзера прожета "Таинтед Лове" (Искварена љубав). У познате обраде спадају и песма групе Депеш Мод "Персонал Јесус" (Приватни Исус), Боувијева композиција "Голден Yеарс" (Златне године), те "Доwн ин тхе Парк" (Доле у парку) од Герија Њумена.

Контроверза и реакција медија[уреди | уреди извор]

У децембру 1996, конференција штампе је била сазвана од стране Вилијам Џ. Бенета, сенатора Џозефа Либермена, и активисткиње C. Долорес Такер, а тема расправе била је M.К.А. (Музичка Корпорација Америке), корпорација која је посједовала Интерскоп Рекордс. Називајући неколико од албума које је издала ова кућа (Интерскоп) - а међу којима се нашао и Антихрист суперстар- да су "безбожни", "насилни", "прљавштина" и "срање", група је испитивала способност предсједника M.К.А., Едгара Бронфмана млађег, да ли може свјесно да води контролу над издавачком кућом, кад зарађује од такве врсте материјала. Тог шестог новембра, Амерички Сенатски Комитет за надгледање Владиног Менаџмента и Реструкције је одржао јавно саслушавање у вези ефеката насилних текстова рок и реп музике над младима. Подржаваоци Мерилин Менсона тврде да је то био само још један безуспјешан напад сенатора Џозефа Либермена у рату који је он објавио Менсону. Саслушавању, које је било вођено од стране Сема Браунбака, били су принијети докази Либермена и Такера, и Рејмонда Кунца, из Бурлингтона, Сјеверне Дакоте, који је тврдио да је албум Антихрист суперстар одговоран за самоубиство његовог сина, а такође за тај исти албум Либермен је изјавио да је "насилан, пун мржње, нихилистичан и штетан".

Као додатак томе, извођења групе су била под константним нападима - Мртав за свијеттурнеја, највише од свих, била је праћена протестантима у скоро свакој сјеверноамеричкој улици коју је посјетила. Концерт који је требало да се одржи десетог марта 1997. у Колумбији, у Јужној Каролини је отказан "због растућих јавних притисака религиозних, цивилних и политичких удружења који критикују представу групе". Власник Калгаријевог Макс Центра је отказао представу двадесет петог јула, због, како је изјавио, "иморалности" и наводног "кориштења животиња на сцени". Још један концерт, у Портланду, је отказан неколико дана касније због Менсонове репутације, и неспособности центра да плати предстојећу штету. Међу протестантима који су били испред концерта у Гринсбороу, у Сјеверној Каролини био је и сенатор Марк МекДанијел.

Озфест '97., у Њу Џерсију који је требало да се одржи на Џајантс стадиону је отказан од стране Њу Џерсијског вијећа за спорт и експозитуру, а које је изјавило да је разлог њиховог отказивања Мерилин Менсон; догађај је тек одржан након што је Ози Озборн успјешно тужио државу, што је приморало власти да одобре представу. Таква "легализација" је била дозвољена и у Јужној Каролини и Јути, а која је одобравала улицама у којима је требало да буду концерти да протјерају извођаче као што је Мерилин Менсон, и само у једном случају, у Флориди, локалне школе су отишле тако далеко да пријете избацивањем сваком ученику који намјерава да иде на концерт Мерилин Менсона.

Пратећи масакр у Колумбајнксој средњој школи, појавиле су се оптужбе које су тврдиле да су убице Ерик Харис и Дилан Клиболд фанови музике Мерилин Менсона. Када је касније достављен доказ да ни Харис, ни Клиболд, нису били обожаваоци групе, многи су почели да оптужују медије за радије кориштење групе као жртвено јагње, него извршавање анализе социјалних проблема који су окруживали овај инцидент. У контроверзном документарцу, Куглање за Колумбајн, Мајкл Мур је урадио интервју са Мерилин Менсоном о тој трагедији. Када је упитан шта би рекао двојици дјечака кад би имао шансу да прича с њима прије убистава, Менсон је одговорио "Не би им рекао ни једну једину ријеч; саслушао бих шта они имају да кажу мени, а то је баш оно што нико није урадио". Ову оптужбе спомиње и репер Еминем у својој пјесми 'Тхе Wаy I Ам', која садржи стихове, "Када дијете малтретирају и оно запуца у школи/ а онда криве Мерилина, и хероин/ али гдје су били родитељи?". Мерилин Менсон се појавио у споту за ову пјесму.

Мерилин Менсон на Интернету[уреди | уреди извор]

Са почетком у 1998-ој, Менсон је често комуницирао са својим слушаоцима на официјелном сајту групе, постављајући текстуалне поруке и евентуално кратке видео записе себе самог и групе у студију, на тај начин се обраћајући публици. Његов удјео у овоме се с временом смањио; од издавања Златног доба гротеске па до касне 2005, било је веома мало активности на сајту. Мерилин Менсонов ББС (Буллетин Боард Сyстем) је био отворен послије Механичких животиња и био је веома активан форум, расправљајући теме које се нису тицале групе, а које су укључивале умјетност, политику, вијести и популарне догађаје. Биле су многе дебате о значењу и интерпретацијама различитих текстова, дијаграма, или слика које су се појављивале у албумима, а нарочито о симболизму Светог дрвета. Менсон би се повремено прикључивао расправама о овим темама. Из непознатих разлога, ББС је укинут, па поново уведен послије неколико мјесеци, па поново укинут. Устаљени корисници су то негодовали, док се велик број чланова никад није вратио.

Индекс из Цомаwхите.цом

Менсон је такође објавио адиционе сајтове узете из његових концептуалних албума. Механичке животиње су биле пропраћене сајтом Цомаwхите.цом (Бијела кома), интерактивним он-лајн лавиринтом који је водио кориснике до различитих тематских графикона и линкова који су поново, кориснике спајали са скривеним дјеловима главне Мерилин Менсон странице. Светом дрвету је био додат сајт Целибритариан.цом (Селебритеријан), који је садржаво провокативни упитник и дијаграм људске душе како расте од величине дјетета па све до одраслог човјека. Додатни сајт, ТхисАсВалентинесДаy.цом (Ово као Дан заљубљених), садржавао је наслов који је асоцирао на смрт Џ. Ф. Кенедија.

Првог октобра 2005, Целебритариан.цом је поново постао активан; иницијативно, страница је садржавала само стилизовану депикцију Лорејновог крста и линк за марилyнмансон.цом. Са почетком у јануару 2006, поруке су почеле да се појављују на сајту групе у виду нумеричких шифара; ове поруке, када се транскрибују, откривале су скривене секције тих сајтова, а које су садржавале, поред осталог, нове слике које је урадио Менсон. Деветнаестог јануара, главне странице свих официјелних Мерилин Менсон сајтова су били замјењени Лорејновим крстом и следећим текстом:

Због неиспитане и експерименталне истраге, није продукт апстрактних спекулација нити виндикативних легалистичних теорија овај вебсајт и сви његови садржаји су затворени, по експлицитним налозима Селебритеријан Корпорације.

Овај текст је директна референца на двадесет први новембар, 1945. односећи се на изјаву Роберт Х. Џексона током нирнбершких суђења, у којим је суд правде описао трибунал као "неиспитан и експерименталан... (и) није продукт апстрактних спекулација нити... створен да оптужи (...виндикативних...) легалистичке теорије." Додатне снимљене поруке су од тада биле додате сајтовима; њихова значења и садржаји још увјек треба да се открију. У следећих неколико седмица, на главном сајту су замјењене Флаш анимацијом која је садржавала нову музику, снимљене аудио семплове Алиестер Краулија и Алфреда Хичкока, и сабласне, наизглед Луис Каролом инспирисане клипове.

Петог новембра 2006, у 11:35 навече (по Пацифичком времену), марyлинмансон.цом је поново постао активан. Вебсајт сада садржи нове слике, дискографију, рекламну робу и више. Многи дјелови сајта су још увјек под конструкцијом. Један дио сајта, када се правилно прегледа, носи подсјетнике да мистериозне шифре из јануара још увјек треба да се "ријеше" (енглески "ријеше" се пише "солвед", иако је у овом случају, из непознатих разлога, ријеч спелована са два в: "солввед").

Чланови групе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Комуникације - часопис Градина бр. 16/2006 (XLI) „Белешке о ауторима“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), стр 8. приступ 8.7.2013

Линкови и препоруке[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Marilyn Manson na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Marilyn_Manson_(muzička_grupa)&oldid=26760772”