Међународни кодекс зоолошке номенклатуре

Међународни кодекс зоолошке номенклатуре (International Code of Zoological Nomenclature: ICZN ili ICZN kod) је широко прихваћена конвенција у зоологији која прописује формално научно именовање организама који се третирају као животиње.

Правила првенствено уређују:

1. Како се имена правилно одређују у оквиру биномијалне номенклатуре;
2. Која се верзија мора користити у случају сукоба имена;
3. Како се имена морају наводити у научној литератури.

Зоолошка номенклатура је независна од других система номенклатуре, на пример ботаничке. То значи да животиње могу имати иста генеричка имена као и биљке.

Правила и препоруке имају један основни циљ: пружити максимум универзалности и континуитет у именовања свих животиња, осим у случају када таксономске одредбе налажу другачије. Кодекс је требало да води само номенклатуру животиња, остављајући слободу зоолозима у класификацији нових врста.

Другим речима, без обзира да ли је сама по себи врста или није признат ентитет, субјективна је одлука, али оно што се назива треба применити и ознаку шта није. Кодекс се односи само на ово друго, не на бившу ознаку. Ново име животиња објављено без поштовања кодекса може се сматрати једноставно "недоступан", ако не испуни одређене критерије или испасти у потпуности из области науке (нпр. "научни назив" за чудовиште из Лох Неса, звано Неси), за којег се претпостављало да живи у том језеру у Ирској.

Правила у Кодексу одређују која имена вреде за било који таксон у групама породица, родова и врста. Она има додатне (али још ограничене) одредбе о именима у вишим редовима. Кодекс не признаје никакву судску праксу. Сваки спор се прво одлучује директном применом Кодекса, а не позивањем на преседан.

Кодекс је такође ретроактивнан или ретроспективнан, што значи да је његова досадашња издања или претходна друга правила и конвенције данас више немају снагу, а номенклатурни акти објављени 'некада у старим временима' морају се оцењивати само по садашњем издању Кодекса. У случају спорова у вези са тумачењем, уобичајени поступак је да се консултира Закон, а на крају случај може бити доведен на Комисију која има право да објави коначне одлуке.

Начела

Одређено је шест централних принципа по којима се уређује именовање животиња, који су први пут наведени (као принципи) у трећем издању Кодекса (1985).

Принцип биномијалне номенклатуре

Ово је принцип да се научни назив врсте, али не и таксона било ког другог ранка, одређује као комбинација два имена; употреба триномена за имена подврста и униномних имена за таксоне изнад врсте је у складу с овим принципом.

То значи да се у систему номенклатуре за животиње, име једне врсте састоји од комбинација назива рода и специфичног имена; заједно чине „дводелно име“. Назив нити једног другог ранга не може бити састављен од два имена.

Примери:

Врста Giraffa camelopardalis

• Подврста има назив који се састоји од три имена, тј. "триномни": генеричко име, специфично име, потспецифично име:

Подврста: Giraffa camelopardalis rothschildi

• Таксони у рангу изнад врсте имају само једно „униномно име“.

Род Giraffa, породица Giraffidae

У ботаничкој номенклатури, постоји еквивалентна биномијална номенклатура.

За разлику од родова и нижих таксона (врста, подврста), који се пишу искошено, породице и виши таксони се не пишу искошено. Изузетак од овог правила су вируси, бактерије и гљиве, код којих се и породице пишу искошено.

Принцип приоритета

Главни чланак: Принцип приоритета

Ово је принцип да је коректно формално научно име за животињске таксоне, важеће име, исправније је да се користи најстарије доступно име који се на то односи. То је најважнији принцип и основна водиља за правилно одржавање стабилности зоолошке номенклатуре. Први пут је формулисано у 1842, када је Комисија коју именује Британско удружење размтрала правила зоолошког номенклатуре. Извјештај комисије је написао Хју Едвин Стрикланд.

Пример:

Нунели је 1837. описао Limax maculatus (Гастропода), а Виктор је 2001. сврстао ту врсту као млађи синоним врсте Limax maximus коју је дефинисао Linnæus 1758, у јужној и западној Еуропи. Прво је описан Limax maximus, тако да ако Викторова класификација из 2001. буде прихваћена, Limax maximus има предност над Limax maculatus и мора се користити за ту врсту.

Постоји око 2-3 милиона случајева овог типа за које се примењује овај принцип у зоологији.

Принцип координације

Принцип координације се односи на одредбу да је унутар група: породица, родова и врста, назив успостављен за таксон било којег ранга у групама истовремено основа са истим аутором и датумом и за ширу категорију, на основу истог типа заснивања имена за друге рангове у одговарајућој групи. Другим речима, аутоматски и истовремено са објављивањем нових зоолошких имена, успостављају се сва одговарајућа имена у релевантним другим ранговима истог типа.

У групи врста, објављивање имена Giraffa camelopardalis Linnaeus, 1758, uspostavlja ime vrste (dvoimeno) Giraffa camelopardalis, као и (триномено) име подврсте Giraffa camelopardalis camelopardalis Linnaeus, 1758. Исто се односи и на име подврсте; којим се успоставља име одговарајуће врсте.

Слично томе, у групи родова, објављивање имена рода успоставља одговарајуће име подрода (или обрнуто), е.г. род Giraffa Linnaeus, 1758 и подрода Giraffa (Giraffa) Linnaeus, 1758.

У групи породица, објављивање имена породице, потпородице, натпородице (или било који други такав ранг, без обзира на префикс ранга породица) такође успоставља имена у свим другим редовима у породичној групи (фамилија Giraffidae, натпородице Giraffoidea, потпородица Giraffinae).

Цитати ауторства за таква имена (на пример подрода) су исти као и за име које је управо објављено (на пример рода). Небитно је ако постоји стварни таксон на који се аутоматски успостављено име односи; ако икада такав таксон буде признат, дато име стоји на располагању.

Принцип првог ревизора

Ово је начело одређује да у случају сукоба између истовремено објављених дивергентних аката, први наредни аутор може одлучити који од њих има предност. Ови се допуњава принцип приоритета, у којем се наводи да први пут објављено име има предност. Начело првог ревизора се бави ситуацијама које се не могу решити по приоритету. Ови предмети могу бити два или више различита имена за исти таксон, два или више имена са истим словима који се користи за различите рангове, два или више различитих начина писања одређеног назива, итд. У таквим случајевима, први наредни аутор који се бави тим питањем и бира и објављује одлуку на прописани начин је Први Ревизор, који треба следити.

Пример: Carolus Linnæeus је 1758. први установио име Strix scandiaca и Strix noctua (Aves), за које је дао различите описе и реферирао као различите врсте, али су оба назива касније спојена у исти (сова|снежна сова). Тако су два имена постала сујективни синоними. Lönnberg је 1931. као први ревизор, цитирао оба имена и дао предност имену Strix scandiaca.

Проблем се јавља када је понекад први ревизор непознат. За једну врсту китова, Linnæus је 1758. установио три субјективна имена: Physeter macrocephalus, Physeter catodon и Physeter microps. Први ревизор је остао непознат; те се користе два назива: Ph. macrocephalus и Ph. catodon.

Принцип хомонимије

Ово је принцип да име сваког таксона мора бити јединствено. Сходно томе, ако се постоји млађи хомоним, по овом правилу се не сме се користити као важеће име.

То значи да се било које име једне животиње, у једном конкретном правопису, може користити само једном (у својој групи). То је обично првообјављено име; било које касније име истог правописа је забрањено користи. Принцип приоритета и Принцип Првог Ревизора се и овде примењују. За имена групе граничне категорије се не узимају у обзир.

Родови су хомоними само ако идентични – разлика у испису једног слова је довољна да се разликују.

Примери:

Argus Bohadsch, 1761 (Gastropoda), род који је био доступан за хомонимију по ИЦЗН у мишљењу 429 (Bohadsch 1761) је небиномијалан. Ово је имало за последицу да се ни један други назив из следећег низа Аргус имена не може се користити као назив таксона:

Argus Scopoli, 1763 (Lepidoptera: Lycaenidae: Polyommatinae)

Argus Scopoli, 1777 (Lepidoptera: Nymphalidae: Satyrinae)

Argus Poli, 1791 (Bivalvia)

Argus Temminck, 1807 (Aves)

Argus Lamarck, 1817 (Lepidoptera: Hesperiidae)

Argus Walckenaer, 1836 (Araneae)

Argus Gerhard, 1850 (Lepidoptera: Lycaenidae: Theclinae)

Хомоними рода Argus нису:

Argua Walker, 1863 (Lepidoptera), Argusa Kelham, 1888 (Aves), Argusina Hebard, 1927 (Dermaptera), Arcus Hong, 1983 (Diptera), Argas Latreille, 1795 (Araneae), Argulus Müller, 1785 (Crustacea).

Хомоними нису: Isomya Cutler & Cutler, 1985 (Sipunculida), Isomyia Walker, 1859 (Diptera).

Хомоними нису: Adelomya Mulsant & Verreaux, 1866 (Aves), Adelomyia Bonaparte, 1854 (Aves), Adelomys Gervais, 1853 (Mammalia), Adolomys Shevyreva, 1989 (Mammalia), Adulomya Kuroda, 1931 (Bivalvia).

Код врста, постоји разлика између примарних и секундарних хомонима. Постоје и двоструки хомоними (исти род и врста). Мале разлике у правопису се толеришу, ако се примени члан 58.

Примарни хомоними су они са истим називом рода и врсте у својој оригиналној комбинацији. Разлика између примарног млађег хомонима и накнадног коришћења имена је неодређена, али је уобичајено прихваћено да ако се име односи на другу врсту или облик. Ако не постоји, поред одсуства доказа да је аутор знао да се име претходно користило, сматра се као млађи хомоним.

Примери:

Drury (1773) је установио Cerambyx maculatus (Coleoptera) за врсту са Јамајке. Fueßlin (1775) је описао Cerambyx maculatus врсту из Швајцарске и није цитирао Друрија. Fueßlinovo име је млађи примарни хомоним.

Scopoli (1763) је описао Curculio fasciatus (Coleoptera) за врсту из Словеније. Strøm (1768) је установио име Curculio fasciatus за врсту из Норвешке. De Geer (1775) је описао Curculio fasciatus за трећу врсту из Шведске. S Müller (1776) је описао Curculio fasciatus за четврту врсту из Данске. Fourcroy (1785) је установио Curculio fasciatus за 5. врсту из Француске. Olivier (1790) је приказао Curculio fasciatus и као 6. врсту, из Француске. Marsham (1802) описује Curculio fasciatus (чак) за 7. Врсту из Британије. Сва ова имена су имала описе који су појаснили да су требале бити различите врсте, а да њихови аутори нису знали да су претходни аутори дали такво име.

Секундарни хомоними се могу произвести ако је исто име врсте раније било смештено у оквиру другог рода, а касније је установљено да припадају уједињеном роду (Члан 57.3, 59).

Секундарни синоним је само привремено стање, ефективан само у датој класификацији. Ако се примењује друга класификација, не може се производити секундарна хомонимија, а укључено име се може поново користити (Члан 59.1). Име не постаје недоступно или неупотребљиво, ако је некада у току хисторије постављено у такав род, где је изазвало секундарну хомонимију са другим именом. Ово је један од ретких случајева у којима зоолошка врста нема стабилно одређено име и јединствену комбинацију врста-аутор-година, па може имати два имена у исто време.

Пример:

Nuneli (1837) је први описао Limax maculatus (Gastropoda), коју је Виктор (2001) класификовао као млађи синоним за Limax (Limax) maximus Linnæus, 1758, из јужне и западне Еуропе. Kaleniczenko, 1851 даје име Krynickillus maculatus за различиту врсту из Украјине. Wiktor, 2001 обе класификује у Limax maximus Linnæus, 1758 и Krynickillus maculatus Kaleniczenko, 1851 у роду Limax. Будући да су L. maculatus Nunneley, 1837 и K. maculatus Kaleniczenko, 1851 сврстане у исти род, оба имена су постала секундарни хомоними у роду Limax, а млађе име (из 1851) се не може употребљавати за украјинску врсту. Зато је било потребно погледати расположиво следеће млађе име које би било на њу примењиво. То је било Limax ecarinatus Boettger, 1881, млађи синоним K. maculatus Kaleniczenko, 1851.

За Wiktor (2001) и такве ауторе који су следили његов систем, име украјинске врсте мора бити Limax ecarinatus Boettger, 1881. За остале, који су класификовали Limacus као одвојен род, име украјинске врсте мора бири Limacus maculatus (Kaleniczenko, 1851).

Тако украјинска врста може имати два имена. Што зависи од генеричке класификације. Limax ecarinatus, Limacus maculatus су исте врсте.

Члан 59.3 наводи да у изузетним случајевима, млађи секундарни хомоним замењен пре 1961. године заменом имена може постати неважећи, "... осим ако заменско име није у употреби" је изузетак изузетка. Међутим, ИЦЗН код не даје пример за такав случај. Чини се да се овај одломак у ИЦЗН коду широко игнорира. Такође не дефинише шта би трбало да значи израз „није у употреби“.

Пример:

Glischrus caelata Studer, 1820 (Gastropoda) је некад класификован у род Helix, а ово име је постало млађи секундарни хомоним Helix caelata Vallot, 1801. Locard (1880) је описао заменско име Helix glypta, које се веома ретко употребљава. Ова врста је сада позната као Trochulus caelatus (Studer, 1820), а Члан 59.3 је обично игнориран.

Двострука хомонимија (род и врста није хомонимија: ако је род хомониман и припада различитим групама животиња, исто име врсте се може употребљавати у обе групе.

Примери:

Име Noctua Linnæus, 1758 је дато једном роду лептира у подреду лепидоптера (инсекти реда Lepidoptera). У 1764. Он је установио род Noctua Linné, 1764. за птице, игноришући да је то име, неколико година, раније већ дао једном лептиру. Noctua Linné, 1764 (Aves) је млађи хомоним рода Noctua Linnæus, 1758 (Lepidoptera).

Garsault (1764) употребио је назив Noctua за птицу и описао врсту Noctua caprimulgus Garsault, 1764 (Aves). Fabricius (1775) је успоставио име Noctua caprimulgus Fabricius, 1775 (Lepidoptera), створивши тако двоструки хомоним. Овакви хомоними нису хомонимија и оба имена су употребљива.

Исто се десило и са Noctua variegata Jung, 1792 (Lepidoptera) и Noctua variegata Quoy & Gaimard, 1830 (Aves).

Раздвајање имена једне родовске групе од њеног хомонима, подразумева цитирање аутора и године; цитирање само аутора није довољно.

Примери:

Echidna Forster, 1777 (Actinopterygii), није Echidna Cuvier, 1797 (Mammalia)

Ansa Walker, 1858 мољац (Lepidoptera), није Ansa Walker, 1868 (Hemiptera)

Helix balcanica Kobelt, 1876, није Helix balcanica Kobelt, 1903 (обе Gastropoda)

Conus catenatus Sowerby, 1850, није Conus catenatus Sowerby, 1875 (обе Gastropoda)

Име Ansa може се употребити само за таксон лептира. Ако се не може користити то име (на пример, јер је старије име, засновано пре 1858, има предност), то не значи да се оно из 1868. не може користити за род хемиптера. Наиме, постоји једина могућност кориштења имена из 1868. за таксон из реда Hemiptera из 1858, ако је име службено истиснула ИЦЗН комисија. У неким случајевима, имена неких родовских или специјских група су објављена исте године од истог аутора. Или у овим случајевима је препоручљиво цитирање странице на којој је име наведено.

Примери:

Amydona Walker, 1855 (Lepidoptera: Limacodidae) (п. 1110), није Amydona Walker, 1855 (Lepidoptera: Lasiocampidae) (п. 1413)

Betousa Walker, 1865 (Lepidoptera: Thyridae) (п. 1111), није Betousa Walker, 1865 (Lepidoptera: Noctuidae) (п. 1208).

Cicada variegata Fabricius, 1775 (п. 684), није Cicada variegata Fabricius, 1775 (п. 686) (оба Auchenorrhyncha).

Noctua marginata Fabricius, 1775 (п. 597), није Noctua marginata Fabricius, 1775 (п. 610) (обе Lepidoptera: Noctuidae).

Clausilia (Albinaria) oertzeni Boettger, 1889 (п. 42), није Clausilia (Albinaria) schuchi var. oertzeni Boettger, 1889 (п. 52) (обе Gastropoda: Clausiliidae).

Постоје случајеви где је хомоним успоставио исти аутор, исте године, на истој страници:

Zonites verticillus var. graeca Kobelt, 1876 (Gastropoda) (п. 48), није Zonites albanicus var. graeca Kobelt, 1876 (п. 48).

Номенклатуре животиња, биљака и гљива су међусобно независне. Најочигледнији недостатак ове ситуације (за њихово кориштење у информатици биоразноликости) је да се исти генерички називи могу користити истовремено за животиње и биљке. За ову врсту хомонима постоји назив „хемихомоними“. Одавно је познато више од 1000 таквих имена.

Примери:

Родовско име Dryas L. (1753) представља род Magnoliophyta, породица Rosaceae, а у исто време Dryas Hübner, 1807 је род инсеката (ред Lepidoptera, породица Nymphalidae.

Род Tandonia је успостављен код животиња (Gastropoda: Tandonia), биљака (Euphorbiaceae) и гљива (Ascomycota).

Остали примери за понекад добро познатих биљних имена и њихових зоолошких еквивалената су Aotus (Fabaceae и Mammalia), Arenaria (Caryophyllaeceae и Aves), Betula (Betulaceae и Hymenoptera), Chloris (Cactaceae и Aves), Dugesia (Asteraceae и Plathelminthes), Erica (Ericaceae и Araneae), Hystrix (Poaceae и Mammalia), Iris (Asparagales и Orthoptera), Liparis (Orchidaceae и Actinopterygii), Phalaenopsis (Asparagales и Aves), Pinus (Pinaceae и Mollusca), Prunella (Lamiaceae и Aves), Ricinus (Fabaceae и Acarina), Taxus (Taxaceae и Mammalia), Typha (Typhaceae и Porifera), Ulva (Ulvophyceae и Lepidoptera), Viola (Violaceae и Lepidoptera).

За горња имена, на нивоу породица, не примењује се принцип хомонимије.

Примери:

Pulmonata се обично употребљава за врло истакнуту групу Gastropoda, али такође ретко за групу Arachnida.

Reticulata се употребљава за један ред Foraminifera, као и за недефинисану вишу групу Ephemeroptera.

Хомоними се јављају релативно ретко у породици (само ако су генеричка имена идентична или врло слична, а додавање суфикса –idae даје идентичне резултате). Откривање такве хомонимије обично прави исте проблеме као да није било правила: сукобе терминологије између потпуно независних и неповезаних група, таксономи праве у различитим групама животиња. Врло често се од Комисије захтева да донесе коначну одлуку.

Примери:

Bulimina (Foraminifera) и Buliminus (Gastropoda) чине Buliminidae, а имена обе породице се употребљавају од 1880-их. Када је хомонимија откривена 110 година касније, 1990-их, млађи таксон (мехкушаца) је добио ново име породице, а Комисија је морала тражити решење (Мишљење 2018).

Claria (Rotifera) и Clarias (Actinopterygii) скупа су Clariidae, али само име риба Actinopterygia је употребљавано од 1845. Недуго након што су Clariidae предложене за име у групи Rotifera, у 1990, откривена је хомонимија и Комисија је одлучила да ротиферска породица

Требала да деименује (мења) назив Clariaidae (Мишљење 2032).

Принцип типификације

Ово је принцип да сваки номинални таксон у групи породица, родова или врста, има стварано или потенцијално фиксирани тип имена, који пружа објективни референтни стандард за одређивање оног на што се име односи.

То значи да било који именовани таксон има тип обележавања имена, који омогућава примену и препознавање ранга тог имена. Било који породична група мора имати ознаку типског рода, име типа групе родова, типску врсту и типску групу врста, која може (не мора) имати један или више врста узорака (означени холотип, лектотип, неотип, синтипови или други). Такви узорци су обично депоновани у музејским збиркама.

Типски род за породични-групно име се једноставно изводи из типског рода који даје корен за додавање суфикса – idae (за породице), нпр.

• Пример:

Име породице Spheniscidae је изведено из типског рода Spheniscus Brisson, 1760.

Типска врста за родно-групно име је много компликованија и егзактно следи одредбе Чланова 67-69. Типска врста је врло значајна, мада нема опште зоолошке базе података која билежи типске врсте за све родове. Осим за рибе и неке мање групе, типске врсте су ретко поуздано забежене у онлајн базама зоолошких података. У 60% случајева типске врсте се могу одредити у оригиналној публикацији. Типска врста је увек оригинално име таксона (а не тренутно кориштена комбинација).

• Пример:

Коректно наведена типска врста рода Locusta Linnæus, 1758 (Caelifera) је Gryllus migratorius Linnæus, 1758, а не Locusta migratoria (Linnæus, 1758).

Означавање и фиксирање има различита значења. Ознака је предлог типа врсте. Није потребно да увек уде исправно написано име рода или врсте са исправним наводом аутора (Чланови 67.2.1, 67.6, 67.7). Ако је ознака је важећа, типска врста је фиксирана.

Означавање може такође бити неисправно и неефективно; на пример ако род има претходно устаљено име типске врсте или ако је типска врста предложена без укључивања оригиналне, или контрадикторна опису слике рода у који је била оригинално укључена.

Постоје различити могући начини ознаке типске врсте. Ово је њихов поредак правне важности, с приближним пропорцијама заступљености. Приказане пропорције се односе на 366 потврђених еуропских неморских родова мехкушаца; претпоставља се да представљају више-мање или представнике или примере животињских група.

• Супериорна фиксација типа:

Означавање према ИЦЗН пленарнум капацитетом (3%)

• Пример:

Galba Schrank, 1803 (Gastropoda) су описане са једном укљученом врстом, Galba pusilla Schrank, 1803. Она може бити типска врста уз монотипију. У Мишљењу 1896 (објављеном 1998) ова фиксација типа издвојила је и Buccinum truncatulum Müller. Године 1774 је фиксна као тип врсте под пленарном снагом (е) (сада је Galba truncatula).

Ознака из чл. 70.3: погрешно идентификована типска врста (1%).

• Примери:

Bollingeria Forcart, 1940 (Gastropoda) је установљена са типском врстом Chondrus pupoides Krynicki, 1833, према оригиналном опису. Али Forcart 1940. је погрешно идентификовао типску врсту као Bulimus lamelliferus Rossmässler, 1858. Било би добро да се одреди да ли је Bulimus lamelliferus типска врста из Члана 70.3.

Helisoma Swainson 1840 (Gastropoda) је означена с укљученом једном врстом, како наводи Swainson, „H. bicarinata Sow. Gen. F. 4“. Из тога следи да је типска врста погрешно идентификована, и да је то Planorbis campanulatus Say 1821, а не Planorbis bicarinatus Say, 1819. Али пошто је погрешна типска врста Planorbis bicarinatus сматрана типом, то не би било подесно да се поправи као тип према Члану 70.3.

• Фиксирање типа у оригиналном раду:

Оригинално означавање (31%)

• Примери:

Montfort 1810 је успоставио род Theodoxus (Gastropoda) и означио Theodoxus lutetianus Montfort 1810 као типску врсту (сада Theodoxus fluviatilis).

Vest 1867 установљује подрод Clausilia (Isabellaria) (Gastropoda) и означава Clausilia isabellina Pfeiffer, 1842 као типску врсту (сада Isabellaria isabellina).

Riedel 1987 заснива род Turcozonites (Gastropoda) и означава Zonites wandae Riedel, 1982 као типску врсру (сада Turcozonites wandae).

Монотипија (28%)

• Примери:

Anodonta Lamarck, 1799 (Bivalvia) је првобитно описана са једном оригинално номиналном сврстом, Mytilus cygneus Linnæus, 1758. Ова типска врста је устаљена као монотипска (сада Anodonta cygnea).

Microcondylaea Vest 1866 (Bivalvia) је првобитно описана са две укључене номиналне врсте, Unio bonellii Férussac, 1827 и сумњивом Anodonta lata Rafinesque, 1820. Двојност укључене врсте није урачуната па је као типска врста била Unio bonellii која је фиксирана као монотипска (сада Microcondylaea bonellii).

Апсолутна таутонимија (2%)

• Примери:

Кобелт 1871 је успоставио гастропода име родовске групе са укључене 23 врсте: Candidula. Међу њима је био Glischrus candidula Studer 1820. Glischrus candidula је типска врста са фиксно апсолутном таутонимијом (сада Candidula unifasciata).

Draparnaud 1801 успоставио гастропдни род Succinea са укључене двије врсте, Succinea vodozemaca Draparnaud 1801 и Succinea oblonga Draparnaud 1801. Међу синонима S. amphibia, Draparnaud наводи назив Helix succinea Müller 1774. Синоними се не рачунају, тако да Helix succinea типска врста са апсолутном таутонимијом (сада Succinea putris).

Кобелт 1904 је успоставио подрод мекушаца Iberus (Balearica) и укључио 10 врста. Међу њима је била и Helix balearica Rossmässler 1838, који је Kobelt навео као Iberus (Balearica) balearicus. Завршетак us је овде безначајан; Helix balearica је типоска врста по апсолутној таутонимији (сада Iberellus balearicus или Iberellus hispanicus).

Euxinolauria Lindholm, 1924 (Gastropoda: Lauriidae) је описана као ново замјенско име за Caucasica Caziot & Margier, 1909 (не Caucasica Boettger, 1877 (Gastropoda: Clausiliidae). Caucasica Caziot & Margier, 1909 изворно садржи четири врсте, међу којима је била Pupa caucasica Pfeiffer, 1857. Ово је типска врста за род Caucasica Caziot & Margier, 1909 који је фиксиран по апсолутној таутонимији, као и за Euxinolauria (sda Euxinolauria caucasica).

Следећи примери не представљају апсолутну таутонимију: Scomber scombrus Linnæus, 1758 (Actinopterygii), Babyrousa babyrussa (Linnæus, 1758) (Mammalia), Suricata suricatta (Schreber, 1776) (Mammalia), Merlangius merlangus (Linnæus, 1758) (Actinopterygii), Isabellaria isabellina (Pfeiffer, 1842) (Gastropoda), Rupestrella rupestris (Philippi, 1836) (Gastropoda).

Lineovska tautonimija (0.3%)

Пример:

Lineus 1758 је успоставио род Castor (Mammalia) укључивши две, Castor fiber и Castor moschatus. Међу синонимима Castor fiber поменут је једноимени Castor са реферирањем на шест прелинеовских радова (Gesner 1598, Rondelet 1554, Jonston 1650, Dodart 1676, Ray 1693 and Aldrovandi 1649). Castor fiber Linnæus 1758 је типска врста која је устаљена по Линеовској таутонимији (сада Castor fiber).

Накнадни методи фиксације типа:

Накнадна монотипија (2%)

• Примери:

Valvata Müller, 1773 (Gastropoda) је установио кратким описом, без назнаке врсте. Müller 1774. је укључио једну врсту, Valvata cristata Müller 1774. Valvata cristata је типска врста по накнадној монотипији (сада Valvata cristata).

Omphiscola Rafinesque, 1819 (Gastropoda) је успостављена без укључених врста. Beck 1837 [1838] је укључио једну врсту: Buccinum glabrum Müller, 1774. Buccinum glabrum је типска врста, по накнадној монотипији (сада Omphiscola glabra).

Субсеквентна апсолутна таутонимија (само неколико случајева), при чему накнадна таутонимија није употребљена као термин у 4. Издању Кодекса, али су логичне посљедице употребе наметнуле термин накнадна монотипија.

• Примери:

Alosa Garsault, 1764 (Actinopterygii) је установио без укључене врсте. Као прво аутор, Cuvier, 1829 укључује две врсте Clupea alosa и Clupea fincta. Тпска врста је Clupea alosa Linnæus 1758 , према накнадној апсолутној таутонимији (сада Alosa alosa).

Rupicapra Garsault, 1764 (Mammalia) је описана без укључене врсте. Као први аутор, Blainville, 1816 је укључио три врсте: Capra rupicapra Linnæus, 1758, Capra pudu и Capra americana. Типска врста Capra rupicapra, према накнадној апсолутној таутонимији (сада Rupicapra rupicapra).

Накнадна Линеовска таутонимија (само теоријски, јер још нема таквих случајева)

Накнадно означавање (32%)

• Примери:

Aplexa Fleming, 1820 (Gastropoda) је описана са две врсте: Bulla hypnorum Linnæus, 1758 и Bulla rivalis Turton, 1807. Herrmannsen 1846 , устаљена Bulla hypnorum као типска врста по накнадном означавању (сада Aplexa hypnorum).

Pseudanodonta Bourguignat 1877 (Bivalvia) је описана са седам врста: Anodonta complanata Rossmässler 1835 и шест других. Westerlund 1902 исправно означава Anodonta complanata као типску врсту ас (сада Pseudanodonta complanata).

Име групе врста може имати име према типу примерка, али не мора. У многим случајевима имена групе врста немају типски примерак или је изгубљен. У таквим случајевима, обочно почива на опћем прихватању. Ако га нема, према препоруци Кода, устаљује се име по примерку који је повезан са корисником тог имена. Фиксирање таквог типа имена се чини само онда када је таксономски неопходно (Чланови 74.7.3, 75.2, 75.3).

• Примери:

Aptenodytes patagonica Miller, 1778 је свали заснован на типском примерку, можда депонираном у Natural History Museum, Лондон или негде другде или је тип изгубљен. Ово је сада безначајно јер употреба имена (као Aptenodytes patagonicus) за краљевског пингвина је недвосмислено прихваћено.

Изворно име типа за врсту Homo sapiens Linnæus, 1758 је депоновано у Упсали (кости Карла фон Линеа). Овај летотип је означио Stearn 1959, коректно али непотребно, јер је употреба имена била недвојбена, као што је и данас.

Види још

• Таксономија
• Биолошка класификација
• Холотип

Спољашње везе

• ИЦЗН wебсите
• Теxт оф тхе цоде
• ЗооБанк: Тхе Wорлд Регистер оф Анимал Намес
• Пропосед амендмент оф тхе Интернатионал Цоде оф Зоологицал Номенцлатуре то еxпанд анд рефине метходс оф публицатион