Đorđe Nešić (narodni heroj)

Za druge upotrebe, pogledajte Đorđe Nešić (višeznačna odrednica).

đorđe nešić
Đorđe Đole Nešić
Lični podaci
Datum rođenja	(1924-05-12)12. maj 1924.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina SHS
Datum smrti	30. novembar 1992.(1992-11-30) (68 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija, SR Jugoslavija
Profesija	društveno-politički radnik
Porodica
Supružnik	Dušica Nešić
Delovanje
Član KPJ od	12. maja 1943.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska armija 1941 — 1945.
Heroj
Narodni heroj od	7. jula 1953.
Odlikovanja

Đorđe Đole Nešić (Beograd, 12. maj 1924 — Beograd, 30. novembar 1992), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SR Srbije i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 12. maja 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i mehaničarski zanat. Kao 14-godišnji šegrt, opredelio se za radnički pokret, i već tada izvršavao zadatke koje su mu poveravali stariji drugovi, sindikalni i partijski rukovodioci. Njegov otac Dragutin bio je solunski borac, nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima i Obilića medalje.

Okupacija Jugoslavije 1941. godine, zatekla ga je u Beogradu, gde je, odmah posle Aprilskog rata, postao rukovodilac omladinskog aktiva na Senjaku, u Beogradu. Bio je obavešten o pripremama ustanka i o stvaranju partizanskih odreda van Beograda i borbenih grupa u samom Beogradu. Dana 28. avgusta, posredstvom partijske veze, napustio je Beograd i stupio u Prvi šumadijski partizanski odred.

Posle Prve neprijateljske ofanzive i povlačenja glavnine srpskih odreda u Sandžak, ostao je da se i dalje bori na teritoriji Šumadije. Tokom najtežeg vremena za Narodnooslobodilački pokret (NOP) u centralnoj Srbiji (od kraja 1941. do 1944), istakao se hrabrošću i snalažljivošću. U članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) primljen je na svoj devetnaesti rođendan, 12. maja 1943. godine.

Nešić je u Prvom šumadijskom odredu bio najpre borac, a sa sticanjem borbenog iskustva je postao desetar, pa zatim komandir čete, potom obaveštajni oficir bataljona Prve šumadijske brigade i, na kraju, obaveštajni oficir Druge proleterske divizije.

Posleratni period

Izvesno vreme posle rata, Nešić je bio oficir Odeljenja za zaštitu naroda (OZN), potom Uprave državne bezbednosti (UDB), pa je učestvovao u svim značajnijim akcijama hvatanja i uništavanja zaostalih i ubačenih neprijateljskih grupa. Bio je i u grupi koja je učestvovala u hvatanju Draže Mihailovića, 1946. godine. Po okončanju akcije, prekršio je pravilo službe i supruzi Dušici ispričao o učešću u akciji hapšenja, zbog čega je kažnjen partijskim ukorom od strane ministra unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandra Rankovića, dok je po naređenju načelnika Ozne za Srbiju Slobodana Penezića Krcuna proveo 30 dana u zatvoru, od čega deo na noćnom dežurstvu u ćeliji samog Mihailovića.

Posle demobilizacije, bio je na raznim dužnostima. Pored ostalog, bio je direktor spoljnotrgovinskog preduzeća „Progres” u Beogradu, zatim od 1963. do 1967. ekonomski savetnik jugoslovenske ambasade u Kanadi, a od 1967. do 1972. ekonomski savetnik u Sofiji. I nakon odlaska u penziju, ostao je aktivan društveno-politički radnik.

Umro je 30. novembra 1992. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Orden za hrabrost. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 7. jula 1953. godine.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Ljubljana — Beograd — Titograd: Partizanska knjiga — Narodna knjiga — Pobjeda. 1982. 
• Krivokapić, Boro (2006). Bes/konačni Tito i Krležine masne laži. Beograd: Novosti.  COBISS.SR 129087244