Abas I Veliki

„Abas I” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Abas I (višeznačna odrednica).

Abas I Veliki
Abas I VelikiZ
Lični podaci
Datum rođenja	(1571-01-27)27. januar 1571.
Mesto rođenja	Herat, Persija
Datum smrti	19. januar 1629.(1629-01-19) (57 god.)
Mesto smrti	Mazandaran, Persija
Religija	Šiitski Islam
Porodica
Potomstvo	Mohammad Baqer Mirza
Roditelji	Muhamed Hodabande Hair al Nisa Begum
Dinastija	Safavidska dinastija
Safavidski šah
Period	1. oktobar 1588 — 19. januar 1629.
Prethodnik	Muhamed Hodabande
Naslednik	Safi

Abas I Veliki (Abas I Persijski, Abbas I, persijski شاه عَباس بُزُرگ, arapski عباس الأول; Herat, 27. januar 1571 — Mazandaran, 19. januar 1629) je bio safavidski šah, odnosno safavidski vladar Persije. Vladao je 40 godina, i ostao je upamćen kao najbolji i najveći šah Safavida, kao i jedan od najvećih persijskih vladara uopšte. Šah Abas je bio inteligentna, strpljiva, iskalkulisana i preduzimljiva osoba. Tokom njegove vladavine, Safavidsko carstvo je bilo najveće.

On je najpoznatiji vladar iz dinastije Safavida kao i jedan od najvećih muslimanskih vladara. Početkom oktobra 1588. postao je vladar Persije, zbacivši svoga oca Muhameda sa vlasti. Vladao je Persijom do smrti 1629. godine.

Preneo je prestonicu Persijskog carstva iz Kazfina u Isfahan 1592. godine. U ratovima je osvoio Avganistan, Jermeniju, kao i neke delove Gruzije i Turske.

Abas I je modernizovao Persiju. Odmah po stupanju na presto obuzdao je turkmenske vođe koji su do tada faktički vladali državom. Izvršio je administrativne reforme, osavremenio armiju i podstakao trgovinu. Godine 1590, je završio rat sa Turskom, privremeno joj dajući deo teritorije, da bi mogao da istera Uzbeke iz severoistočnih delova zemlje. Do 1618. godine je povratio zemlje koje je ustupio Turskoj. Abas je takođe zauzeo deo Iraka oko Persijskog zaliva.

Ubrzo posle prenošenja prestonice u Isfahan na Abasovom dvoru se pojavio Englez Robert Širlej (Robert Shirley), kome je šah poverio reorganizaciju i reformu armije. Tom osavremenjenom armijom Abas je pobedio Turke 1603. godine, prisilivši ih da prethodno oduzete teritorije među kojima i Bagdad vrati Persiji. Godine 1605, izvojevao je pobedu u bici kod Basre, i time proširio državu i na teritorije iza Eufrata. Osmanski sultan Ahmed I je 1611. godine bio primoran da vrati Kurdistan i Širvan.

Pod Abadom je izbio ustanak Gruzijaca 1615. godine koji je on ugušio ubivši oko 60.000 Gruzijaca, a oko 100.000 je deportovao. Potom je pobedio Tursko-tatarsku vojsku u Iraku i sklopio po Persiju povoljan mir. Godine 1622, je uz pomoć Engleza okupirao ostrvo Ormuz koje je do tada bilo portugalska kolonija.

U kratkom ratu 1623. oduzeo je Mogulima Kandahar, koji je već duže od veka bio bitna strateška tačka i predmet sukoba.

Abas I Veliki je bio i diplomata. Slao je poslanika u Španiju, Italiju i Englesku sklapajući saveze protiv Osmanlija. U svojoj državi je propagirao versku toleranciju.

Naredio je da se ubije njegov najstariji sin, a za naslednika je proglasio svog unuka Safija.

Za vreme njegove vladavine u zemlji su izgrađeni mnogi putevi, mostovi i monumentalne građevine, naročito u glavnom gradu Isfahanu, gde ima više arihtektonskih dostignuća, koja su i danas glavne turističke atrakcije grada. Takođe su pojačane trgovačke i kulturne veze sa Evropom. Za vreme Abasa velikog cvetala je trgovina . Putevi zemlje su bili obezbeđeni, i postojao je veliki broj karavansaraja, velikih prenoćišta za putnike i trgovce. Mnogi su očuvani i danas. Trgovalo je se tekstilima, svilom, začinima,a među persijskim obeležjima iz vladavine Abasa Velikog su persijski ćilima i tepisi, sa divnim sklopom boja na sebi i kvalitetni, kao i persijske minijature i radovi, kao i kaligrafski u manjim količinama. Abas je iz Kine diplomatski dovezao 500 izvrsnih keramičara koji su mu napravili odlične radove za trgovinu. Bio je prvi persijski vladar koji je slao mlade slikare na školovanje u Italiju. Bio je zainteresovan za hrišćansko učenje, i njegov dvor je često bio ugostitelj raznim evropskim umetnicima, teolozima i ambasadorima. Njegovo vladanje je razdoblje najvećeg uspona države Safavida.

Kad je umro ostavio je državu koja se protezala od reke Tigar do iza Inda.

Literatura

• Mala enciklopedija Prosveta - Opšta Enciklopedija (A-Lj). Izdavačko preduzeće „Prosveta“, Beograd 1959.
• Asat'iani, Nodar; Bendianachvili, Alexandre (1997). Histoire de la Géorgie [History of Georgia] (na jeziku: francuski). Paris, France: L'Harmattan. ISBN 2-7384-6186-7. LCCN 98159624. 
• Axworthy, Michael (2007). Empire of the Mind: A History of Iran. London, UK: C. Hurst and Co. ISBN 978-1-8506-5871-9. LCCN 2008399438. 
• Babaie, Sussan; et al. (2004). Slaves of the Shah: New Elites of Safavid Iran. Library of Middle East History. London, UK: I. B. Tauris. ISBN 978-1-8606-4721-5. 
• Blow, David (2009). Shah Abbas: The Ruthless King Who Became an Iranian Legend. London, UK: I. B. Tauris. ISBN 978-1-84511-989-8. LCCN 2009464064. 
• Bomati, Yves; Nahavandi, Houchang (1998). Shah Abbas, Empereur de Perse: 1587–1629 [Shah Abbas, Emperor of Persia: 1587–1629] (на језику: француски). Paris, France: Perrin. ISBN 2-2620-1131-1. LCCN 99161812. 
• Bosworth, C. E. (1989). „Barda and Barda-Dāri v. Military Slavery in Islamic Iran”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. III: Ātaš – Beyhaqi. London, UK: Routledge & Kegan Paul. стр. 774—776. ISBN 0-7100-9090-0. LCCN 84673402. Архивирано из оригинала 17. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
• Cole, Juan R. I. (мај 1987). „Rival Empires of Trade and Imami Shi'ism in Eastern Arabia, 1300–1800”. International Journal of Middle East Studies. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 19 (2): 177—203. ISSN 0020-7438. doi:10.1017/s0020743800031834. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dale, Stephen Frederic (2010). The Muslim Empires of the Ottomans, Safavids, and Mughals. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-69142-0. LCCN 2010278301. 
• Eraly, Abraham (2003) [2000]. The Mughal Throne: The Saga of India's Great Emperors. original title Emperors of the Peacock Throne. London, UK: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 1-8421-2723-3. LCCN 2005440260. 
• Haneda, Masahi (1990). „Čarkas: ii. Under the Safavids”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. IV: Bāyjū – Carpets. London, UK: Routledge & Kegan Paul. стр. 818—819. Архивирано из оригинала 17. 5. 2015. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
• Hoiberg, Dale H., ур. (2010). „Abbas I (Persia)”. Encyclopædia Britannica. I: A-Ak – Bayes (15th изд.). Chicago, IL: Encyclopædia Britannica, Inc. ISBN 978-1-59339-837-8. LCCN 2008934270. 
• IBP (2013). Armenia Country Study Guide. 1: Strategic Information and Developments. International Business Publications. ISBN 978-1-4387-7382-7. 
• Jackson, Peter; Lockhart, Lawrence, ур. (1986). The Cambridge History of Iran. 6: The Timurid and Safavid Periods. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-5212-0094-6. LCCN 67012845. 
• Kacharava, Eka (2011). „Alaverdy Eparchy” (PDF). Friends of Academic Research in Georgia. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
• Khanbaghi, Aptin (2006). The Fire, the Star and the Cross: Minority Religions in Medieval and Early Modern Iran. London, UK: I. B. Tauris. ISBN 1-8451-1056-0. LCCN 2006296797. 
• Kouymjian, Dickran (2004). „1: Armenia From the Fall of the Cilician Kingdom (1375) to the Forced Emigration under Shah Abbas (1604)”. Ур.: Hovannisian, Richard G. The Armenian People from Ancient to Modern Times. II: Foreign Dominion to Statehood: The Fifteenth Century to the Twentieth Century. New York, NY: St. Martin's Press. ISBN 1-4039-6422-X. LCCN 2004273378. 
• Kremer, William (25. 1. 2013). „Why Did Men Stop Wearing High Heels?”. BBC News Magazine. Архивирано из оригинала 17. 8. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
• Lapidus, Ira Marvin (2012). A Global History of Pre-modern Islamic Societies. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-5217-3298-7. LCCN 2011043732. 
• Lockhart, Lawrence (1953). Arberry, Arthur John, ур. The Legacy of Persia. The Legacy Series. Oxford, UK: Clarendon Press. LCCN 53002314. 
• Madelung, W. (1988). „Baduspanids”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. III: Ātaš – Bayhaqī. London, UK: Routledge & Kegan Paul. стр. 385—391. ISBN 0-7100-9121-4. LCCN 84673402. Архивирано из оригинала 17. 11. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
• Manz, Beatrice; Haneda, Masashi (1990). „Čarkas”. Encyclopædia Iranica. London, UK: Routledge & Kegan Paul. стр. 816—819. Архивирано из оригинала 17. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
• Matthee, Rudi (2011). Persia in Crisis: Safavid Decline and the Fall of Isfahan. International Library of Iranian Studies. London, UK: I. B. Tauris. ISBN 978-1-8451-1745-0. 
• Matthee, Rudi (1999). „Farhād Khan Qaramānlū, Rokn-al-Saltana”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. IX: Ethé – Fish. London, UK: Routledge & Kegan Paul. ISBN 0-7100-9090-0. LCCN 84673402. Архивирано из оригинала 17. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
• Matthee, Rudolph P. (1999a). The Politics of Trade in Safavid Iran: Silk for Silver, 1600–1730. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-5216-4131-4. LCCN 99012830. 
• Mikaberidze, Alexander (2015). Historical Dictionary of Georgia (2 изд.). Rowman & Littlefield. ISBN 978-1442241466. 
• Mitchell, Colin P., ур. (2011). New Perspectives on Safavid Iran: Empire and Society. Milton Park, UK: Routledge. ISBN 978-0-4157-7462-8. LCCN 2010032352. 
• Mitchell, Colin P. (2009). The Practice of Politics in Safavid Iran: Power, Religion and Rhetoric. Persian Studies. London, UK: I. B. Tauris. ISBN 978-0-8577-1588-3. LCCN 2010292168. 
• Mitchell, Colin P. (2009a). „Ṭahmāsp I”. Encyclopædia Iranica. ISSN 2330-4804. Архивирано из оригинала 17. 5. 2015. г. Приступљено 12. 5. 2015. 
• Monshi, Eskandar Beg (1978). Tārīk̲-e ʻālamārā-ye ʻAbbāsī [The History of Shah 'Abbas the Great]. Persian Heritage (на језику: арапски и енглески). Translated by Savory, Roger M. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 0-8915-8296-7. LCCN 78020663. 
• Newman, Andrew J. (2006). Safavid Iran: Rebirth of a Persian Empire. Library of Middle East History. London, UK: I. B. Tauris. ISBN 1-86064-667-0. 
• Parizi, Mohammad-Ebrahim Bastani (2000). „Ganj-ʿAlī Khan”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. X: Fisheries – Gindaros. London, UK: Routledge & Kegan Paul. стр. 284—285. ISBN 0-7100-9090-0. LCCN 84673402. Архивирано из оригинала 17. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
• Quinn, Sholeh (2015). Shah Abbas: The King who Refashioned Iran. Oneworld Publications. ISBN 9781780745688. 
• Roemer, H. R. (1986). „5: The Safavid Period”. Ур.: Jackson, Peter; Lockhart, Lawrence. The Cambridge History of Iran. 6: The Timurid and Safavid Periods. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-5212-0094-6. LCCN 67012845. 
• Saslow, James M. (1999). „Asia and Islam: Ancient Cultures, Modern Conflicts”. Pictures and Passions: A History of Homosexuality in the Visual Arts. New York, NY: Viking. ISBN 0-6708-5953-2. LCCN 99019960. 
• Savory, Roger M. (1983). „'Abbās (I)”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. I: Āb - Anāhid. London, UK: Routledge & Kegan Paul. стр. 71—75. ISBN 0-7100-9090-0. LCCN 84673402. Архивирано из оригинала 7. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
• Savory, Roger M. (1980). Iran under the Safavids. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-22483-7. LCCN 78073817. 
• Shakespeare, William (1863). Clark, William George; Wright, William Aldis, ур. The Works of William Shakespeare. III. Cambridge, UK: Macmillan and Company. LCCN 20000243. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
• Starkey, Paul (2010). „Tawfīq Yūsuf Awwād (1911–1989)”. Ур.: Allen, Roger. Essays in Arabic Literary Biography. 3: 1850–1950. Wiesbaden, Germany: Otto Harrassowitz. ISBN 978-3-447-06141-4. ISSN 0938-9024. LCCN 2010359879. 
• Streusand, Douglas E. (2011). Islamic Gunpowder Empires: Ottomans, Safavids, and Mughals. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 978-0-8133-1359-7. LCCN 2010024984. Шаблон:Verification needed
• Sykes, Ella Constance (1910). Persia and its People. New York, NY: The Macmillan Company. LCCN 10001477. 
• Thorne, John O., ур. (1984). „Abbas I”. Chambers Biographical Dictionary. Edinburgh, UK: Chambers Harrap. ISBN 0-550-18022-2. LCCN 2010367095. 
• Wallbank, Thomas Walter (1992) [1942]. Civilization Past & Present (7th изд.). New York, NY: HarperCollins. ISBN 0-6733-8867-0. LCCN 91025406. 
• Wilson, Richard (март 2010). „When Golden Time Convents: Twelfth Night and Shakespeare's Eastern Promise”. Shakespeare. Routledge. 6 (2): 209—226. ISSN 1745-0918. S2CID 191598902. doi:10.1080/17450911003790331. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Yves Bomati and Houchang Nahavandi,Shah Abbas, Emperor of Persia,1587-1629, 2017, ed. Ketab Corporation, Los Angeles, ISBN 978-1595845672, English translation by Azizeh Azodi.
• Canby, Sheila R. (ed), 2009, Shah Abbas; The Remaking of Iran, 2009, British Museum Press, ISBN 9780714124520
• Pearce, Francis Barrow (1920). Zanzibar, the Island Metropolis of Eastern Africa. New York, NY: E. P. Dutton and Company. LCCN 20008651. Pristupljeno 13. 9. 2014. 

Spoljašnje veze

• Shah Abbās: The Remaking of Iran, The British Museum Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. septembar 2011), in association with Iran Heritage Foundation, 19 February – 14 June 2009,
• John Wilson, Iranian treasures bound for Britain, BBC Radio 4, 19 January 2009, BBC Radio 4's live magazine, Front Row (audio report).
• "Shah 'Abbas: The Remaking of Iran"