Andrea Trinkijeri
| Andrea Trinkijeri | |||
|---|---|---|---|
_by_Sandro_Halank%E2%80%93138.jpg) Andrea Trinkijeri | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Andrea Trinkijeri | ||
| Nadimak | Trinki | ||
| Datum rođenja | 6. avgust 1968. | ||
| Mesto rođenja | Milano, Italija | ||
| Državljanstvo | Italija | ||
| Informacije o karijeri | |||
| Pozicija | trener | ||
| Trenerska karijera | |||
| Godine | Klubovi | ||
| 1998—2004 2004—2007 2007 2008—2009 2009—2013 2013—2014 2013—2014 2014—2018 2018—2020 2020—2023 2023— |
Olimpija Milano (pom.) Vanoli Basket Juvekazerta Veroli Kantu Grčka UNIKS Kazanj Broze Bamberg Partizan Bajern Minhen Žalgiris | ||
Andrea Trinkijeri (ital. Andrea Trinchieri; Milano, 6. avgust 1968) italijanski je košarkaški trener. Trenutno je trener Žalgirisa iz Kaunasa.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Trinkijeri je započeo trenersku karijeru kao pomoćnik u Olimpiji iz Milana u periodu od 1998. do 2004. godine. Nakon toga dobija mesto prvog trenera u ekipi Vanolija koju je uspeo iz treće lige da dovede do drugog ranga takmičenja.[1] Tokom 2007. godine je kratko bio trener drugoligaša Juvekazerte.
U sezoni 2008/09. je vodio ekipu Verolija sa kojim uspeva da osvoji titulu u italijanskoj drugoj diviziji te postaje proglašen za trenera godine.[1] Dok je vodio Veroli doveo je sa koledža tada nepoznatog Kajla Hajnsa i stavio ga da igra na poziciju centra iako je ovaj niži od dva metra. To se ispostavilo kao dobra odluka jer je Hajns kasnije napravio sjajnu karijeru i osvojio četiri Evrolige.[2]
Dobri rezultati nisu prošli nezapaženo pa je njegov sledeći klub bio prvoligaš Kantu. Kao trener ovog klub osvaja Superkup i biva čak dva puta proglašen za trenera godine 2010. i 2011. godine.[1] Uspeo je ovaj klub da dovede i do Evrolige gde su nastupali u sezonama 2011/12. i 2012/13.
U junu 2013. godine preuzima ruski UNIKS Kazanj sa kojim potpisuje jednogodišnji ugovor.[3] Vodio je klub do titule u Kupu Rusije. Takođe je klub beležio sjajne rezultate u Evrokupu pa je Trinkijeri krajem aprila 2014. godine proglašen za najboljeg trenera ovog takmičenja u sezoni 2013/14.[4] Italijanski trener je ruski tim doveo do finala, a ostvario je rekord Evrokupa sa 64,4 prosečno primljenih poena po meču. Uniks je do finala u Evrokupu stigao sa 20 pobeda, uz samo dva poraza, od kojih je jedan u beogradskoj Areni protiv Crvene zvezde (63:52) u prvom meču polufinala. U revanšu Uniks je nadoknadio minus iz prvog meča (84:67) i izborio plasman u finale gde je u dva meča poražen od španske Valensije.
U junu 2014. godine Trinkijeri je postao trener nemačkog Broze Bamberga, potpisavši sa njima trogodišnji ugovor (2+1 godina).[5] Sa ovim klubom je tri puta uzastopno bio prvak Nemačke a osvojio je i po jedan Kup i Superkup. Ipak u sezoni 2017/18. klub je beležio dosta slabije rezultate pa je Trinkijeri dobio otkaz u februaru 2018. godine.[6] U momentu otkaza Bamberg se nalazio tek na 10. mestu prvenstva Nemačke, dok je u Evroligi sa skorom 8 pobeda i 14 poraza bio na 13. mestu. Takođe klub je ispao u četvrtfinalu Kupa od Bajerna.
Dana 1. novembra 2018. godine postavljen je za trenera Partizana, sa kojim je potpisao trogodišnji ugovor.[7] Sa Partizanom je u sezoni 2018/19. osvojio Kup Radivoja Koraća, igrao je polufinale ABA lige, finale Superlige Srbije (oba puta poražen od Crvene zvezde) a odveo je tim i do TOP 16 faze Evrokupa. U sezoni 2019/20, koja je u martu 2020. prekinuta zbog pandemije korona virusa, Trinkijeri je sa Partizanom bio na prvom mestu u ABA ligi, dok je u Evrokupu imao najbolji skor i obezbeđenu prednost domaćeg terena do samog kraja takmičenja. Takođe, osvojen je ABA Superkup na početku sezone, odnosno još jedan Kup Radivoja Koraća u februaru 2020. Dana 2. jula 2020, Partizan je objavio da se sa Trinkijerijem dogovorio o sporazumnom raskidu saradnje.[8]
Dana 15. jula 2020. je postavljen za trenera Bajern Minhena.[9] Klub se razišao sa Trinkijerijem nakon što mu je ugovor istekao.
Dana 30. decembra 2023. italijanski trener je imenovan za glavnog trenera Žalgirisa iz Kaunasa. Zamenio je Kazisa Maksvitisa, koji je napustio klub posle neuspešne prve polovine sezone.[10]
Privatan život[uredi | uredi izvor]
Andrea Trinkijeri je rođen u Milanu. Otac mu je iz SAD, a majka iz Hrvatske. Baba mu je iz Kotora, a deda iz Italije. Tečno govori srpski jezik.[11]
Trenerski uspesi[uredi | uredi izvor]
Klupski[uredi | uredi izvor]
- Kantu:
- Superkup Italije (1): 2012.
- UNIKS Kazanj:
- Kup Rusije (1): 2014.
- Broze Bamberg:
- Prvenstvo Nemačke (3): 2014/15, 2015/16, 2016/17.
- Kup Nemačke (1): 2017.
- Superkup Nemačke (1): 2015.
- Partizan:
- Superkup Jadranske lige (1): 2019.
- Kup Radivoja Koraća (2): 2019, 2020.
- Bajern Minhen:
- Kup Nemačke (2): 2020/21, 2022/23.
Pojedinačni[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Predstavljanje evroligaša: Bamberg”. doubledouble.rs. Arhivirano iz originala 29. 10. 2018. g. Pristupljeno 07. 10. 2017.
- ^ „Trinkijeri: Željko bi se snašao na Marsu”. kosarka24.ba. Pristupljeno 23. 9. 2018.
- ^ „Andrea Trinkijeri preuzeo Uniks”. mvp.rs. Pristupljeno 25. 6. 2013.
- ^ Večernje novosti: „Evrokup: Trinkijeri trener godine“ (23. april 2014.)
- ^ Mondo: Trinkijeri napustio Uniks, preuzeo Bamberg (16. jun 2014.)
- ^ „Bamberg otpustio Trinkijerija pred meč sa Zvezdom”. b92.net. Pristupljeno 19. 2. 2018.
- ^ „Andrea Trinkijeri je novi trener Partizana NIS”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 01. 11. 2018.
- ^ „Grazie Andrea”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 2. 7. 2020.
- ^ „Trinkijeri zvanično u Minhenu: Bajern, to je tradicija”. mozzartsport.com. Pristupljeno 15. 7. 2020.
- ^ „Andrea Trinkijeri preuzeo evroligaša | MeridianSportBH” (na jeziku: engleski). 2023-12-30. Pristupljeno 2024-04-04.
- ^ Intervju sa Trininkijerijem o jugoslovenskoj košarci za MVP Sport
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Trininkijeri na sajtu Evrolige, statistike tokom vođenja klubova u Evroligi (jezik: engleski)
- Barolo i pljeskavice - portret bez rama („Politika”, 13. januar 2019)
|
