Basna

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Basna (film iz 1974).

Prvi prevod Ezopovih basni na srpski jezik

Antropomorfna mačka čuva guske, Egipat, ca. 1120. p. n. e.

Fontana "Roda i lisica" u parku Citadela u Barseloni.

Basna (lat. apologus) je kratka priča u prozi ili stihovima u kojoj glavnu ulogu imaju životinje (ponekad biljke i nežive stvari), prikazane sa ljudskim osobinama; govorom, karakternim osobinama, sklonostima, težnjama i sl, tako da se alegorički crtaju odnosi među ljudima, izruguju ljudske slabosti i mane i daju moralne pouke.

Istorija

U antičko doba, kao tvorac basni navodi se Ezop (ili Esop). Najstarija beleška o njemu je ona koju je pisao Herodot. On navodi da je Ezop bio rob Jadmona Samljanina koji je živeo u vreme cara Amasisa, oko sredine 6. veka. Herodot navodi i to da su Esopa ubili Delfljani, ali ne navodi i razlog. Međutim, postoje kasnija predanja koja kažu da su ga ubili ili zbog toga što ih je Ezop kritikovao zbog njihovog hedonizma ili zato što ih je prokleo jer im se nisu dopale njegove basne. Istorijski podaci ne govore ništa o Ezopovom poreklu, kao ni o njegovoj mladosti i porodici. Smatra se da jeste bio rob, a o samom životu Ezopa stvorena je legenda. U njoj je predstavljen kao kržljav i gurav čovek, ali veoma intelektualan, čak mudriji od filozofa tog doba. Takođe, predstavljen je kao dovitljiv čovek iz naroda koji je branilac potlačenih. Svoje basne je pričao proznim načinom. Životinje u njegovoj basni su predstavnici različitih staleža tadašnjeg društva, ali i tipova ljudi; na primer roda je predstavljala pobožne ljude, žaba hvalisavce, a lav tirane. U Atini, basne su bile veoma dobro prihvaćene jer su bile primenljive kako u školi zbog svog edukativnog karaktera, tako i u političkom životu. Dakle, pričane su i tumačene u školama, sastancima i na pozornici. Zbog potvrđenog edukativnog značaja u školama, basne su prihvatile i druge zemlje.

U rimskoj književnosti basna se pojavljivala najpre pojedinačno, da bi Fedar iz Pijerije prvi objavio sistematizovanu zbirku na latinskom jeziku. Pred kraj starog veka su imale veliku popularnost, a u doba Vizantije su bile veoma značajno sredstvo za obrazovanje i vaspitanje, kako u školi, tako i u kući. U školama su uz basne izučavane gramatika i retorika. O popularnosti Esopovih basni svedoče i sačuvane parafraze iz vizantijskog perioda, a i to da su od 16. veka prevođene i na narodni jezik. Zbog svega toga, a i zbog popularnosti legenda o Esopu, basnu su prihvatili i istočni i zapadni narodi.

U Nemačkoj se basne pojavljuju krajem 16. veka kada ih je prevodio Šanhovel. Martin Luter je takođe preveo nekoliko Esopovih basni 1530. godine. U Francuskoj, basne je prevodio, ali i pisao La Fonten u 17. veku. U svojim basnama La Fonten ismejava kako aristokratiju, tako i buržoaziju. Smatra se da je svojim basnama vernije oslikao društvene prilike u Francuskoj tog doba nego većina njegovih savremenika. Ipak, kralj Luj XIV ostao je hladan prema njegovom radu. Na La Fontena se ugledao I. A. Krilov u Rusiji i kroz svoje basne dao je satirično viđenje prilika u toj zemlji.

U Srbiju je basna doprla ili direktno preko Helena, jer su u 18. veku po većim mestima postojale grčke škole, ili preko drugih naroda. Basne je poznavao i Dositej Obradović koji ih je između ostalog, čitao u manastiru Hopovo u okviru rukopisnog zbornika jeromonaha Spiridona Jovanovića.

Evropa

Basne su imale dugu tradiciju kroz srednji vek i postale deo evropskog literarnog vrhunca. Tokom 17. veka, francuski basnopisac Žan de Lafonten (1621–1695) je video suštinu basne u njenoj poruci - pravilu ponašanja. Polazeći od Ezopovog obrasca, Lafonten je krenuo da satiriše dvor, crkvu, buržoaziju u usponu, i celu ljudsku scenu svoga vremena. Lafontenov model je kasnije emulirao Englez Džon Gej (1685–1732), poljak Ignaci Krasicki (1735–1801), italijani Lorenco Pignoti (1739–1812) i Điovani Gerardo de Rosi (1754–1827), srbin Dositej Obradović (1739–1811), Španci Feliks Marija de Samaniego (1745–1801) i Tomas Iriart (1750–1791), Francuz Žan-Pjer Klaris de Florijan (1755–94), i rus Ivan Krilov (1769) –1844).

Primer basne

Jedna od najpoznatijih je kada je gladna lisica opazila grožđe, međutim pošto je bilo suviše visoko, nije mogla da dopre do njega. Zbog toga je odustala, ali je rekla sebi kako je grožđe ionako kiselo. Termin „kiselo grožđe“ se zadržao u narodu, a simboliše cilj koji osoba zbog sopstvene slabosti ne može da postigne, pa se pravi kao da ga nije ni želela. To je i naravoučenije koje se piše uz gotovo sve basne.

Vidi još

• Priče o životinjama
• Bajka

Literatura

• Buckham, Philip Wentworth (1827). Theatre of the Greeks. J. Smith. „The Theatre of the Greeks.” 
• King James Bible; New Testament (authorised).
• DLR [David Lee Rubin]. "Fable in Verse", The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics.
• Read fables by Aesop and La Fontaine
• Gish Jen (3. 1. 2011). „Three Modern Fables to Capture Your Imagination” (Audio with transcript). NPR : All Things Considered. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Tobias Carroll (29. 9. 2017). „The Challenge of Modern Fables: Ben Loory's Erudite Surrealism”. Tor.com. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Robert Spencer Knotts. „Modern Fables”. The Humanity Project. 
• Lowne, Cathy (23. 7. 2022). „The Tale of Peter Rabbit”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 23. 7. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Nugrahani, Novani (19. 2. 2016). „Zootopia: A modern-day fable that will delight young and old alike”. Jakarta Post. Pristupljeno 6. 3. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Moore, D.M. (18. 2. 2018). „Night in the Woods isn't about growing up, but becoming an adult”. The Verge. Pristupljeno 23. 7. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Brewster, Kat (14. 3. 2017). „Night in the Woods review: 90s-inspired platformer is an anarchic triumph”. The Guardian. Pristupljeno 23. 7. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Lee, Dami (1. 5. 2018). „Netflix's Aggretsuko show is a shockingly insightful portrait of feminine rage”. The Verge. Pristupljeno 23. 7. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• O'Kun, Tempe (23. 7. 2022). „Resources for Parents”. The International Anthropomorphic Research Project. Pristupljeno 23. 7. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jill Mann, From Aesop to Reynard: Beast Literature in Medieval Britain. Oxford: Oxford University Press, 2010.
• Jill Mann, Ysengrimus: Text with Translation, Commentary, and Introduction. Leiden: Brill, 1997.
• Jan Ziolkowski, Talking animals: medieval Latin beast poetry, 750-1150. Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1993.
• Anderson, Walter (1923). „Kaiser und Abt. Die Geschichte eines Schwanks” [Emperor and Abbot. The story of a farce]. FF Communications (na jeziku: nemački). 42. 
• Bascom, William R. (1954). „Four Functions of Folklore”. The Journal of American Folklore. American Folklore Society. 67 (266): 333—349. JSTOR 536411. doi:10.2307/536411. 
• Bauman, Richard (1971). „Differential Identity and the Social Base of Folklore”. Journal of American Folklore. 84 (331): 31—41. JSTOR 539731. doi:10.2307/539731. 
• Bauman, Richard; Paredes, Américo, ur. (1972). Toward New Perspectives in Folklore. Bloomington, IN: Trickster Press. 
• Abrahams, Roger D. (1972). „Personal Power and Social Restraint”. Ur.: Bauman, Richard; Paredes, Américo. Toward New Perspectives in Folklore. Bloomington, IN: Trickster Press. str. 20—39. 
• Ben-Amos, Dan (1972). „Toward a Definition of Folklore in Context”. Ur.: Bauman, Richard; Paredes, Américo. Toward New Perspectives in Folklore. Bloomington, IN: Trickster Press. str. 3—15. 
• Bauman, Richard (1975). „Verbal Art as Performance”. American Anthropologist. New Series. 77 (2): 290—311. JSTOR 674535. doi:10.1525/aa.1975.77.2.02a00030 . 
• Bauman, Richard (2008). „The Philology of the Vernacular”. Journal of Folklore Research. 45 (1): 29—36. JSTOR 40206961. S2CID 144402948. doi:10.2979/JFR.2008.45.1.29. 
• Beiner, Guy (2007). Remembering the Year of the French: Irish Folk History and Social Memory. Madison: University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-21824-9. 
• Beiner, Guy (2018). Forgetful Remembrance: Social Forgetting and Vernacular Historiography of a Rebellion in Ulster. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-874935-6. 
• Ben-Amos, Dan (1985). „On the Final [s] in 'Folkloristics'”. Journal of American Folklore. 98 (389): 334—336. JSTOR 539940. doi:10.2307/539940. 
• Bendix, Regina (1997). In Search of Authenticity: The Formation of Folklore Studies. Madison: University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-15544-5. 
• Bendix, Regina; Hasan-Rokem, Galit, ur. (2012). A Companion to Folklore. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-9499-0. 
• Noyes, Dorothy (2012). „The Social Base of Folklore”. Ur.: Bendix, Regina; Hasan-Rokem, Galit. A Companion to Folklore. Malden, MA: Wiley-Blackwell. str. 13—39. 
• Blank, Trevor J., ur. (2009). Folklore and the Internet: Vernacular Expression in a Digital World. Logan: Utah State University Press. ISBN 978-0-87421-750-6. 
• Frank, Russel (2009). „The Forward as Folklore: Studying E-Mailed Humor”. Ur.: Blank, Trevor J. Folklore and the Internet: Vernacular Expression in a Digital World. Logan: Utah State University Press. str. 98—122. 
• Blank, Trevor J.; Howard, Robert Glenn, ur. (2013). Tradition in the 21st Century: Locating the Role of the Past in the Present. Logan: Utah State University Press. 
• Bronner, Simon J. (1986). American Folklore Studies: An Intellectual History. Lawrence: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-0313-8. 
• Bronner, Simon J. (1998). Following Tradition: Folklore in the Discourse of American Culture. Logan: Utah State University Press. ISBN 978-0-87421-239-6. 
• Bronner, Simon J. (2017). Folklore: The Basics. London; New York: Routledge. ISBN 978-1-138-77495-7. 
• Bronner, Simon J., ur. (2007). The Meaning of folklore: the Analytical Essays of Alan Dundes. Logan: Utah State University Press. ISBN 978-0-87421-683-7. 
• Brunvand, Jan Harold (1968). The Study of American Folklore. New York; London: W. W. Norton and Company. ISBN 978-0-39309957-7. 

Spoljašnje veze

• King James Bible; New Testament (authorised).
• Read fables by Aesop and La Fontaine