Бели носорог
| Beli nosorog Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Ceratotherium simum | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Perissodactyla |
| Porodica: | Rhinocerotidae |
| Rod: | Ceratotherium Gray, 1867 |
| Vrsta: | C. simum
|
| Binomno ime | |
| Ceratotherium simum (Burchell, 1817)
| |
| Podvrste | |
| |
| Rasprostranjenost belih nosoroga
severni b. nosorog (C. s. cottoni) južni b. nosorog (C. s. simum)
| |
Beli nosorog (lat. Ceratotherium simum) je jedna od pet živućih vrsta nosoroga. Od svih vrsta nosoroga ova vrsta je najdruštvenija. Posle afričkog slona, to je najveća kopnena životinja na svetu. Poznat je po svojim širokim usnama prilagođenim za pasenje trave.
Beli nosorozi su takođe i najbrojnija vrsta nosoroga. Postoje dve podvrste, severni (C. s. cottoni), koji je skoro izumro i južni (C. s. simum) beli nosorog, koji je češći.
Ime[uredi | uredi izvor]
Ime belog nosoroga vodi poreklo iz Južne Afrike i lokalnog afrikanerskog jezika, koji se razvio iz holandskog jezika. Afrikanerska reč „wyd" (od holandske reči „wijd”) znači „širok” i odnosi se na širinu usana belog nosoroga. Rani engleski doseljenici u Južnoj Africi su ovu reč pogrešno protumačili i izgovarali kao „white” (engl. belo), tako da je nosorog sa širokim usnama na kraju nazvan beli nosorog, a drugi afrički nosorog, koji ima uske usne nazvan je crni nosorog. Ova široka usta su specijalizovana za uzimanje velikih količina trave, dok su usta crnih nosoroga pogodna za kidanje lišća žbunova. Rod kojem pripada beli nosorog, Ceratotherium, približno znači „rogata zver“. Epitet simum je od grčke reči simus i znači „sa ravnim nosem“.
Fizički opis[uredi | uredi izvor]
Beli nosorog je najveća živuća vrsta nosoroga. Mereno prosečnom težinom, četvrta je najveća živuća vrsta kopnenog sisara, veće su samo tri vrste slona.[2][3] Beli nosorog ima krupno, masivno telo, veliku glavu, kratak vrat i široke grudi. Odrasli mužjak nosoroga u proseku teži 2.300 kg i teži je od ženke, koja u proseku teži 1.700 kg.[4] Podatak o najvećoj zabeleženoj težini nije pouzdano utvrđen, postoje pouzdani podaci o primercima teškim oko 3.600 kg, međutim postoje i nepouzdani podaci o jedinkama teškim i do 4.500 kg.[5][6][7][8] Odrastao nosorog je dugačak od 3,35 do 4,2 m, a do ramena visok od 150 do 195 centimetara. Na njuški se nalaze dva roga izgrađena od keratina, za razliku od jelenjih koštanih rogova. Prednji rog je duži i prosečno meri blizu 90 cm, a može da dostigne 150 cm. Beli nosorozi imaju prepoznatljivu grbu na prednjem delu leđa, iznad glave. Svaka od četiri kratke noge ima po tri prsta. Boja kože varira od žućkasto-braon do sive boje. Dlaku jedino imaju na krajevima repa i u ušima. Uši mogu da pokreću nezavisno jedno od drugog kako bi nosorog prikupio što više zvukova, dok je čulo njuha najvažnije. Olfaktorni receptori zaslužni za miris su ukupno veći od celokupnog mozga.
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Žive u travnatim ravnicama i savanama. Biljojedi su koji pasu travu i preferiraju onu najkraću. Vodu redovno piju dva puta dnevno ako je dostupna. U vreme suše može da izdrži četiri do pet dana bez vode. Oko pola dana provede u ishrani, jednu trećinu odmarajući se, a ostatak dana u raznim drugim aktivnostima. Kao i svi drugi nosorozi, i beli vole kupanje i valjanje u blatu kako bi se ohladili.
Kada su izloženi opasnosti, beli nosorozi (većinom mužjaci) obaraju glavu sa ušima okrenutim unazad i trljaju rogom o zemlju, u kombinaciji sa režanjem i krikom ako su napadnuti. Trče brzinom od 28 kilometara na čas koju mogu da održe na daljini od 3,2 kilometara. Brzina galopa je 40 km/h.
Beli nosorozi mogu da žive u krdima od 14 jedinki, koja uglavnom čine ženke. Odrasli mužjaci uglavnom vode samački život. Dominantni mužjaci obeležavaju svoju teritoriju urinom i izmetom. Oko 10 puta na dan to rade dok patroliraju teritorijom. Najžešće borbe se dešavaju kada se mužjaci bore oko ženke. Ženke ne brane svoju teritoriju iako se znatno preklapa sa teritorijama drugih nosoroga.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Ženke su polno zrele sa 4-5 godina, a mužjaci kasnije, sa 10-12 godina. Parenje traje oko pola sata. Par ostaje zajedno između 5 i 20 dana, nakon kojih svako nastavlja svojim putem. Trudnoća traje oko 16-18 meseci posle čega se rađa jedno mladunče koje teži od 40 do 64 kilograma. Mladunci su nesigurni dok ne prođu 2-3 dana od rođenja. Kada se oseti ugroženim, mladunče se sklanja pod majku koja je veoma zaštitnički nastrojena i snažno ga štititi. Sisanje mleka može da potraje do dvanaestog meseca života. Ženka je sposobna da rađa na svake 2 do 3 godine. Beli nosorozi žive od 40 do 50 godina.
Podvrste[uredi | uredi izvor]
Južni beli nosorog[uredi | uredi izvor]
Južni beli nosorog (Ceratotherium simum simum) je jedna od dve podvrste belih nosoroga. 2005. godine je ustanovljeno da ih ima najviše u Južnoafričkoj Republici. Njihov broj se procenjuje na oko 11.600, što govori o tome da je ova podvrsta nosoroga najbrojnija u svetu. Ako im se obezbedi dovoljan prostor i obilje hrane, lako će se razmnožavati u zoološkim vrtovima, pogotovo oni nosorozi koji su prebačeni iz divljine. Ovo dokazuje podatak da je u zoološkom vrtu u San Dijegu od 1972. godine rođen 91 nosorog. Međutim, iz nerazumljivih razloga, izuzetno je niska stopa reprodukcije među ženkama južnih belih nosoroga rođenih u zatočeništvu.
Severni beli nosorog[uredi | uredi izvor]
Severni beli nosorog (Ceratotherium simum cottoni) je živeo u nekoliko zemalja istočne i srednje Afrike južno od Sahare, a danas je kritično ugrožena podvrsta. Populacija u divljini je sa oko 500 jedinki koliko ih je bilo 1970. godine, do 1995. smanjena na 30 životinja, koje su živele u Nacionalnom parku Garamba u Kongu. Do 2005. taj broj je smanjena na samo 4 nosoroga.[9] Do 2018, kako se veruje, izumrli su u divljini, a uginuli su i svi primerci koji su živeli u ZOO vrtovima. Jedino mesto gde su severni beli nosorozi još uvek postojali, bio je kenijski rezervat prirode Ol pedžita, gde ih je početkom te godine bilo 3, jedan mužjak i dve ženke. Poslednji mužjak uginuo je 19. marta 2018.[10] Jedini danas živi primerci ove podvrste su dve ženke.
Status[uredi | uredi izvor]
Beli nosorog je otkriven 1817. godine, a već sedamnaest godina kasnije je postao, zbog preteranog lova i spore reprodukcije retka životinja.
Severni beli nosorozi su se u divljini donedavno jedino mogli naći u Demokratskoj Republici Kongo, danas se veruje da su izumrli u divljini, dok južna podvrsta živi širom Južne Afrike. 98,9% populacije belih nosoroga živi u samo četiri zemlje (u Južnoafričkoj Republici, Namibiji, Zimbabveu i u Keniji). Skoro desetkovani i dovedeni do ivice istrebljenja početkom 20. veka, beli nosorozi su do kraja 20. veka značajno uvećali svoj broj. 2001. godine je procenjeno da 11.670 belih nosoroga živi u divljini, dok je još 777 nosoroga živelo u zoološkim vrtovima. To ih čini najbrojnijom vrstom nosoroga u svetu.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Emslie, R. (2012). „Ceratotherium simum”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 18. 2. 2020. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ Bian, G., Ma, L., Su, Y., & Zhu, W. (2013). The microbial community in the feces of the white rhinoceros (Ceratotherium simum) as determined by barcoded pyrosequencing analysis. PloS one, 8(7), e70103.
- ^ Cumming, D. H. M., Du Toit, R. F., & Stuart, S. N. (1990). African Elephants and Rhinos: Status Survey and Conservation Action Plan: Action Plan for the Conservation of Biological Diversity 10. IUCN/SSC-AESG, Gland, Switzerland.
- ^ Macdonald, D. (2001). The New Encyclopedia of Mammals. Oxford University Press, Oxford. ISBN 0198508239.
- ^ Allen, Jeremiah (2010). Namibia (Other Places Travel Guide). Other Places Publishing. str. 63. ISBN 978-0-9822619-6-5.
- ^ Newton, Michael (2009). Hidden Animals: A Field Guide to Batsquatch, Chupacabra, and Other Elusive Creatures. Greenwood Press. str. 185. ISBN 978-0-313-35906-4.
- ^ Groves, C. P. (1972). „Ceratotherium simum”. Mammalian Species. 8 (8): 1—6. JSTOR 3503966. doi:10.2307/3503966.
- ^ Wroe, S.; Crowther, M.; Dortch, J. & Chong, J. (2004). „The size of the largest marsupial and why it matters”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 271: S34—6. JSTOR 4142550. PMC 1810005
. PMID 15101412. doi:10.1098/rsbl.2003.0095.
- ^ „Regarding Sudan, the last Male Northern White Rhino”. Arhivirano iz originala 22. 03. 2018. g. Pristupljeno 21. 03. 2018.
- ^ „Uginuo poslednji mužjak severnog belog nosoroga”. rts.srb. RTS. 20. 3. 2018. Pristupljeno 20. 3. 2018.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
