Бели носорог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бели носорог
White Rhino in Lake Nakuru 3.jpg
Статус угрожености:
Status iucn3.1 NT sr.svg
Нижи степен опасности - скоро угрожени таксон (IUCN 3.1)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Perissodactyla
породица: Rhinocerotidae
род: Ceratotherium
Биномијална номенклатура
Ceratotherium simum
Burchell, 1817
Распрострањеност белих носорога ██ северни бели (C. s. cottoni)██ јужни бели носорог (C. s. simum)
Распрострањеност белих носорога ██ северни бели (C. s. cottoni)██ јужни бели носорог (C. s. simum)
Екологија таксона

Бели носорог (лат. Ceratotherium simum) је један од пет врста данашњих преосталих носорога. После афричког слона, то је највећа копнена животиња на свету. Познат је по својим широким уснама прилагођеним за пасење траве и по томе да је ова врста носорога најдруштвенија од свих осталих носорога.

Бели носорози су такође и најчешћи носорози и постоје две подврсте, северни (C. s. cottoni) и јужни (C. s. simum) бели носорог, који је чешћи.

Име[уреди]

Име белог носорога води порекло из Јужне Африке где се језик Африканс развио из холандског језика. Афричка реч „wyd" (од холандске речи „wijd") значи „широк" и односи се на ширину усана белог носорога. Рани енглески досељеници у Јужној Африци су ову реч погрешно протумачили и изговорили „white" (енгл. бело), тако да је носорог са широким уснама остао да се зове бели носорог, као и други, црни носорог, који има уске усне. Ова широка уста су се специјализовала за сечење великих количина траве, док су уста код црних носорога погодна за кидање жбунастих лишћа. Род којем припада бели носорог, Ceratotherium, приближно значи „рогата звер“. Епитет simum је од грчке речи simus и значи „са равним носем“.

Физички опис[уреди]

Бели носорог има крупно, масивно тело, велику главу, кратак врат и широке груди. Одрастао носорог тежи 1800-3000 килограма, дугачак је од 3,35 до 4,2 m, а до рамена висок од 150 до 185 центиметара. Рекордна тежина је износила око 3600 килограма. На њушки се налазе два рога изграђена од кератина, за разлику од јелењих коштаних рогова. Предњи рог је дужи и просечно мери близу 90 cm, а може да достигне 150 cm. Бели носорози имају препознатљиву грбу на предњем делу леђа, изнад главе. Свака од четири кратке ноге има по три прста. Боја коже варира од жућкасто-браон до сиве боје. Длаку једино имају на крајевима репа и у ушима. Уши могу да покрећу независно једно од другог како би носорог прикупио што више звукова, док је чуло њуха најважније. Олфакторни рецептори заслужни за мирис су укупно већи од целокупног мозга.

Понашање[уреди]

Живе у травнатим равницама и саванама. Биљоједи су који пасу траву и преферирају ону најкрађу. Воду редовно пију два пута дневно ако је доступна. Ако преовлађује суша може да издржи четири до пет дана без воде. Око пола дана проведе у исхрани, једну трећину одмарајући се, а остатак дана у разним другим активностима. Као и сви други носорози, и бели воле купање и ваљање у блату како би се охладили.

Када су изложени опасности, бели носорози (већином мужјаци) трљају рогом о земљу и обарањем главе са ушима окренутим уназад, у комбинацији са режањем и криком ако су нападнути. Трче брзином од 28 километара на час коју могу да одрже на даљини од 3.2 километара. Брзина галопа је 40 km/h.

Бели носорози могу да живе у крдима од 14 јединки, која углавном чине женке. Одрасли мужјаци углавном воде самалачки живот. Доминантни мужјаци обележавају своју територију преко урина и измета. Око 10 пута на дан то раде док патролирају територијом. Најжешће борбе се дешавају када се мужјаци боре око женке. Женке не бране своју територију иако се знатно преклапа са територијама других носорога.

Размножавање[уреди]

Женка са младунчетом

Женке су полно зреле са 4-5 година, а мужјаци касније, са 10-12 година. Парење траје око пола сата. Пар остаје заједно између 5 и 20 дана када свако својим путем наставља. Трудноћа траје око 16-18 месеци после чега се рађа једно младунче које тежи од 40 до 64 килограма. Још су несигурни док не прође 2-3 дана. Када се осети угроженим, младунче се склања под мајку која је веома заштитнички настројена и снажно ће га штитити. Сисање млека може да потраје до дванаестог месеца живота. Женка је способна да рађа на сваке 2 до 3 године. Бели носорози живе од 40 до 50 година.

Подврсте[уреди]

Јужни бели носорог[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Јужни бели носорог

Јужни бели носорог (Ceratotherium simum simum) је једна од две подврсте белих носорога. 2005. године је установљено да их има највише у Јужноафричкој Републици. Њихов број се процењује на око 11,600, што говори о томе да је ова подврста носорога најобилнија у свету. Ако им се обезбеди довољан простор и обиље хране, лако ће се размножавати у зоолошким вртовима, поготово они носорози који су из дивљине пребачени. Ово доказује податак да је у зоолошком врту у Сан Дијегу од 1972. године рођен 91 носорог. Међутим, из неразумљивих разлога, изузетно је ниска стопа репродукције међу женкама јужних белих носорога рођених у заточеништву.

Северни бели носорог[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Северни бели носорог

Северни бели носорог (Ceratotherium simum cottoni) је некада живео у неколико земаља у источној и централној Африци јужно од Сахаре, а данас је критично угрожена врста. Популација у дивљини је од 1970. године до данас смањена са око 500 на само четири носорога.[2] Према извештајима BBC-ja, данас живи само 13 дивљих северних белих носорога.[3]

Статус[уреди]

Бели носорог је откривен 1817. године, а већ седамнаест година касније је постао, због претераног ловљења и споре репродукције ретка животиња.

Северни бели носорози се једино могу наћи у Демократској Републици Конго док јужна подврста живи широм Јужне Африке. 98,9 % популације белих носорога живи у само четири земље (у Јужноафричкој Републици, Намибији, Зимбабвеу и у Кенији). Скоро десетковани и доведени до ивице истребљења почетком 20. века, бели носорози су се повратили у огромном броју. 2001. године је процењено да 11,670 белих носорога живи у дивљини, док је још 777 носорога живело у зоолошким вртовима. То их чини најбројнијом врстом носорога у свету.

Извори[уреди]

  1. ^ African Rhino Specialist Group (2003). Ceratotherium simum. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 11 May 2006. Database entry includes justification for why this species is near threatened.
  2. ^ International Rhino Foundation. 2002. Rhino Information - Northern White Rhino. Downloaded from [1] at 19 September 2006.
  3. ^ BBC NEWS | Science/Nature | Pulling species from the brink

Спољашње везе[уреди]