Geza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Geza
Minijatura Geze iz ilustrovane hronike, 1360.
Lični podaci
Datum rođenja940.
Datum smrti1. februar 997.
Porodica
SupružnikŠarolt
PotomstvoJudita od Ugarske, Stefan I Ugarski, Tuta van Ratisbona, Gizela od Ugarske, Grimelda od Ugarske
RoditeljiTakšonj
DinastijaArpadovci
Veliki vezir Mađara
Period972. — 1. februar 997.
PrethodnikTakšonj
NaslednikStefan I Mađarski

Geza (mađ. Géza, 945. — 997.), šesti po redu veliki vezir Mađara (vladao je u periodu od pre 972. do 997)[1]. Prihvatio je hrišćansku veru i bio je otac prvog ugarskog kralja Stefana I.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Geza je bio sin Takšonja, takođe velikog vezira Mađara i pečeneške princeze[2]. Geza se oženio sa Šaroltom (Sarolt), ćerkom Đule[3] vladara Erdelja. Iz ovog, unapred ugovorenog, braka rodio se Stefan I, budući prvi kralj Ugarske.

Prihvatanje hrišćanstva[uredi | uredi izvor]

Posle smrti svoga oca, 971. Takšonja iz porodice Arpada, Geza je nasledio titulu velikog vezira i postao vladar Mađara. Iako su u Banatu i Erdelju već bili aktivni vizantijski misionari, Geza je 973. uputio poslanstvo koje su činili dvanaestorica mađarskih plemenskih starešina caru Otonu I Velikom da zatraže misionare. Oton je ugarsko poslanstvo primio na svom dvoru u Kvedlinburgu i Gezini poslanici zatim su učestvovali u radu Staleške skupštine (Dijete) Svetog rimskog carstva. Ubrzo su u Ugarsku upućeni benediktanci, a latinska biskupija je osnovana u Vespremu. Nedugo posle toga Gezu je krstio benediktanski fratar Bruno iz manastira Sveti Galen (Couvent de Saint-Gall). Gezino kršteno ime je postalo Ištvan (István).

Gezino prihvatanje hrišćanstva imalo je veliki simbolični značaj, ali preobraćenje nije bilo iskreno. Prema istoričaru Titmaru Mersenburškom, Geza je nastavio da poštuje stare bogove i da im prinosi žrtve. Geza je, prema Titmarovoj hronici, izjavio da je on dovoljno bogat da bi mogao da prinosi žrtve i starim bogovima, a i novom hrišćanskom bogu.

Neuspelo širenje na Zapad[uredi | uredi izvor]

Kada se bavarski vojvoda Hajnrih II, pobunio protiv maloletnog cara Svetog rimskog carstva Otona III, Geza je to iskoristio i zauzeo Melk, koji je se nalazi u današnjoj Austriji. Već posle dve godine, 985. godine, Melk je Ugrima oduzeo austrijski markgrof Lepold I. Kada je Hajnrih II 991. krenuo na Bečku kotlinu, Geza je morao da se povuče na teritorije zapadno od reke Lajte.

Zaostavština[uredi | uredi izvor]

Geza je ugovorio ženidbu svoga sina Vajka sa Gizelom od Bavarske, ćerkom Hajnriha II. Geza je takođe započeo izgradnju velike benediktanske opatije Panonhalma, koja je danas pod zaštitom Uneska.

Ženidba i naslednici[uredi | uredi izvor]

Bista Geze u memorijalnom parku

# pre 972.: Šarolta od Erdelja, ćerka Đule, vladara Erdelja (? - posle 997)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Njegovo ime se još spominje kao "Gyeücsa" i "Gyécsa" na staromađarskom.
  2. ^ Gesta Hungarorum spominje da se Gezin otac oženio ženom sa prostora gde su živeli Kumani, ali Kumani nisu na te prostore došli do 11. veka, već su tamo u to vreme bili Pečenezi ili Bugari sa Volge
  3. ^

    poslednji Bona, prvi Ištvan, Od Dakije do Erdelja: Transylvania in the Period of the Great Migrations (271-896) Köpeczi Béla History of Transylvania. Volume I. From the Beginnings to 1606 Columbia University Press New York 2001 [1]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek,) 1996
  • Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest,) 1994
  • Györffy György: István király és műve (Gondolat, Bp.,). 1983. ISBN 978-963-281-221-2.


Veliki vezir Mađara
{{{godine}}}
Geza na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Геза&oldid=25913249”