Печенези

Из Википедије, слободне енциклопедије
Источна Европа и подручје које настањују Печењези (плавом бојом) око 1015.

Печењези или Печенези су били полуномадски народ Централне Азије, који је говорио језиком из групе туркијских језика. Асимилирани су током средњег века.

Порекло и подручје[уреди]

Печењези се појављују у историјским изворима у VIII и IX веку. Тада су настањивали подручја између доње Волге, Дона и Урала. Већ до IX и 10. века контролисали су велики део степа југозападне Евроазије и Крима. Тада су били значајан фактор у том подручју, али као и већина номадских народа нису поседовали концепт државе, а њихова организација се сводила на насумичне нападе на суседе. Осим тога постајали су плаћеници за друге силе. Према Константину Порфирогениту Печењези су владали подручјем западно од реке Серет.

Печењези су основали насеље Печењевце које се налази на 12 km северно од Лесковца. Овај топоним је доказ присуства Печењега на овим просторима.[тражи се извор]

Савез са Византијом и Бугарском[уреди]

Током IX века Византија постаје савезник Печењега, користећи их да се заштити од других опаснијих племена, као нпр. Мађара или Варјага. То је Византија радила користећи се римским узорима и политиком „завади па владај“. Једног непријатеља је усмеравала против другога.

Једно турско племе Уза истерало је Печењеге из њихове домовине. Печењези су до 889. били потиснути западно од стране Хазара и Кумана, па су Печењези потиснули Мађаре западно од Дњепра до 892.

Бугари су 894. ушли у рат против Византије. Византијски цар Лав VI Мудри против Бугара позива Мађаре. Мађари су под командом Левента са великом војском извели успешну кампању у Бугарској. У исто време је Византија ушла у Бугарску са југа. Бугарски цар Симеон I је био присиљен да склопи мир са Византијом. Симеон је нашао савезника у Печењезима да би се бранио од Мађара. Печењези су били изузетно успешни, тако да су потиснули преостале Мађаре из понтских степа. Мађари су били потиснути и настањују се дефинитивно на подручју између Дунава и Тисе. Ту под водством Арпада Мађари формирају државу.

Историја и пад[уреди]

Од IX века Печењези су имали лоше односе са Кијевском Русијом. Они су стално упадали на територије Кијевске Русије, што би с времена на време доводило до рата. Тако је 920. био рат Печењега са Игором Кијевским, великим кнезом Кијева. Понекад су Печењези улазили и у савез са Русима, као 943. против Византије.

Печењези су нападали и опседали Кијев 968. Део Печењега учествује у руском нападу на Византију 970971. Током власти Владимира I Великог Руси и Печењези су се сукобљавали са променљивим успехом, а Јарослав Мудри је поразио Печењеге. После тога Кијевску Русију почињу угрожавати Кумани (односно Половци).

Печењези су вековима ратовали са суседима: Византијом, Бугарима, Кијевском Русијом, Хазаријом и Мађарима. Печењеге је коначно поразила Византија под водством Алексија I Комнина 1091. у бици код Левуниона. Византију су у тој бици помагали Кумани.

Печењеге су 1094. поново напали Кумани и многи Печењези су поклани или су били апсорбовани. Поново их је поразила Византија 1122. Неко време Печењези су још постојали у Мађарској и коначно су асимилирани у Бугаре, Мађаре или Гагаузе.

Претпоставља се да су Печенези основали насеље Печењевце код Лесковца. Пошто су основали насеље Печењевце, ту су се населили остаци разбијених племане Печенега након тешког пораза који им је нанела Византија и који је довео готово до њиховог физичког уништења као народа.

Спољашње везе[уреди]