Griničko srednje vreme
| svetlo plava | Zapadnoevropsko vreme, Griničko srednje vreme (UTC+0) |
| plava | Zapadnoevropsko vreme, Griničko srednje vreme (UTC+0) Zapadnoevropsko letnje vreme (UTC+1) |
| roze | Srednjoevropsko vreme, Zapadnoafričko vreme (UTC+1) |
| crvena | Srednjoevropsko vreme (UTC+1) Srednjoevropsko letnje vreme (UTC+2) |
| žuta | Kalinjingradsko vreme (UTC+2) |
| zlatna | Istočnoevropsko vreme (UTC+2) Istočnoevropsko letnje vreme (UTC+3) |
| svetlo zelena | Further-eastern European Time, Moskovsko vreme, Tursko vreme (UTC+3) |
Griničko srednje vreme, griničko vreme, svetsko vreme (engl. Greenwich Mean Time – GMT) je naziv za srednje solarno vreme u Kraljevskoj opservatoriji u Griniču, kraj Londona. Vremenom je ovo vreme usvojeno kao svetski standard za nulto vreme i uglavnom se poklapa sa sada važećim standardom univerzalnim koordinisanim vremenom (UTC). Griničko vreme može da se posmatra i kao časovna zona i njegovu definiciju prihvataju mnogi organi, pogotovu u Ujedinjenom Kraljevstvu, državama Komonvelta i arapskim zemljama. Griničko srednje vreme se poklapa sa vremenom koje se koristi u Engleskoj zimi, a leti je razlika jedan sat[1], zbog letnjeg računanja vremena. Vreme u Srbiji se leti razlikuje za dva, a zimi za jedan sat od griničkog vremena.
Solarno vreme[uredi | uredi izvor]
Solarno vreme je vreme koje se računa na osnovu položaja Sunca na nebu.[2] Osnovna jedinica solarnog vremena je dan. Postoje dve vrste solarnog vremena:
- očigledno solarno vreme (vreme sunčanih časovnika) i
- srednje solarno vreme (vreme standardnih časovnika).
Senka vertikalne motke će u nekom trenutku na svakom sunčanom danu pokazati tačno na sever (ili nestati ako je Sunce direktno iznad glave, ili pokazivati na jug na nekim delovima Zemlje). Taj trenutak se naziva lokalno očigledno podne. Oko 24 sata kasnije, senka će ponovo ukazati sever, a Sunce će naizgled obići 360 stepeni oko Zemljine ose. Kada Sunce preće tačno 15 stepeni (odnosno 1/24 kruga u ravni pod pravim uglom na Zemljinu osu), lokalno očigledno vreme je tačno 13:00, posle još 15 stepeni će biti tačno 14:00, itd.
Problem je u tome što je u septembru Suncu potrebno manje vremena da napravi pun krug nego što je potrebno u decembru. Ta 24 „sata“ solarnog vremena može biti 21 sekundi manje ili 29 sekundi više od 24 sata na časovnicima. To odstupanje nastaje zbog eliptičnost Zemljine orbite i činjenice da Zemljina osa nije normalna na ravan njene orbite.
Dakle, sat koji radi pri konstantnoj brzini - isti broj klatna ljuljaške u svakom satu - ne može da prati stvarno Sunce i umesto toga sledi imaginarno „srednje Sunce“ koji se kreće duž nebeskog ekvatora konstantnom brzinom. Ovo znači da je „srednje solarno vreme“ prosečno vreme mereno tokom cele godine. To još uvek nije savršeno konstantan period i razlikuje se od jednog veka na sledeći, ali je dovoljno blizu za većinu potreba. Trenutno jedan srednji solarni dan iznosi oko 86 400,002 SI sekunde.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Dana 22. septembra 1847. u okviru sređivanja železnica u Velikoj Britaniji uvedeno je griničko vreme kao standardno vreme za sve železničke stanice na celom ostrvu.[3] Tokom 1848. sve železničke kompanije na celom britanskom ostrvu su usvojile griničko vreme kao zvanično vreme. To se polako širilo na druge oblasti, ali je tek 1880. postalo zvanično vreme.
Grinički meridijan je usvojen kao nulti meridijan na Međunarodnoj konferenciji o meridijanu 1884. godine u Vašingtonu.
Dnevna rotacija Zemlje je delimično nestabilna i usporava tokom vremena. Zato se koriste atomski časovnici koji imaju dosta stabilniju osnovu. Godine 1928. je uveden pojam univerzalno vreme (engl. Universal Time -UT) iz koga su vremenom nastali standardi UTC, UT0, UT1 i UT2, koji nadoknađuju polarna ostupanja i usporavanje zemljine rotacije i koji koriste prestupnu sekundu radi tačnijeg određivanja vremena.[4]
Od 1. januara 1972. godine standard UTC je zvanično zamenio griničko vreme kao međunarodni standard.
Problemi sa griničkim vremenom[uredi | uredi izvor]
Postajale su dva načina korišćenja griničkog vremena tokom istorije. To potiče od različitih shvatanja i različitih potreba shvatanja jednog kalendarskog dana:
- civilna shvatanje, koje potiče od starih Rimljana, gde se ponoć podrazumevala kao nulti sat i gde jedan dan traje 12 sati pre i posle podneva, i
- astronomsko shvatanje, koje potiče još iz radova Ptolomeja, po kojoj je podne nulti sat i kalendarski dan traje od podneva do podneva.
Na prelasku iz 1924. na 1925. godinu ova dva shvatanja su izjednačena. Uvedeno je griničko astronomsko vreme (GAMT) da bi se precizno opisivalo prethodno astronomsko vreme.
Standard UTC nije toliko nejasan i kod njega je isključivo ponoć nulti sat.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „http://www.unilib.bg.ac.rs/repozitorijum/ostalo/2.0/g/Grinic.pdf” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 28. 12. 2013. Spoljašnja veza u
|title=(pomoć) - ^ „http://asa.usno.navy.mil/SecM/Glossary.html#solar-time-apparent”. Arhivirano iz originala 19. 08. 2017. g. Pristupljeno 28. 12. 2013. Spoljašnja veza u
|title=(pomoć) - ^ http://www.webexhibits.org/daylightsaving/d.html
- ^ http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Treba-li-ukinuti-prestupnu-sekundu.lt.html
