Doživotni predsednik
Doživotni predsednik ili predsednik bez ograničenja trajanja mandata je šef države koji vlada do smrti.
Jedan od najpoznatijih incidenata republičkih lidera za produženje svog mandata na neodređeno vreme bilo je ono rimskog diktatora Gaja Julija Cezara, koji se sam proglasio za doživotnog diktatora godine 45. p. n. e. Ovaj potez su ponovili mnogi državnici, među kojima i francuski general Napoleon Bonaparta, koji je uzeo sličnu titulu 1802. godine. Od tada, mnogi diktatori su dobili slične titule, bilo na sopstvenu vlast ili im je zakonodavstvo to omogućavalo, a najčešće je to diktator obasjan autoritetom i kultom ličnosti.
Većina lidera koji su proglasili sebe doživotnim predsednikom, nisu u stvari vladala čitav život, jer je većina njih svrgnuta pre njihove smrti. Međutim, neki kao što su Rafael Karera, Fransoa Divalije, Kim Il Sung, Kim Džong Il, Saparmurat Nijazov, Hose Rodriges Gaspar de Fransija i Josip Broz Tito su uspeli da vladaju sve do prirodne smrti. Doduše, bilo je i neuspešnih pokušaja samoproklamovanja za doživotnog predsednika, među kojima je najpoznatiji onaj Mobutu Sese Sekoa, predsednika Zaira.
Istaknuti doživotni predsednici[uredi | uredi izvor]
- Fransoa Dominik Tusen-Luvertir u Sen Domingeu (1801—1802)
- Aleksandar Petion u Haitiju (1808—1818)
- Hose de Fransija u Paragvaju (1816—1840)
- Rafael Karera u Gvatemali (1854—1865)
- Juan Šikaj u Kini (1915—1916)
- Josip Broz Tito u Jugoslaviji (1974—1980)
- Sukarno u Indoneziji (1963—1965)
- Kvame Nkruma u Gani (1964—1971)
- Fransoa Divalije u Haitiju (1971—1986)
- Hejstings Banda u Malaviju (1971—1994)
- Žan-Klod Divalije u Haitiju (1971—1986)
- Žan-Bedel Bokasa u Centralnoafričkoj Republici (1976—1979)
- Francisko Masijas Nguema u Ekvatorijalnoj Gvineji (1972—1979)
- Habib Burgiba u Tunisu (1975—1987)
- Idi Amin u Ugandi (1976—1979)
- Saparmurat Nijazov u Turkmenistanu (1999—2006)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lintott, Andrew (1999). The constitution of the Roman Republic. Oxford: Clarendon Press.
- Turner, Thomas Bourne; Young, Crawford (1985). The rise and decline of the Zairian state. Madison: University of Wisconsin Press.