Доживотни председник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јосип Броз Тито, доживотни председник Југославије (1953—1980)

Доживотни председник или председник без ограничења трајања мандата је шеф државе који влада до смрти.

Један од најпознатијих инцидената републичких лидера за продужење свог мандата на неодређено време било је оно римског диктатора Гаја Јулија Цезара, који се сам прогласио за доживотног диктатора године 45. п. н. е. Овај потез копирали су многи државници, међу којима и француски генерал Наполеон Бонапарта, који си је дао сличну титулу 1802. године. Од тада, многи диктатори су добили сличне титуле, било на сопствену власт или им је законодавство то омогућавало, a nајчешће је то диктатор обасјан ауторитетом и култом личности.

Већина лидера који су прогласили себе доживотним председником, нису у ствари владала читав живот, јер је већина њих свргнута пре њихове смрти. Међутим, неки као што су Рафаел Карера, Франсоа Дувалије, Ким Ил Сунг, Ким Џонг Ил, Сапармурат Нијазов, Хосе Родригес Гаспар де Франсија и Јосип Броз Тито су успели да владају све до природне смрти. Додуше, било је и неуспешних покушаја самопрокламовања за доживотног председника, међу којима је најпознатији онај Мобуту Сесе Секоа, председника Заира.

Истакнути доживотни председници[уреди]

Литература[уреди]

  • Lintott, Andrew (1999). The constitution of the Roman Republic. Oxford: Clarendon Press. 
  • Turner, Thomas Bourne; Young, Crawford (1985). The rise and decline of the Zairian state. Madison: University of Wisconsin Press.