Ernan Kortes

Ernan Kortes
Datum rođenja	(1485{{month}}{{{day}}})1485.
Mesto rođenja	Medeljin, Kastilja
Datum smrti	2. decembar 1547.(1547-12-02) (61/62 god.)
Mesto smrti	Kastiljeha de la Kuesta, Kastilja
Potpis

Ernan Kortes (šp. Hernán Cortés; Medeljin 1485 — Kastiljeha de la Kuesta, 2. decembra 1547), takođe je poznat kao Ernando ili Fernando Kortes. Bio je pustolov i konkistador koji je osvojio državu Asteka, na teritoriji današnjeg Meksika. Ubrzo, ova teritorija našla se pod vlašću kraljevine Španije. Rodio se u mestu Medeljinu, koje se nalazi na jugo-zapadu Španije. Vodi poreklo od plemićke porodice iz Ekstremadure. Već sa četrnaest godina upisao je studije prava na Univerzitetu u Salamanki, ali je veoma brzo odustao od školovanja i otišao je u Santo Domingo, današnji Haiti. Nakon Kolumbovih osvajanja u Južnoj Americi, Ernan Kortes se pridružio njegovim trupama, gde je obavljao posao zapisničara. Učestvovao je u ekspediciji na Kubi, 1511. godine, kao sekretar guvernera Kube Dijega Velaskeza. Kortes je rasprodao svoje imanje da bi kupio brod i opremio ekspediciju čiji je glavni cilj bio uspostavljanje trgovinskih veza. Na put je Kortes krenuo 18. februara 1519. godine. Pratilo ga je 506 vojnika, stotinak mornara. Imao je šesnaest konja i nekoliko topova .. Kortes se prvo iskrcao na obalu Jukatana i tamo osnovao grad Verakruz. Lokalno stanovništvo ga je dočekalo sa darovima, hranom i zlatom. Indijanci su mu rekli da se njihov vladar nalazi u gradu Tenočtitlan, danas Meksiko. Nakon višemesečne opsade, ceo grad Tenočtitlan osvojen je 13. avgusta 1520. Guatimozin, poglavica Asteka, lično se predao Kortesu, što je označavalo zvaničan kraj Astečkog carstva. Smatra se da je u toku celog pohoda ubijeno između 120.000 i 240.000 Asteka

Detinjstvo i mladost

Rođen je u kastiljanskoj provinciji, u malom gradu Medeljin. Potiče iz vojne porodice, a bio je prepoznatljiv kao bolešljivo dete. Sa samo 14 godina roditelji su ga poslali na Univerzitet u Salamanki kako bi studirao prava, ali se tu zadržao samo dve godine. Tamo je naučio latinski i postao dobar u pisanju. Stekao je i iskustva kao notar. Po završenom univerzitetu, vraća se u svoj rodni kraj, ali ni tamo nije bio zadovoljan. Roditelji su takođe bili nezadovoljni, s obzirom da su za njega želeli jednu perspektivniju, pravnu karijeru. U tom periodu je otkriven i Novi Svet i Ernan je želeo da bude deo njega. Nakon nekog vremena odlučio je da se oproba u vojsci i da ode na ekspediciju u Novi Svet, ali nije uspeo da se ukrca na brod. Godine 1504, uspeva da ode.

Odlazak u Novi svet

Ernan Kortes kao mladić

Ernan Kortes je u Ameriku stigao brodom kojim je komandovao Alonso Kintero, koji je pokušao da prevari svoje nadređene i da u Novi svet dođe pre njih, kako bi sebi obezbedio brojna bogatstva. Buntovno ponašanje Kintera poslužilo je kao uzor mladom Kortesu u kasnijoj karijeri. Već kao mladić od samo osamnaest godina shvatio je da je život konkistadora obeležen rivalstvima, izdajom i trkom za pozicije i bogatstva. U Santo Domingo dolazi 1504. godine i prijavljuje se kao građanin. U narednim godinama pomagao je da se uspostavi španska vlast u koloniji. Učestvovao je u mnogim osvajanjima i kao nagradu od vođa ekspedicija dobio velike zemljišne posede i mnoštvo robova.

Godine 1511, učestvovao je u ekspediciji osvajanja Kube koju je vodio Dijego Velaskes de Keljar, koji je postao guverner Kube. Kortesu je dodeljena uloga blagajnika i on je morao da se pobrine da španska kruna dobije petinu zarade od ekspedicije. Guverner je bio veoma impresioniran Kortesom i zbog toga mu je obezbedio visoku političku poziciju u koloniji, tako je Kortes postao sekretar guvernera Velaskeza. Na Kubi je Kortes postao bogat i moćan čovek, imao je velike posede, rudnike i mnogo Indijanaca koji su bili njegovi robovi. Nakon nekog vremena odnosi između guvernera i Kortesa su se pogoršali, glavni razlog za to je ljubomora kao i razne spletke i zavere u koje su bili umešani kako bi sebi obezbedili što veću moć i bogatstvo. Takođe nije pomoglo to što je Kortes bio u vezi sa guvernerovom jetrvom Katalinom Huares, bez namere da je oženi, međutim pod pritiskom guvernera nevoljno se oženio sa njom u nadi da će time da se popravi njegov odnos sa guvernerom.

Kada su se dvojica pustolova (Fransisko Ernandes de Kordoba i Huan de Grihalva) vratila iz ekspedicije u Jukatanu, u jugoistočnom Meksiku, sa pričama o basnoslovnom bogatstvu Indijanaca u jednoj udaljenijoj zemlji, bogatstvu naročito u zlatu, Kortes je rasprodao svoje imanje da bi kupio brod i opremio ekspediciju čiji je formalni cilj bio uspostavljanje trgovinskih veza. Guverner Kube Dijego Velaskes de Kordoba odobrio je Kortesov poduhvat i on odlazi u današnji Meksiko.

Osvajanje Meksika

Glavni članak: Špansko osvajanje Meksika

Putanja Kortesove ekspedicije od Kube do Tenočtitlana

Crtež Kortesa i cara Montezuma

Špansko osvajanje Meksika se odnosi na Kortesovo osvajanje Astečkog carstva od 1519. do 1521. godine. U želji da se istraži poluostrvo Jukatan , kubanski guverner 1517. godine šalje ekspediciju koju je predvodio Ernandes de Kordoba. Nakon neuspeha, guverner šalje drugu ekspediciju, ovog puta, vođa je bio Ernan Kortes.

Godine 1519, 18. januara, Kortes kreće sa 11 brodova, mornarima, vojnicima, doktorom i nekoliko stotina kubanskih Indijanaca i afričkih crnaca. Iskrcao se u zoni Tabaska i osnovao luku Verakruz. Odatle se uputio u unutrašnjost i stigao do prestonice Asteka, Tenočtitlana, gde ga je dočekao car Montezuma. Pošto je čuo da je guverner poslao novu ekspediciju u Meksiko sa zadatkom da ga uhapsi, Kortes odlazi do obale gde će je savladati. U međuvremenu, Asteci su shvatili da Španci žele da ih pokore i da je Montezuma, astečki car, zatvoren, pa organizuju protest u kome car biva ranjen, a ubrzo i umire. Španci su potom bili prinuđeni da beže iz grada uz velike gubitke i poraz, što se u istoriji naziva „Tužna noć“ (Noche Triste), između 30. juna i 1. jula 1520. Povlačeći se iz Meksika, Kortesova malobrojna vojska je nedelju dana kasnije razbila astečku armiju kod Otumbe i uspešno se povukla u Tlaskalu, gde su ih prihvatili njihovi indijanski saveznici.

Godinu dana kasnije Kortes organizuje opsadu Tenočtitlana zajedno sa preostalim, od Asteka pokorenim plemenima. Dugotrajna opsada i epidemija malih boginja koje su im preneli Španci, a na koje nisu bili imuni, doveli su do konačnog pada Tenočtitlana 13. avgusta 1521. godine kada se i poslednji astečki car predao Kortesu. Grad je pokoren, ali je razaranje nastavljeno, pa je na ruševinama tog grada nastao temelj novog grada, Meksika.

Kortesa je 1552. godine Karlo V imenovao za guvernera i generalnog kapetana Meksika. Špancima je trebalo još 60 godina da osvoje Srednju Ameriku, a osvajanje Jukatana trajalo je 170 godina. U početku je Kortes želeo da očuva osnovnu strukturu Astečkog carstva, ali pod svojim vođstvom. Plemići, gornji astečki stalež, naučilo je španski, a neki su čak znali i da pišu. Do 1582. godine, Meksiko je imao šezdeset i jednog vicekralja koji su kasnije proširili teritorije koje je osvojio Kortes na severu (Novi Meksiko je osvojen 1598. godine) kao i one na jugu. Kortes nije jedini konkistador koji je zapisivao svoje podvige, ali je jedini čiji spisi nisu samo prost hronološki sled događaja. Pisma-izveštaji o osvajanju Meksika su dokumenti pisani o različitim mestima, događajima, situacijama, ali su sva namenjena jednoj osobi, Karlu V.

Upravljanje Meksikom

Kralj Karlo V je postavio Kortesa za guvernera novoosvojene teritorije. Dodeljena su mu i četiri asistenta koja su pažljivo pratila svaki Kortesov pokret. Kortes je pokrenuo izgradnju grada Meksika tako što je uništavao hramove i druge građevine Asteka i na tom području zatim podigao ovaj grad. Kortes 1524. godine nameće tkz. encomienda sistem koji se odnosi na imovinu. Takođe se trudio da pokrsti stanovništvo. Zatim je proveo sedam godina u pokušaju da uspostavi mir među meksičkim Indijancima, a za to vreme je gradio rudnike i poljoprivredne posede. Kortes je prvi Španac koji je pokušao da uzgaja šećer u Meksiku, kao i da dovede afričke robove u ovu zemlju. Kortes između 1524. i 1526. godine kreće na novu ekspediciju na Honduras gde je porazio Kristobala de Olida koji je tvrdio da ova teritorija pripada njemu. Kortes je tokom svih ovih godina tvrdio da je vodio težu borbu sa ljudima iz svoje zemlje nego sa Astecima. To naglašava i u pismima koja šalje kralju Karlu. Godine 1528, odlučuje da se vrati u Španiju kako bi se žalio kralju. Kralj ga je odlikovao Santjagovim ordenom. Kortes je 1529. imenovan za markiza Oahaka doline koja se do 1811. godine prenosila na njegove naslednike. Dolina Oahaka je bila jedna od najbogatijih predela Nove Španije. Kortes se 1530. godine vraća u Meksiko, međutim on nema više nekadašnju vlast na ovoj teritoriji. Kortes saznaje da je Meksiko sada anarhija. Povrh svega svi sumnjaju na Kortesa i optužuju ga za ubistvo svoje prve žene. Kortes se povlači u Kuernavaku gde gradi svoju palatu i istražuje teritorije oko Pacifika. Godine 1536, Kortes istražuje severozapadni deo Meksika i otkriva Donju Kaliforniju. Kalifornijski zaliv je prvobitno nosio naziv Kortesovo more, a to ime mu je dao Fransisko de Uljoa kada ga je 1539. godine otkrio.

Ekspedicija u Honduras i posledice

Grb koji je Kortesu dodelio kralj/car Karlo V.

Od 1524. do 1526, Kortes je predvodio ekspediciju u Honduras, gde je porazio Kristobala de Olida, koji je proglasio Honduras svojim pod uticajem guvernera Kube Dijega Velaskeza. Bojeći se da bi Kuautemok mogao da povede ustanak u Meksiku, on ga je poveo sa sobom u Honduras. U jednom kontroverznom potezu, Kuautemok je pogubljen tokom putovanja. Besan zbog Olidove izdaje, Kortes je izdao dekret za hapšenje Velaskeza, za koga je bio siguran da je stajao iza Olidove izdaje. Jedini ishod toga je međutim bilo dodatno udaljavanje od Kastiljske krune i veća Indije, koji su već od ranije bili uznemireni zbog Kortesove rastuće moći.

Kortesovo peto pismo kralju Karlu petom pokušava da opravda taj postupak, i završava se oštrim napadom na „razne i moćne rivale i neprijatelje“ koji su „zamaglili oči njegovog veličanstva“. Karlo, koji je isto tako bio car Svetog rimskog carstva, imao je malo vremena za udaljene kolonije (najveći deo Karlove vladavine je bio zaokupljen ratovima sa Francuskom, nemačkim protestantima i ekspanzijom Otomanske imperije), osim u onoj meri koliko su doprinosile finansiraju njegovih ratova. Godine 1521, godine konkvesta, Karlo je bio angažovan na pitanjima svojih nemačkih domena i biskup Adrijan od Utrehta je delovao kao regent Španije. Velaskez i Fonseka su ubedili regenta da imenuje poverenika sa ovlaštenjima da ispita Kortesovo ophođenje, pa čak i da ga uhapsi.

Kasniji život i smrt

Portret Ernana Kortesa

Nakon ekspedicije na Donju Kaliforniju, Ernan Kortes se vraća po drugi put u Španiju u nadi da će se suočiti sa svojim sunarodnicima koji su podneli velike optužbe protiv njega. Bio je u velikim dugovima, zato što je veliki broj svojih ekspedicija samostalno finansirao, a mnogobrojne parnice su mu zagorčavale život. Još jedna činjenica koja je uzdrmala njegov privatni život jeste to što je bio zanemaren u Španiji kao ličnost koja je doprinela širenju španskih kolonija. Veći deo svog kasnijeg života je proveo u težnji da dobije priznanje za svoja dostignuća i podršku španskog kraljevskog dvora. Njegov poslednji poduhvat je bila ekspedicija na Alžir koja se završila neuspehom. Kortesov brod je nastradao u oluji dok je išao da se sukobi sa čuvenim otomanskim moreplovcem, Barbarosom. Pošto je doživeo poraz, Ernan Kortes je želeo da se vrati u Meksiko, ali umire od pleuritisa 2. decembra 1547. godine. Smatra se da je poslednje godine svog života proveo u bedi. Iza sebe ostavlja testament u kome nekoliko puta menja želju o mestu gde će biti sahranjen. Prvo je želeo da to bude Hospital de Jesús, koju je sam osnovao, a posle manastir u Meksiku, koji je naredio da se izgradi, ali to nikada nije učinjeno. Iz istog razloga, njegovi ostaci će biti više puta premešteni. Prvobitno je sahranjen u crkvi San Isidro del Campo u Sevilji, a 1550. godine njegovi ostaci su premešteni nekoliko puta unutar same crkve. Od 1566. do 1628. ostaci su se nalazili u hramu koji se zove Templo de San Francisco de Texcoco, blizu Meksika. Tek 1794. biće premešteni u Hospital de Jesús. Međutim, kasnije Meksiko stiče nezavisnost i 1823. godine tadašnji ministar spoljnih i unutrašnjih poslova, Lukas Alaman, sakrio je ostatke Ernana Kortesa da bi sprečio moguće skrnavljenje, sudeći po političkoj atmosferi tog perioda. Ostaci su pronađeni 1946. i 1947. su ponovo vraćene na prethodno mesto, tj. Hospital de Jesús.

U popularnoj kulturi

Kortes se pojavljuje u španskoj seriji Konkvistadori: Avantura iz 2017 i kao protagonista u špansko-meksičkoj seriji Ernan iz 2019. kodine.

Vidi još

• Izveštaji o osvajanju Meksika

Literatura

• Cartas y relaciones de Hernan Cortés al emperador Carlos V (na jeziku: spanish). Everything2.com. 1866. Pristupljeno 26. 7. 2009. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Cortés, Hernán (1986). Letters. – available as Letters from Mexico translated by Anthony Pagden. Yale University Press. ISBN 978-0-300-09094-9.  Available online in Spanish from an 1866 edition.
• Díaz del Castillo, Bernal (2003). The Conquest of New Spain. – available as The Discovery and Conquest of Mexico: 1517–1521. ISBN 978-0-306-81319-1. 
• Last Will and Testament of Hernán Cortés
• Letter From Hernan Cortes to Charles the V Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. januar 2012)
• Hernán Cortés Power of Attorney, 1526 From the Rare Book and Special Collections Division at the Library of Congress
• Praeclara Ferdinandi Cortesii de noua maris oceani Hyspania narratio sacratissimo... 1524. From the Rare Book and Special Collections Division at the Library of Congress
• Levy, Buddy (2008). Conquistador: Hernan Cortes, King Montezuma, and the Last Stand of the Aztecs. Bantam Books. ISBN 978-0-553-80538-3. 
• Myth and Reality: The Legacy of Spain in America by Jesus J. Chao. Culture/Society Opinion. February 12, 1992. The Institute of Hispanic Culture of Houston
• Crow, John A. The Epic of Latin America. 4th ed. New York: University of California P, 1992.
• Hernando Cortés by Jacobs, W.J., New York, N.Y.:Franklin Watts, Inc. 1974.
• The World's Greatest Explorers: Hernando Cortés. Chicago, by Stein, R.C., Illinois: Chicago Press Inc. 1991.
• León-Portilla, Miguel, ur. (1992) [1959]. The Broken Spears: The Aztec Account of the Conquest of Mexico. Ángel María Garibay K. (Nahuatl-Spanish trans.), Lysander Kemp (Spanish-English trans.), Alberto Beltran (illus.) (Expanded and updated izd.). Beacon Press. ISBN 978-0-8070-5501-4. 
• Maura, Juan Francisco."Cobardía, falsedad y opportunismo español: algunas consideraciones sobre la "verdadera" historia de la conquista de la Nueva España" Lemir (Revista de literatura medieval y del Renacimiento) 7 (2003): 1–29.
• Passuth, László. The Rain God cries over Mexico
• Restall, Matthew (2003). Seven Myths of the Spanish Conquest. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516077-2. 
• Hernando Cortés by Fisher, M. & Richardson K.
• Hernando Cortés Crossroads Resource Online.
• Tzvetan Todorov. Todorov, Tzvetan (1996). The Conquest of America. Harper Collins. ISBN 978-0-06-132095-8. 
• Thomas, Hugh (1993). Conquest: Cortés, Montezuma, and the Fall of Old Mexico. Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-51104-3. 
• White, Jon Manchip (1971). Cortés and the Downfall of the Aztec Empire. Basic Books. ISBN 978-0-7867-0271-8. 

Spoljašnje veze

• Conquistadors, with Michael Wood – website for 2001 PBS documentary
• The letters by Cortés, in which Cortés describes the events related to the conquest of Mexico
• Genealogy of Hernán Cortés
• Origin of the Surname Cortés
• Biography of Hernán Cortés
• The change of Hernán Cortés' self-image by means of the conquest
• Hernando Cortes on the Web – web directory with thumbnail galleries
• Ibero-American Electronic Text Series presented online by the University of Wisconsin Digital Collections Center.
• Hernan Cortes – The Conquistador of the Aztecs; Informational Link Blog about the History of Cortes, the Aztecs along with a variety of sources, pictures and educational resources
• Latin American studies center, material on Cortés
• Fernand Cortez opera by Gaspare Spontini, Jean-Paul Penin
• "Cortes, Hernando" Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2008) Belinda H. Nanney
• Catholic Encyclopedia (1911)
• "Hernan Cortes, marques del Valle de Oaxaca", Encyclopædia Britannica