Zubobolja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zubobolja
SinonimiOdontalgija,[1] zubna bolest,[1] odontodinija,[1] odontogeni bol[2]‍:396
SpecijalnostiStomatologija

Zubobolja, dentalgija ili odontalgija je bol koji se javlja u zubu ili tkivima koja ga neposredno okružuju.[3] Najčešće nastaje kao posledica karijesa ili oboljenja zubne pulpe, a može nastati i usled problema sa desnima, vilicama, usled izbijanja ili povrede zuba i sl. Zabeleženi su i slučajevi zubobolje nastale kao posledica promene barometarskog pritiska (barodontalgija).[4][5] Bol se može javiti spontano ili kao reakcija na različite termičke, hemijske i mehaničke nadražaje. Intenzitet varira od blagog do veoma jakog bola, koji može biti konstantan ili sporadičan.[6] Ponekad se može proširiti i na okolna područja (sekundarna hiperalgezija). S obzirom na konkretno tkivo od koga potiče, razlikuju se sledeće vrste zubobolja: dentinska, pulpna, periapeksna, parodontalna i reflektovana.

Uobičajeni uzroci uključuju upalu pulpe (obično kao odgovor na karijes, traumu zuba ili druge faktore), preosetljivost dentina, apikalni parodontitis (zapaljenje parodontalnog ligamenta i alveolarne kosti oko vrha korena), zubne apscese (lokalizovane kolekcije gnoja), alveolarni osteitis („suva utičnica“, moguća komplikacija vađenja zuba), akutni nekrotizirajući ulcerozni gingivitis (infekcija desni) i temporomandibularni poremećaj.[7]

Pulpitis je reverzibilan kada je bol blag do umeren i traje kratko vreme nakon stimulusa (na primer prehlade); ili nepovratan kada je bol jak, spontan i traje dugo nakon stimulusa. Ako se ne leči, pulpitis može postati ireverzibilan, zatim napredovati do nekroze pulpe (odumiranja pulpe) i apikalnog parodontitisa. Apscesi obično izazivaju pulsirajući bol. Apikalni apsces se obično javlja nakon nekroze pulpe, perikoronalni apsces je obično povezan sa akutnim perikoronitisom donjeg umnjaka, a parodontalni apscesi obično predstavljaju komplikaciju hroničnog parodontitisa (bolesti desni). Ređe, nedentalna stanja mogu izazvati zubobolju, kao što je maksilarni sinusitis, koji može izazvati bol u gornjim zadnjim zubima, ili angina pektoris, koja može izazvati bol u donjim zubima. Tačna dijagnoza ponekad može biti izazovna.

Pravilna oralna higijena pomaže u sprečavanju zubobolje sprečavanjem zubnih bolesti. Lečenje zubobolje zavisi od tačnog uzroka i može uključivati punjenje, lečenje kanala korena, ekstrakciju, drenažu gnoja ili druge korektivne mere. Uklanjanje zubobolje se smatra jednom od glavnih obaveza stomatologa.[8] Zubobolja je najčešći tip bola u ustima ili licu.[9]‍:125–135 To je jedan od najčešćih razloga za hitne preglede kod stomatologa.[10] U 2013. godini, 223 miliona slučajeva zubnog bola nastalo je kao posledica zubnog karijesa na stalnim zubima i 53 miliona slučajeva kod mlečnih zuba.[11] Istorijski gledano, smatra se da je potražnja za lečenjem zubobolje dovela do pojave stomatološke hirurgije kao prve specijalnosti medicine.[12]

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Zubobolja može biti uzrokovana zubnim (odontogenim) stanjima (kao što su ona koja uključuju kompleks dentin-pulpe ili parodoncijum), ili nedentalnim (neodontogenim) stanjima (kao što su maksilarni sinusitis ili angina pektoris). Postoji mnogo mogućih uzroka koji nisu stomatološki, ali velika većina zubobolje je zubnog porekla.[13]‍:{{{1}}}

Pulpa i parodontalni ligament imaju nociceptore (receptore bola),[14] ali pulpi nedostaju proprioceptori (receptori pokreta ili položaja) i mehanoreceptori (receptori mehaničkog pritiska).[9]‍:125–135[15] Shodno tome, bol koji potiče iz kompleksa dentin-pulpa ima tendenciju da bude slabo lokalizovan,[15] dok će bol iz parodontalnog ligamenta obično biti dobro lokalizovan,[13]‍:55 iako ne uvek.[9]‍:125–135

Na primer, parodontalni ligament može da otkrije pritisak koji se vrši kada se grize nešto manje od zrna peska (10–30 µm).[16]‍:48 Kada se zub namerno stimuliše, oko 33% ljudi može tačno da identifikuje zub, a oko 20% ne može da suzi lokaciju stimulusa na grupu od tri zuba.[13]‍:31 Još jedna tipična razlika između pulpnog i parodontalnog bola je u tome što se ovaj drugi obično ne pogoršava termalnim stimulansima.[9]‍:125–135

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Karijes dentina
Zahvaćena pulpa
Periapikalni proces
Rendgenski snimak

Dentinska zubobolja nastaje usled iritacije dentina različitim faktorima. Preduslov za to je oštećenje gleđi ili izloženost dentina u predelu vrata zuba. U tom slučaju različiti činioci (karijesna lezija, različiti nadražaji) mogu da izazovu senzibilizaciju dentina, u kome se nalaze ćelije odontoblasti koje imaju senzitivnu funkciju.[17]

Pulpna zubobolja se javlja kao posledica iritacije ili oboljenja zubne pulpe, koja predstavlja najvitalniji deo zuba. Tok patološkog procesa u pulpi je sličan toku drugih upalnih procesa u organizmu, ali je drugačiji u poodmakloj fazi (zbog specifične građe i morfologije pulpe). Pulpa je okružena dentinskim zidovima i kada u početnoj fazi nastupi upalna eksudacija (nakupljanje tečnosti), dolazi do povećanja pritiska u kavitetu zuba i nadražaja brojnih živčanih grančica što uzrokuje bol. Osim toga, dolazi i do smanjenja cirkulacije jer dovoljne količine krvi ne mogu da uđu kroz uzani otvor kanala korena zuba (kroz koji prolaze krvni i limfni sudovi i nervi) i to za posledicu ima smanjenu vaskularizaciju i postepeno izumiranje pulpe. Akutni pulpni bol je teško precizno lokalizovati, a pacijent često nije siguran ni da li dolazi iz gornje ili donje vilice. Karakteriše ga i promenljivost, a često se pojačava u ležećem položaju i može iznenada da prestane. Ukoliko je bol veoma intenzivan, pacijent ga može zameniti za glavobolju, upalu sinusa, bol u uvu, trigeminalnu neuralgiju ili netipičnu bol u predelu lica. Takođe se mogu javiti i autonomni simptomi i posledična bolna mišićna kontrakcija, pa se pulpni bol može zameniti za bol u mišićima facijalne regije ili artritis viličnog zgloba.[17][18]

Za razliku od drugih organa, zub može da ostane u svom ležištu i nakon odumiranja pulpe (jer se delimično ishranjuje i preko periodoncijuma) i u njemu može da ostane nekrotično tkivo pulpe (dok bi se kod drugih organa mrtvo tkivo izbacilo ili resorbovalo). Usled raspadanje odumrle zubne pulpe razni štetni produkti, bakterije, njihovi toksini i druge materije mogu da prođu kroz otvor kanala korena i dospeju u periapeksni prostor (prostor oko vrha korena zuba). To uzrokuje periapikalni proces (granulom). Ukoliko se na vreme ne odstrane uzroci granuloma mogu se javiti jak bol pri svakom dodiru zuba, crvenilo, otok koji se širi na viličnu kost i meka tkiva i sl.[17]

Parodontalna zubobolja nastaje usled traumatizacije stranim telom (uklešteni ostaci hrane, loše napravljene krunice), usled okluzalnog opterećenja ili kontakta sa neizniklim susednim zubom, kao posledica stomatoloških zahvata, infekcije i sl. Za razliku od dentalnog bola, pacijent može precizno da lokalizuje bol zahvaljujući bogatstvu proprio- i mehanoreceptora u potpornom aparatu zuba. Intenzitet bola varira od umerenog do jakog, a pojačava se tokom zagriza tako da pacijent ima osećaj da mu je zub izdužen.[17]

Reflektovana zubobolja predstavlja bol koji se oseća u zubu i okolnim tkivima a uzrokovan je promenama na udaljenim tkivima.[17]

Perikoronitis je upala uzrokovana neizniklim zubima (najčešće umnjacima) i nakupljenom hranom i plakom u toj oblasti. Kao posledica se javlja crvenilo, otok, bol koji se širi i na okolne zube, povišena temperatura, malaksalost i limfadenopatija.[18]

Upala alveole (lat. alveolitis sicca) nastaje često nakon vađenja trećeg kutnjaka i pri tome se javlja bol koji se odražava na okolne zube, desni, mišiće itd.[18]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dobro postavljena dijagnoza i utvrđivanje tačne prirode bola je osnovni preduslov efikasnog lečenja. U tu svrhu koriste se stomatološka anamneza, inspekcija direktno ili ogledalcetom, testiranja stomatološkom sondom, kuckanje, palpacija, test vitalnosti pulpe, rendgenski snimci itd.

Ispitivanja sondom i ogledalcetom otkrivaju veće karijesne procese, izloženost zubne pulpe, frakture krune zuba, loše ispune, eroziju, abraziju i sl. Kuckanje (perkusija) po zubu se izvodi pomoću drške nekog instrumenta paralelno sa uzdužnom osovinom zuba i tom metodom se otkriva postojanje periapikalnih procesa. Palpacija podrazumeva pritiskanje desni u predelu vrha korena zuba i ima za cilj određivanje stepena osetljivosti i proširenosti periapikalnog procesa. Testiranje vitalnosti pulpe se izvodi stimulacijom dentina toplim, hladnim, hemijskim, električnim i drugim nadražajima.

Jedna od čestih dijagnostičkih metoda je intraoralna rendgenografija. Na snimku se može videti postojanje karijesne lezije, položaj i veličina ispuna iz ranijih stomatoloških intervencija, morfologija šupljine zuba i korenova, promene u potpornom aparatu zuba itd.

Ukoliko je nemoguće precizno lokalizovati oboleli zub, sprovodi se tzv. sistemski analgetski blok na osnovu koga se određuje da li je proces lokalizovan u gornjoj ili donjoj vilici ili bol potiče zbog promena na udaljenim tkivima.[17]

Lečenje[uredi | uredi izvor]

Terapija se planira se na osnovu prikupljenih podataka, a ista ima za cilj otklanjanje smetnji i patoloških stanja i nadoknadu izgubljenog zubnog tkiva zamenskim veštačkim zubnim materijalima, koji moraju zadovoljiti funkcionalnu, estetsku i biološku komponentu pojedinačnog zuba.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Duncan L, Sprehe C (2008). Mosby's dental dictionary (2nd izd.). St. Louis, Mo.: Mosby. ISBN 978-0-323-04963-4. 
  2. ^ Tollison CD, Satterthwaite JR, Tollison JW (2001). Practical pain management (3rd izd.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-3160-7. 
  3. ^ Segen JC. (2002). McGraw-Hill Concise Dictionary of Modern Medicine. The McGraw-Hill Companies.
  4. ^ Zadik Y, Chapnik L, Goldstein L: In-flight barodontalgia: analysis of 29 cases in military aircrew, Aviat Space Environ Med, 2007.
  5. ^ Zadik Y: Barodontalgia due to odontogenic inflammation in the jawbone,Aviat Space Environ Med, 2006.
  6. ^ „Rečnik”. Arhivirano iz originala 15. 09. 2008. g. Pristupljeno 23. 8. 2008. 
  7. ^ Allison, J. R.; Stone, S. J.; Pigg, M. (novembar 2020). „The painful tooth: mechanisms, presentation and differential diagnosis of odontogenic pain”. Oral Surgery (na jeziku: engleski). 13 (4): 309—320. ISSN 1752-2471. doi:10.1111/ors.12481 Slobodan pristup. 
  8. ^ Wolf CA, Ramseier CA (2012). „[The image of the dentist. Part 1: Results of a literature search]”. Schweizer Monatsschrift für Zahnmedizin = Revue Mensuelle Suisse d'Odonto-stomatologie = Rivista Mensile Svizzera di Odontologia e Stomatologia / SSO. 122 (2): 121—32. PMID 22362180. 
  9. ^ a b v g Scully C (2013). Oral and maxillofacial medicine : the basis of diagnosis and treatment (3rd izd.). Edinburgh: Churchill Livingstone/Elsevier. ISBN 978-0-7020-4948-4. 
  10. ^ Agnihotry, Anirudha; Fedorowicz, Zbys; van Zuuren, Esther J.; Farman, Allan G.; Al-Langawi, Jassim Hasan (2016-02-17). „Antibiotic use for irreversible pulpitis”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2: CD004969. ISSN 1469-493X. PMID 26886473. doi:10.1002/14651858.CD004969.pub4. 
  11. ^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (22. 8. 2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 386 (9995): 743—800. PMC 4561509 Slobodan pristup. PMID 26063472. doi:10.1016/S0140-6736(15)60692-4. 
  12. ^ Suddick RP, Harris NO (1990). „Historical perspectives of oral biology: a series”. Critical Reviews in Oral Biology and Medicine. 1 (2): 135—51. PMID 2129621. doi:10.1177/10454411900010020301 Slobodan pristup. 
  13. ^ a b v Hargreaves KM, Cohen S, Berman LH (2011). Cohen's pathways of the pulp (10th izd.). St. Louis, Mo.: Mosby Elsevier. ISBN 978-0-323-06489-7. 
  14. ^ Shephard MK, MacGregor EA, Zakrzewska JM (januar 2014). „Orofacial Pain: A Guide for the Headache Physician”. Headache: The Journal of Head and Face Pain. 54 (1): 22—39. PMID 24261452. S2CID 44571343. doi:10.1111/head.12272. 
  15. ^ a b Cawson, RA (2008). Cawson's essentials of oral pathology and oral medicine. Edinburgh: Churchill Livingstone. str. 70. ISBN 978-0702040016. 
  16. ^ Lindhe J, Lang NP, Karring T (2008). Clinical periodontology and implant dentistry (5th izd.). Oxford: Blackwell Munksgaard. ISBN 9781444313048. 
  17. ^ a b v g d đ e „Zubobolja ili zašto bole zubi”. Arhivirano iz originala 7. 5. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2008. 
  18. ^ a b v Dr Vanja Bučićević Boras: Dentalne i parodontalne boli

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зубобоља&oldid=27448757”