Zubobolja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Zubobolja
lat. Dentalgia
Klasifikacija i spoljašnji resursi
ICD-10 K08.8
ICD-9 525.9
DiseasesDB 27698
MeSH D014098

Zubobolja, dentalgija ili odontalgija je bol koji se javlja u zubu ili tkivima koja ga neposredno okružuju. Najčešće nastaje kao posledica karijesa ili oboljenja zubne pulpe, a može nastati i usled problema sa desnima, vilicama, usled izbijanja ili povrede zuba i sl. Zabeleženi su i slučajevi zubobolje nastale kao posledica promene barometarskog pritiska (barodontalgija).[1][2]

Bol se može javiti spontano ili kao reakcija na različite termičke, hemijske i mehaničke nadražaje. Intenzitet varira od blagog do veoma jakog bola, koji može biti konstantan ili sporadičan.[3] Ponekad se može proširiti i na okolna područja (sekundarna hiperalgezija).

S obzirom na konkretno tkivo od koga potiče, razlikuju se sledeće vrste zubobolja: dentinska, pulpna, periapeksna, parodontalna i reflektovana.

Etiologija[uredi]

Karijes dentina
Zahvaćena pulpa
Periapikalni proces
Rendgenski snimak

Dentinska zubobolja nastaje usled iritacije dentina različitim faktorima. Preduslov za to je oštećenje gleđi ili izloženost dentina u predelu vrata zuba. U tom slučaju različiti činioci (karijesna lezija, različiti nadražaji) mogu da izazovu senzibilizaciju dentina, u kome se nalaze ćelije odontoblasti koje imaju senzitivnu funkciju.[4]

Pulpna zubobolja se javlja kao posledica iritacije ili oboljenja zubne pulpe, koja predstavlja najvitalniji deo zuba. Tok patološkog procesa u pulpi je sličan toku drugih upalnih procesa u organizmu, ali je drugačiji u poodmakloj fazi (zbog specifične građe i morfologije pulpe). Pulpa je okružena dentinskim zidovima i kada u početnoj fazi nastupi upalna eksudacija (nakupljanje tečnosti), dolazi do povećanja pritiska u kavitetu zuba i nadražaja brojnih živčanih grančica što uzrokuje bol. Osim toga, dolazi i do smanjenja cirkulacije jer dovoljne količine krvi ne mogu da uđu kroz uzani otvor kanala korena zuba (kroz koji prolaze krvni i limfni sudovi i nervi) i to za posledicu ima smanjenu vaskularizaciju i postepeno izumiranje pulpe. Akutni pulpni bol je teško precizno lokalizovati, a pacijent često nije siguran ni da li dolazi iz gornje ili donje vilice. Karakteriše ga i promenljivost, a često se pojačava u ležećem položaju i može iznenada da prestane. Ukoliko je bol veoma intenzivan, pacijent ga može zameniti za glavobolju, upalu sinusa, bol u uhu, trigeminalnu neuralgiju ili netipičnu bol u predelu lica. Takođe se mogu javiti i autonomni simptomi i posledična bolna mišićna kontrakcija, pa se pulpni bol može zameniti za bol u mišićima facijalne regije ili artritis viličnog zgloba.[4][5]

Za razliku od drugih organa, zub može da ostane u svom ležištu i nakon odumiranja pulpe (jer se delimično ishranjuje i preko periodoncijuma) i u njemu može da ostane nekrotično tkivo pulpe (dok bi se kod drugih organa mrtvo tkivo izbacilo ili resorbovalo). Usled raspadanje odumrle zubne pulpe razni štetni produkti, bakterije, njihovi toksini i druge materije mogu da prođu kroz otvor kanala korena i dospeju u periapeksni prostor (prostor oko vrha korena zuba). To uzrokuje periapikalni proces (granulom). Ukoliko se na vreme ne odstrane uzroci granuloma mogu se javiti jak bol pri svakom dodiru zuba, crvenilo, otok koji se širi na viličnu kost i meka tkiva i sl.[4]

Parodontalna zubobolja nastaje usled traumatizacije stranim telom (uklešteni ostaci hrane, loše napravljene krunice), usled okluzalnog opterećenja ili kontakta sa neizniklim susednim zubom, kao posledica stomatoloških zahvata, infekcije i sl. Za razliku od dentalnog bola, pacijent može precizno da lokalizuje bol zahvaljujući bogatstvu proprio- i mehanoreceptora u potpornom aparatu zuba. Intenzitet bola varira od umerenog do jakog, a pojačava se tokom zagriza tako da pacijent ima osećaj da mu je zub izdužen.[4]

Reflektovana zubobolja predstavlja bol koji se oseća u zubu i okolnim tkivima a uzrokovan je promenama na udaljenim tkivima.[4]

Perikoronitis je upala uzrokovana neizniklim zubima (najčešće umnjacima) i nakupljenom hranom i plakom u toj oblasti. Kao posledica se javlja crvenilo, otok, bol koji se širi i na okolne zube, povišena temperatura, malaksalost i limfadenopatija.[5]

Upala alveole (lat. alveolitis sicca) nastaje često nakon vađenja trećeg kutnjaka i pri tome se javlja bol koji se odražava na okolne zube, desni, mišiće itd.[5]

Dijagnoza[uredi]

Dobro postavljena dijagnoza i utvrđivanje tačne prirode bola je osnovni preduslov efikasnog lečenja. U tu svrhu koriste se stomatološka anamneza, inspekcija direktno ili ogledalcetom, testiranja stomatološkom sondom, kuckanje, palpacija, test vitalnosti pulpe, rendgenski snimci itd.

Ispitivanja sondom i ogledalcetom otkrivaju veće karijesne procese, izloženost zubne pulpe, frakture krune zuba, loše ispune, eroziju, abraziju i sl. Kuckanje (perkusija) po zubu se izvodi pomoću drške nekog instrumenta paralelno sa uzdužnom osovinom zuba i tom metodom se otkriva postojanje periapikalnih procesa. Palpacija podrazumeva pritiskanje desni u predelu vrha korena zuba i ima za cilj određivanje stepena osetljivosti i proširenosti periapikalnog procesa. Testiranje vitalnosti pulpe se izvodi stimulacijom dentina toplim, hladnim, hemijskim, električnim i drugim nadražajima.

Jedna od čestih dijagnostičkih metoda je intraoralna rendgenografija. Na snimku se može videti postojanje karijesne lezije, položaj i veličina ispuna iz ranijih stomatoloških intervencija, morfologija šupljine zuba i korenova, promene u potpornom aparatu zuba itd.

Ukoliko je nemoguće precizno lokalizovati oboleli zub, sprovodi se tzv. sistemski analgetski blok na osnovu koga se određuje da li je proces lokalizovan u gornjoj ili donjoj vilici ili bol potiče zbog promena na udaljenim tkivima.[4]

Lečenje[uredi]

Terapija se planira se na osnovu prikupljenih podataka, a ista ima za cilj otklanjanje smetnji i patoloških stanja i nadoknadu izgubljenog zubnog tkiva zamenskim veštačkim zubnim materijalima, koji moraju zadovoljiti funkcionalnu, estetsku i biološku komponentu pojedinačnog zuba.[4]

Reference[uredi]

  1. ^ Zadik Y, Chapnik L, Goldstein L: In-flight barodontalgia: analysis of 29 cases in military aircrew, Aviat Space Environ Med, 2007.
  2. ^ Zadik Y: Barodontalgia due to odontogenic inflammation in the jawbone,Aviat Space Environ Med, 2006.
  3. ^ „Речник“ Приступљено 23. 8. 2008.. 
  4. ^ a b v g d đ e „Зубобоља или зашто боле зуби“ Приступљено 24. 8. 2008.. 
  5. ^ a b v Dr Vanja Bučićević Boras: Dentalne i parodontalne boli


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).