Istorija Koreje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovaj članak se odnosi na istoriju Koreje sve do njene podele 1945. Za naknadnu istoriju Koreje pogledajte Istorija Severne Koreje i Južna Koreja

Istorija Koreje je vezana za istoriju čitavog Korejskog poluostrva pa se može posmatrati kao na celina. Danas na tom prostoru postoje dve države. Pojmovi u Severna Koreja i Južna Koreja su sinonimi za države jedino u drugoj polovini HH veka, dok do HH veka severna Koreja i južna Koreja pominju samo kao delovi Korejskog poluostrva.

Period donjeg paleolita je na Korejskom poluostrvu i Mandžuriji počeo pre otprilike 500.000 godina.[1][2][3]Najranija poznata korejska grnčarija datira oko 8000 godina pre nove ere, a period neolita otpočeo je posle 6000. godine pre nove ere, kojeg je pratilo bronzano doba do 2000.[4][5][6] godine i gvozdeno doba oko 700. godine pre nove ere.

Slično, prema Istoriji Koreje, ljudi iz paleolita nisu direktni preci današnjih Korejaca, ali se procenjuje da su njihovi direktni preci ljudi iz neolita.[7]

Prema mitskom izveštaju koji se navodi u Memorabilijami Tri kraljvstva, kraljevstvo Godžoson (stari Džoson) je osnovano na severu Koreje i jugu Mandžurije 2333. godine pre nove ere.[3][8][9] Tokom 12. veka pre nove ere Gidža, princ iz kineske dinastije Šang, navodno osnova Gidža Džoson.[10][11] Prvi pisani istorijski izveštaji o Godžosonu datiraju iz ranog 7. veka pre nove ere.[12][13]

Praistorija[uredi | uredi izvor]

Zemljana posuda pronađena u blizini Seula datira 4000 p. n. e

Iako je bilo određenih naznaka nisu pronađeni fosilni ostaci homo erektusa na Korejskom poluostrvo. [14] Međutim pronađena su mnoga oruđa koja potiču od pre 400.000 godina, i to uglavnom oko većih rečnih dolina.[15] Preovlađuja stav da današnji stanovnici Koreje nisu potomci ovih paleolitskih stanovnika.

Prve tragove ljudskih naselja na Korejskom poluostrvu datiraju iz 4270. godine pre naše ere.[16], mada su sasvim izvesno postojala i naselja i nekolliko hiljada godina pre toga. Za to postoje pre svega dokazi u očuvanoj grnčariji koja je pronađena na mnogim mestima po Korejskom poluostrvu. Određene posude postoje još od 8000. p. n. e. Nešto od ove grnčarije se nalazi i u Britanskom muzeju u Londonu.

Prva kraljevstva[uredi | uredi izvor]

Postoje zapisi da je prvo kraljevstvo koje je vladalo severnim delom poluostrva bila dinastija Gojoseon i to u periodu od 2300. p. n. e. Postoje mnoge legende o ovom periodu. Prema legendi prvi korejski kralj bio je Tongnjongu koji je osnovao drevno korejsko kraljevstvo Kogurio čija je prestonica bio Pjongjang.[17][18] Ipak istorijski nije potvrđeno da je Pjongjang bilo znčajnije središte u to vreme. Izvesno je da je metalurgija bila sve značajnija od 900. p. n. e. Uporedo sa razvojem metalnog, bronzanog oruđa i oružja postoje dokazi o pojavljivanju veoma dobro utvrđenih gradova. Oko 4 veka pre nove ere Pjongjang je postala prestonica. Od 109-106. godine pre naše ere severni deo Koreje osvaja kineska dinastija Han. U poslednjem veku stare ere Koreja postaje kineska provincija Lilang sa prestonicom Žaoming, koja je danas južni deo Seula. Kinezi su vladali ovim delom poluostrva u narednih 400 godina.

Tri kraljevstva[uredi | uredi izvor]

Ovaj period je vezan za doba između 37. p. n. e. i 668 godine n.e. Celo poluostrvo je bilo podeljeno nizom malih teritorija i kraljevstava, ipak najveću dominaciju su imala tri kraljevstva: Kogurio, Pekče i Šila.[19] Osnivač kraljevine Kogurio Ko Žu Mong rodio se 298. p. n. e., a već 277. godine p. n. e. osniva državu u severnom delu Koreje. U južnom delu poluostrva živela su plemena Mahan, Činhan i Pjonhan. Nakon proterivanja plemena Mahan na jugozapad, kraljevina Pekče se uzdigla 18. p. n. e. Prestonica im je bila Kvangdžu. Ovaj kraj se puno izgrađivao i danas je deo Seula. Kraljevstvo je bilo organizovano po ugledu na kinesku državu sa građanskim birokratskim aparatom. Kraljevina Pekču imala je dobre političke odnose sa istočnom kineskom dinastijom u južnoj Kini. Pekčo je imao veliki kulturni uticaj na Japan i bio važno sedište rane japanske civilizacije. Kraljevina Šila postoji od 57. godine p. n. e. na jugozapadu Koreje prestonica joj je bila Kjongdžu. U poređenju sa drugim korejskim kraljevstvima ovde je uticaj kine bio najslabiji. Krajem 4. veka i početkom 5. veka Šila postaje najmoćnija korejska kraljevina koja dominira nad ostalim kraljevinama. Kraljevina Pekču pada 660. godine, a potom i Kogurio 668. godine. Koreja se nakon toga po prvi put ujedinila.

Šila[uredi | uredi izvor]

Koreja 476. godine

Šila je 668. godine ujedinila poluostrvo u jednu državu i njome vladala sve do 936. godine, a jedinstvo države je nasilno prekinuto tek 1945. godine. Za vreme Šila perioda postojao je jak uticaj kineskog carstva i primljeni su budizam, Konfučijanizam, kultura, umetnost i arhitektura. Jedinstvo carstva vršila je kombinacija hvaranga (budistička istreniranost konfučijanske vrednosti i disciplina visoko rangiranih) i kolpam (mesto u društvu koje se stiče rođenjem).

Korio[uredi | uredi izvor]

U 10. veku (936. godine) Vang Gon, sin bogatog zemljoposednika i trgovca izvršava prevrat i preuzima vlast u Šili, i vlada do 1392. godine. Svoju državu naziva Korio čije je ime bazirano na imenu starog kraljevstva Kogurio. Za prestonicu je izabrao svoj rodni grad Songak, današnji Kesong. Budizam postaje zvanična religija koja utiče na celo društvo. Mongoli međutim 1213. osvajaju veliki deo severne Koreje i prisiljavaju da im se Korio potčini. Korio kraljevina platila je danak, a sa dankom poslala i prinčeve kao zaloge mira u mongolsku prestonicu Čanbalik (mongolski naziv za Peking). Koreja je bila pritisnuta ogromnim porezima jer je Mongolija njime finansirala osvajanje Japana koje je propalo. Mongolski period bio je vreme koje je donelo je veliku kulturnu razmenu sa Kinom.

Čoson[uredi | uredi izvor]

Nakon svrgavanja mongolske dinastije Juan 1368. godine koja je vladala Kinom u Koreji nastaje velika praznina na vlasti, što je iskoristio general Ji Song-gi pobedio u borbi za presto. Osvojio je Kesong razvlastio kralja i njegove sinove i kasnije ih eliminisao. Ji je 1392. godine preuzeo vlast. Promenio je ime svojoj zemlji u Čoson (kako Korejanci i danas zovu obe korejske države) i svoju prestonicu preneo u Seul.[20] Umesto budizma promovisao je konfučijanizam kao dominantnu religiju. Konfučijanske vrednosti i običaji su još više ojačali u Čosonu. Dinastija Ji vladala je Korejom narednih 5 vekova. Među značajnijim vladarima iz ove dinastije je veliki Sedžong (1418—1450). Dao je velki doprinos u razvoju obrazovanja i za vreme njegove vladavine je uobličeno korejsko pismo zvano Hangul[21] Jedan od poznatijih je i okrutni Sedžo koji je uzurpirao presto 1456. godine dokopao se krune i vladao silom, bezakonjem i progonstvima. Pošto je dinastija Ji odbila da pomogne Japanu u invaziji na Kinu, Japanci su 1592. godine izvršili prvu invaziju na Koreju na čelu sa šogunom Hideiošimom. Korejska kopnena vojska je bila poražena za manje od mesec dana. Mornarica je međutim drugačije prošla jer je general Ji San-šin sa brodićima kornjačama pobedio Japansku flotu. Japanci su ponovo napali 1597. Ji San-šin ih je opet porazio ali je poginuo. Nakon ovoga Koreja je kapitulirala ali već septembra 1598. umire Hideiošima i rat prestaje. Početkom 17. veka Mandžuri iz severoistočne Kine osvajaju prvo Pjongjang, a zatim i prestonicu Seul. Koreja postaje vazalna država Mandžurije 1632. godine, sa određenim godišnjim dankom. Dinastija Ji objavljuje rat u pokušaju da spasi Koreju okupacije ali je brzo i poražena. Nakon nekoliko godina, tačnije 1644. godine, mandžurski vladar zbacuje vladajuću kinesku dinastiju Ming, a na vlast dolazi poslednja (poreklom Mandžurska) dinastija Ćing koja vlada Kinom sve do početka HH veka.

Koreju su nazvali „Pusta Zemlja“ nakon prolaska svih ovih osvjača i uništenja od strane velikih suseda. U osmnaestom veku nastalo je zatišije i zemlja se počela oporavljati. Pravog oporavka međutim nije bilo i krajem 18. veka Koreja ulazi u period stagnacije. Neefikasna administracija i siromaštvo uzrokuje ustanke naroda 1811. i 1862. godine. Povrh svega Koreja postaje zatvorena država. Politika vladajuće elite sadržane u principu zatvorene zemlje bila je potvrđen jer se videlo šta se desilo sa Kinom u vreme Opijumskog rata i kako je kasnije bila ponižena od zapadnih kolonizatora. Korejska izolacija je prekinuta nasilno 1876. godine od strane Japana. Japanci su primorali korejance da otvore luku Ičon za trgovinu. Trgovački odnosi sa zapadom, a naročito sa SAD su uspostavljeni 1882. na obostrano zadovoljstvo. Za to vreme Kini se nije dopadalo jačanje uticaja Japanskog carstva u Koreji, a naročito zbog toga što je malo kraljevstvo počelo da preispituje davanje godišnjeg danka Kini. Japan po drugi put osvaja Koreju 1894. Kina šalje vojsku da je zaštiti ali Japanci pobeđuju. Kina se složila da Koreja pod japanskim patronatom proglasi nezavisnost.

Japanska kolonija[uredi | uredi izvor]

Korejska oslobodilačka armija

Japnski pritisak je sve više rastao naročito nakon Japansko-ruskog rata 1905-1906 kada ne ostaje ništa od nezavisnosti. Japanci su faktički vladali poluostrvom od 1910. godine pa do kraja Drugog svetskog rata.[22] Japanci u Koreji zavode kolonijalnu upravu. Korejanci postaju civilizacija „niže rase“ i ovo stanje opstaje do kraja Drugog svetskog rata. Usled velike represije Korejanci 1. marta 1919. godine izlaze na masovne demonstracije. Japanski okupatori su demonstracije ugušili u krvi i ubili nekoliko hiljada korejanaca. Iako je ovaj pokušaj za nezavisnost propao, zauzima veoma važnu istorijsku prekretnicu na Korejskom poluostrvu. Omladina organizuje sve jači otpor preko gerilskih akcija. Tridesetih godina, Kim Il Sung osniva Korejsku Narodnu Oslobodilačku Armiju (KNOA). KNOA se najviše bazirala na šumama planine Pektu. Na toj planini su od 1937—1939. vođene velike bitke sa Japankom okupacionim snagama. Nakon pada atomskih bombi Japan je kapitulirao. Japanci su pustili da SSSR uđe na severni deo poluostrva, a SAD na jug. SSSR ulazi na severni deo poluostrva jer je objavio rat kraljevini Mandžukuo. Japanci su napustili Koreju ostavivši dovoljno vremena Kimovoj KNOA da se učvrsti na vlasti dok vojska SAD dolazi kasnije. Sovjeti se ubrzo povlače, krajem 1945. godine pritisnutia zahtevima Mao Ce Dunga.

Korejski rat[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Korejski rat
Tok Korejskog rata 1950-1953

Pre američkog iskrcavanja 6. septembra 1945. pod velikim uticajem komunističkog bloka, u Seulu skupština južne provincije kao i skupština severne provincija vrši izbor Kim Il Sunga za predsednika i proglašava Republiku Koreju, ali Amerikanci ne priznaju tu skupštinu. Pod američkim patronatom 15. avgusta 1948. na jugu je proglašena Republika Koreja, a Ji Sung-man je pložio zakletvu kao prvi predsednik Južne Koreje. Shodno tome severni deo Koreje menja ime i 9. septembra 1948. proglašava Demokratsku Narodnu Republiku Koreju sa Kim Il Sungom na čelu kao premijerom.

Ova situacija dovela je do zategnutosti koja je 25. juna 1950. od pograničnog incidenta izrodila početak rata.[23] Severno-korejska vojska uspešno ratuje i brzo ulazi u Seul i kreće se ka jugu poluostrva. Videvši da će Republika Koreja da propadne sama od sebe jer stanovništvo nije opiralo prodoru KNOA, SAD odlučuje da se umeša. Američka invaziona vojska na čelu sa generalom Daglasom Makarturom pod plaštom OUN iskrcala se u Inčon 15. septembra 1950. Severno-korejska vojska počinje da gubi pod udarima Amerikanaca koji ne samo da su došli do demarkacione linije na 38. paraleli već su prešli u Severnu Koreju i upućuju se ka Pjongjangu. Vlada novo stvorene NR Kine saznaje preko KGB-a da američka vojska, nakon sloma Seveno-korejske vojske, namerava da pređe granicu, okupira Kinu i vrati carstvo ili Čan Kaj Šeka koji je bio pobegao na Formozu (današnji Tajvan). Da bi to sprečila Kina šalje trupe u Severnu Koreju. Oštra zima polako usporava američku invaziju. Tako da već u proleće otpor počinje da jača. Američka vojska je prinuđena na povlačenje ka luci Hamhung. Ostalo je zabeleženo izjava generala Merkartura - kada ga je jedan vojnik upitao: Generale zar se mi povlačimo pred Korejancima? Makartur je na to besno uzviknuo: Ne mi napredujemo. Samo u suprotnom smeru! Korejanci su se sve više uključivali u borbu, a uz kinesku podršku i sovjetsko oružje uspeh je bio zagarantovan. 27. jula 1953. u Panmundžomu se potpisuje primirje koje je još na snazi. Pravno rečeno Korejski rat zvanično nikad nije ni završen. Razgraničenje je uspostavljeno na 38. paraleli gde je uspostavljena demilitarizovana zona. Kineska vojska se povukla iz DNR Koreje veoma brzo nakon završetka sukoba, dok su američke snage ostale na jugu do danas.

Južna Koreja[uredi | uredi izvor]

Južna Koreja se veoma sporo oporavljala od rata. Ji Sung-man je pao 1960. godine nakon ogromnih demostracija u Seulu. Sledeće vlade nisu mogle da stabilizuju socijalne i političke tenzije. Zbog toga na vlast dolazi vojna hunta koju vodi general Park Čung-hi. On organizovao i izbore i 1963. sebe proglasio predsednikom što i ostaje narednih 18 godina. Parkova diktatura je pala kada su ga Severno-korejski komandosi ubili u atentatu 26. oktobra 1979. Nakon njega došao je na vlast drugi genral Čun Du-hvan. On je nastavio politiku svog prethodnika ali i njegova hunta pada nakon masovnih demonstracija u Seulu. Osamdesetih godina, ekonomija Južne Koreje kreće da jača i postaje „Azijski tigar“. Kao dokaz za veliki ekonomski napredak su i Olimpijske igre održane u Seulu 1988. Devedesetih, ekonmski bum se nastavio da bi ga 1996. zaustavila velika Azijska finansijska kriza uzrokovana padom Hongkonške berze. Ipak Južna Koreja u zadnje dve decenije predstavlja razvijenu visoko-tehnološku zemlju čiji proizvodi su poznati u celom svetu. Najpoznatiji proizvodi u zadnje dve decenije su u automobilskoj industriji kao i u prozvodnji bele tehnike.

Severna Koreja[uredi | uredi izvor]

Kim Il Sung 1946. godine
Glavni članak: Istorija Severne Koreje

Od 1948. Kim Il Sung je premijer DNR (Demokratska Narodna Republika) Koreje a tek 1972 postaje predsednik države i to će ostati do smrti 1994. godine. Zbog mirne političke klime Severna Koreja se brzo oporavljala od rata. Šezdesetih najbrže se razvija teška industrija, kao i razvoj lake industrije.[24] Pored ovoga postojale su i stalne akcije protiv američkih snaga tako je 1968. godine uhvaćen američki špijunski brod Pueblo. 1969. godine je oborena špijunska letelica a 1979. godine ubijen Park. Sedamdesetih počinje otvaranje prema svetu ali ono nije većeg obima. Pregovori o miru i ujedinjenju počinju 1972. godine ali prestaju 1973. Predsednik SFRJ Josip Broz Tito bio je u poseti tada Narodnoj Republici Koreji od 24. do 30. avgusta 1977. godine. 1986. godine počinje program spajanja familija razdvojenih sukobom ali uz veliku kontrolu vlasti. Septembra 1991. godine Demokratska Narodna Republika Koreja i Republika Koreja su primljene u OUN. Raspad SSSR doneo je velike probleme DNR Koreji na prvom mestu povećala se opasnost od napada SAD. Ekonomija je počela da se urušava jer se zemlja našla pod snažnom ekonomskom blokadom zapadnih zemalja, suše, nestašice, proizvide glad u zemlji. Na sve ovo CIA je obelodanila 1993. da Severna Koreja proizvodi atomsko oružje. Pregovori oko atomskog naoružanja se prekidaju pa nastavljaju i tako stalno dok svet pomno prati kako će se okončati ova više decenijska kriza na Korejskom poluostrvu. Severna Koreja je danas jedna od najizolovanijih država na čitavoj planeti.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Eckert, Carter J. (1990). Korea, old and new : a history. Internet Archive. Seoul, Korea : Published for the Korea Institute, Harvard University, by Ilchokak Publishers ; Cambridge, Mass. : Distributed by Harvard University Press. ISBN 978-0-9627713-0-9. 
  2. ^ Christopher J. Norton, "The Current State of Korean Paleoanthropology", (2000), Journal of Human Evolution, 38: 803-825.
  3. ^ a b Sin, Hyŏng-sik (2005). A Brief history of Korea. Seoul, Korea: Ewha Womans University Press. ISBN 89-7300-602-9. OCLC 62745457. 
  4. ^ Korea, old and new : a history. Carter J. Eckert, Ki-baek Yi. Seoul, Korea: Published for the Korea Institute, Harvard University by Ilchokak. 1990. ISBN 0-9627713-0-9. OCLC 28425649. 
  5. ^ Connor, Mary E. (2002). The Koreas : a global studies handbook. Santa Barbara, Calif.: ABC CLIO. ISBN 1-57607-277-0. OCLC 48675631. 
  6. ^ Kim, Jong Chan; Bae, Christopher J (2010). „Radiocarbon Dates Documenting the Neolithic-Bronze Age Transition in Korea”. Radiocarbon. 52 (2): 483—492. ISSN 0033-8222. doi:10.1017/s0033822200045513. 
  7. ^ Anthropological Science (Japanese Series). 125 (2): 128—130. 2017. ISSN 1344-3992. doi:10.1537/asj.125.128 http://dx.doi.org/10.1537/asj.125.128.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  8. ^ Yi, Ki-baek (1984). A new history of Korea. Cambridge, Mass.: Published for the Harvard-Yenching Institute by Harvard University Press. ISBN 0-674-61575-1. OCLC 9283320. 
  9. ^ Seth, Michael J. (2011). A history of Korea : from antiquity to the present. Lanham, Md.: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-6715-3. OCLC 644646716. 
  10. ^ Kim, Chun-gil (2014). The history of Korea (Second edition izd.). Santa Barbara, California. ISBN 978-1-61069-582-4. OCLC 890146633. 
  11. ^ Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne (2013-01-01). Pre-Modern East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Volume I: To 1800 (na jeziku: engleski). Cengage Learning. ISBN 978-1-285-54623-0. 
  12. ^ Peterson, Mark (2010). A brief history of Korea. Phillip Margulies. New York, NY: Facts On File. ISBN 978-1-4381-2738-5. OCLC 664591801. 
  13. ^ „고조선”. terms.naver.com (na jeziku: korejski). Pristupljeno 2022-04-17. 
  14. ^ „Early Human Evolution: Homo ergaster and erectus”. Anthro.palomar.edu. Arhivirano iz originala 19. 12. 2007. g. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  15. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2013. g. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  16. ^ „Current Perspectives on Settlement, Subsistence, and Cultivation In Prehistoric Korea | Martin T Bale”. Academia.edu. 1. 1. 1970. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  17. ^ College, Life (3. 7. 2012). „Life College: Koreja kroz istoriju”. Lifecollege4life.blogspot.com. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  18. ^ „Blic Online | Severnokorejski institut saopštio: U Pjongjangu otkriveno skrovište jednoroga”. Blic.rs. 1. 12. 2012. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  19. ^ authorName (19. 6. 2005). „Korea's Three Kingdoms”. Ancientworlds.net. Arhivirano iz originala 16. 05. 2011. g. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  20. ^ „Korean Empire - Ancient History, Civilizations, Timeline and Three Kingdoms of Korea”. Mapsofworld.com. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  21. ^ „Hangul | Korejski jezik”. Korejskijezik.wordpress.com. 25. 6. 2013. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  22. ^ Popović, Mladen. „Jedan narod, dve Koreje : Svet : POLITIKA”. Politika.rs. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  23. ^ „Korean War - Facts & Summary”. HISTORY.com. Pristupljeno 10. 11. 2015. 
  24. ^ „The Crippled Corner”. Znaksagite.com. Pristupljeno 10. 11. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Istorija Koreje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Историја_Кореје&oldid=25438494”