Kobra 1948.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kobra (1948—1951) je umetnički pravac, a ujedno i grupa avangardnih slikara i književnika iz Holandije, Belgije i Danske. Osnovana je 1948. godine u Parizu po završetku Drugog svetskog rata. Naziv grupe je akronim izveden od početnih slova imena gradova Kopenhagena (Ko), Brisela (Br) i Amsterdama (A). Kovanicu je prvi predložio Kristijan Dotremont, jedan od osnivača grupe. Glavna karakteristika pravca je težnja ka oživljavanju ekspresionizma pomoću stilskih sredstava enformela. Grupi su pripadali između ostalih Danac Asger Jorn, Holanđanin Karel Apel i Belgijanac Pjer Alešinski. Stil i nove ideje od društvenom poretku su razvijali do 1951. godine kada se grupa rastavila. Ovi umetnici izvršili su značajan uticaj na umetnička strujanja u Nemačkoj, Italiji i Španiji, a efekti njihovog stvaralaštva i dalje imaju uticaj na umetnost širom sveta.

Istorijski pregled razvoja pokreta[uredi | uredi izvor]

Za vreme Drugog svetskog rata Holandija i Belgija bile su pod okupacijom Nemačke, pa je umetnicima kontakt bio ograničen samo na sunarodnike. Ubrzo nakon što se rat okončao je Kobra oformljena. Karel Apel, Konstant, Pjer Alešinski, Asger Jorn i dr. sastali su se 8. novembra 1948. godine u kafiću „Notr Dam” u Parizu, gde su potpisali manifest, koji je ranije sastavio Kristijan Dotremont. Ovim manifestom grupa se odvojila od postojećih umetničkih pravaca. Protivili su se naturalizmu i sterilnoj apstraktnoj umetnosti, pokušavajući da pobiju „akademski snobizam”. [1]Inspirisana idejama nemačkog filozofa, Karla Marksa, Kobra je stvorila viziju novog društva u kojem će umetnost biti namenjena svima, a ne samo intelektualnoj eliti, i da će svaki pripadnik tog društva biti slobodan da stvara umetnost. Ovaj internacionalni pravac razvio se iz kritike zapadnog društva. Sam manifest, pod nazivom "La cause était entendue" (Slučaj je bio rešen), predstavljao je ironičnu igru reči i reakciju na tekst francuskih nadrealista, "La cause est entendue" (Slučaj je rešen). Na ovaj način su stil svojih prethodnika okarakterisali kao zastareo i konzervativan. Njihov metod rada s druge strane bio je baziran na spontanosti i inovaciji, pa su svoju inspiraciju vukli iz nekovencionalnih izvora poput dečijih crteža.[2]

Grupa je bila amalgamacija umetnika s različitih područja, koji su imali zajednički cilj. Međutim, Kobra nije dugo opstala, već su se umetnici nakon tri godine razišli. Za kratko vreme su ipak postigli nekoliko uspeha: započeli su istoimeni časopis „Kobra”, grupnim radom su naslikali nekoliko dela tzv. Peintures-Mot i organizovali dve veće izložbe. Prva je organizovana u Gradskom muzeju u Amsterdamu 1949. godine, dok je druga bila održana u Liježu 1951. godine. Uprkos činjenici da su se 1951. godine umetnici zvanično razišli, mnogi su naknadno nastavili da sarađuju.[3] Kobra ostaje zabeležena kao poslednji avangardni pokret 20. veka.[4]

Tehnika i stil[uredi | uredi izvor]

Umetnici ove grupe težali su ka stvaranju „čiste i slobodne umetnosti”, a za to im je bila potrebna nova tehnika. Međutim, njihova nova tehnika ipak je nastala po uticajem nekoliko različitih umetnika i pravaca, čija dela po mišljenju Kobre nisu bila „okovana normama”. Interesovanje za primitivne kulture preuzeli su od Pola Gogena. Nemački kolorit bio im je previše tmuran i asocirao je na rat, pa su upotrebu jarkih boja preuzeli o francuskih fovista. Inspiraciju da se zalažu za slobodu dao im je Pikaso, koji im je svojom umetnošću i političkom angažovanošću bio otelotvorenje ideje o slobodi. Pored umetnika, na pravac su uticali i filozofi poput Karla Marksa i njegove teorije dijalektičkog materijalizma. Umetnici Kobre bili su veoma zainteresovani za proizvodnju zajedničkih umetničkih dela, uključujući murale i plakate, kao način izražavanja prezira prema individualizmu i pojmu samostalnog genijalnog umetnika, jednom od kanona tradicionalne zapadne umetnosti kanon kojoj su se protivili. To protivljenje individualizmu bilo je usko povezano sa njihovim marksističkim uverenjima. Uticaj su imali i psiholozi kao što je Zigmund Frojd. Vodeći se Frojdovom studijom o nesvesnom, umetnici Kobre veličali su sve oblike umetnosti nastale spontano, bez represije. Smatrali su da se, pri započinjanju rada na platnu, ne treba fokusirati na određenu sliku u glavi, već se treba prepustiti osećaju i osloniti se na sopstvene instinkte i energiju. Puštali su da im pokret ruke bude samostalan, skoro automatski, jer su nesputani pokret smatrali najčistijom formom izražavanja. Kobra se distancirala od formalne kompozicije kubizma i okrenula se eksperimentu. Grupa je slikarstvo oslobodila od akademskog uticaja, pa zato eksperiment stoji kao centralni pojam pravca. On je bio simbol neograničene slobode, koju najbolje ilustruje dečije stvaralaštvo. Od početka je grupa inspiraciju tražila u ekspresivnosti i spontanosti dečijeg crteža, kao i u delima stvorenih od strane duševno obolelih tj. ličnosti van zvaničnih umetničkih institucija, u tzv. marginalnoj umetnosti. Kod pojedinih umetnika primetan je i uticaj apstraktnog nadrealizma, skandinavske mitologije i „poetske fantazije Paula Klea”. Oni nisu bili inspirisani samo crtežima marginalnih ličnosti, već i sopstvenim rukopisom kao  ličnim izrazom, a potom i orijentalnom kaligrafijom. Članovi  grupe su delili želju za obnavljanjem umetnosti i traganjem za novim idejama, van već ustanovljenih tema modernizma. Tokom potrage za novim temama su već postojeće tehnike razvili do savršenstva, kao npr. pokret ruke pri slikanju, fleksibilnost u likovnom izražaju, baratanje jarkim bojama.  Ovakav stil umetnika Kobre, a naročito Karela Apela, podstakao je kasniji razvoj  enformela i tašizma.[5]

Pripadnici grupe[uredi | uredi izvor]

Najznačajniji predstavnici grupe Kobra:

Kolekcije[uredi | uredi izvor]

Kobra muzej u Amstelvenu

Danas se dela umetničkog pokreta Kobra mogu naći izložena širom sveta, a najviše kolekcija deo je stalnih postava u evropskim muzejima, kao i u privatnim kolekcijama. Najveća broj radova koji su skupljeni na jednom mestu nalazi se pri Kobra muzeju za modernu umetnost u Amstelvenu. [7]Pored njega, radove možemo naći i u Gradskom muzeju u Amsterdamu i Shidamu, kao i u Jornovom muzeju u danskom gradu Silkeborgu.

Od kolekcija van Evrope, najpoznatija je kolekcija Muzeja umetnosti Fort Loderdejl, na Floridi, čiji su glavni eksponati dela umetnika Karela Apela, Pjera Alešinskog i Asgera Jorna.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „CoBrA: the last true avant-garde movement of the 20th century”. Christie's (na jeziku: engleski). 2018-10-26. 
  2. ^ Van der Straeten, Bart (2009). „60 jaar CoBrA in Amstelveen, Schiedam en Brussel”. Ons erfdeel (na jeziku: holandski). 52 (1): 138 — 141. ISSN 0030-2651 — preko Department of Literary studies (UGent). 
  3. ^ Elias, Willem (2012-10-06). „Cobra in België — Aspecten van de Belgische kunst na '45”. Belgische kunst (na jeziku: holandski). 
  4. ^ Stokvis, Willemijn (2004). Cobra: The Last Avant-garde Movement of the Twentieth Century. Lund Humphries. ISBN 0853318980. 
  5. ^ Elias, Willem (2012-10-06). „Cobra: COpenhagen, BRussel en Amsterdam — Aspecten van de Belgische kunst na '45”. Belgische kunst (na jeziku: holandski). 
  6. ^ „De CoBrA-beweging - Cobra Museum voor Moderne Kunst”. 
  7. ^ „Cobra & the stedelijk” (na jeziku: engleski). 
  8. ^ „Cobra Collection – NSU Art Museum Fort Lauderdale” (na jeziku: engleski). 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kobra 1948. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кобра_1948.&oldid=26901300”