Korisnik:Gordana Janićijević Potpara/pesak

__________________________________

Jasmina Janković, (Beograd, 9. avgusta 1959) doktor je književnih nauka, redovni profesor; istaknuti umetnik - koncertni pijanista.

Biografija

Klavir je počela da uči sa šest godina u Muzičkoj školi „Josif Marinković“. Od tada uporedo pohađa dve škole. Srednju muzičku školu „Stanković“ završava sa 17 godina i primljena kao druga na listi primljenih kandidata na Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu (1977.) na odseku za klavir. Studirajući, pohađa Petu beogradsku gimnaziju i maturira (1978) sa odličnim uspehom, kao nosilac diplome "Stevan Mokranjac“. Na FMU diplomira 1982 u klasi Mirjane Šuica-Babić. Zvanje magistra stekla je na dva fakulteta: FMU u Beogradu (1989), klasa profesora Albo Valdma i Konzervatorijumu „Čajkovski“ u Moskvi (Moskovskaя gosudarstvennaя konservatoriя imeni Petra Ilьiča Čaйkovskogo): stažirovka i aspirantura (postdiplomske studije, 1985 - 1988) u klasi profesora i „Narodnog umetnika Rusije“ (Narodnый artist RSFSR ), Dimitrija Baškirova (Dmitriй Aleksandrovič Baškírov), sa najvišom ocenom iz glavnog predmeta - klavir, kao i istorije i teorije pijanizma, pedagogije, filozofije, ruskog jezika.

Kao stipendista Vlade Francuske, usavršavala se u Parizu (1990 - 95); klavir, na Visokom nacionalnom konzervatorijumu za muziku (Conservatoire National Superieur de Musique et de Dance de Paris) u klasi prof. Dominique Merlet, Theodor Parasskivesko, Jacques Rouvier) i na „Conservatoire Europeen de musique“, kao i na: l'Université Paris IV - Sorbone“, na Katedri za muzikologiju, gde je sarađivala sa profesorima Serge Gut i Edith Weber na tezi „Pijanistička tehnika Franca Lista“. Učestvovala je na majstorskim školama klavira: Francuska (Tur i Nica), Hrvatska (Grožnjan), Austrija (Salcburg), Švajcarska (Verbije), kod profesora: Dmitrij Baškirov, Eliso Virsaladze, Evgenije Malinin, Alfred Brendel. Doktorirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri za slavistiku – naučna oblast rusistika - (ruska kultura) gde je odbranila doktorsku disertaciju „Ruska pijanistička škola: istorija i tradicija“(2015), mentor prof.dr Kornelija Ičin. Nastavničku karijeru je započela u muzičkoj školi Stanislav Binički, Vladimir Đorđević, Kornelije Stanković, nastavila u Francuskoj u Jugoslovenskom obrazovanom centru u Parizu kao i u francuskim obrazovanim ustanovama, („Centre scolaire international de l'Académie Polytechnique en France à Paris“;”Amities Laques, Rueil-Malmaison“). Od 1998. radi na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, (Fakultet primenjenih i scenskih umetnosti Univerziteta Union), na odseku za klavir, gde je 2012. izabrana u redovnog profesora. Zvanje "Istaknuti umetnik" stekla je 1998 godine. Govori: engleski, francuski, ruski i služi se nemačkim jezikom.

Umetničko-izvođačka karijera

Negovanje srpske kulturne baštine u domenu klasične muzike. Otrgla je od zaborava nikada izvedena dela srpskih kompozitora i snimila na savremene nosače zvuka: “Sva dela koja izvodim su merilo mojih ličnih afiniteta. Ona odgovaraju mojim emotivnim i intelektualnim vibracijama, podražavajući zadovoljstvo u traganju za tradicijom i lepotom, istovremeno stvarujući antologijsku zbirku srpske klavirske muzike“.

U svojoj umetničko-izvođačkoj karijeri Jasmina Janković je održala više stotina koncerata u zemlji i inostranstvu od kojih su posebno zapaženi: četrdeset tematskih resitala u Parizu posvećenih različitim kompozitorima i pravcima; koncerti u sedištu UNESCO-a (1996. i 2000), koncert u okviru naučnog skupa „From dissidence to democracy, past, present and futur“ uz učešće: American University, Radio France, Pen Club, L'institut d'historie sociale France, Russian Academy of Sciences (1996); koncert na svetski „Dan muzeja“ (2012), gde je prezentovala nematerijalnu kulturnu baštinu Srbije u Parizu; u Izraelu (2013) sa muzikom prvog srpskog kompozitora Josifa Šlezingera. Po povratku u zemlju se intezivno bavi istraživanjem Srpske muzičke baštine.

Snimila je trajne snimke za arhiv Radio Beograda nikada izvedenih, srpskih kompozitora među kojima su dela srpskih kompozitora od samih začetnika umetničke muzike u Srbiji: Josifa Šlezingera, Miloša Dozela, Alojza Kalauza, Davorina Jenka, Jovana Pačua, Isidora Bajića, Stevana Mokranjaca, Kornelija Stankovića, Petra Krstića, Stanislava Biničkog, Josipa Slavenskog, Petra Stojanovića, Miloja Milojevića, Vlaste Trajkovića, Dejana Despića, Stanojla Rajačića, Mihovila Logara, Predraga Miloševića, Vasu Mokranjaca, Ljubicu Marić, Mirjanu Živković, Ivanu Stefanović, Isidoru Žebeljan, Natašu Bogojević...

Zabeležila je svoja kazivanja u emisijama: „Kod dva bela goluba“-Rebeke Levi; „Žene srpske kompozitorke“; „Građa za snove“ i „Moja knjiga“ – Vojislava Karanovića: „Krojcerova sonata, Lava Tolstoja“.

Istraživačko - autorski rad

Autor je projekta „Srpska klavirska muzika“- istražuje i promoviše srpsku muzičku baštinu nizom tematskih koncerata i predavanja: „Srpska muzika u građanskom društvu“, „Dame srpski kompozitori“, „Srpska duhovna muzika za glas i klavir“, „Muzika u Obrenovićevoj Srbiji“, „ Srpske teke kao inspiracija u delima evropskih kompozitora i srpski kompozitori Evropljani“ i td. Učestvuje u projektu „Lepa Srbija“ (Fer pres, 2008.); Na koncertu „Dan Evrope“ (9.maj 2009, Narodno pozirište) obeležava godišnjicu kompozitora Stevana Hristića izvodeći „Rapsodiju za klavir i orkestar“.

Sarađuje sa Arhivom Srbije: premijerno je prezentovala dela Mileve Opujić-Konstantinović, u okviru projekta „Kultura Srba u Dubrovniku u XIX veku (2013), i „Kultura Srba u Trstu (1751–1914)“; (2016), a kao autor “Srpske klavirske muzike“, održala je 10 koncerata sa predavanjima: „Umetnička muzika i tradicija“ u gradovima Srbije od Vojvodine do Pirota. Redovni je učesnik sa koncertima: „Dani Evropske baštine“ (Stari Dvor, Kolarčeva zadužbina, Istorijska kuća Veljković, Dom Jevrema Grujića).

Naučni rad „Igor Stravinski i njegov modernizam na početku XX veka“ prezentovan na međunarodnoj konferenciji „Svetlost sa istoka, Japanska kultura i mi", štampan je u celini (2012.) U 2018. premijerno je izvela klavirska dela Petra Stojanovića, obeležavajući 80 godina od autorskog koncerta na Kolarcu 1938 godine

Diskografija:

Autor je osam izdanja kompakt diskova srpske klavirske muzike: „U čast dama romantične epohe“ Srpska klavirska muzika (srpske kompozitorke XIX v) ; S. Atanasijević, M. L. Tajčević, M. Konstantinović, J. Stojković-D.Despić, K.Stanković, M.Dozela (2008. I izdanje, 2010. II- Kolo srpskih sestara) „Ženske priče“ (srpske kompozitorke XX v);(Lj. Marić, M. Živković, I. Stefanović, I. Žebeljan, N. Bogojević, (2013. Udruženje kompozitora). „U središtu muške duše“ (srpski kompozitori XX v.) M. Milojević, V. Trajković, D.Despić, S.Rajačić, M. Logar, P. Milošević, V. Mokranjac (2013. Muziika klasika); „Što se bore misli moje“ -Kornelije. Stanković, 150 g. od smrti komp. (2014. Muzika klasika); „Kompozitori srpskog romantizma“ (J.Paču, M. Dozela, D. Jenko, I. Bajić, S. Mokranjac, P. Krstić, M. Maćejovska, S. Binički (2015. Muzika klasika); „Srpska kraljevska muzika Dinastije Karađorđević“ (pokroviteljstvo NjKV Aleksandra II Karađorđevića); J.Šlezinger, A.Kalauza, S.Binički (2016. „Metropolis music“). „Tamo daleko“- Povodom 100 godina od Prvi svetskog rata; D.Jenko, M. i F. Maćejovski-J. Janković, M.Radosavljević, S.Binički, J.Marinković, D.de Sarno, N. Balon, J.Paču, Lj.Bajac, J.Urban, F.Vimer, M.Švab, V. Šistek. (2017. Muzika klasika). „Muzika Josipa Slavenskog“- kompozitor (2017. „Muzika klasika“).

Nagrade i priznanja

Захвалница РТС-а и Првог програма Радио Београда поводом 50 годишњице емисије „Код два бела голуба“, „за дугогодишњу успешну сарадњу и заједнички рад на представљању и очувању културне, научне, историјске и укупне уметничке баштине“(2018); 

Kompozicija Kornelija Stankovića za klavir “Što se bore misli moje“ proglašena je „Hitom godine 2016“ od strane publike (Radio Beograda 2 „Klasiku molim“) i prvi put izvedena u tri verzije (Kalauz, Stanković i glas J. Janković-klavir) uz predavanje o nastanku i posveti Kneza Mihaila, (Biblioteka grada, februar 2017)

„Захвалница Града Београда“ за залагање на пољу очувања српске и европске културне баштине („Дана Европске баштине“ (2012, 2013, 2014, 2015), за ауторски концерт са делима Јосипа Славенског (2013); 

nagrada „Muzike klasike“, za album godine „Ženske priče“ (2013), za popularizaciju ženskog kompozitorskog pisma;

„Грамоту, признања и захвалности Саборне цркве у Београду“ за премијерно извођење дела:  Ethel Zillhart -  Kossovo Serbia s Hymn of Glory dedicated to the Hon. Evelina Haverfield , London Gazett 1917, (Народно позориште 2016);
захвалницу Гварнеријус, Центра лепих уметности Јована Колунџије(2012) за сарадњу на мастер класу др Арбо Валдме, Витеза уметности К.Р.В за учествовање у манифестацији „Богољубљење“(2007); 

Zahvalnicu Matice srpske „za saradnju, pomoć i podršku u ostvarivanju naučnih, književnih i kulturnih programa Matice srpske“ (1996);

U upravnom odboru je: „Fondacije Vasilije Mokranjac“, kao i u evropskom udruženju istorijskih kuća „Stare kuće Srbije“ European Historic Houses Association i počasni član „Kola srpskih sestara“.

Оцене еминентних стручњака: 

„Пијанискиња Јасмина Јанковић, један је од на жалост сасвим ретких домаћих извођача, који се свесрдно и истрајно посвећује истраживању, проучавању и интерпретирању клавирске музике српских композитора из прошлости и савремености. Залагање Јасмине Јанковић за оживљавање наше музичке баштине заслужује сваку похвалу“; Дејан Деспић, академик САНУ

„Jasmina Janković je veoma talentovana pijaniskinja, koja se sva posvetila svome instrumentu.Zahvaljujući odličnoj ruskoj pijanističkoj školi, koju je stekla najpre u klasi prof. Arbo Valdme a zatim i na Konzervatorijumu „Čajkovski“, ona izvodi najteže kompozicije klavirske literature. Jasmina stalno obogaćuje svoj repertoar ponekad i delima koje se retko mogu čuti na koncertnom podijumu., uvek sa novim kompozicijama ne samo u Beogradu nego i u inostranstvu“. Akademik Stanojlo Rajičić

„Својим ангажовањем око заборављених дела српске музичке литературе представљајући антологију српске клавирске музике од њене појаве на светској сцени до данашњих дана, Јасмина Јанковић не само што доприноси разноликости нашег концертног живота, већ испуњава лепу и корисну културну мисију“ Др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ. 

“Jasmina Janković pijanista, umetnik široke, istovremeno suptilno intonirane osećajnosti, posvećena srpskoj energiji pohranjenoj u klavirskoj muzici, čini spasonosne korake da izvodeći tu muziku, baštini njeno dalje postojanje. Blagorodno je podržati u njenoj visokokvalitetnoj interpretativnoj viziji i ostvarenosti“. (Akademik Svetislav Božić, kompozitor). Imao sam zadovoljstvo i čast da prisustvujem koncertu izvrsne srpske pijaniskinje Jasmine Janković.. Beogradski koncert bio je posvećen klsičnim vrednostima srpske muzike za klavir. Program ovog koncerta, dopunjen iz oblasti kapitalnih dela srpske umetničke muzike,čini jedan pravi, reprezantativni sadržaj audio CD-a. Akademik, Vlastimir Trajković, kompozitor

„Јасмина Јанковић прилази музици и извођењу са отвореним срцем и са пуно несвакидашње свежине. Несебична у креативном давању, Јасмина Јанковић развила је свој пијанизам до послушног реализатора танано изнијансиране духовне поруке њеног схватања музике као животног ритуала“ . Арбо Валдма, пијаниста

„Jasmina Janković je inteligentan i kulturan muzičar sa preciznim shvatanjem različitih stilova i urođenom nadarenošću“ Dmitrij Baškirov, pijanista