Корисник:Гордана Јанићијевић Потпара/песак

__________________________________

Јасмина Јанковић, (Београд, 9. августа 1959) доктор је књижевних наука, редовни професор; истакнути уметник - концертни пијаниста.

Биографија

Клавир је почела да учи са шест година у Музичкој школи „Јосиф Маринковић“. Од тада упоредо похађа две школе. Средњу музичку школу „Станковић“ завршава са 17 година и примљена као друга на листи примљених кандидата на Факултет музичке уметности у Београду (1977.) на одсеку за клавир. Студирајући, похађа Пету београдску гимназију и матурира (1978) са одличним успехом, као носилац дипломе "Стеван Мокрањац“. На ФМУ дипломира 1982 у класи Мирјане Шуица-Бабић. Звање магистра стекла је на два факултета: ФМУ у Београду (1989), класа професора Албо Валдма и Конзерваторијуму „Чајковски“ у Москви (Московская государственная консерватория имени Петра Ильича Чайковского): стажировка и аспирантура (постдипломске студије, 1985 - 1988) у класи професора и „Народног уметника Русије“ (Народный артист РСФСР ), Димитрија Башкирова (Дмитрий Александрович Башки́ров), са највишом оценом из главног предмета - клавир, као и историје и теорије пијанизма, педагогије, филозофије, руског језика.

Као стипендиста Владе Француске, усавршавала се у Паризу (1990 - 95); клавир, на Високом националном конзерваторијуму за музику (Conservatoire National Superieur de Musique et de Dance de Paris) у класи проф. Dominique Merlet, Theodor Parasskivesko, Jacques Rouvier) и на „Conservatoire Europeen de musique“, као и на: l'Université Paris IV - Sorbone“, на Катедри за музикологију, где је сарађивала са професорима Serge Gut i Edith Weber на тези „Пијанистичка техника Франца Листа“. Учествовала је на мајсторским школама клавира: Француска (Тур и Ница), Хрватска (Грожњан), Аустрија (Салцбург), Швајцарска (Вербије), код професора: Дмитриј Башкиров, Елисо Вирсаладзе, Евгеније Малинин, Алфред Брендел. Докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду на катедри за славистику – научна област русистика - (руска култура) где је одбранила докторску дисертацију „Руска пијанистичка школа: историја и традиција“(2015), ментор проф.др Корнелија Ичин. Наставничку каријеру је започела у музичкој школи Станислав Бинички, Владимир Ђорђевић, Корнелије Станковић, наставила у Француској у Југословенском образованом центру у Паризу као и у француским образованим установама, („Centre scolaire international de l'Académie Polytechnique en France à Paris“;”Amities Laques, Rueil-Malmaison“). Од 1998. ради на Академији лепих уметности у Београду, (Факултет примењених и сценских уметности Универзитета Унион), на одсеку за клавир, где је 2012. изабрана у редовног професора. Звање "Истакнути уметник" стекла је 1998 године. Говори: енглески, француски, руски и служи се немачким језиком.

Уметничко-извођачка каријера

Неговање српске културне баштине у домену класичне музике. Отргла је од заборава никада изведена дела српских композитора и снимила на савремене носаче звука: “Сва дела која изводим су мерило мојих личних афинитета. Она одговарају мојим емотивним и интелектуалним вибрацијама, подражавајући задовољство у трагању за традицијом и лепотом, истовремено стварујући антологијску збирку српске клавирске музике“.

У својој уметничко-извођачкој каријери Јасмина Јанковић је одржала више стотина концерата у земљи и иностранству од којих су посебно запажени: четрдесет тематских реситала у Паризу посвећених различитим композиторима и правцима; концерти у седишту UNESCO-а (1996. и 2000), концерт у оквиру научног скупа „From dissidence to democracy, past, present and futur“ уз учешће: American University, Radio France, Pen Club, L'institut d'historie sociale France, Russian Academy of Sciences (1996); концерт на светски „Дан музеја“ (2012), где је презентовала нематеријалну културну баштину Србије у Паризу; у Израелу (2013) са музиком првог српског композитора Јосифа Шлезингера. По повратку у земљу се интезивно бави истраживањем Српске музичке баштине.

Снимила је трајне снимке за архив Радио Београда никада изведених, српских композитора међу којима су дела српских композитора од самих зачетника уметничке музике у Србији: Јосифа Шлезингера, Милоша Дозела, Алојза Калауза, Даворина Јенка, Jована Пачуа, Исидора Бајића, Стевана Мокрањаца, Корнелија Станковића, Петра Крстића, Станислава Биничког, Јосипа Славенског, Петра Стојановића, Милоја Милојевића, Власте Трајковића, Дејана Деспића, Станојла Рајачића, Миховила Логара, Предрага Милошевића, Васу Мокрањаца, Љубицу Марић, Мирјану Живковић, Ивану Стефановић, Исидору Жебељан, Наташу Богојевић...

Забележила је своја казивања у емисијама: „Код два бела голуба“-Ребеке Леви; „Жене српске композиторке“; „Грађа за снове“ и „Моја књига“ – Војислава Карановића: „Кројцерова соната, Лава Толстоја“.

Истраживачко - ауторски рад

Аутор је пројекта „Српска клавирска музика“- истражује и промовише српску музичку баштину низом тематских концерата и предавања: „Српска музика у грађанском друштву“, „Даме српски композитори“, „Српска духовна музика за глас и клавир“, „Музика у Обреновићевој Србији“, „ Српске теке као инспирација у делима европских композитора и српски композитори Европљани“ и тд. Учествује у пројекту „Лепа Србија“ (Фер прес, 2008.); На концерту „Дан Европе“ (9.мај 2009, Народно позириште) обележава годишњицу композитора Стевана Христића изводећи „Рапсодију за клавир и оркестар“.

Сарађује са Архивом Србије: премијерно је презентовала дела Милеве Опујић-Константиновић, у оквиру пројекта „Култура Срба у Дубровнику у XIX веку (2013), и „Култура Срба у Трсту (1751–1914)“; (2016), а као аутор “Српске клавирске музике“, одржала је 10 концерата са предавањима: „Уметничка музика и традиција“ у градовима Србије од Војводине до Пирота. Редовни је учесник са концертима: „Дани Европске баштине“ (Стари Двор, Коларчева задужбина, Историјска кућа Вељковић, Дом Јеврема Грујића).

Научни рад „Игор Стравински и његов модернизам на почетку XX века“ презентован на међународној конференцији „Светлост са истока, Јапанска култура и ми", штампан је у целини (2012.) У 2018. премијерно је извела клавирска дела Петра Стојановића, обележавајући 80 година од ауторског концерта на Коларцу 1938 године

Дискографија:

Аутор је осам издања компакт дискова српске клавирске музике: „У част дама романтичне епохе“ Српска клавирска музика (српске композиторке XIX в) ; С. Атанасијевић, М. Л. Тајчевић, М. Константиновић, Ј. Стојковић-Д.Деспић, К.Станковић, М.Дозела (2008. I издање, 2010. II- Коло српских сестара) „Женске приче“ (српске композиторке XX в);(Љ. Марић, М. Живковић, И. Стефановић, И. Жебељан, Н. Богојевић, (2013. Удружење композитора). „У средишту мушке душе“ (српски композитори XX в.) М. Милојевић, В. Трајковић, Д.Деспић, С.Рајачић, М. Логар, П. Милошевић, В. Мокрањац (2013. Музиика класика); „Што се боре мисли моје“ -Корнелије. Станковић, 150 г. од смрти комп. (2014. Музика класика); „Композитори српског романтизма“ (Ј.Пачу, М. Дозела, Д. Јенко, И. Бајић, С. Мокрањац, П. Крстић, М. Маћејовска, С. Бинички (2015. Музика класика); „Српска краљевска музика Династије Карађорђевић“ (покровитељство ЊКВ Александра II Карађорђевића); Ј.Шлезингер, А.Калауза, С.Бинички (2016. „Metropolis music“). „Тамо далеко“- Поводом 100 година од Први светског рата; Д.Јенко, М. и Ф. Маћејовски-Ј. Јанковић, М.Радосављевић, С.Бинички, Ј.Маринковић, Д.де Сарно, Н. Балон, Ј.Пачу, Љ.Бајац, Ј.Урбан, Ф.Вимер, М.Шваб, В. Шистек. (2017. Музика класика). „Музика Јосипа Славенског“- композитор (2017. „Музика класика“).

Награде и признања

Захвалница РТС-а и Првог програма Радио Београда поводом 50 годишњице емисије „Код два бела голуба“, „за дугогодишњу успешну сарадњу и заједнички рад на представљању и очувању културне, научне, историјске и укупне уметничке баштине“(2018); 

Композиција Корнелија Станковића за клавир “Што се боре мисли моје“ проглашена је „Хитом године 2016“ од стране публике (Радио Београда 2 „Класику молим“) и први пут изведена у три верзије (Калауз, Станковић и глас Ј. Јанковић-клавир) уз предавање о настанку и посвети Кнеза Михаила, (Библиотека града, фебруар 2017)

„Захвалница Града Београда“ за залагање на пољу очувања српске и европске културне баштине („Дана Европске баштине“ (2012, 2013, 2014, 2015), за ауторски концерт са делима Јосипа Славенског (2013); 

награда „Музике класике“, за албум године „Женске приче“ (2013), за популаризацију женског композиторског писма;

„Грамоту, признања и захвалности Саборне цркве у Београду“ за премијерно извођење дела:  Ethel Zillhart -  Kossovo Serbia s Hymn of Glory dedicated to the Hon. Evelina Haverfield , London Gazett 1917, (Народно позориште 2016);
захвалницу Гварнеријус, Центра лепих уметности Јована Колунџије(2012) за сарадњу на мастер класу др Арбо Валдме, Витеза уметности К.Р.В за учествовање у манифестацији „Богољубљење“(2007); 

Захвалницу Матице српске „за сарадњу, помоћ и подршку у остваривању научних, књижевних и културних програма Матице српске“ (1996);

У управном одбору је: „Фондације Василије Мокрањац“, као и у европском удружењу историјских кућа „Старе куће Србије“ European Historic Houses Association и почасни члан „Кола српских сестара“.

Оцене еминентних стручњака: 

„Пијанискиња Јасмина Јанковић, један је од на жалост сасвим ретких домаћих извођача, који се свесрдно и истрајно посвећује истраживању, проучавању и интерпретирању клавирске музике српских композитора из прошлости и савремености. Залагање Јасмине Јанковић за оживљавање наше музичке баштине заслужује сваку похвалу“; Дејан Деспић, академик САНУ

„Јасмина Јанковић је веома талентована пијанискиња, која се сва посветила своме инструменту.Захваљујући одличној руској пијанистичкој школи, коју је стекла најпре у класи проф. Арбо Валдме а затим и на Конзерваторијуму „Чајковски“, она изводи најтеже композиције клавирске литературе. Јасмина стално обогаћује свој репертоар понекад и делима које се ретко могу чути на концертном подијуму., увек са новим композицијама не само у Београду него и у иностранству“. Академик Станојло Рајичић

„Својим ангажовањем око заборављених дела српске музичке литературе представљајући антологију српске клавирске музике од њене појаве на светској сцени до данашњих дана, Јасмина Јанковић не само што доприноси разноликости нашег концертног живота, већ испуњава лепу и корисну културну мисију“ Др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ. 

“Јасмина Јанковић пијаниста, уметник широке, истовремено суптилно интониране осећајности, посвећена српској енергији похрањеној у клавирској музици, чини спасоносне кораке да изводећи ту музику, баштини њено даље постојање. Благородно је подржати у њеној висококвалитетној интерпретативној визији и остварености“. (Академик Светислав Божић, композитор). Имао сам задовољство и част да присуствујем концерту изврсне српске пијанискиње Јасмине Јанковић.. Београдски концерт био је посвећен клсичним вредностима српске музике за клавир. Програм овог концерта, допуњен из области капиталних дела српске уметничке музике,чини један прави, репрезантативни садржај аудио ЦД-а. Академик, Властимир Трајковић, композитор

„Јасмина Јанковић прилази музици и извођењу са отвореним срцем и са пуно несвакидашње свежине. Несебична у креативном давању, Јасмина Јанковић развила је свој пијанизам до послушног реализатора танано изнијансиране духовне поруке њеног схватања музике као животног ритуала“ . Арбо Валдма, пијаниста

„Јасмина Јанковић је интелигентан и културан музичар са прецизним схватањем различитих стилова и урођеном надареношћу“ Дмитриј Башкиров, пијаниста