Моја лепа госпођице

Moja lepa gospođice
Filmski poster
Izvorni naslov	My Fair Lady
Režija	Džordž Kjukor
Scenario	Alan Džej Lerner
Producent	Džek L. Vorner
Glavne uloge	Odri Hepbern Reks Harison Stenli Holovej Vilfrid Hajd-Vajt Gledis Kuper Džeremi Bret
Muzika	Frederik Lou
Direktor fotografije	Hari Stradling stariji
Montaža	Vilijam H. Zigler
Producentska kuća	Warner Bros.
Godina	1964.
Trajanje	170 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	17 miliona dolara
Zarada	72,7 miliona dolara
IMDb veza

Moja lepa gospođice (engl. My Fair Lady) je američki humorističko-dramski mjuzikl film iz 1964. godine, koji je režirao Džordž Kjukor na osnovu istoimenog scenskog mjuzikla Lernera i Loua, koji je i sam zasnovan na predstavi Pigmalion Džordža Bernard Šoa. Film prati Elajzu Dulitl, siromašnu cvećarku sa jakim Kokni naglaskom, koja čuje arogantnog profesora fonetike, Henrija Higinsa, kako se nehajno kladi da bi mogao da je nauči da govori „ispravan” engleski, čime bi je uveo u visoko društvo edvardijanskog Londona.

Glavne uloge tumače Odri Hepbern kao Elajza Dulitl i Reks Harison kao Henri Higins, dok su u sporednim ulogama Stenli Holovej, Vilfrid Hajd-Vajt, Gledis Kuper i Džeremi Bret. Film je ostvario kritički i komercijalni uspeh, postavši drugi film sa najvećom zaradom 1964. godine, i osvojio je osam Oskara, uključujući one za najbolji film, najboljeg glumca i najbolju režiju. Godine 1998, Američki filmski institut smestio ga je na 91. mesto svoje liste najboljih američkih filmova. Godine 2006, našao se na osmom mestu liste najboljih filmskih mjuzikla Američkog filmskog instituta.

Godine 2018, Kongresna biblioteka je odabrala ovaj film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.

Radnja

U edvardijanskom Londonu, profesor Henri Higins, profesor fonetike, veruje da naglasak i ton glasa određuju uspeh osobe u društvu. Na pijaci u Kovent Gardenu jedne večeri upoznaje pukovnika Hjua Pikeringa, stručnjaka za fonetiku koji je došao iz Indije da ga vidi. Higins se hvali da bi mogao naučiti čak i Elajzu Dulitl, mladu prodavačicu cveća sa jakim Kokni naglaskom, da govori tako dobro da bi mogao da je predstavi kao vojvotkinju na balu u ambasadi. Elajza želi da radi u cvećari, ali njen naglasak joj to onemogućava. Sledećeg jutra, Elajza se pojavljuje u Higinsovom domu tražeći da je podučava. Pikering je zaintrigiran i nudi da pokrije sve prateće troškove ako Higins uspe. Higins pristaje, a potom opisuje kako žene uništavaju živote.

Elajzin otac, Alfred P. Dulitl, đubretar, saznaje za novo prebivalište svoje ćerke. Pojavljuje se u Higinsovoj kući tri dana kasnije, navodno da bi zaštitio vrlinu svoje ćerke, ali u stvarnosti da bi izvukao nešto novca od Higinsa, i potkupljen je sa 5 funti. Higins je impresioniran čovekovom iskrenošću, njegovim prirodnim darom za jezik, a posebno njegovim drskim nedostatkom morala. Higins preporučuje Alfreda bogatom Amerikancu koji je zainteresovan za moralne vrednosti.

Elajza trpi Higinsove zahtevne metode podučavanja i njegov oštar tretman prema njoj lično, dok su sluge iznervirane bukom, ali im je i žao Higinsa. Ona ne napreduje, ali baš kad se Higins i Pikering spremaju da odustanu, Elajza konačna uspeva; odmah počinje da govori sa besprekornim naglaskom više klase i presrećna je zbog ovoga.

Da bi je stavio na probu, Higins je vodi na trkalište Askot, gde u početku ostavlja dobar utisak, ali šokira prisutne iznenadnim prelaskom na vulgarni Kokni naglasak tokom bodrenja konja. Higins delimično prikriva osmeh svojim rukama. U Askotu upoznaje Fredija Ajnsforda-Hila, mladića iz više klase koji se zaljubljuje u nju.

Higins zatim vodi Elajzu na bal u ambasadi kao poslednji test, gde ona pleše sa stranim princom. Na balu je prisutan i Zoltan Karpati, mađarski stručnjak za fonetiku kojeg je obučavao Higins, koji može da prepozna prevarante. Nakon što zapleše sa Elajzom, izjavljuje da je uveren da je ona mađarska princeza.

Posle toga, Elajzin naporan rad je jedva priznat, a sve pohvale idu Higinsu. Ovo i njegovo bešćutno postupanje prema njoj, posebno njegova ravnodušnost prema njenoj budućnosti, nateraju je da ga napusti, ali ne pre nego što baci papuče na njega, ostavljajući ga zbunjenim njenom nezahvalnošću. Napolju, Fredi još uvek čeka, ali Elajzu iritira njegovo konstantno pričanje. Elajza pokušava da se vrati svom starom životu, ali otkriva da se više ne uklapa. Ona nalazi svog oca, kome je bogati Amerikanac, kome ga je Higins preporučio, ostavio veliko bogatstvo, i koji je pristao na brak sa Elajzinom maćehom. Alfred smatra da ga je Higins upropastio, jadikujući da je sada prisiljen na „moral srednje klase”, nakon čega se opija pred dan venčanja. Elajza na kraju posećuje Higinsovu majku, koja je ogorčena zbog bešćutnog ponašanja svog sina.

Sledećeg dana, Higins otkriva da je Elajza nestala i traži je, na kraju je pronalazeći u kući svoje majke. Higins pokušava da je nagovori da mu se vrati. On se naljuti kada ona objavi da će se udati za Fredija i postati Karpatijeva pomoćnica. On se vraća kući, tvrdoglavo govoreći da će se ona vratiti puzeći. Međutim, on dolazi do uznemirujuće spoznaje da je ona postala važan deo njegovog života. Ulazi u kuću osećajući se usamljeno, on razmišlja o svom bešćutnom ponašanju i shvata da mu Elajza toliko nedostaje da uključuje gramofon i sluša njen glas. Iznenada, Elajza se ponovo pojavljuje na vratima i isključuje gramofon da bi privukla njegovu pažnju. Higins je pita: „Elajza, gde su dođavola moje papuče?”

Uloge

Glumac	Uloga
Odri Hepbern	Elajza Dulitl
Reks Harison	profesor Henri Higins
Stenli Holovej	Alfred P. Dulitl
Vilfrid Hajd-Vajt	pukovnik Hju Pikering
Gledis Kuper	gospođa Higins
Džeremi Bret	Fredi Ajnsford-Hil
Teodor Bikel	Zoltan Karpati
Mona Vošborn	gospođa Pirs
Izobel Elsom	gospođa Ajnsford-Hil

Spoljašnje veze

• Moja lepa gospođice na sajtu IMDb (jezik: engleski)