Poliksena

iz „Promptuarii Iconum Insigniorum“

Poliksenu ubija Neoptelem na Ahilovom grobu.

Poliksena (grč. Πολυξένη) je u grčkoj mitologiji bila trojanska princeza, kćerka Prijama i Hekabe.

Etimologija

Njeno ime ima značenje „mnogo gostiju“.

Mitologija

O njenoj sudbini postoji više priča. Prema jednoj, u poslednjoj godini trojanskog rata, prilikom razaranja Troje, smrtno su je ranili Diomed i Odisej. Sahranio ju je Neoptelem. Prema drugoj, ona je preživela razaranje Troje, ali je postala robinja neprijateljskih Grka. Lađama su je odveli iz sada već razrušene Troje, ali na putu ka tračkom Hersonu, vetrovi su im ometali dalju plovidbu. Tada se pojavila Ahilova sen u zlatnom oklopu i zahtevala da se Poliksena žrtvuje. Agamemnon je uprkos tome pokušavao da spase princezu, ali su ostale vojskovođe, posebno Tezejevi sinovi i Odisej bili uporni da se ona ipak ubije. To je učinio Neoptelem na Ahilovom grobu, pred čitavom vojskom. Poliksena se pri tome držala dostojanstveno i hrabro, te je zadivila Grke. Sahranili su je sa najvećim poštovanjem.

Kasnije predanje je govorilo o ljubavi između Poliksene i Ahila. Ahil ju je prvi put video nedaleko od Troje kada je u zasedi čekao njenog brata Troila ili prilikom ceremonije koju je Hekaba obavljala sa svojim kćerkama, Kasandrom i Poliksenom, koje su inače bile sveštenice Minerve i Apolona. Još tada je Ahil poslao Automedona Hektoru sa pitanjem kako bi mogao da ostvari brak sa Poliksenom. Dobio je odgovor da mora da napusti svoje saveznike i pređe na drugu stranu. On bi to i učinio, ali je dodatni uslov bio da ako ne uspe da prebegne iz logora, mora da ubije svog rođaka Ajanta i Plistenove sinove, što ga je odvratilo. Međutim, prema nekim navodima, Ahil kasnije nije odustao od borbe zbog spora sa Agamemnonom oko Briseide, već kako bi pokazao dobru volju prema Prijamu, Polikseninom ocu. Poslednjih dana rata, Poliksena je došla Ahilu, kako bi sa Prijamom i Andromahom, izmolila mrtvo telo svog brata Hektora. Prijam mu je pri tome ponudio blago, a Poliksena da postane njegova robinja. Ahil je bio toliko očaran njome, da je želeo da joj da deo blaga, pa čak zbog nje da pređe na stranu Trojanaca. U tajnoj prepisci sa Hekabom, obavezao se da će, ako dobije ruku njene kćerke, napustiti bojno polje i nagovoriti ostale junake da učine to isto. Venčanje je trebalo da se obavi u hramu Timbrejskog Apolona, ali kada je Ahil pristigao, Paris ga je ustrelio. Kada je to saznala, Poliksena je otrčala u grčki logor i bacila se na Ahilov mač.

Postoji i priča koja nije potekla od Homera i prema kojoj je trebalo da Poliksena pripadne Ahilu, ali ga je mrzela jer je ubio njenog brata Troila. Zato je uspela da ga navede da joj kaže da mu je peta jedino ranjivo mesto na telu. Ona je to rekla Parisu i Dejfobu koji su ga ubili u hramu otrovnom strelom ili kopljem. U hram su utrčali Odisej, Ajant i Diomed koji su sumnjali da je u pitanju zavera i on im je umro na rukama, ali ih je prethodno zakleo da žrtvuju Poliksenu na njegovom grobu. On je kao duh u zlatnom oklopu ponovo zatražio to isto, jer je smatrao da i njemu mora da dopadne deo „plena“. Ovo je zapravo trebalo da predstavlja „venčanje“, ali ne na zemlji, već na Elisijskim poljima. Agamemnon je želeo da je zaštiti rečima da i najslavniji junaci ako su mrtvi, nemaju pravo na žive žene, ali su Demofont i Akamant, inače besni jer nisu dobili zadovoljavajući plen, preneli glasinu da Agamemnon na taj način želi da se približi Polikseninoj sestri Kasandri. Tako je on stavljen pred odluku šta je vrednije; Kasandrina postelja ili grob jednog junaka i morao je da popusti.

U umetnosti

Euripid je u tragediji „Hekaba“ opisao Poliksenino žrtvovanje. Sofokle je napisao tragediju „Poliksena“, ali ona nije sačuvana. Na mnogim slikama je predstavljeno kako Ahil napada Poliksenu i njenog brata Troila, scenu u kojoj je on pojio konja, a ona zahvatala vodu i prilikom tog napada samo ona uspela da pobegne. Takođe, postojale su i predstave kako Neoptelem žrtvuje Poliksenu. Predstave Poliksene su postojale na Akropolju u Atini, prema navodima Pausanije.

Tumačenje

Kod Helena je postojao običaj suti, odnosno žrtvovanje udovice, koji je vodio poreklo od indoevropskog običaja koji je sprečavao da se udovice ponovo udaju. Običaj je bio patrijarhalnog karaktera, ali je vremenom iščezao. Prema Robertu Grevsu, oslikan je u ovom i još nekim mitovima, poput onog o Euadni.

Druge ličnosti

Prema Higinu, Poliksena je bila i jedna od Danaida, udata za Egiptovog sina Egipta.