Расковник (биљка)
| Raskovnik (Laserpitium siler) | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | Skrivenosemenice (Magnoliophyta)
|
| Klasa: | Dikotiledone biljke (Magnoliopsida)
|
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | Laserpitium siler L.
|
| Sinonimi[1][2] | |
| |
Raskovnik (lat. Laserpitium siler, sin. Siler montanum, Laserpitium garganicum)[2] je višegodišnja zeljasta biljna vrsta iz porodice štitarki (Apiace). Ponekad se koristi kao začin, ređe kao lekovita biljka.[3]
U Srbiji, posebno u istočnim i južnim regionima, postoji narodno verovanje da je upravo ovo magična biljka raskovnik, koja otvara sve brave i pomaže kod pronalaženja zakopanog blaga.[4][5]
Etimologija
[uredi | uredi izvor]Naziv roda Laserpitium je složenica sastavljena od latinske reči laser (sok) i grčke reči pitizio (kapljem). To je bio naziv za danas nepoznatu biljku iz porodice štitarki koja je rasla u okolini grada Ptolemaide (današnji Kajlar) u Grčkoj, čiji se sok koristio kao začin. Ime vrste siler bio je latinski naziv za žbun čije semenke su se koristile kao lek i čije su se grane, prema Virgiliju i Pliniju, koristile umesto vrbovih za teranje zmija.[2]
Srpsko ime biljke raskovnik u etimološkoj je vezi sa glagolom „kovati” i upućuje na mitološku „moć” ove biljke da otvori i raskuje svaku bravu.[6]
Hrvatsko ime ove biljke je gorski ili uskolisni gladac, slovenačko gorski jelenovec,[7] u Nemačkoj je poznat kao planinski kim (nem. bergkümmel), a u Španiji kao seoski kim (šp. comino rústico) i trolisna trava (hierba de las tres hojas).[8]
Opis vrste
[uredi | uredi izvor]
Raskovnik je trajnica iz porodice štitarki (Apiace). Stabljike su uspravne, žljebaste, glatke, gole, jednostavne ili u gornjem delu malo razgranate. Mogu izrasti i do 130 cm visine. Listovi su krupni, dugi i do 100 cm, perasto razdeljeni na mnogobrojne male, izdužene, plavkasto-zelene listiće celog oboda.
Cvetovi su sitni, skupljeni po 20-50 u štitaste cvasti prečnika 3-8 cm. Cveta od juna do avgusta. Plod je izduženi šizokarpijum koji se razdvaja kada dozri.[8] Vrsta je dvopolna i samooplodna, a oprašuju je insekti.[3]
Ugroženost
[uredi | uredi izvor]Raskovnik ne spada u ugrožene vrste.[3] Međutim, jedna vrsta iz roda parazitskih biljaka volovotki (Orobanchaceae), vodopija raskovnika (Orobanche laserpitii-sileris) je obligatni (pravi)[a] parazit vrste Laserpitium siler, u narodu poznate pod imenom raskovnik, čiji se koren poslednjih godina intenzivno sakuplja jer mu se pripisuju neke čudotvorne moći. Samim tim opstanak ove parazitske vrste je krajnje ugrožen, jer u potpunosti zavisi od raskovnika. Tim pre što je brojnost cele populacije vodopije raskovnika na teritoriji Srbije, koja je podeljena u dve subpopulacije (na Rtnju i na Suvoj planini), jedva da prelazi 50 jedinki — u okviru subpopulacije u podnožju Sokolovog kamena na Suvoj planini pronađeno je manje od 10 jedinki. Vrsta nije zaštićena zakonom, a u Crvenoj knjizi flore Srbije je u kategoriji „nizak rizik ugroženost”, ali s obzirom na ove činjenice ona svakako spada u ugrožene vrste.[9]
Rasprostranjenost
[uredi | uredi izvor]Rasprostranjen je u srednjoj i južnoj Evropi. Raste u velikim grupama na otvorenim staništima, travnjacima i kamenjarima, od nižih brdskih do planinskih područja.[8]
Stanište
[uredi | uredi izvor]Dobro raste kako na lakom peskovitom i srednje teškom ilovastom, tako i na teškom glinovitom zemljištu. Prema Ph vrednosti odgovaraju mu zemljišta od blago kiselih do blago alkalnih. Može rasti na otvorenom prostoru ili u polusenci (svetle šume). Više mu odgovara vlažno tlo.[3]
Upotreba
[uredi | uredi izvor]Raskovnik se može saditi kao ukrasna biljka u aromatičnim vrtovima. Pogodan je za vrtove na sunčanim obodima šume, ili za „šareni hlad”.
Listovi, semenke i koren aromatičnog su mirisa i ukusa, pa se ponekad koriste kao začin,[8] zamena za kim i komorač. Ređe se koristi zbog svojih lekovitih svojstava, u narodnoj medicini potencijalno protiv zubobolje. Koren je gorak i pomalo ljut, a još više semenke koje imaju miris koji podseća na pomešane mirise anisa i korijandera. U prošlosti se koristio kao diuretik, emenagog[b] i stomahik. U austrijskim Alpima od eteričnog ulja raskovnika, koje je plave boje, pravili su se aromatični likeri. U planinskim oblastima koren se ponekad koristio kao povrće.[3]
U Srbiji se raskovnik smatra mitskom biljkom. Najpoznatija je od nekoliko sličnih biljaka koje postoje samo u pričama iz srpske, odnosno slovenske mitologije.[12] Pripisuju mu se mnoge magijske moći, a najčešće ona da može da otključa sve što je zaključano i otvori sve što je zatvoreno.[13][14] Upotreba raskovnika u srpskoj mitologiji često je vezana i za pronalaženje skrivenog blaga, o kom u srpskom narodu postoji veliki broj mitova, a posebno su rasprostranjeni u istočnoj Srbiji gde se i danas mogu sresti tragači za hajdučkim zlatom.[4] Veruje se da koren raskovnika ima oblik muškog tela, sa svim delovima i izgleda kao mali čovek veličine palca, nekada sa sve kosom na glavi. Koren biljke Laserpitium siler ponekada izgleda upravo tako, što je razlog zašto se smatra magičnom biljkom raskovnik.[15]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Biljka na kamenjaru -
Biljka pred cvetanje -
Cvast u cvetu -
Zreli plodovi -
Biljka sa korenom -
Koren koji liči na čovečuljka
.jpg)
.jpg)
Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ Kod obligatnih parazita ceo životni ciklus zavisi od domaćina i takav parazitizam je permanentan, odnosno trajan. Obligatni paraziti gube sve strukture koje su inače potrebne u slobodnom životu, a hipertrofiraju im rasplodni organi.[10]
- ^ Emenagogi su sredstva za pospešivanje menstruacije. Izazivaju lokalnu prepunjenost krvnih sudova materice ili svih organa karlice, čime puzrokuju krvarenje. Kod trudnica mogu izazvati pobačaj.[11]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Biolib
- ^ a b v „Siler_montanum_garganicum”. Scheda IPFI, Acta Plantarum. Pristupljeno 2024-07-22.
- ^ a b v g d „Laserpitium siler - PFAF Plant Database”. Plants For A Future. Pristupljeno 2024-07-22.
- ^ a b „Fenomen potrage za blagom najčešći u istočnoj Srbiji”. Srbija Vesti. 2024-02-05. Pristupljeno 2024-07-08.
- ^ Čajkanović: Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama 1994, str. 264-265
- ^ GORA ljiljanova : (biljni svet u tradicionalnoj kulturi Srba) (PDF). Beograd: Udruženje folklorista Srbije, Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”. 2016. str. 16. ISBN 978-86-7301-086-1.
- ^ „Gorski jelenovec (Laserpitium siler)”. Slovenska flora (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 2024-07-22.
- ^ a b v g „Gorski gladac”. Plantea (na jeziku: hrvatski). 2015-12-29. Pristupljeno 2024-07-22.
- ^ a b Ranđelović, Vladimir; Zlatković, Bojan; Jušković, Marina; Živojinović, Ljubica (2002). „UGROŽENOST FLORE SUVE PLANINE” (PDF). 6. Simpozijum o flori jugoistočne Srbije i susednih područja - Zbornik radova: 316—317.
- ^ „parazitizam”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 22. 7. 2024.
- ^ „emenagogi”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 22. 7. 2024.
- ^ Bodirogić 2016, str. 21-23
- ^ Radenković, Ljubinko (2000—2001). Raskovnik u krugu sličnih biljaka (na jeziku: srpski). Slavic Gate. Arhivirano iz originala 25. 6. 2010. g. Pristupljeno 24. 8. 2010.
- ^ Jasmina S., Jokić (2018). „Semantika i funkcija raskovnika u „Božjim ljudima’’ Borisava Stankovića”. Književnost i jezik. LXV/3–4: 3931, 329.
- ^ Radenković, Ljubinko (1996). Simbolika sveta u narodnoj magiji Južnih Slovena. Niš: Prosveta : Balkanološki institut SANU. ISBN 86-7455-292-7.COBISS.SR 49599244
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- „Laserpitium siler L., Raskovnik (Provansa, Francuska)”. Pl@ntNet (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-22.
- „Raskovnik”. Etnografski institut SANU. Pristupljeno 2024-07-22.