Spartakijada
Spartakijada je prvobitno bio naziv za međunarodni sportski događaj koji je Sovjetski Savez organizovao istovremeno i kao konkurentsku i kao dopunsku olimpijadu.[1] Ime je izvedeno od imena vođe pobune robova, Spartaka,[2] i trebalo je da simbolizuje međunarodni proletarijat jer je Spartakov ustanak ujedinio robove sa prostora celog Rimskog carstva. Spartak je takođe simbolizovao suprotnost sa aristokratskim antičkim olimpijskim igrama na kojima su moderne „kapitalističke“ olimpijske igre bile zasnovane. Prva zimska spartakijada je održana februara 1928. u Oslu, a prva letnja spartakijada avgusta 1928. u Moskvi.
Godine 1952, Sovjetski Savez je odlučio da se pridruži olimpijskom pokretu, i prestalo je organizovanje međunarodnih spartakijada. Međutim, naziv je opstao u imenu internih sportskih događaja koji su organizovani u Sovjetskom Savezu na raznim nivoima, od lokalnih, pa do spartakijade naroda Sovjetskog Saveza (rus. Спартакиада народов СССР, [3]). Ova manifestacija je održavana dvaput u svake četiri godine: zimska spartakijada i letnja spartakijada, sa međunarodnim učešćem. Prva sovjetska spartakijada je održana 1956. Ovi događaji su imali ogroman značaj za sovjetski sport. U njima je mogao da učestvuje svako - od običnih ljudi do vrhunskih sportista. Na primer, broj učesnika 6. letnje spartakijade naroda SSSR je bio 90 miliona (što je dvaput više od broja sportista u SSSR u to vreme), uključujući 8,300 „mastera sporta“ SSSR. U 3. zimskoj spartakijadi naroda SSSR je učestvovalo 20 miliona ljudi, uljkučujući oko 1.000 „mastera sporta“ SSSR.[2] Značaj zimskih i letnjih spartakijada naroda SSSR se takođe može videti i po tome što je za svaku od njih izdata komemorativna serija poštanskih marki u milionskim tiražima (primer takvih poštanskih marki se može videti na slici).[4]
Takođe je postojala i „omladinska spartakijada“. Još jedan sportski događaj istog imena, spartakijada sindikata (rus. Спартакиада профсоюзов), je opstala u mnogim post-sovjetskim republikama kao što su Rusija, Belorusija, Ukrajina i Uzbekistan.
Naziv spartakijada je korišćen i za masovne gimnastičke priredbe [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. maj 2011), [2], koje su održavane svakih pet godina na stadionu Strahov u Pragu, Čehoslovačka, u doba komunizma. Prvi događaj sa ovim imenom je međutim održan još 1921, i njegov inicijator, Jirži Čalupecki se smatra autorom naziva „spartakijada“.[5]
Šest sličnih događaja je održano i u Albaniji tokom komunističke vladavine (1959, 1969, 1974, 1979, 1984, i 1989).[6]
Godine 1984, Sovjetski Savez je organizovao Igre prijateljstva, namenjene zemljama koje su bojkotovale Letnje olimpijske igre 1984.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ozbiljna zabava: Istorija posmatračkog sporta u SSSR Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2012). Robert Edelman, pp. 149
- ^ a b Velika sovjetska enciklopedija, 3. izdanje, tom 24 (deo 1), pp. 286, Moskva, Izdavač Sovjetskaja enciklopedija, 1976.
- ^ ukr. Спартакіада народів СРСР; litv. TSRS tautu spartakiada; let. PSRS tautu spartakiada
- ^ Katalog poštanskih marki SSSR 1918-1974, Sojuzpečat Centralna filatelistička agencija Ministarstva komunikacija SSSR, Moskva 1976. Vidi i naredne godišnje kataloge.
- ^ „Rozhlas.cz - Jak vzniklo slovo „spartakiada“”. Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ „Unofficial Site of Albanian Football since 1913: Republic Cup, Supercup, National Spartakiada and Under 18/19 Championships”. Pristupljeno 25. 4. 2013.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- KUPELE CENTRAL, Avangardni film Sabrine Majer koji se bavi fenomenom spartakijade.