Stub Svetog Trojstva u Olomoucu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stub Svetog Trojstva u Olomoucu
Sloup Nejsvětější Trojice
Svetska baština Uneska
Zvanično imeStub Svetog Trojstva u Olomoucu
MestoHorní náměstí, Češka Uredi na Vikipodacima
Koordinate49° 35′ 38″ S; 17° 15′ 02″ I / 49.59402° S; 17.250492° I / 49.59402; 17.250492
Površina005, 825 ha (540.000, 88.800.000 sq ft)
Kriterijum(i), (iv) Edit this on Wikidata
Referenca14024
Upis2000 (24. sednica)

Stub Svetog Trojstva u Olomoucu, u Češkoj, je barokni spomenik koji je izgrađen između 1716. i 1754. godine. Glavni cilj je bio da se proslavi katolička crkva i vera, delimično izazvan osećajem zahvalnosti za okončanje kuge, koja je pogodila Moravsku (sada u Češkoj) između 1713. i 1715.[1] ‍:18 Takođe se podrazumevalo da je stub izraz lokalnog patriotizma, jer su svi umetnici i majstori koji su radili na ovom spomeniku bili građani Olomouca, a gotovo svi prikazani sveci bili su na neki način povezani sa gradom Olomoucom.[1] ‍:26

To je najveća barokna grupa skulptura u Češkoj. 2000. godine je upisana na UNESKO-vu listu svetske baštine kao „jedan od najistaknutijih primera apogeja srednjoevropskog baroknog umetničkog izraza“.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Istorijska slika stuba Svete Trojice na Gornjem trgu Olomouca

Prema oceni Međunarodnog saveta za spomenike i lokalitete (ICOMOS) ovog nasleđa, „postavljanje marijanskih stubova kuge na gradskim trgovima predstavlja isključivo barokni, post-tridentski fenomen. Njegova ikonografska osnova leži u Knjizi Otkrivenja. Smatra se da je osnovni model bio stub na Trgu Santa Marija Mađore u Rimu, iz 1614. godine. [2]

Ovaj spomenik za Olomouc bio je vrhunac rada nekoliko umetnika i majstora, ali im nije doneo mnogo sreće. Prvi koji je umro tokom rada bio je Venzel Render, monumentalni zidar i privilegovani carski arhitekta. Prvi je došao na ideju da izgradi stub, nametnuo je volju gradskom veću, dizajnirao ga, napravio prvu etapu i pomogao da se finansira. Njegovi sledbenici Franc Tonek, Johan Venzel Rokicki i Augustin Šolc takođe nisu poživeli dovoljno dugo da bi videli stub završen; dovršio ga je Johan Injac Rokicki. Skulpturalnu dekoraciju započeo je Filip Satler.[1] ‍:19–21 Posle njegove smrti Andreas Zahner je nastavio [1] ‍:21 i napravio 18 skulptura i 9 reljefa za 7 godina pre nego što je takođe umro. Zlatar Simon Forstner, koji je izrađivao pozlaćene bakarne skulpture Svetog Trojstva i Uspenja Bogorodice, [1]‍:35–39 imao je nešto više sreće i uspeo je da završi svoje briljantno delo. Međutim, izgubio je zdravlje radeći na skulpturama i koristeći toksična jedinjenja žive tokom postupka pozlate.

Pozlaćena replika kamenog pogotka podseća da je kolona nekoliko puta pogođena iz pruskih topova tokom opsade Olomouca 1758. godine.

Po završetku stuba Svetog Trojstva 1754. godine, za Olomouc je postao izvor velikog ponosa, jer su svi ljudi koji su učestvovali u njegovom stvaranju bili građani grada. Kolona je osvećena u velikom slavlju kojem su prisustvovali carica Marija Terezija i njen suprug Franc I. [1]

Samo četiri godine kasnije, kada je Olomouc opkolila pruska vojska, a stub Svetog Trojstva nekoliko puta pogodili hici iz pruskih topova, građani Olomouca išli su u povorci moleći pruskog generala da ne puca na spomenik. General Džejms Keit udovoljio je njihovim željama.[1] ‍:21 Stub je popravljen ubrzo nakon rata, a replika kamenog pogotka napola je zakopana u stub na mestu gde je pogođen kako bi podsetila ljude na ovaj događaj.[1] ‍:22

Opis[uredi | uredi izvor]

Pozlaćeni kip Svetog Trojstva na vrhu stuba

Ukupna visina stuba je 35 m. Na stubu dominiraju pozlaćene bakarne skulpture Svetog Trojstva u pratnji Arhangela Gavrila na vrhu i Uspenja Bogorodice ispod nje.

Podnožje stuba, u tri nivoa, okruženo je sa još 18 kamenih skulptura svetaca i 14 reljefa u složenim kartušima. Na vrhu su sveci povezani sa Isusovim zemaljskim životom - roditelji njegove majke Sveta Ana i Sveti Joakim, njegov hranitelj-otac Sveti Josif i Sveti Jovan Krstitelj, koji je pripremao njegov dolazak - koji su u pratnji Sv. Lavrentija i Sveti Jeronima, svecima kojima je bila posvećena kapela u gradskoj kući Olomouc. Tri reljefa predstavljaju Tri bogoslovske vrline: Veru, Nadu i Ljubav.

Ispod, druga etaža posvećena je moravskim svecima Svetim Ćirilu i Metodiju, koji su u Velikomoravsku došli da šire hrišćanstvo 863. godine (Sveti Metodije je postao moravski arhiepiskop), Svetom Vlasiju, u čije ime je jedna glavnih olomoučkih crkava osveštana, i pokroviteljima susedne Češke, Svetom Adalbertu Praškom i Svetom Jovanu iz Nepomuka.

U najnižoj etaži vide se likovi austrijskog zaštitnika Svetog Mavrikija i bohemijskog zaštitnika Svetog Vaclava, u čija su imena osveštane dve važne olomoučke crkve, još jedan austrijski zaštitnik Sveti Florijan, koji je takođe smatran kao zaštitnik od raznih katastrofa, posebno od požara, sveti Jovan Kapistran , koji je nekada propovedao u Olomoucu, sveti Antun Padovanski, član franjevačkog reda, koji je posedovao važan manastir u Olomoucu, i sv. Alojzije Gonzaga, pokrovitelj učenika. Njegova skulptura pokazala je da je Olomouc bio veoma ponosan na svoj univerzitet.

Među ove skulpture smešteni su reljefi svih dvanaest apostola.

Jovan Sarkander[uredi | uredi izvor]

Statua Svetog Jovana Sarkandera na stubu Svetog Trojstva

Poslednji koji nedostaje na ovom spisku svetaca je sveti Jovan Sarkander, čija se statua (drži ljiljan kao simbol čistoće) nalazi na drugoj sceni. Jovan Sarkander je bio sveštenik koji je mučen do smrti u olomouckom zatvoru na početku Tridesetogodišnjeg rata, jer je, kako legenda kaže, odbio da polomi pečat ispovesti. Odluka da se on stavi ovde prekršila je tradiciju, jer Sarkander nije bio kanonizovan i ni proglašen za sveca u to vreme još uvek, što je moglo rezultirati problemima sa Svetom stolicom. Međutim, ovde su ga toliko jako poštovali da su majstori odlučili da rizikuju. Sarkander je proglašen blaženim 1859. godine, a svetim 1995. godine povodom posete pape Jovana Pavla II Olomoucu.

Unutrašnja kapela[uredi | uredi izvor]

Reljef koji prikazuje Raspeće

Stub takođe poseduje malu kapelu unutra sa reljefima koji prikazuju Kaina i Avelja, Nojea, Avrama, Isaka i Isusovu smrt. U pozadini poslednjeg pomenutog reljefa vide se gradovi Jerusalim i Olomouc.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž Jemelková, Simona; Zápalková, Helena; Ondrušková, Markéta (2008). Sloup Nejsvětější Trojice Olomouc (na jeziku: češki). Olomouc: Muzeum umění Olomouc. ISBN 978-80-87149-14-0.  Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Jemelková et al.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  2. ^ „Olomouc (Czech Republic)” (PDF). Whc.unesco.org. Pristupljeno 2013-11-19. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Knjige na češkom jeziku :

  • Perůtka, Marek (ed.) (2001). Sloup Nejsvětější Trojice v Olomouci. Olomouc: Statutární město Olomouc. (includes English summary)
  • Los, Petr & Brabcová, Jitka (2002). Svatí na sloupu Nejsvětější Trojice v Olomouci. Olomouc: Danal. ISBN 80-85973-94-4. 
  • Tichák, Milan (2002). Příběhy olomouckých pomníků. Olomouc: Burian a Tichák, s. r. o.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стуб_Светог_Тројства_у_Оломоуцу&oldid=27018500”