Шарган (змија)

Šargan
Status ugroženosti
Ranjiv  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Reptilia
Red:	Squamata
Podred:	Serpentes
Porodica:	Viperidae
Rod:	Vipera
Vrsta:	V. ursinii
Binomno ime
Vipera ursinii (Bonaparte, 1835)
Sinonimi
Spisak Coluber foetidus Güldenstädt In Georgi, 1801 Pelias Ursinii Bonaparte, 1835 [P[elias]. berus] Var. Ursinii — Cope, 1860 Pelias chersea vel Ursinii — Cope, 1860 Pelias Renardi Christoph, 1861 [Vipera berus] var. rákosiensis Méhelÿ, 1893 Vipera ursinii — Boulenger, 1893 Vipera renardi — Boulenger, 1893 Vipera ursinii var. rakosiensis Méhely, 1894 Vipera ursinii — Boulenger, 1896 Vipera renardi — Boulenger, 1896 Vipera macrops Méhely, 1911 Vipera ursinii macrops — Bolkay, 1924 Vipera (Pelias) ursinii forma trans. rudolphi A.F. Reuss, 1924 Acridophaga ursinii — A.F. Reuss, 1927 Vipera ursinii ursinii — L. Müller, 1927 Coluber ursinoides Nikolsky, 1927 Peilas berus var. uralensis A.F. Reuss, 1929 (nomen nudum) Acridophaga uralensis — A.F. Reuss, 1929 Vipera berus var. rakosiensis — F. Werner, 1929 A[cridophaga]. (renardi) eriwanensis A.F. Reuss, 1933 Vipera ursinii renardi — Schwarz, 1936 Vipera ursinii macrops — Schwarz, 1936 Acridophaga ursini — F. Werner, 1938 Vipera berus var. renardi — Başoğlu, 1947 Vipera ursinii rakosiensis — Knoepffler & Sochurek, 1955 Vipera ursinii ebneri Knoepffler & Sochurek, 1955 Vipera ursinii wettsteini Knoepffler & Sochurek, 1955 Vipera orsinii Ghidini, 1958 Vipera ursinii ursinii — Kramer, 1961 Vipera ursinii rudolphi Kramer, 1961 Acridophaga eriwanensis — Kramer, 1961 Vipera ursinii anatolica Eiselt & Baran, 1970 Vipera ursinii renardi — Saint-Girons, 1978 Vipera (Vipera) ursinii ursinii — Obst, 1983 Vipera (Vipera) ursinii macrops — Obst, 1983 Vipera (Vipera) ursinii rakosiensis — Obst, 1983 Vipera (Vipera) ursinii renardi — Obst, 1983 Vipera (Vipera) ursinii wettsteini — Obst, 1983 Vipera ursinii eriwanensis — Nilson, Andrén & Flärdh, 1988 Vipera ursinii graeca Nilson & Andrén, 1988 V[ipera]. ursinii rakoniensis — González, 1991 Vipera ursinii — Latifi, 1991 Vipera ursinii moldavica Nilson, Andrén & Joger, 1993

Šargan (lat. Vipera ursinii) je najmanja i najređa evropska zmija otrovnica kojoj preti izumiranje. Jedna je od tri zmije otrovnice na teritoriji Srbije i Republike Srpske.

Fizički izgled

Prosečna veličina odraslih jedinki Šargana kreće se između 30 i 50 centimetara. Najduža jedinka može da dostigne dužinu od svega 50 do 60 centimetara.

Osnovna boja šargana kreće se od svetlosive do svetlobraonkaste u zavisnosti od pola. Ima jasno izražene cik-cak šare koje su obično tamnobraon ili sivkaste boje. Bočno, duž leđa nalaze joj se braon ili crne tufne. Donja strana tela je obično bele ili sive boje. Glava joj je ovalna sa tri krupne krljušti. Leđne krljušti imaju greben. Jasno je odvojena od tela. Kao i kod ostalih otrovnica, rep šargana je kraći u odnosu na telo. Telo je zdepasto. Na gornjoj strani glave ima tamni uzorak u obliku latiničnog slova V, a od oka do vrata se proteže tamna pruga koja se nastavlja u pege duž bočne strane tela. Mužjaci i ženke postoji polni dimorfizam vidljiv u veličini i boji, te dužini repa. Mužjaci su uglavnom svetlosivi s izraženijom cik-cak šarom (oštri rubovi). Mužjaci imaju duži rep u odnosu na ženke. Ali su ženke veće.

Zenice šargana su vertikalne kao i kod drugih zmija otrovnica.

Razmnožavanje

Šargan je jedna je od „najstidljivijih” zmija. Najveći deo godine provodi pod zemljom ili starim korenjem drveća.

Hladni deo godine, od oktobra-novembra do marta-aprila provodi u mirovanju, zimskom snu (hibernacija). Mužjaci izlaze prvi, uglavnom u aprilu u zavisnosti od vremenskih uslova. Ženke se pojavljuju dve do tri nedelje kasnije. Ubrzo nakon toga ove zmije kreću i sa parenjem.

Ne polaže jaja, već rađa potpuno formirane mlade. Na svet mogu doneti od dve do sedam mladih zmija dužine od 13 do 15 centimetara ne težih od tri grama.

Ishrana

Šargani se uglavnom hrane zrikavcima i skakavcima, a ređe glodarima i gušterima.

Rasprostranjenost

Obično izbegava mesta gde ima ljudi i sklanja se kada oseti vibracije tla. Ukoliko se osete ugroženim, uklupčaju se i drže uspravno glavu. Svoje negodovanje iskazuju glasnim siktanjem. Do ujeda najčešće dolazi kada se nagazi.

Najviše voli planine. Naseljava visokoplaninske pašnjake i livade iznad 1500 metara nadmorske visine.

Naseljava prostor Francuske, Španije i Balkanskog poluostrva.

U Srbiji ova vrste otrovnice je veoma malo rasprostranjena. Uglavnom naseljava staništa na Prokletijama i Šar planini.

Kao najređa zmija u Srbiji, šargan je strogo zaštićen u Srbiji, IUCN status: VU

Literatura

• Golay P, Smith HM, Broadley DG, Dixon JR, McCarthy CJ, Rage J-C, Schätti B, Toriba M (1993). Endoglyphs and Other Major Venomous Snakes of the World: A Checklist. Geneva: Azemiops.
• Latifi M. The Snakes of Iran. Oxford, Ohio: Society for the Study of Amphibians and Reptiles. 1991. ISBN 978-0-916984-22-9.. (Vipera ursinii, p. 133.)

• Šukalo G. (2022). Gmizavci Republike Srpske - Banja Luka: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, (Banja Luka: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9
• Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196
• Edukativne table Prirodnjačkog odjeljenja Muzeja u Doboju

Spoljašnje veze

• Vipera ursinii at the Reptarium.cz Reptile Database. Accessed 2 September 2007.
• Meadow viper (Vipera ursinii ) at ARKive. Accessed 5 October 2006.
• Vipera ursinii at Amphibians and Reptiles of Europe. Accessed 9 October 2006.
• Orsini's viper, Vipera ursinii at Reptiles & Amphibians of France. Accessed 30 October 2006.
• Stefan, ZAMFIRESCU; Alexandru, STRUGARIU; Iulian, GHERGHEL; Oana, ZAMFIRESCU. „HUMAN IMPACT ON HABITATS OF THE MEADOW VIPER (VIPERA URSINII) IN EASTERN ROMANIA” (PDF). Iasi University, Faculty of Biology. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 04. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
• Vipera eriwanensis at Checklist of Armenia's Amphibians and Reptiles, Tadevosyan's Herpetological Resources. Accessed 30 March 2007.