Šarka (zmija)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili drugo značenje, pogledajte članak šarka.
Šarka
Hugorme.jpg
Sistematika
carstvo: Životinje
tip: Hordati
podtip: Kičmenjaci
klasa: Gmizavci
red: Squamata
podred: Zmije
porodica: Viperidae
potporodica: Viperinae
rod: Vipera
Binomijalna nomenklatura
Vipera berus
Linnaeus, 1758
Sinonimi:

* [Coluber] berus - Linnaeus, 1758

  • [Coluber] Chersea - Linnaeus, 1758
  • Coluber prester - Linnaeus, 1761
  • Coluber vipera Anglorum - Laurenti, 1768
  • Coluber Melanis - Pallas, 1771
  • Coluber Scytha - Pallas, 1773
  • [Coluber]. Scytha - Bonnaterre, 1790
  • Vipera melanis - Sonnini & Latreille, 1801
  • Vipera berus - Daudin, 1803
  • Vipera chersea - Daudin, 1803
  • Vipera prester - Daudin, 1803
  • [Coluber] Caeruleus - Sheppard, 1804
  • Vipera communis - Leach, 1817
  • Coluber chersea var. marasso - Pollini, 1818
  • [Pelias] berus - Merrem, 1820
  • [Vipera] marasso - Sette, 1821
  • Vipera limnaea - Bendiscioli, 1826
  • Vipera trilamina - Millet, 1828
  • [Pelias] Chersea - Wagler, 1830
  • Vipera torva - Lenz, 1832
  • Pelias dorsalis - Gray, 1842
  • [Vipera]. Prester var. gagatina - Freyer, 1842
  • Echidnoides trilamina - Mauduyt, 1844
  • Vipera Pelias - Soubeiran, 1855
  • Pelias berus var. Prester - Günther, 1858
  • Pelias berus var. Chersea - Günther, 1858
  • [Pelias berus]. Var. dorsalis - Cope, 1860
  • [Pelias berus]. Var. niger - Cope, 1860
  • [Vipera]. (Pelias) berus - Jan, 1863
  • [Vipera]. (Pelias) berus var. prester - Jan, 1863
  • [Vipera]. (Pelias) berus var. lymnaea - Jan, 1863
  • Pelias Chersea - Erber, 1863
  • Pelias berus - Erber, 1863
  • Vipera berus var. prester - Jan & Sordelli, 1874
  • Vipera berus [berus] - Boettger, 1889
  • [Vipera berus] var. montana - Méhely, 1893
  • Vipera berus - Boulenger, 1896
  • Pelias berus lugubris - Kashehenko, 1902
  • Vipera berus pelias - Chabanaud, 1923
  • [Vipera (Pelias) berus] forma brunneomarcata - Reuss, 1923
  • [Vipera (Pelias) berus] forma luteoalba - Reuss, 1923
  • [Vipera (Pelias) berus] forma ochracea asymmetrica - Reuss, 1923
  • [Vipera (Pelias) berus] rudolphi-marchica - Reuss, 1924
  • [Vipera (Pelias) berus] forma bilineata - Reuss, 1924
  • Vipera (Pelias) berus forma chersea-splendens - Reuss, 1925
  • Vipera (Pelias) berus forma ochracea-splendens - Reuss, 1925
  • Vipera (Pelias) berus forma rutila - Reuss, 1925
  • Vipera (Pelias) berus forma punctata - Reuss, 1925
  • Coluber sachalinensis continentalis - Nikolski, 1927
  • [Pelias]. sudetica - Reuss, 1927 (nomen nudum)
  • [Vipera]. berus marchici - Reuss, 1927
  • Vipera berus rudolphi - Reuss, 1927 (nomen nudum)
  • Vipera berus berus - Mertens & Müller, 1928
  • [Pelias] elberfeldi - Reuss, 1929
  • Pelias rudolphi - Reuss, 1930
  • Pelias schöttleri - Reuss, 1930
  • [Pelias]. tyrolensis - Reuss, 1930
  • Pelias schreiberi - Reuss, 1930
  • Pelias flavescens - Reuss, 1930 (nomen nudum)
  • Pelias subalpina - Reuss, 1930 (nomen nudum)
  • Pelias neglecta - Reuss, 1932
  • Vipera berus sphagnosa - Krassawzef, 1932
  • Pelias occidentalis - Reuss, 1933
  • Pelias occidentalis oldesloensis - Reuss, 1933 (nomen nudum)
  • Pelias occidentalis orbensis - Reuss, 1933 (nomen nudum)
  • Pelias sudetica forma steinii - Reuss, 1935 (nomen nudum)
  • Vipera marchici - Reuss, 1935
  • Pelias sudetica steinii forma emarcata - Reuss, 1937 (nomen illegitimum)
  • Vipera (Vipera) berus berus - Obst, 1983
  • Vipera berus forma brunneomarcata - Golay et al., 1993
  • Vipera berus forma ochracea-asymmetrica - Golay et al., 1993
  • Vipera berus forma luteoalba - Golay et al., 1993
  • Pelias schoettleri - Golay et al., 1993
  • Coluber coeruleus - Golay et al., 1993
  • Vipera berus - Golay et al., 1993[1]
Ekologija taksona

Šarka (lat. Vipera berus) je zmija otrovnica iz roda Vipera, vrlo rasprostranjena u svetu. Otrov ubrizgava ujedom, kroz žljeb otrovnog zuba. Otrov sporo deluje i nije naročito snažan, ali može da usmrti i čoveka.

Fizičke osobine[uredi]

Šarka je zdepasta i spora, veoma kratkog repa, ovalne i pljosnate glave, koja se jasno odvaja od trupa. Mužjaci, koji su manji od ženki, imaju sivu boju, dok su ženke crvenkasto-smeđe. Jedinke oba pola duž leđa imaju tamnu, vijugavu prugu sa tamnim mrljama po bokovima. Trbuh je od sive do crne boje posut belim tačkama, a donja strana repa od žute do crvene boje. Obično naraste oko 70 centimentara u dužinu.

Ima veliku glavu, uski vrat i debelo telo koje je manje i elegantnije od poskokovog, sa kosom isprekidanom prugom koja joj služi za prikrivanje. Jezik joj je dug i rašljast.

Otrov i ishrana[uredi]

Kao i ostale vrste iz istog roda, šarke ne progone svoj plen nego čekaju da dođe u blizinu i tada ga napadaju sa smrtonosnom efikasnošću. U poređenju sa svojim većim srodnicima, šarka je retko pretnja za čoveka, ali je za male životinje trenutno smrtonosna. Njeni otrovni zubi leže preklopljeni u čeljustima a izbacuju se prema napred kad napada. Nakon što napadne, šarka čeka da otrov počne da deluje, jer će plen pojesti tek kad bude mrtav. Njen otrov je hemotoksičan, što znači da se tkivo raspada te deluje na krvotok. Neki naučnici šarkin otrov smatraju otrovnijim i od poskokovog, svrstavajući ga čak među najotrovnije u zmijskom svetu, ali veruju da šarka zbog manje količine otrova koji može ubrizgati u ranu ne predstavlja ni približnu opasnost kao poskok[2]. Brojne statistike ukazuju da u većem delu Evrope ljudi češće umiru od uboda pčela nego od ugriza ove zmije.

Šarka se hrani gušterima, žabama, malim sisarima, ponekad slepićima i mladim pticama kao i ptičijim jajima. Ponekad, mada vrlo retko, hrani se čak i malim kunama.

Rasprostranjenost[uredi]

Šarka spada među najrasprostranjenije gmizavce na svetu. Živi od Pirineja na zapadu preko cele Evrope i Azije do Tihog okeana na istoku.

Žive na različitim mestima — na vlažnim nizijskim livadama, u šumama i planinskim kršnim predelima. U planinama se nalazi na visinama i do 3000 m nadmorske visine. Danju se rado sunča, dobro pliva i češća je od ostalih evropskih zmija. Živi u rupama u tlu gde spava zimskim snom, često više njih u jednom klupku.

Razmnožavanje[uredi]

Šarke se pare krajem proleća, a ženka krajem leta rađa od 5 do 15 živih mladunaca.

Reference[uredi]

  1. ^ McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T. 1999. Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, vol. 1. Herpetologists' League. 511 pp. ISBN 1-893777-00-6 (series). ISBN 1-893777-01-4 (volume).
  2. ^ www.reptileallsorts.com, Pristupljeno 30. 4. 2013.

Literatura[uredi]

  • Životinjsko carstvo: album-bojanka za 250 sličica; autor teksta Eugen Draganović; Beograd (2004)


Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

  • Vipera berus na sajtu o vodozemcima i gmizavcima Evrope, www.herp.it ((en))
  • Vipera berus na sajtu www.arkive.org ((en))
  • Adder or Viper Vipera berus na sajtu o vodozemcima i gmizavcima Ujedinjenog Kraljevstva, www.herpetofauna.co.uk ((en))
  • Vipera berus na sajtu o vodozemcima i gmizavcima Francuske, www.herpfrance.com ((en))