Јевто Дедијер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јевто Дедијер

Јевто Дедијер.jpeg
Јевто Дедијер

Општи подаци
Датум рођења 15. август 1880.
Место рођења Чепелица
Датум смрти 24. децембар 1918.
Место смрти Сарајево (Краљевина СХС)
Рад

Јевто Дедијер (15. август 188024. децембар 1918) је био доцент географије на Београдском универзитету.

Рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелица, код Билеће (Херцеговина).

Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села према Упутствима Јована Цвијића. Студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. године.

Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине (1908). Потом је професор на богословији у Београду, а од 1910. године доцент географије на Универзитету у Београду.

У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву.

Радови[уреди]

Написао више радова из антропогеографије и геоморфологије:

  • Прилози геолошкој историји Неретве;
  • Трагови глечера у Албанији и Новој Србији (на француском језику)

Из брака са Милицом Дедијер имао је три сина Стевана, Боривоја и Владимира.

Библиографија[уреди]

  • „Билећке Рудине“, Српски етнографски зборник, 1903
  • „Глацијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу“, Глас СА, 1905, LXIX
  • „Херцеговина и Херцеговци“, „Летопис Матице српске“, 1912, 289
  • „Стара Србија“, СКГ, 1912, 25
  • „Нова Србија“, СКЗ, 1913, 154
  • „Сточарске зоне у планинама динарске системе“, Гласник Српског географског друштва, 1914, 3-4.

"Српске новине"[уреди]

Српске новине, број 1 страна 4 од 1. јануара 1919.г. Београд:

Читуља - "При повратку у Отаџбину, у Сарајеву, умрли су Јефто Дедијер, доцент Београдског Универзитета и Драгољуб С. Гогић, новинар. Бог нека им души опрости!"

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]