Јевто Дедијер
| Јевто Дедијер | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 15. август 1880. |
| Место рођења | Чепелица |
| Датум смрти | 24. децембар 1918. |
| Место смрти | Сарајево (Краљевина СХС) |
| Рад | |
Јевто Дедијер (15. август 1880 — 24. децембар 1918) је био доцент географије на Београдском универзитету.
Рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелица, код Билеће (Херцеговина).
Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села према Упутствима Јована Цвијића. Студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. године.
Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине (1908). Потом је професор на богословији у Београду, а од 1910. године доцент географије на Универзитету у Београду.
У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву.
Садржај |
Радови [уреди]
Написао више радова из антропогеографије и геоморфологије:
- Прилози геолошкој историји Неретве;
- Трагови глечера у Албанији и Новој Србији (на француском језику)
Из брака са Милицом Дедијер имао је три сина Стевана, Боривоја и Владимира.
Библиографија [уреди]
- „Билећке Рудине“, Српски етнографски зборник, 1903
- „Глацијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу“, Глас СА, 1905, LXIX
- „Херцеговина и Херцеговци“, „Летопис Матице српске“, 1912, 289
- „Стара Србија“, СКГ, 1912, 25
- „Нова Србија“, СКЗ, 1913, 154
- „Сточарске зоне у планинама динарске системе“, Гласник Српског географског друштва, 1914, 3-4.
"Српске новине" [уреди]
Српске новине, број 1 страна 4 од 1. јануара 1919.г. Београд:
Читуља - "При повратку у Отаџбину, у Сарајеву, умрли су Јефто Дедијер, доцент Београдског Универзитета и Драгољуб С. Гогић, новинар. Бог нека им души опрости!"
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Енциклопедија Југославије, (3 Црн-Ђ), Загреб, 1984.
