Јожеф Шлезингер
| Јожеф Шлезингер | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | март 1794. |
| Место рођења: | Сомбор (Хабзбуршка монархија, данас Србија) |
| Датум смрти: | 1870. |
| Место смрти: | Београд (Кнежевина Србија) |
Зачеци српске грађанске музичке културе, почетком XIX века, везани су за рад Сомборца Јосифа Шлезингера, рођеног 1794. године. Шлезингер, по народности Јевреј, а не Немац, како се то понегде погрешно мисли, своје почетно музичко образовање стекао је код свога оца и приватних учитеља у родном му граду, што говори о далекој музичкој традицији Сомбора. Свирајући у властелинским оркестрима средње Европе и чувеној пештанској капели Алојза Цибулке, упознао је разне музичке инструменте и основе музичке теорије. Године 1819. дошао је у Нови Сад, где је постао капелник грађанске гарде и ту радио пуних десет година, бавећи се дириговањем и компоновањем. Ту је саставио свој први музички аранжман за Алписку пастирку, прву нашу мелодраму, чији је текст по Мармонтелу написао Атанасије Николић.
Године 1829. Шлезингер је прешао у Шабац где је давао часове измузике, a 1831. године на позив Кнеза Милоша, одлази у Крагујевац, кнежеву престоницу. Тамо је био учитељ музике, оснивач и „капелмајстор" Књажевско-србске банде. Ова банда је свирала у Књажевско-српском театру Јоакима Вујића и театру Атанасија Николића, као и на државним свечаностима, парадама, баловима и на двору кнеза Милоша. Овде сарађује са Јоакимом Вујићем, Стеријом Поповићем и Атанасијем Николићем, за чије позоришне комаде компонује или аранжира сценску музику. Овим Шлезингер започиње жанр позоришних комада с певањем који ће постати најомиљенији позоришни род код Срба у XIX веку.
Када је престоница премештена из Крагујевца у Београд, овамо прелази и Шлезингер. Овде ће наставити музички рад, а повремено дириговати на концертима и у Николићевом позоришту на Ђумруку, све до пензионисања 1864. године.
Шлезингер је био веома плодан музичар. Компоновао је или аранжирао сценску музику за осам позoришних дела, за више од сто маршева за разне оркестарске саставе, многобројне потпурије, хармонизирао више народних и градских песама које су се радо певале. Шлезингер је у Србији постао веома популарана и уважена личност. Име овог зачетника музичког живота у Србијии постало је толико популарно да су касније, веома дуго, сваког професионалног музичара звали „Шлезингер". Шлезимгер је преминуо у Београду, 1870. године. У своме родном граду Сомбору добио је улицу.
[уреди] Литература
- Васиљевић, Стеван (1989): Знаменити Сомборци, Славија, Нови Сад, ISBN 86-431-0003-X
