Атанасије Николић
| Атанасије Николић | |
|---|---|
| Датум рођења: | 18. јануар 1803. |
| Место рођења: | Брестовац, Бачка (Аустријско царство) |
| Датум смрти: | 28. јул 1882. |
| Место смрти: | Београд (Краљевина Србија) |
Атанасије Николић (Брестовац, Бачка, 18. јануар 1803 — Београд, 28. јул 1882) је био просвјетни и књижевни радник, професор и први ректор Лицеја.
[уреди] Биографија
Био је сарадник и повјерљива личност кнеза Михаила Обреновића и Илије Гарашанина. Био је у полицијским и другим службама. Заслужан је за уређивање Београда. Писао је драме, пољопривредне поуке, уџбенике, књижевне приказе и др; скупљао је народне приповијетке.
Као први ректор Лицеја у Крагујевцу почео је са радом 3. октобра 1839. и предавао је математику на Лицеју до краја октобра 1842. када је дошло до смене династија на српском престолу.
Има велике заслуге и за почетке математике у Србији. Атанасије Николић је написао прве уџбенике из математике за Лицеј и то:
- „Алгебра-устројена за употребљењие слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, 149 страна, појавила се 26. септембра 1839.
- „Елементарна геометрија-устројена за употребљеније слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, изашла 1841. године.
На његов предлог Савиндан је од 1840. у Србији установљен као школска слава. Редовни члан Друштва српске словесности постао је 27. маја 1842. а секретар Друштва био је 1842/43.
[уреди] Спољашње везе
| Претходник: - |
ректор Лицеја 1839 — 1840 |
Наследник: Исидор Стојановић |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |